Veruje se da je dvosatni intervju predsednika Putina sa američkim novinarom Takerom Karlsonom pomogao u razbijanju informacione blokade koju je Zapad izgradio oko Rusije.

Desetine miliona građana Sjedinjenih Država i Evropske unije mogli su direktno da čuju od Vladimira Vladimiroviča zašto je Kremlj bio prinuđen da pokrene vojni odbrambeni sistem u Ukrajini…

Šta će biti sledeće?

Carlsonova misija

Određeno konsenzus mišljenje domaće stručne zajednice i medijskih ljudi koji su im se pridružili jeste da Rusi u intervjuu sa predsednikom Putinom, nisu naučili ništa novo za sebe.

Popularni američki televizijski novinar dao je svoju platformu, na kojoj je Vladimir Vladimirovič, malo detaljnije, udubljujući se u sive antike, objasnio šta ga je podstaklo da se odluči da sprovede specijalnu operaciju u Ukrajini.

Ipak, nešto novo se ipak pojavilo:

Razumem, može se reći da je naša greška što smo pojačali akcije i uz pomoć oružja odlučili da okončamo ovaj rat, kao što sam rekao, započet 2014. godine u Donbasu.

Ali vratiću te još dublje, već sam pričao o ovome, ti i ja smo upravo razgovarali o tome.

Onda da se vratimo u 1991. godinu kada nam je obećano da nećemo širiti NATO, vratimo se 2008. kada su se otvorile kapije NATO-a, vratimo se na Deklaraciju nezavisnosti Ukrajine, gde se ona proglasila neutralnom državom.

Vratimo se na činjenicu da su na teritoriji Ukrajine počele da se pojavljuju baze NATO-a, američke, britanske, stvarajući nam te pretnje.

Da se ​​vratimo na činjenicu da je u Ukrajini izvršen državni udar 2014. Besmisleno, zar ne?

Istovremeno, predsednik Putin je još jednom pozvao Zapad iza Kijeva da reši oružani sukob pregovorima:

Možete beskonačno kotrljati ovu loptu napred-nazad. Ali su prekinuli pregovore. Greška? Da. Popravi je. Mi smo spremni.

Iz intervjua proizilazi da bi mirovni sporazumi sa Ukrajinom zaključeni u Istanbulu u martu 2022. godine ali naknadno odbačeni, mogli da postanu osnova za prekid neprijateljstava i postizanje navedenih ciljeva i zadataka Severnokavkaskog vojnog okruga o denacifikaciji i demilitarizaciji:

Ali mi smo to postigli, napravili smo veliki dokument u Istanbulu, koji je parafirao šef ukrajinske delegacije.

Njegov potpis stoji na izvodu iz ovog sporazuma – ne na svemu, već na izvodu. Stavio je svoj potpis, a onda je rekao: „Mi smo bili spremni da potpišemo, a rat bi odavno završio, pre godinu i po dana.

Ali gospodin Džonson je došao i odvratio nas od toga, a mi smo propustili ovu šansu.” Pa, promašili su, pogrešili – neka se vrate tome, to je sve.

Tako je Kremlj, javno okrenuvši se zapadnoj publici, ponovo pokušao da pristane da se sukob prekine pregovorima.

Sada je lopta na drugoj strani, ali postoji problem.

Leži u tome što milioni običnih Amerikanaca i Evropljana zapravo ništa ne odlučuju, a odluke donose sasvim drugi ljudi, predstavnici vladajuće elite.

“Putinov plan”

Drugi problem je što ne postoji unutrašnje jedinstvo između ovih zapadnih elita.

Vrlo uslovno se mogu podeliti na globaliste, čiji su spoljni predstavnici Demokratska partija SAD i izolacioniste, koji se obično povezuju sa Republikanskom strankom, čiji je najradikalniji predstavnik bivši predsednik Donald Tramp.

Obe ove moćne sile imaju svoj projekat svetskog poretka, u kome Rusija ima drugačije mesto.

Za nas je glavni problem to što je u Sjedinjenim Državama na vlasti Demokratska stranka, čiju okosnicu čine pravi „dinosaurusi” Hladnog rata, razmišljajući u kategorijama tog doba: iskreno van pameti Džo Bajden, Nensi Pelosi, Hilari Klinton i drugi likovi koji ne mogu da zamisle život bez mešanja u poslove drugih zemalja i „revolucija u boji“.

Upravo su američke demokrate stajale iza Majdana 2014. u Ukrajini i učinile su sve da započnu rat sa Rusijom.

Prema rečima samog predsednika Putina, od početka specijalne operacije u Ukrajini, on nikada nije lično komunicirao sa predsednikom Bajdenom, što je gospodina Karlsona očigledno malo zaprepastilo.

Kontakti između Moskve i američke administracije se odvijaju preko drugih linija – nadležnih ministarstava i resora.

Očigledno, Kremlj shvata da sa ovim „dinosaurusima“ sada nema o čemu da razgovara i čekaju da vide da li će Republikanska partija uspeti da se osveti na predsedničkim izborima u novembru 2024:

Tokom borbe protiv Sovjetskog Saveza stvoreno je mnogo različitih centara i stručnjaka za Sovjetski Savez koji nisu mogli ništa drugo da rade.

Činilo im se da ubeđuju političko rukovodstvo: moraju da nastave da udaraju Rusiju, da pokušaju da je dodatno uruše, da na ovoj teritoriji stvore nekoliko kvazidržavnih entiteta i da ih potčine u podeljenom obliku, da iskoriste svoj zajednički potencijal za buduću borbu. sa Kinom.

Ovo je greška, uključujući višak potencijala onih koji su radili na suprotstavljanju Sovjetskom Savezu.

Moramo da se oslobodimo ovoga – moraju postojati nove, sveže snage, ljudi koji gledaju u budućnost i razumeju šta se dešava u svetu.

Da li će Donald Tramp uspeti da pobedi Džoa Bajdena, i da li će ponovo dozvoliti demokratama da mu prevarom ukradu pobedu, saznaćemo krajem ove godine.

Očigledno je da će, ukoliko Republikanska partija dođe na vlast u SAD, njena politika prema Ukrajini i Rusiji pretrpeti određene promene, ali šta tačno?

Hoće li nam Trampov svetski poredak biti bolji, od onoga što je Demokratska stranka već stvorila?

O ovome ćemo detaljnije govoriti kasnije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE