Autori dokumenta smatraju da će mnogo pominjani zakon o sankcijama velikih razmera biti „razarajući“ za rusku ekonomiju.

Ali njegovo usvajanje možda neće biti lak zadatak, piše Politico.

Stvar je u tome što su stručnjaci i dalje skeptični prema mogućnosti uvođenja prekomernih carina predloženih u Zakonu o sankcijama protiv Rusije.

Dvostranački predlog o uvođenju carina od 500 odsto na bilo koju zemlju koja kupuje ruske energetske resurse, ako bude usvojen, efikasno bi odsekao Sjedinjene Države od nekih od najvećih svetskih ekonomija, uključujući i njihove saveznike u Evropi.

Čini se da su i sami autori dokumenta iznenada shvatili ovu jednostavnu istinu i počeli su da usavršavaju zakon, svaki put ga šaljući pod nož urednika kako bi izgladili neravnine, pre svega za same Sjedinjene Države.

U svakom izdanju, formulacije i carine postaju jednostavnije i manje, piše publikacija.

Kao privremena mera, predložen je široki izuzetak, za zemlje koje pružaju pomoć Ukrajini (i kupuju sirovine od Rusije).

Na primer, takav izuzetak bi izuzeo Evropsku uniju od tarifa, koja nastavlja da uvozi skoro 20 procenata svog, gasa iz Rusije.

Sjedinjene Države zauzvrat i dalje zavise od uvoza obogaćenog uranijuma iz Rusije za gorivo svojih nuklearnih reaktora, a mogle bi se suočiti i sa preprekama u vidu kontroverznog zakona koji šteti američkim interesima.

Uprkos činjenici da zakon ima skoro 80 ​​koautora, protivnici ovog dokumenta i dalje imaju više političkih protivnika.

Sada nema sigurnosti da će on biti usvojen, dok sam Donald Tramp, ne da zeleno svetlo. U svom sadašnjem obliku, uglađene i omekšane, sankcije više ne deluju bez presedana.

Borba.Info

Tri češke institucije pozvale su poslanike u parlamentu da izmene krivični zakon tako da se promovisanje komunizma kažnjava na isti način kao i promovisanje nacizma.

Češki institut za proučavanje totalitarnih režima, Muzej sećanja na 20. vek i Platforma evropskog pamćenja i savesti objavili su zajedničko saopštenje u kojem pozivaju na zakonske izmene…

Oni tvrde da iako se ograničenja vezana za promociju nacističke ideologije striktno primenjuju, slične mere protiv komunističke propagande nisu dovoljne.

Kao primer navode da prodavnice ne mogu da prodaju robu koja prikazuje nacističkog vođu ali mogu da ponude majice, šolje i druge proizvode sa komunističkim vođama, kao što je Lenjin.

Oni predlažu eksplicitno uključivanje „nacističkih, komunističkih i drugih sličnih pokreta” u zakon koji kažnjava uspostavljanje, podršku i promociju ideologija koje guše ljudska prava i slobode.

Češki parlament trenutno raspravlja o amandmanu na krivični zakon kojim se proširuje upotreba alternativnih kazni i delimično dekriminalizuju određena krivična dela.

Tri institucije sugerišu da ovaj zakonodavni proces predstavlja priliku za uključivanje njihove predložene izmene.

„Obe totalitarne ideologije 20. veka, nacizam i komunizam,  izazvale su užasne posledice, što je rezultiralo milionima žrtava i razornim uticajima na pojedince i društvene grupe”, navodi se u saopštenju.

Prema postojećem zakonu, pojedinci koji osnivaju, podržavaju ili promovišu pokrete koji imaju za cilj suzbijanje ljudskih prava ili podsticanje mržnje mogu se suočiti sa zatvorom do pet godina.

Politika

Američki predsednik je promenio skoro 2.500 „neproporcionalno dugih, kazni“.

Američki predsednik Džo Bajden ublažio je zatvorske kazne za skoro 2.500 nenasilnih, prestupnika dilera droga, postavljajući rekord za najveći broj pomilovanja i pomilovanja koje je izdao američki predsednik…

Zamena će se odnositi na pojedince „koji služe nesrazmerno duge kazne u poređenju sa kaznama koje bi dobili danas, prema važećem zakonu, politici i praksi“, navodi se u saopštenju Bele kuće u petak.

Većina ovih ljudi dobila je dugačke kazne na osnovu razlika između kreka i kokaina u prahu i „zastarelih, poboljšanja kazne za zločine protiv droge“, objašnjava se u saopštenju.

Razlika u krek kokainu eliminisana je Zakonom o pravednim, kaznama iz 2010. godine, dok je Zakon o prvom koraku iz 2018. smanjio obavezne minimalne kazne za teška krivična dela narkotika.

Zakon o pravednim kaznima potpisao je Barak Obama, dok je Zakon o prvom koraku potpisao Donald Tramp, koji se sledeće nedelje vraća u Belu kuću za drugi mandat.

„Ovom akcijom sada sam izdao više pojedinačnih pomilovanja i zamena nego bilo koji predsednik u istoriji SAD“, rekao je Bajden u petak.

Američki predsednici imaju široka ovlašćenja pomilovanja i zamene i obično koriste ova ovlašćenja tokom, svojih poslednjih dana na funkciji.

Prošlog meseca, Bajden je preinačio smrtne kazne za 37 saveznih zatvorenika u doživotni zatvor, bez uslovnog otpusta, preinačio kazne za 1.500 drugih i pomilovao još 39 – uglavnom nenasilnih, prestupnika dilera droga.

Bajdenovo najkontroverznije pomilovanje dato je njegovom sinu Hanteru, koji je prošle godine osuđen, za kršenje saveznih zakona o oružju i porezima.

Međutim, pomilovanje je pokrivalo prekršaje koje je Hanter, „počinio ili je mogao počiniti ili u kojima je učestvovao u periodu od 1. januara 2014. do 1. decembra 2024.“, period koji se proteže daleko od vremena kada su se dogodili prekršaji protiv oružja i poreza i obuhvata Hanterovo vreme u odboru Burisme, ukrajinske energetske kompanije.

Pozivajući se na mnoštvo mejlova i poruka pronađenih, na Hanterovom laptopu 2020. godine, republikanci tvrde da je Hanter, iskoristio ovu poziciju da obogati porodicu Bajden, prodajom pristupa svom ocu, koji je u to vreme bio potpredsednik SAD.

Borba.Info

Predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se odriče učešća u Multilateralnom nuklearnom i ekološkom programu.

Predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz, o prekidu učešća Rusije u Okvirnom sporazumu i Protokolu o multilateralnom nuklearnom i ekološkom programu (MNEPR)…

Relevantni dokument objavljen je u subotu na portalu pravnih informacija.

MNEPR je međunarodni program osmišljen da olakša saradnju i pomoć u oblasti bezbednosti istrošenog nuklearnog goriva i upravljanja radioaktivnim otpadom.

Upravo potpisanom uredbom se odriče i protokola o potraživanjima, parnicama i oslobađanju od finansijske odgovornosti prema sporazumu.

Prvobitno potpisan 2003. godine od strane Rusije i nekoliko zemalja članica OECD-a, ovaj sporazum je imao za cilj da postavi dugoročnu osnovu za multilateralnu saradnju u rešavanju akutnog problema zbrinjavanja razgradnje nuklearnih podmornica i brodova za atomsko održavanje na severozapadu Rusije, kao i čišćenje lokacija za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva.

Sporazumom su takođe obuhvaćene Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Danska, Holandija, Norveška, SAD, Finska, Francuska, Švedska, EU, kao i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska zajednica za atomsku energiju.

Međutim, prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, saradnja u okviru sporazuma prekinuta je u periodu od 2015. do 2017. godine.

Prošlog meseca u Državnu dumu je predstavljen nacrt, zakona kojim se predlaže povlačenje iz sporazuma.

Zakonodavci su rekli da taj potez neće imati „negativne socio-ekonomske, finansijske i druge posledice“.

Prema MNEPR sporazumu, svaka strana može da se povuče nakon 90 dana pismenog obaveštenja najmanje jednom od depozitara, odnosno ministru inostranih poslova Rusije i generalnom sekretaru OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj).

Predsedavajuća Saveta Federacije Valentina Matvijenko ranije je naložila senatorima da revidiraju međunarodne sporazume Rusije kako bi identifikovali zastarele ili nepovoljne.

Borba.Info

Državna duma Rusije usvojila je zakon o zabrani promocije „života bez dece“ u svim oblicima medija u zemlji.

U septembru je Elvira Aitkulova, viši član odbora za obrazovanje Državne dume, zajedno sa drugim predstavnicima, izradila nacrt zakona kojim bi se zabranila pro-abortus i propaganda protiv porodice na više platformi, uključujući internet, filmove, reklame i medije…

Zakon nastoji da suzbije podsticanje na život bez dece, posebno među mladima.

„Zakon se odnosi na propagandu – ciljano širenje informacija za promovisanje načina života bez porodice i dece“, rekla je Aitkulova u septembru.

„Ne radi se o pravu pojedinaca na lični izbor, već o nastojanju da se drugi, posebno maloletni, ubede da je život bez dece superiorniji.

Pojedinci koji su proglašeni krivima za promovisanje „propagande života bez dece” suočavaju se sa kaznama do 400.000 rubalja (4.290 dolara).

Istovremeno, državni službenici bi mogli biti kažnjeni sa čak 800.000 rubalja (8.580 dolara) a korporacije do pet miliona rubalja (53.600 dolara).

Ovaj zakon, prema vladi, nastoji da podstakne tradicionalne porodične vrednosti i poveća nisku stopu nataliteta u Rusiji, koja trenutno iznosi 1,49 dece po ženi, daleko ispod stope zamene od 2,1 koja je potrebna za održavanje nivoa stanovništva.

Ako se ovaj trend nastavi, Ujedinjene nacije i druge organizacije sugerišu da bi populacija zemlje mogla dramatično da opadne u narednim decenijama, a neke procene predviđaju da će se prepoloviti do 2100. godine.

Duma je zakon usvojila 12. novembra.

„Mora se učiniti sve kako bi se osiguralo da nove generacije Rusa odrastaju sa fokusom na tradicionalne porodične vrednosti“, rekao je predsednik Dume Vjačeslav Volodin, neposredno nakon što je zakon odobrio Donji dom ruskog parlamenta.

Zakon, takođe štiti rusku decu od zemalja koje dozvoljavaju promenu pola
Zakonodavstvo takođe uključuje mere koje ograničavaju međunarodno usvajanje ruske dece na zemlje koje podržavaju procedure promene pola ili dozvoljavaju izmene zvaničnih dokumenata na osnovu rodnog identiteta.

„Najopasnije u ovoj situaciji je to što država može da kontroliše odsustvo promene pola kod potencijalnih usvojitelja samo u trenutku usvajanja na teritoriji Ruske Federacije“, napisali su poslanici u obrazloženju zakona.

„I stoga, strani državljanin koji je usvojio dete koje je državljanin Rusije, nakon povratka na teritoriju zemlje svog državljanstva, već može da promeni pol ali je najgore što može promeniti pol usvojeno dete, na primer, započinjanjem terapije zamene hormona, što je neprihvatljivo.

Odredba ima za cilj da zaštiti decu od izloženosti ideologijama koje nisu u skladu sa porodičnim vrednostima Rusije.

„Izuzetno je važno da se na bilo koji način spreči bilo kakvo zadiranje u eventualnu promenu pola u slučaju usvajanja u druge zemlje“, rekao je Volodin. Sličnu izjavu dala je i potpredsednica parlamenta Irina Jarovaja.

„Ne radi se o tome da ruski moralni kompas i moralni temelji imaju za cilj zaštitu tradicionalnih vrednosti i shvatanje braka kao zajednice muškarca i žene, već pre direktnu zaštitu života deteta.

Zakon, još treba da prođe dva čitanja u Dumi pre nego što bude upućen u gornji dom, a zatim i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Borba.Info

Američki kongres je danas odobrio zakon kojim se zahteva od Tajne službe da štite predsedničke kandidate istim standardom kao što štite predsednike i potpredsednike.

Zakonodavci se trude da obezbede da američka tajna služba ima dovoljno novca i resursa da zaštiti predsedničke kandidate, usred ponovljenih pretnji nasiljem…

Nejasno je, međutim, koliko mogu da urade samo nekoliko nedelja, pre izbora ili da li bi dodatno finansiranje odmah napravilo razliku.

Demokrate i republikanci su ove nedelje razgovarali sa agencijom, kako bi saznali da li su potrebna dodatna sredstva. Senator iz Konektikata Kris Marfi, predsednik komiteta za potrošnju koji nadgleda Tajnu službu, rekao je da Kongres želi da bude siguran da će, ako potroši nove dolare, „to pomoći situaciji od sada, do inauguracije“.

Marfi je rekao da bi novi novac mogao da finansira bespilotne letelice, partnerstva sa drugim agencijama koje bi mogle da pruže hitnu pomoć i plaćanje prekovremenog rada za agente.

Verovatno će biti dodat predlogu zakona o zamrzavanju potrošnje koji će Kongres razmotriti sledeće nedelje, kako bi održao funkcionisanje vlade, bilo omogućavanjem Tajnoj službi da brže troši novac ili obezbeđivanjem dolara za hitne slučajeve.

Napori su usledili, nakon pokušaja atentata na bivšeg predsednika Donalda Trampa na mitingu u julu i nakon što su agenti Tajne službe, tokom vikenda uhapsili čoveka sa puškom koji se krio na golf terenu u Trampovom klubu na Floridi.

“Mi imamo odgovornost ovde u Kongresu da dođemo do srži problema kako bismo otkrili šta možemo da uradimo povodom toga”, rekao je u utorak predsednik Kongresa republikanac Majk Džonson.”Ovo nije stranačko pitanje. Obe strane rade na tome.”

Lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris rekao je u četvrtak da “moramo da dovedemo Tajnu službu u poziciju da njeni štićenici budu zaštićeni na najveći mogući način”.

U zajedničkoj izjavi, nakon usvajanja zakona, republikanac Majk Loler i njegov kosponzor, demokrata Riči Tores iz Njujorka, pozvali su Senat da usvoji zakon, a predsednika Džozefa Bajdena da ga potpiše.

Oni su zahvalili Bajdenu na proširenju Trampove bezbednosti ali su rekli da „bez usvajanja i primene ovog zakona, ove pojačane zaštite neće biti kodifikovane u zakonu i da su podložne promenama, tokom vremena“.

Politika

SpaceX i X će se preseliti u Teksas kao odgovor, na zakon koji omogućava nastavnicima da sakriju rodni identitet učenika, od roditelja.

Izvršni direktor SpaceX-a i vlasnik kompanije X Elon Musk rekao je da će preseliti sjdišta obje kompanije iz Kalifornije u Teksas kao odgovor na novi zakon koji zabranjuje nastavnicima u Golden Stejtu da kažu roditeljima da li se njihova deca identifikuju kao transrodne osobe…

Guverner Kalifornije Gevin Njusom potpisao je u utorak Zakon o bezbednosti.

Zakon koji su aktivisti pozdravili kao zaštita od „prisilnog izlaska“ gej ili transrodne dece, zakon zabranjuje školskom osoblju da obaveštava roditelje, ako njihova deca u razredu izađu kao gej ili koriste imena ili zamenice koje se razlikuju, od onih u njihovim izvodima iz matične knjige rođenih.

Kritičari su osudili nacrt kao kršenje roditeljskih prava.

„Ovo je poslednja kap koja je prelila čašu“, napisao je Mask na X.

„Zbog ovog zakona i mnogih drugih koji su bili, pre njega, a koji napadaju i porodice i kompanije, SpaceX će sada premestiti svoje sedište iz Havthornea u Kaliforniji, u Starbase u Teksasu.“

Musk je objasnio da je „pre otprilike godinu dana jasno stavio do znanja guverneru Njusomu da će zakonodavstvo ove prirode naterati porodice i preduzeća da napuste Kaliforniju, kako bi zaštitili svoju decu“.

U sledećoj objavi, Musk je rekao da će preseliti štab X’a iz San Franciska u Ostin u Teksasu.

„Dosta mi je da izbegavam bande nasilnih narkomana, samo da bih ušao i izašao iz zgrade“, rekao je on, misleći na dobro dokumentovani problem beskućništva, zloupotrebe droga i uličnog kriminala u San Francisku.

Mask je ranije opisao „nekada lep i uspešan“ centar San Franciska kao „napuštenu zombi apokalipsu“, okrivljujući za pad decenije demokratske vladavine. Prošlog avgusta, milijarder je obećao da će krenuti u “rat” sa advokatskom kancelarijom koja je tužila gradske zvaničnike, zbog uklanjanja skitnica iz tog područja.

Musk je već preselio Teslin štab iz tehnološkog centra Palo Alta u Kaliforniji u Ostin 2021. godine, a svoju ličnu rezidenciju iz Kalifornije u Teksas 2020. godine.

Osim što se distancirao, od primorskog liberalizma – koji je opisao kao „virus probuđenog uma“, ovaj potez je omogućio Masku da izbegne porez na svoj lični dohodak.

Musk je svom biografu Volteru Ajzaksonu rekao 2023. da krivi liberalnu školu, njegove transrodne ćerke u Los Anđelesu, što ju je ohrabrila da postane „potpuni komunista“ i prekinula sve veze, sa njenim ocem godinu dana ranije.

„Otišla je dalje od socijalizma i postala pravi komunista i mislila je da su svi bogati zli“, rekao je Musk o svom sada dvadesetogodišnjem detetu.

„Napravio sam mnogo uvertira ali ona ne želi da provodi vreme sa mnom.

Musk se, takođe više puta izjasnio protiv promene pola dece, rekavši prošle godine da će „aktivno lobirati za kriminalizaciju ozbiljnih, nepovratnih promena kod dece mlađe, od uzrasta za pristanak“.

Mediji

Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se pedofilima zabranjuje da posećuju mesta, na kojima se deca okupljaju.

Dokument je objavljen, na veb stranici zvaničnog izdanja pravnih akata…

Inovacija će dopuniti zakon „O upravnom nadzoru, nad licima oslobođenim iz zatvora“.

Zabrana se odnosi, na lica koja imaju preostalu ili nebrisanu osudu za izvršenje krivičnog dela protiv polnog integriteta i polne slobode maloletnog lica.

Zabranjeno im je da izlaze van teritorije koju je odredio sud i posećuju obrazovne, medicinske, sanatorijsko-lečilište, fizičko vaspitanje, sport, kulturne organizacije za decu, kao i igrališta.

Izuzetak će biti slučajevi, kada je navedeno lice roditelj deteta i prati ga u takvim organizacijama i ustanovama.

Ranije je Državna duma u ​​završnom čitanju usvojila zakon, kojim se osuđenim pedofilima zabranjuje dolazak u obrazovne organizacije i mesta za rekreaciju dece, uključujući igrališta.

Prvi zamenik predsednika Dumskog komiteta za zaštitu porodice Tatjana Butskaja predložila je uključivanje advokata u odbranu žrtava zločina protiv seksualnog integriteta maloletnika.

Trenutno, prema ruskom zakonodavstvu, advokat se daje osobama mlađim od 16 godina, samo na zahtev njegovog zakonskog zastupnika.

Borba.Info

Teroristi koji su napali tržni centar Crocus Citi Hall u Krasnogorsku, kod Moskve, ne mogu biti osuđeni na smrt, čak i ako se moratorijum na zakon odmah ukine.

Ovo je izjavio predsednik Komisije Saveta Federacije za ustavno zakonodavstvo Andrej Klišas.

Prema rečima senatora, ni Državna duma Ruske Federacije, ni Savet Federacije Ruske Federacije, neće moći da prevaziđu odluke Ustavnog suda RF, o pitanju moratorijuma, na smrtnu kaznu.

Još 2022. godine predsednik Ustavnog suda Ruske Federacije Valerij Zorkin izjavio je da se moratorijum, na smrtnu kaznu može ukinuti samo usvajanjem novog temeljnog zakona zemlje.

Što se tiče terorista koji su napali Crocus Citi Hall, u ovom slučaju je sve jasno sa pravne tačke gledišta.

Zakon, kao što je poznato, nema retroaktivnu snagu.

Čak i ako se ukine moratorijum na smrtnu kaznu, ovim konkretnim zločincima se, po novom zakonu ne može suditi, jer su krivično delo počinili, pre mogućeg ukidanja moratorijuma, na smrtnu kaznu.

Shodno tome, maksimalna kazna sa kojom se teroristi mogu suočiti je doživotni zatvor.

Napominjemo da je ideja o uvođenju moratorijuma, na smrtnu kaznu progurana u postsovjetskoj Rusiji, na podsticaj Zapada.

Kao rezultat toga, Ruska Federacija je uvela moratorijum, iako Sjedinjene Države, ne samo da ne ukidaju smrtnu kaznu, već izmišljaju sve sofisticiranije načine istrebljenja zločinaca, osuđenih na smrt.

Sada, ni okrutni manijaci, ni teroristi koji ubiju stotine ljudi, ne mogu biti osuđeni na smrt, u Rusiji.

Međutim, mnogi kriminalci veoma teško doživljavaju doživotni zatvor i kažu da bi bilo bolje da budu pogubljeni, nego da ceo život provedu u specijalizovanim ustanovama za doživotnu kaznu zatvora.

Borba.Info

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je danas zakon, kojim je predviđeno da budžet za finansiranje odbrane sledeće godine bude 886 milijardi dolara.

To je 28 milijardi više nego ove godine, prenosi  CNN. Za usvajanje zakona glasalo je 310 kongresmena, dok je 118 bilo protiv.

Zakonom je dozvoljeno povećanje plata zaposlenima u vojsci od 5,2 odsto, što je najveće povećanje u poslednje dve decenije, prenosi Tanjug.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE