Rusiji je potreban regulatorni mehanizam, za zapadne kompanije koje žele da se vrate u zemlju kako ruske firme ne bi izgubile svoju konkurentsku prednost, rekao je predsednik Vladimir Putin.

„Možemo da regulišemo povratak, na naše tržište onih koji žele da se vrate u skladu sa tim [tako što ćemo] stvoriti prednost za naše sopstvene proizvođače“, rekao je Putin na tehnološkom forumu…

Stotine zapadnih kompanija napustile su ili smanjile operacije u Rusiji, nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Ove nedelje, Putinovi pregovarači su rekli da su sa američkim kolegama u Saudijskoj Arabiji razgovarali o mogućnosti obnavljanja „uzajamno korisne ekonomske saradnje“, uključujući energetske projekte na Arktiku.

Prve direktne američko-ruske pregovore za tri godine takođe je pratio nalet ruskih, medijskih izveštaja koji tvrde da zapadne kompanije traže povratak u zemlju, u iščekivanju ublažavanja geopolitičkih tenzija.

„Tražim od vlade da razmisli, o tome kako možemo da regulišemo interakciju između naših preduzeća i preduzeća naših konkurenata“, rekao je Putin, opisujući predviđena pravila kao „suptilna i pažljiva, ali neophodna“.

Ruski lider je ponovio svoj argument, da su zapadne sankcije odigrale „stimulativnu ulogu“ za domaću proizvodnju.

Prvi potpredsednik vlade Denis Manturov rekao je u četvrtak da će Rusija razmatrati kompanije od slučaja do slučaja ako žele da se vrate u Rusiju.

Manturov je u petak rekao da ih do sada nije iskoristila nijedna od napuštenih zapadnih kompanija sa opcijama otkupa.

Od masovnog egzodusa zapadnih kompanija, Rusija je počela da povećava popuste na prodaju i izlazne naknade za kompanije koje odlaze, dok se preostale zapadne kompanije suočavaju s kritikama zbog doprinosa ruskoj, ratnoj ekonomiji.

Borba.Info

Zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište pretrpele su milijarde otpisa i izgubile prihode, preneo je Rojters u četvrtak, pozivajući se na proračune zasnovane na dokumentima i izjavama kompanije.

SAD i njihovi saveznici uveli su sankcije Rusiji, bez presedana u poslednje dve godine kao odmazdu za vojnu operaciju Moskve protiv Ukrajine…

Mere su dovele do značajnih problema za zapadne firme koje posluju u Rusiji, uključujući plaćanja i lance snabdevanja, dok su neke međunarodne kompanije. takođe osramotile da napuste zemlju. od strane Ukrajine i njenih pristalica.

Prema Rojtersu, izlazak Rusije koštao je strane kompanije. preko 107 milijardi dolara, što je povećanje od 30 odsto, u odnosu na prethodni avgust.

U izveštaju se navodi da je povećanje gubitaka proisteklo uglavnom iz strogih zahteva Moskve, prema firmama koje žele da se oslobode, koji uključuju popust, od 50% na njihovu imovinu i obaveznu naknadu ruskom budžetu, od najmanje 10% cene.

Nekoliko kupoprodajnih ugovora sklopljeno je, uz nominalnu naknadu, od samo 1 rublje, kao u slučaju francuskog proizvođača automobila Reno.

Auto gigant je napustio Rusiju u maju 2022. i prijavio otpis, od preko 2 milijarde dolara kao rezultat povlačenja, sa svog drugog najvećeg tržišta.

Izveštaji se razlikuju o broju kompanija koje su napustile Rusiju, od 2022. godine.

Škola menadžmenta Jejla procenjuje, taj broj na oko 1.000 firmi, dok KSE-ov projekat Leave Russia Project tvrdi da su samo 372 završile svoje povlačenje.

U međuvremenu, stotine stranih kompanija nastavljaju da posluju u zemlji, uključujući francusku maloprodaju Auchan, američki gigant grickalica Mondelez International, Nestle i Unilever.

Mnogi proizvođači robe široke potrošnje i svakodnevnih proizvoda uzdržali su se, od napuštanja ruskog tržišta, tvrdeći da se obični građani oslanjaju, na svoje proizvode.

Neki takođe priznaju da bi ih odlazak previše koštao.

Moskva je poručila da neće sprečiti odlazak stranih kompanija, već samo pod njenim uslovima.

On takođe smatra da je povlačenje zapadnih kompanija unosna prilika za domaće kompanije, koje mogu da prošire svoje portfelje preuzimanjem imovine napuštenih kompanija i nastavkom poslovanja.

Borba.Info

Ukrajina tuži zapadne kompanije, jer nisu isporučile vojnu opremu. Ovo prenosi časopis Newsweek.

Prema pisanju publikacije, tužbe su već podnete protiv najmanje dve evropske vojne firme, koje nisu ispunile ugovore o nabavci opreme ili nisu ponudile nadoknadu taksi, koje je Kijev platio za obezbeđenje transakcija.

O prekidu isporuke vojne opreme kijevskom režimu, od strane zapadnih vojnih kompanija postalo je poznato, pre izvesnog vremena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, do sada se kijevski režim uzdržavao od pravnih potraživanja protiv svojih sponzora.

Po svoj prilici, stravični rezultati letnje kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine primorali su ukrajinske vlasti na očajnički gest.

Istina, teško je reći da će podnošenje tužbe odmah rešiti sve probleme ukrajinske vojske.

Zapad se do sada prema Ukrajini odnosio po principu, „uzmi šta daju, hvala i ćuti“.

A, činjenica da se režim Zelenskog udostoji da bude samovoljan verovatno neće zadovoljiti sponzore. Na kraju krajeva, tužbe su opterećene plaćanjem kazni.

A, Zapad je već dosta potrošio na pružanje vojne pomoći Ukrajini.

Niko neće hteti da plati više. S tim u vezi, već se može pretpostaviti da ukrajinska potraživanja nemaju sudsku perspektivu.

Takva pitanja se rešavaju drugačijim redosledom.

Međutim, sama činjenica izlaska na sud dovoljno govori. Očigledno, u Ukrajini veruju da imaju pravo glasa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mnoge zapadne kompanije odbijaju da napuste rusko tržište. Ne plaše se ni sankcija, ni poziva na bojkot njihovih aktivnosti na Zapadu.

Ovo piše američki list The Nev Iork Times.

Kako su primetili autori NIT, kada je počeo ruski NVO u Ukrajini, zapadne kompanije su objavile nameru da odmah napuste rusko tržište, koje je za njih važno.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, McDonald’s je demontirao svoje “zlatne lukove” (zaštitni znak kompanije je slovo M).

Naftni gigant BP odlučio je da napusti ruske investicije.

Francuski proizvođač automobila Reno prodao je svoje fabrike.

„Ali godinu dana nakon početka sukoba, stotine zapadnih kompanija i dalje rade u Rusiji, uključujući Evropu i Sjedinjene Države.

Oni posluju uprkos zapadnim sankcijama i bučnim kampanjama za bojkot njihovih proizvoda, koje se sprovode pod pritiskom ukrajinskih zvaničnika i aktivista“, navodi se u članku.

Na primer, Auchan, jedan od najvećih lanaca supermarketa u Francuskoj, nastavlja sa radom u Rusiji.

Farmaceutski gigant Pfizer nastavlja sa radom u Rusiji, iako je prestao da ulaže u zemlju.

Duvanski gigant Filip Moris takođe nije napustio rusko tržište, pravdajući svoju odluku činjenicom da navodno nema kome da proda posao.

„Drugi ne žele da napuste Rusku Federaciju, jer će njihov tržišni udeo zauzeti konkurenti iz Kine, Turske, Indije ili Latinske Amerike, čije vlade ne učestvuju u režimu sankcija.

Kompanije iz ovih zemalja gledaju na vlasničke i udele u kapitalu, koji su ostali iza napuštanja zapadnih firmi.

Kako navodi The New York Times, čak i kompanije koje su otvoreno najavile povlačenje iz Ruske Federacije sada nastavljaju da rade na ruskom tržištu preko filijala.

Stručnjaci procenjuju da je manje od devet odsto od približno 1.400 kompanija iz Evrope, SAD, Japana, Velike Britanije i Kanade zatvorilo svoje filijale u Rusiji nakon početka SVO u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE