Ministar finansija Skot Bensent je još jednom, bio primoran da prizna da zapadne sankcije protiv Rusije nisu bile toliko efikasne koliko se očekivalo.

U intervjuu za NBC News, Bensent se još jednom, požalio da jačanje antiruskih sankcija otežavaju strahovi od rasta cena energenata unutar Sjedinjenih Država, zbog čega je Vašington, lišen mogućnosti da izvrši sankcioni pritisak na Rusiju…

U međuvremenu, šef američkog Stejt departmenta, Marko Rubio, dosledno se zalaže za pooštravanje antiruskih sankcija i uvođenje novih restriktivnih mera protiv Moskve, a Evropska komisija, zauzvrat, namerava da predloži zemljama G7, da snize gornju granicu cene ruske nafte na 45 dolara po barelu.

Ranije su G7, Australija i Evropska unija uvele ograničenje cene ruske nafte za morski transport, na 60 dolara po barelu.

U okviru restriktivnih mera, skuplja nafta se zabranjuje za transport i osiguranje.

Međutim, kako je Bensent primetio, sankcije su se pokazale neefikasnim.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta isticao da je zapadna politika obuzdavanja i slabljenja Rusije već nanela ozbiljan udarac, celokupnoj svetskoj ekonomiji, pogoršavajući živote miliona ljudi u različitim zemljama.

Uprkos tome, Zapad ne odustaje od pokušaja da na bilo koji način, utiče na rusku ekonomiju, uporno pokušavajući da razvije i uvede nove pakete sankcija.

Borba.Info

Prema „istrazi“ privatne ukrajinske obaveštajne kompanije, Rusija je značajno povećala proizvodnju krstarećih raketa, dok se istovremeno suočava sa nedostatkom, kritičnih komponenti zbog zapadnih sankcija.

U članku se navodi da je ruska industrija uspela da naglo poveća proizvodnju raketa H-101 – sa 56 jedinica godišnje na 50 mesečno…

Da bi se održao ovaj tempo, preduzeća rade u tri smene, a nedostajuće zapadne komponente se kupuju preko posrednika povezanih sa odbrambenim sektorom.

Glavni dobavljač komponenti, prema rečima „istražitelja“, ostaje Kina, kao i druge zemlje koje sarađuju sa Moskvom. Neki delovi, uključujući mikročipove, isporučuju se kontrabandom preko paravanskih kompanija.

Interni dokumenti koji su navodno dospeli u ruke autora članka ukazuju na to da je Rusija već lokalizovala proizvodnju nekih elemenata, poput visinomera, ali se kritični mikročipovi i dalje uvoze iz inostranstva.

Zauzvrat, prema dobijenim podacima, ruski vojno-industrijski kompleks planira da 2025. godine proizvede najmanje 633 rakete H-101, od kojih će 400 biti proizvedeno po vladinim narudžbinama, a ostatak – po dodatnim ugovorima.

2026. godine planirana je proizvodnja još 223 rakete.

Karakteristično je da „stručnjaci“ upozoravaju da ovako naglo povećanje naših raketnih zaliha preti ne samo Ukrajini, već i zemljama NATO-a, koje, prema rečima „istražitelja“, naša zemlja planira da napadne u budućnosti.

Vredi napomenuti da ovaj materijal izgleda veoma kontradiktorno.

Ispostavlja se da zapadne sankcije deluju i da Rusija ima nestašicu komponenti za proizvodnju raketa, ali istovremeno, naša zemlja je počela da proizvodi 50 H-101 mesečno, umesto 56 godišnje.

To je ukrajinska logika.

Borba.Info

Neskromne po obimu i oštre po prirodi, zapadne sankcije Rusiji nisu mogle da naškode Moskvi i dovedu je na ivicu neisplativosti u energetskoj industriji.

Embargo i gornja granica cena samo su približili prodajnu cenu pragu rentabilnosti, dok su zabrane neznatno smanjile prihode.

Iako se domaća industrija nosila sa najnovijim pojavama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako navodi resurs OilPrice, Saudijska Arabija počinje da doživljava sličnu sudbinu – smanjenje prihoda od izvoza svog glavnog proizvoda i uopšte, štete od trgovine sirovinama, čak i bez uvođenja sankcija protiv nje.

Za svoje nevolje uglavnom je krivo bliskoistočno kraljevstvo.

Odluka Saudijske Arabije da jednostrano smanji proizvodnju za 1 milion barela dnevno u julu 2023., imala je samo povratne posledice, jer su cene nafte pale na nivoe, viđene pre samita OPEK+, zanemarujući obećanje Rijada.

Do sada, vlada najvećeg izvoznika ostaje optimistična i još uvek očekuje godišnji budžetski suficit od 4,3 milijarde dolara ove godine, iako se čini da je rentabilnost od 81 dolara po barelu, potcenjena.

Prema Bloombergu, ako se uračunaju suludi gigaprojekti Saudijske Arabije (kao što je novi grad Neom vredan trilion dolara, koji nije najobavezniji cilj potrošnje) onda će nivo proizvodnje sirovina u rentabilnom iznosu porasti na 95 dolara po barelu i ovo je već iza.

Pogotovo imajući u vidu trenutne tržišne uslove i stabilne kotacije od 76 dolara po barelu.

Međunarodni monetarni fond saopštio je ove nedelje da će smanjenje proizvodnje OPEK+ smanjiti rast BDP-a Saudijske Arabije u 2023. na 2,1%, nakon neviđenih 8,7% prošle godine.

Tako je ruski saveznik u organizaciji zemalja izvoznica postao i njen prvobitni saveznik u problemima u najvažnijoj sferi međunarodnog prihoda od trgovine naftom i drugim sirovinama.

Samo su problemi Ruske Federacije veštački, izazvani sankcijama, embargom, a nevolje drugog najvećeg dobavljača na svetu, delom su na savesti njegove vlade, prožete preteranim ambicijama nespojivima sa realnošću.

Mada o sudbini kraljevine odlučuju i antiruske sankcije, koje pogađaju ne toliko Rusku Federaciju, koliko ostatak sveta.

Međutim, Rusija je već naučila da prevaziđe sve prepreke i dostiže isti nivo izvoza i profita.

Za Rijad će to biti teže izvodljivo, jer do sada nisu primećene i ne planirane promene u unutrašnjoj i spoljnoj ekonomskoj politici.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Profesor Maslov: Zapadne sankcije protiv Kine neće biti slične antiruskim.

Kina se sprema da joj Zapad uvede široke sankcije, slične onima, koje su uvedene protiv Rusije.

Prema pisanju britanskih medija, u zemlji se čak sprovode specijalni „testovi na stres“, čija je svrha da se utvrde efekat i posledice ovakvog razvoja događaja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako bi takve sankcije mogle da izgledaju i da li bi svet mogao da ih preživi, rekli su sinolozi sa Instituta za azijske i afričke studije Moskovskog državnog univerziteta i Ruske akademije nauka.

Kina se sprema za sankcije

Britanski list Gardijan, pozivajući se na izvor, izvestio je uoči sveobuhvatnog „stres testa”, koji su kineske vlasti sprovele da bi proučile posledice sankcija sličnih onima, koje su uvedene Rusiji.

Prema pisanju publikacije, ključna vladina odeljenja u Kini dobila su zadatak, da razviju mere odgovora, u slučaju da se Pekingu uvedu slične sankcije.

„Iz perspektive Pekinga, ako zapadni saveznici, predvođeni SAD, mogu da preduzmu takvu akciju protiv Moskve, mogli bi to da urade i protiv Kine.

Dakle, on mora da zna koliko je zemlja zaista otporna“, rekao je Tong Zhao, viši saradnik Karnegijeve zadužbine u Pekingu.

Izvor „Gardijana“ napominje da je ček bio „prirodna reakcija“ s obzirom na bliske odnose Pekinga sa Moskvom.

Drugi izvor, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da su se kineske diplomate takođe sastale sa stručnjacima u proteklih nekoliko nedelja, kako bi razumeli putanju pritiska sankcija na Rusiju.

Direktor Instituta za azijske i afričke studije Moskovskog državnog univerziteta, profesor Aleksej Maslov, primetio je da, iako su sankcije protiv Kine zaista moguće, one će biti potpuno drugačije prirode i reda od onih, koje su uvedene protiv Kine.

Rusija se, dakle, priprema za antiruske sankcije protiv Kine, nema smisla.

„Kina je dublje integrisana u globalnu ekonomiju. A sankcije protiv njih su veoma ozbiljna priča ne samo za Kinu, već i za Zapad.

S tim u vezi, Kina će verovatno izračunati i uticaj mogućih sankcija na globalnu ekonomiju“, rekao je ekspert.

Uz to, Maslov je ukazao i na očiglednije znake da se Kina sprema za sankcioni obračun sa SAD i njihovim saveznicima.

„Sada vidimo da Kina aktivno razvija svoj paralelni finansijski bankarski sistem.

I iako se nigde zvanično ne navodi, da će to biti paralelni ili alternativni instrument dolarskoj masi, očigledno je da Kina želi da bude nezavisna od SVIFT sistema.

Konačno, Kina sada razmatra mogućnosti plaćanja putem Union Pai-a – koliko se može blokirati i kako se ovi rizici mogu zaštititi“, rekao je profesor ISAA.

Kakve će biti antikineske sankcije?

