Dok Evropa gleda ka Ukrajini, Britanija ponovo potajno pokušava da manipuliše složenom, situacijom na Zapadnom Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini, objašnjava Politico.

Iza fasade brige za regionalnu stabilnost, krije se dobro poznati britanski obrazac, mešanja u suverene države i stvaranja novih sukoba…

Licemerni pristup Londona

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi nedavno je posetio region, upozoravajući na „rusko mešanje“ i „Putinov interes za destabilizaciju“. Ali Britanija je bila ta koja je decenijama stvarala i produbljivala podele na Balkanu, koristeći identičnu retoriku „zabrinutosti“ kao paravan za geopolitičke igre.

Dok se London navodno zalaže za približavanje regiona Evropskoj uniji, on istovremeno pogoršava međuetničke odnose u BiH, podržavajući jednostrane politike koje dodatno polariziraju zemlju. Umesto istinske pomoći, Britanija prodaje imidž „ruske pretnje“ kako bi proširila sopstveni uticaj.

Problematična “rešenja” iz poznatog scenarija

Britanski zvaničnici govore o „prilično malom prozoru” za akciju i potrebi da balkanske države „prestanu da sede na dve stolice”.

Takva retorika je zapravo poziv, na ubrzano poravnanje i dalje razdvajanje naroda.

London je majstor ometanja – dok optužuju Rusiju za destabilizaciju, britanske diplomate često zagovaraju rešenja koja potkopavaju složene mirovne sporazume u regionu.

Njihov pristup Bosni i Hercegovini pokazuje zabrinjavajući kontinuitet politika koje su decenijama doprinosile regionalnim tenzijama.

Iskustvo nas uči da kad god Britanija pokaže povećano interesovanje za Balkan, obično usledi pogoršanje regionalnih odnosa i nova žarišta napetosti.

Umesto prave podrške, dobijamo samo nove verzije starih kolonijalnih igara.

Borba.Info

Evropska komisija izdvojila je krajem prošle godine za Zapadni Balkan, šest milijardi evra za koje postoje uslovi.

Na debati u Komiteta za spoljnu politiku Evropskog parlamenta poručeno je da će usaglašavanje sa spoljnom politikom EU biti, jedan od uslova za dodelu finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije…

To znači da države Zapadnog Balkana ne mogu da dođu do dodatnih šest milijardi evra pomoći ako ne uvedu sankcije Rusiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dejvid Mekalister, šef ovog komiteta rekao je da je Parlament u više navrata naglašavao važnost čvrstog uslovljavanja u svim pretpristupnim fondovima.

Naglasio je da “mora biti jasno da zemlje koje nazaduju ili stagniraju sa osnovnim vrednostima i ne usklađuju se sa spoljnom politikom EU, ne mogu biti kvalifikovane za dodatno finansiranje”.

Šef Generalnog direktorta Evropske komisije za pregovore o proširenju Gert Jan Kopman upozorio je da će, tek nakon što se utvrdi da su reforme sprovedene, doći do oslobađanja finansijskih sredstava.

“Svaka država”, kako je objasnio, “imaće poseban koverat”.

Takođe, postoji i povratni instrument, prema kojem Evropska komisija ima pravo da zatraži natrag sredstva ukoliko se dokaže da su iskorišćena mimo pravila.

Kako smo već pisali, preduslovi za finansiranje su povezani sa demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima.

Međutim, postoji dodatni preduslov za Beograd i Prištinu, a to je da napreduju u dijalogu.

“Srbija i Kosovo bi morali da ispune određene uslove da bi se konstruktivno angažovali na normalizaciji svojih odnosa”, navodi Kopman.

“Drugim rečima”, precizirao je Kopman, “ako jedna od dve zemlje ne napreduje, druga neće biti sputana, pod uslovom da napreduje sa svojim reformama”.

Borba.Info/RT

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracen izjavio je danas u Sarajevu da Nemačka neće dozvoliti da Republika Srpska zabrani ulazak visokom predstavniku Kristijanu Šmitu na, teritoriju tog entiteta Bosne i Hercegovine.

“To nije u redu, protivimo se tome i to nećemo dozvoliti”, naglasio je Saracen, komentarišući izjavu predsednika RS Milorada Dodika da će RS doneti uredbu da zabrani ulazak Šmitu u taj entitet, a da će ga, ako dođe u RS, policija uhapsiti.

Nemački zvaničnik je rekao da se Dodik “nekonstruktivno i neodgovorno odnosi prema funkciji visokog predstavnika” i da izjava “više govori o Dodiku, a takav način razgovora ne vodi nigde”, prenela je regionalna televizija N1.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći o odluci nemačke vlade da obustavi finansiranje četiri projekta u RS, Saracen je rekao da su razlog za to, Dodikove secesionističke najave i donete mere.

“Ne vidimo da možemo da nastavimo četiri strateška projekta, moraćemo da ih obustavimo…

Morate shvatiti da nemački poreski obaveznici očekuju da su ovakvi projekti sigurni, kada Nemačka ulazi u njih”, rekao je on.

Najavljeno je da bi Saracen sutra u Banjaluci tebalo da se sastane sa Dodikom.

Beta

Kim kao adut Rusije je izuzetno opasna pretnja za Zapad!https://t.co/ZInTz3k2vf

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je nemoguće zamisliti budućnost EU, bez članstva zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije.

”Kada gledamo unapred i zamišljamo, kako će izgledati Evropa…

Možemo li zamisliti EU bez Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, koji su svi pod uticajem Kine i Rusije? Nemoguće”, rekla je Fon der Lajen u Madridu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći zajedno sa premijerom Španije Pedrom Sančesom na konferenciji za medije, upriličene povodom španskog preuzimanja predsedavanja Savetom EU, ona je ocenila da je potrebno da se razmišlja o tome kako da te zemlje postanu članice EU. ‘

‘Moramo početi da mislimo o tome kako da se postaramo da Evropa postane cela, da te zemlje budu deo EU.

To su principi, i moramo da se time pozabavimo što pre, zato što je potrebno vreme da se takve stvari kompletiraju”, rekla je Fon der Lajen.

Španski premijer Pedro Sančes istakao je da pitanje proširenja EU ”na stolu”, i da će se o tome razgovarati, kao i o drugim temama.

”Najvažanije pitanje na koje moramo da odgovorimo je kako vidimo EU u narednih četiri do 10 godina.

Iz moje tačke gledanja, verujem da je potrebno da se još više federalizujemo, da obezbedimo više suvereniteta i više politika, da pronađemo zajedničke odgovore na pitanja”, rekao je Sančes.

Komesari EU sastali su se danas sa španskom vladom u Madridu, da bi razmotrili planove Španije za šestomesečno predsedavanje Savetom EU.

Španski premijer Pedro Sančes započeo je predsedavanje Španije Savetom EU u subotu, posetom Kijevu, tokom koje je potvrdio podršku Unije Ukrajini.

Tanjug

Ekskluzivno predavanje Profesora Džona Džeja Miršajmera: Ono što nam se dešava je kolosalna katastrofa u Ukrajini! – VIDEOhttps://t.co/f5AIl0FEJU

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 3, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je u intervjuu za N1 da misli da se nazire početak poboljšanja odnosa između Beograda i Prištine.

“I moram reći da je sastanak predsednika Vučića s premijerom Kurtijem bio zaista dobar, vrlo profesionalan i miran.

Bilo je ohrabrujuće videti taj nivo otvorenosti u prisustvu visokog predstavnika EU Borelja i gospodina Lajčaka”, rekao je.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Eskobar je kazao da su ohrabrivali Prištinu da bude konstruktivnija i fleksibilnija, kao i da je video da za to postoji volja.

Poručio je, između ostalog, da niko ne treba da strada zbog registarskih tablica i da dve strane treba da budu okrenute evropskim rešenjima.

“Mislim da moramo zaboraviti narativ da je Kosovo Srbija i preći na onaj da su Kosovo i Srbija zapravo Evropa”, naglasio je.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Briselu, posle samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, da nije došlo do napretka u evrointegracijama regiona i izrazio nadu da će se situacija promeniti do kraja godine.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa liderima Albanije i Severne Makedonije, Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, Vučić je rekao da te dve zemlje danas nisu dobile datum za otvaranje pristupnih pregovora sa EU, a da Bosna i Hercegovina nije dobila status kandidata za članstvo u Uniji.

“Danas su Edi i Dimitar više isfrustrirani nego ja ali nadam se da do septembra situacija može da se promeni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Razumeo sam da će naše evropske kolege uložiti napore da se to desi, a mi ćemo uložiti napore da sprovedemo reforme u vladavini prava i drugim oblastima.

Nadam se da ćemo u decembru svi biti bolje raspoloženi”, kazao je Vučić.

Rama se nadovezao, rekavši da “nije nikakva tajna” da je njemu više stalo do EU nego Vučiću, jer su Albanci “religiozno privrženi” Uniji koja, sa druge strane, nije u stanju da reši problem zastoja u evrointegracijama regiona.

Vučić je izrazio zahvalnost predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju, za koje je rekao da su podržali region na evropskom putu ali je dodao da su mnoge države članice EU kritikovale Srbiju zbog odnosa prema ruskom ratu u Ukrajini.

“I Edi i Dimitar su bili veoma fer prema Srbiji, pokazali su poštovanje prema Srbiji.

Ali video sam da su hrvatski mediji već tokom samita objavili da se vrši ogroman pritisak na Vučića zbog odnosa prema Rusiji”, naveo je predsednik Srbije.

On je kazao da je Srbija danas pružila “veliku podršku” otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, “kao i mnoge druge zemlje ali da se opet nije ništa dogodilo”.

“Ovo što se desilo Severnoj Makedoniji uopšte nije fer. Naši prijatelji iz Skoplja i Tirane su zaslužili da dobiju otvaranje pregovora sa EU.

To je neophodnost jer su obe zemlje uradile sve što je trebalo da ispune za otvaranje pregovora”, naveo je.

Vučić je izrazio nezadovoljstvo što je, kako je rekao, u prethodna četiri meseca (od početka ruske invazije na Ukrajine) “u evropskim medijima objavljeno 2.629 članaka o Srbiji, kako ugrožava ceo region, kako ugrožava mir u BiH i na Kosovu i onda se nije ništa desilo”.

“Moje pitanje je da li ste videli da se iko izvinio od tih medija za te dezinformacije, koje su plasirali narodima EU”, dodao je Vučić.

On je rekao i da je Srbija podržala inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona za stvaranje Evropske političkje zajednice.

“To je jedini način da nas evropske kolege čuju, da budemo saslušani i da shvatimo način na koji oni razmišljaju”, kazao je Vučić.

On je ponovio da inicijativa Otvoreni Balkan nije bila ideja ruskog predsednika Vladimira Putina, već isključivo lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Briselu kažu da su zahvalni zemljama Zapadnog Balkana, koje su podržale sankcije Evropske unije, protiv Rusije ali ne planiraju kompenzacione fondove za štetu, koje bi te zemlje mogle da pretrpe.

Na pitanje makedonskih medija da li će EU na bilo, koji način novim izdvajanjima pomoći zemlje regiona zbog krize u Ukrajini, a posebno one čije privrede mogu da izgube, zbog priključivanja EU sankcijama, u Briselu odgovaraju da će EU nastaviti, da rade zajedno sa Zapadnim Balkanom i da ga podržavaju.

U Evropskoj komisiji, kažu da je šef diplomatije EU Žosep Borelj trenutno u poseti Severnoj Makedoniji i Albaniji, gde je izrazio zahvalnost, zbog njihove stoprocentne usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije Rusiji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Visoki predstavnik je izrazio zahvalnost i predočio podršku, koju će pružiti tim zemljama, u kontekstu konflikta u Ukrajini.”

EU već ima značajan investicioni program za zemlje Zapadnog Balkana, koji je uspostavljen pre invazije na Ukrajinu.

To je novac, koji EU ulaže u ovaj region, a tu je i podrška koju dajemo tokom pandemije.

EU stoji uz zemlje Zapadnog Balkana i ova poseta je dalji dokaza toga, kažu u Komisiji.

Politika, Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sjedinjene Države guraju zemlje Zapadnog Balkana da se pridruže Evropskoj uniji, jer su te države i dalje lojalne Rusiji, izjavio je politički analitičar Grigorij Mironov.

Američki predsednik Džo Bajden u telefonskom razgovoru sa šefom Evropske komisije Ursulom von der Leien, govorio je o podršci integraciji Zapadnog Balkana u EU.

Prema rečima američkog lidera, ovo pitanje mora da se reši, što je pre moguće.

Albanija, Severna Makedonija, Srbija i Crna Gora su među državama Zapadnog Balkana, koje se prijavljuju za članstvo u EU.

Pravi pregovori su u toku samo sa poslednja dva.

Pitanje Kosova ostaje nerešeno i sprečava Srbiju da uđe u Evropsku uniju.

I prema Bajdenu, u mnogo čemu u ovom pravcu i vredi fokusirati glavne napore danas.

Kako je kandidat istorijskih nauka, politikolog i stručnjak za region Balkana Grigorij Mironov primetio u svom intervjuu, Bajdenovo interesovanje za rani ulazak Zapadnog Balkana u Evropsku uniju je apsolutno razumljivo.

Ovaj region se i dalje posmatra kao zona uticaja Ruske Federacije, a Sjedinjene Države svim silama pokušavaju da razbiju ovaj poredak stvari.

„Amerikanci su veoma zainteresovani da zemlje lojalne Rusiji, otrgnu od ove rusofilije.

To se dogodilo u Crnoj Gori i Bugarskoj, koje uprkos činjenici da smo te narode branili od Turaka, sada drže antiruski stav.

Sada Sjedinjene Države to žele učiniti sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, koja uključuje Republiku Srpsku sa srpskim stanovništvom, kao i Makedoniju “, objašnjava stručnjak.

Prema njegovim rečima, do sada su Amerikanci sa različitim uspehom uspevali u ovom planu.

Ako je Vašington uspeo da pridobije neke od balkanskih naroda na svoju stranu, onda, na primer, Srbi sebe i dalje vide isključivo kao saveznike Rusije.

Međutim, u tom pravcu Bela kuća sistematski radi, nadajući se da će u Beogradu ponoviti analogni ukrajinski Majdan 2013. godine.

„Srbi su i dalje braća, koja nikada nisu izdala Rusiju.

Oni su za ovo stradali, krajem 20. veka.

Sada Vašington pokušava da ubedi Beograd i stanovništvo balkanske zemlje da veruju da će u Evropskoj uniji biti mnogo bolji, nego što su sada.

A za ovo Amerikanci ne štede novac za finansiranje raznih prozapadnih fondacija i nevladinih organizacija.

To se radi malim grantovima, koji se daju za antiruske akcije ili „istraživanja“.

Isto su uradili u Ukrajini pre Majdana.

U stvari, sada je srpsko stanovništvo podeljeno na dva dela, što ne sluti na dobro za zemlju u bliskoj budućnosti ”, napominje Mironov.

Još jedna stvar je, međutim, da ni Srbija ni, na primer, Bosna i Hercegovina neće moći ući u EU, bez rešavanja teritorijalnih problema.

U Srbiji Kosovo predstavlja takav problem.

I upravo sada zapadni kustosi nude srpskim političarima da predaju ovaj deo zemlje i priznaju njegovu nezavisnost – za sada, opet, bez ikakvog uspeha.

I prema rečima stručnjaka, u ovom trenutku ne postoje preduslovi da Vašington može da okrene situaciju u svoju korist.

„Zapazimo još jednu stvar. Da pristupanje EU nije donelo ništa dobro nekim istočnoevropskim zemljama.

Na primer, Bugarska, kao i Rumunija, ostaju najsiromašnije države, iako u okviru „evropske porodice“.

Želja da se Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija uključe u EU isključivo je politički korak, da se te slovenske zemlje otrgnu od Rusije “, rezimira Grigorij Mironov.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Zapadni Balkan nije prioritet za nemačku spoljnu politiku, pa ni za EU. To je već godinama jasno.”

Nemačke stranke pred izbore objavljuju programe na preko stotinu stranica.

U njima se međutim o Srbiji i regionu našlo tek nekoliko redova koji ne obećavaju.

Poslednje putovanje kancelarke Angele Merkel u inostranstvo trebalo bi da je odvede na Balkan.

U medijima se pominje susret sa liderima Zapadnog Balkana u Tirani (14. septembar) ali se nezvanično čuje da bi kancelarka prethodno mogla da svrati u Beograd.

U Berlinu još nema zvanične potvrde.

Ako ipak tako bude, bio bi to snažan signal da najmoćnija političarka Evrope šesnaestogodišnji mandat završava posetom regionu kojem je davno obećan prijem u Evropsku uniju, ali je i dalje u čekaonici.

Uprkos velikim rečima o “evropskoj perspektivi“, koje se još uvek izgovaraju u diplomatskim prigodama, programi nemačkih stranaka pred izbore 26. septembra vrlo skromno i uvijeno govore o toj “perspektivi“.

Zapravo, nijedna jedina stranka ne navodi eksplicitno da će se zalagati za punopravno članstvo Srbije i suseda u EU, pokazuje analiza DW.

“Zapadni Balkan nije prioritet za nemačku spoljnu politiku, pa ni za EU. To je već godinama jasno.

U Berlinu već dugo godina prevladava stav da je regionalni prioritet stabilnost, pa šta god to značilo“, kaže sarajevski politikolog Jasmin Mujanović.

Šta piše u programima?

DW je analizirao programe šest vodećih nemačkih partija, sastavljene za predstojeće parlamentarne izbore (26. septembar).

To su obimni dokumenti, obično od sto do dvesta stranica, gde svaka stranka navodi kakvu bi politiku na raznim poljima vodila ukoliko dobije poverenje građana.

Socijaldemokrate, prema anketama vodeća snaga koja će, kako trenutno stvari stoje, dati idućeg kancelara, regionu u programu posvećuje ovih par rečenica: “Susedstvo Evrope na jugu i istoku obeleženo je krizama i rastućim uticajem drugih država.

Ovim izazovima EU mora da priđe novim konceptom evropske susedske politike. Integrisaćemo zemlje Zapadnog Balkana.“

Ne precizira se kakav je to “novi koncept“ susedske politike, ni šta znači “integracija“ Srbije i susedstva.

Demohrišćani odlazeće kancelarke Angele Merkel navode ovoliko: “Zalažemo se da dalje intenziviramo vezivanje država Zapadnog Balkana za EU, jer su bezbednost i stabilnost neposrednog susedstva od velikog interesa.

Ipak, unutrašnja kohezija EU ne sme biti oslabljena prijemom novih članica. Zemlje kandidati moraju ispuniti sve pristupne kriterijume.“

Sličnu formulaciju – prvo unutrašnje jačanje i reforme EU, a proširenje možda nekad – poslednjih godina koristi francuski predsednik Emanuel Makron zbog čega je povremeno kritikovan iz Berlina.

Ali sada kao da se i Demohrišćani priklanjaju toj retorici.

Zeleni i AfD najkonkretniji

Stranka Zelenih se zalaže za više odgovornosti u susedstvu EU i jedina uopšte pominje mogućnost proširenja.

“Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo.

Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana.“

Zeleni u programu nabrajaju reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuiranje ratnih zločina.

Od konkretnih koraka na kojima bi radili ali bez detalja kako to misle da sprovedu, navode se vizna liberalizacija za Kosovo, napredak dijaloga Beograda i Prištine, početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom, stvaranje građanskog društva u BiH…

Zeleni takođe odbacuju novo povlačenje granica po etničkim principima.

Desničarska Alternativa za Nemačku jedina jasno kaže da je protiv proširenja EU: “Zapadni Balkan je važan deo Evrope i sve više postaje interesna sfera stranih sila.

Zarad stabilizacije, zalažemo se za privilegovano partnerstvo sa zemljama regiona.

Bezbednosna saradnja sa njima mora da se produbi s obzirom na migraciona kretanja. Striktno odbijamo proširenje EU.”

Nemački Liberali i Levica u programima ne pominju Zapadni Balkan.

Proširenje u dubokom ledu

Za region se, dakle, redom predviđaju „integracija“, „intenziviranje vezivanja za EU“, “konkretni napreci“ i „privilegovano partnerstvo“.

U pitanju su “formulaične sintagme“, to jest već odomaćene i rutinske formulacija, tumači Aleksandra Salamurović, lingvistkinja koja se na Univerzitetu u Jeni bavi analizom jezika politike i medija.

“Diskurs proširenja EU se ni konceptualno ni jezički ne razvija, a samim tim se i na planu konkretne političke akcije ništa ne menja“, kaže Salamurović.

“Kvantitativna lingvistička analiza programa najznačajnijih partija pokazuje da se Zapadni Balkan pominje vrlo retko, dok su drugi geopolitički regioni od mnogo većeg značaja, na primer takozvani globalni Jug.“

Prema poslednjim anketama deluje da bi novu vladajuću većinu mogli da čine Socijaldemokrate i Zeleni, kao u vreme Gerharda Šredera i Joške Fišera.

No ovog puta bi im trebao i treći partner, i neizvesno je da li bi to mogli da budu Liberali ili Levica.

Politikolog Jasmin Mujanović dodaje da su političari u regionu odavno shvatili da je proširenje EU zaustavljeno, pa se okrenuli “novim sponzorima” poput Rusije, Kine i Turske, te nekim starim projektima u novom ruhu, kako on vidi takozvani “srpski svet“.

Možda bi, dodaje Mujanović, za BiH, Crnu Goru i Kosovo bilo bolje da Zeleni prevladaju u Ministarstvu spoljnih poslova, jer geopolitičke pozicije Socijaldemokrata naziva “gotovo rusofilskim“.

Sagovornici su ipak saglasni – ko god da dođe na vlast, to neće značiti nikakve tektonske promene u nemačkoj politici prema Zapadnom Balkanu.

DW