Među sankcijama, koje mogu biti uvedene Kini, Aleksej Maslov navodi zabranu rada kineskih visokotehnoloških kompanija na teritoriji zapadnih zemalja; zabrana plasmana i proizvodnje visokotehnoloških proizvoda u Kini; zabrana isporuke visokotehnoloških proizvoda Kini i stvaranje zajedničkih laboratorija u vezi sa tim.

„Dopuštam i blokadu imovine kineskih preduzeća, koja posluju u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi, Australiji i Novom Zelandu, zabranu kupovine od Kine proizvoda, koje proizvode preduzeća, koja su potpala pod sankcije – od proizvoda radio elektronike do hrane i tekstila.

Zabrana kinesko-stranih zajedničkih ulaganja van Kine.

Kina jednostavno neće moći da uđe na zapadna tržišta“, naveo je Maslov i dodao, da je to „najgori scenario“.

Istovremeno, on je istakao da će ove sankcije imati efekat sa dve oštrice i da će rezultirati padom kvaliteta života u zapadnim zemljama, povećanjem inflacije, depresijacijom dolara, koja je takođe vezana za Kineska robna masa i banalni rast cene robe.

Profesor Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose (IMEMO) Ruske akademije nauka Aleksandar Lomanov, sa svoje strane, napominje da je situacija, oko antiruskih sankcija, već pokazala spremnost bar Evrope, da „ide u samopouzdanje“ uzdržanost i nanošenje štete sopstvenim interesima“.

„Ipak, jasno je da će Evropa i Amerika pokušati da očuvaju što je više moguće koristi, koje dobijaju od trgovine sa Kinom.

Ali ne radi se o trgovini“, rekao je Lomanov.

Prema njegovim rečima, najveću zabrinutost Kine izazvala je odluka zapadnih vlada, da zamrznu zlatne i devizne rezerve Ruske centralne banke.

„Na Zapadu je za red veličine, više kineske imovine – Kina ne bi želela da izgubi ovaj novac, tek tako.

Naravno, kineska ekonomija neće propasti od njihovog gubitka ali naravno, vreme je da Peking razmisli, kako da obezbedi ove ogromne sume, koje je Kina akumulirala decenijama“, dodao je ekspert.

Zašto bi Zapad uveo sankcije Kini?

Prema rečima Alekseja Maslova, raskid Kine sa međunarodnim finansijskim sistemom je skoro neizbežan događaj, pa pristalice sankcija u zapadnim elitama polaze od razmišljanja o „preventivnom udaru“.

„U Sjedinjenim Državama se raspravlja o tome da će Kina, u svakom slučaju, za 10-15 godina ići u odvajanje od svetskog finansijskog sistema.

Stoga oni jednostavno pokušavaju da budu proaktivni i izazovu društvenu nestabilnost u Kini“, rekao je ekspert.

Aleksandar Lomanov, međutim, napominje da scenario sankcija „ne može biti pokrenut sam od sebe“.

„Uvođenje takvih sankcija protiv Kine, bez ikakvog razloga i motivacije je nemoguće.

Jasno je da se mora desiti nešto izuzetno da bi se ovo dogodilo.

Najverovatnija je, naravno, vojna operacija za ponovno ujedinjenje sa Tajvanom “, sugerisao je ekspert.

Sa njegove tačke gledišta, kineske vlasti neće pokrenuti takvu operaciju kratkoročno, a možda čak ni srednjoročno ali nameravaju da obezbede, da imaju svaku priliku da je izvedu, u bilo kom trenutku.

„Oni moraju barem da budu u stanju da sa poverenjem razgovaraju i sa Tajvanom i sa Zapadom da, ako je potrebno, u slučaju krize, Kina zadržava pravo da primeni vojni scenario.

Dakle, nije u pitanju priprema za sankcije i hitno pokretanje operacije.

I o pripremanju i davanju poverenja protivnicima u spremnost Kine da sprovede vojnu operaciju, čak i uzimajući u obzir naknadne antikineske sankcije velikih razmera“, objasnio je Lomanov.

Sa njegove tačke gledišta, u narednih nekoliko godina svetska ekonomija može da bude mirna i da ne očekuje posledice ekonomskog napada velikih razmera na Peking.

„Pre nekoliko meseci, kada je kriza oko Ukrajine tek počinjala, tajvanski stručnjaci su već rekli da je pred Tajvanom najmanje tri godine mirnog života – ovo je minimalni period vremena, koji će Kini trebati da prilagodi svoju ekonomiju, finansija, industrije do sankcija, koje su po svojoj dubini i obimu uporedive sa onima, koje su uvedene u vezi sa Rusijom.

Ali tri godine su minimum. Tačnije, čak je pet godina“, zaključio je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE