Nedavni oružani sukob između Indije i Pakistana podstiče ponovnu procenu kineskog oružja, dovodeći u pitanje dugogodišnje uverenja da je ono inferiorno u odnosu na zapadno oružje i izazivajući zabrinutost u zemljama koje su oprezne prema Pekingu, izveštava Blumberg.

Prošle nedelje, Pakistan je saopštio da su njegovi kineski borbeni avioni J-10C, oborili pet indijskih aviona uključujući francuski Rafal…

Iako izveštaji nisu potvrđeni i Indija ih nije komentarisala, tržišna kapitalizacija kineskog proizvođača borbenih aviona porasla je za više od 55 milijardi juana (7,6 milijardi dolara) ili više od četvrtine, do kraja prošle nedelje, napominje Blumberg.

A, prema rečima Hu Siđina, bivšeg glavnog urednika kineskog tabloida „Global Times“, ako se potvrde uspesi Pakistana, separatistički Tajvan će morati da bude „još više zabrinut“.

Možda ćemo morati da ponovo procenimo borbene sposobnosti Vazduhoplovstva Narodnooslobodilačke vojske (NOVO) koje bi mogle da se približe – ili čak premaše – nivou raspoređivanja američkog vazduhoplovstva u Istočnoj Aziji – rekao je Šu Sjao-huang, istraživač u Tajvanskom institutu za studije nacionalne odbrane i bezbednosti, dodajući da bi Vašington, možda želeo da razmotri prodaju Tajpeju naprednijih sistema naoružanja.

Lovce J-10C o kojima je reč NVO koristi za patroliranje Tajvanskim moreuzom. Međutim, nije jasno kako bi se snašli protiv američkih lovaca poput F-16, koji čine glavninu tajvanskog vazduhoplovstva i koje su decenijama testirane u borbi od strane različitih vojski.

Još jedno kinesko oružje koje koristi Pakistan, takođe će biti pod lupom protivnika Pekinga.

Delovi kineskih raketa vazduh-vazduh PL-15 pronađeni u Indiji nakon izveštaja o oborenim avionima ukazuju na to da je oružje, postavljeno na pakistanskim J-10C, bilo efikasno u svojoj prvoj poznatoj borbenoj upotrebi.

Sa maksimalnom brzinom većom, od 5 Maha (oko 6.000 km/h) PL-15 je rival svojim zapadnim kolegama.

Stručnjaci napominju da bi Kina, koja je četvrti najveći izvoznik oružja na svetu, mogla značajno povećati obim prodaje u ovim uslovima.

Postoji velika šansa da će sistemi naoružanja koje Kina nudi biti još atraktivniji potencijalnim kupcima, posebno na globalnom Jugu.

Džejms Čar, vanredni profesor na Institutu za međunarodne studije S. Radžaratnam u Singapuru, rekao je za Blumberg.

J-10C nije čak, ni najnapredniji kineski mlaznjak, rekao je on.

Borba.Info

Zapadno oružje i borbeni avioni nisu pomogli ukrajinskoj vojsci da pobedi Rusiju, piše Rojters, pozivajući se na reči američkog zvaničnika.

U članku se navodi da snabdevanje američkih raketa dugog dometa ATACMS i lovaca F-16 Ukrajini nije donelo ozbiljne rezultate na bojnom polju..

Rusko Ministarstvo odbrane je više puta upozoravalo da će vojne zalihe koje stižu u Ukrajinu neizbežno postati legitimne mete ruskih snaga.

Prema podacima resora, od početka Druge vojne operacije, Kijev je izgubio 652 aviona, 283 helikoptera, 39.794 bespilotnih letelica, 590 sistema PVO, 20.307 tenkova, 1.507 borbenih vozila, 20.352 poljskih artiljerijskih oruđa, 012 vojnih vozila.

Ranije je saopšteno da je ukupan iznos vojne podrške Kijevu od SAD i njenih saveznika od početka ruske vojne specijalne operacije premašio 126 milijardi dolara.

Borba.Info

Moskva će na raketne udare dugog dometa odgovoriti zapadnim oružjem duboko unutar zemlje, izjavio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.

Odlazeći predsednik Džo Bajden obara sa sobom SAD i ostatak sveta eskalacijom sukoba između Moskve i Kijeva, izjavio je u ponedeljak predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin.

Bajden je navodno uklonio američka ograničenja na ukrajinsku upotrebu raketa dugog dometa, navodi se u izveštaju The New York Times-a u nedelju, koji je taj potez opisao kao „značajnu eskalaciju“ koja bi mogla „isprovocirati direktan odgovor Moskve“.

Bela kuća nije dala zvanične izjave o ovom pitanju.

Volodin je rekao da izgleda da stariji Bajden, koji se bliži kraju svog života, „sanja o večnosti“ i da želi da „sa sobom povuče Ameriku, a možda i ceo svet“.

„Ako se to dogodi, Rusija će biti prinuđena da odgovori. Način odgovora zavisiće od Ministarstva odbrane ali će ga biti“, rekao je on, dodajući da bi to moglo uključivati i upotrebu „novih sistema naoružanja“ koje Rusija ranije nije razmeštala na teritoriji Ukrajine.

Što se tiče zapadnog oružja u pitanju, ono je već korišćeno protiv Rusije, primetio je Volodin. Njihova proširena upotreba bi mogla da izazove dodatnu štetu ali „neće promeniti situaciju na bojnom polju“.

„To će samo pogoršati sudbinu i budućnost Ukrajine. I to će konačno uništiti rusko-američke odnose“, predvideo je Volodin.

Iako Vašington nije dao nikakve zvanične političke izjave, brojne evropske članice NATO-a i javne ličnosti širom Zapada pozdravile su izveštaj Tajmsa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u ponedeljak da su udari dugog dometa na Rusiju deo njegovog „plana pobede“ i da će „rakete progovoriti“ vrlo brzo.

SAD i njihovi saveznici uveli su određena ograničenja na upotrebu oružja koje su isporučivali Kijevu od 2022. godine, kako bi zadržali uverljivo poricanje svoje umešanosti u sukob sa Rusijom. Ukrajina je od ovog proleća zahtevala uklanjanje ovih ograničenja.

Strikes deep inside Russia: Just how deep are we really talking about pic.twitter.com/TkilAtwLxh

— RT (@RT_com) November 18, 2024

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je u septembru da bi svaka upotreba zapadnog oružja za napad duboko unutar Rusije „značajno promenila prirodu sukoba“.

On je napomenuo da Ukrajina sama nema sposobnost da koristi takvo oružje i da će zahtevati strano osoblje da stvori rešenja za ciljanje i pucanje.

To bi, rekao je Putin, značilo da su „zemlje NATO-a direktno uključene u vojni sukob“ sa Rusijom.

Borba.Info

Upotreba zapadnog oružja dugog dometa protiv Rusije značiće direktno učešće zemalja NATO-a u konfliktu u Ukrajini, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Ako ova odluka bude doneta, to će značiti direktno učešće zemalja NATO-a, SAD i evropskih zemalja u rat u Ukrajini. To je njihovo direktno učešće. I to, naravno, bitno menja samu suštinu, samu prirodu sukoba. To će značiti da su zemlje NATO-a, SAD i evropske zemlje u ratu sa Rusijom. A, ako je to tako, onda ćemo doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje će nam biti stvorene”, istakao je Putin…

Odnosno, ako rat na teritoriji Ukrajine budu pomerali na istok, tu se neće zaustaviti – doći će i na Zapad.

Sama Ukrajina, bez pomoći zemalja NATO-a, nije u stanju da izvodi napade savremenim preciznim oružjem dugog dometa, rekao je Putin.

“To je moguće samo korišćenjem obaveštajnih podataka sa satelita, koje Ukrajina nema. To su podaci samo sa satelita Evropske unije ili Sjedinjenih Država – sa satelita NATO”, podsetio je on.

Dan ranije, američki predsednik Džozef Bajden rekao je da je pitanje davanja dozvole Kijevu da koristi oružje dugog dometa za udare duboko u rusku teritoriju još uvek na stolu.

Štaviše, britanski list The Financial Times pisao je da postoji raskol u američkoj administraciji na ovu temu.

Američki predsednik Džo Bajden dozvolio je Ukrajini da koristi balističke rakete dugog dometa koje su isporučile SAD za napad na Rusiju, objavio je The New York Times, pozivajući se na američke zvaničnike.

List je naveo da je odluka doneta dva meseca pre nego što je Bajden napustio predsedničku funkciju.

„Odluka gospodina Bajdena je velika promena u politici SAD“, pisalo je, dodajući da je ova odluka podelila njegove savetnike.

Prema The New York Times-u, rakete dugog dometa, poznate kao Armijski taktički raketni sistemi ili ATACMS, biće korišćene protiv ruske i severnokorejske vojske „kako bi pomogle Ukrajini da odbrani svoje snage u regionu Kursk u Rusiji“.

Borba.Info

Danska premijerka kaže da bi blok trebalo da ignoriše potencijalni odgovor Rusije na predložene udare dugog dometa korišćenjem zapadnog oružja.

Danska premijerka Mete Frederiksen tvrdi da NATO treba da vodi politiku, bez ograničenja u vezi sa ukrajinskim sukobom i dozvoli Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa, duboko u Rusiju…

Javna debata, o tome, koliko daleko zemlje NATO-a treba da idu da bi porazile Rusiju samo igra na ruku Moskvi, rekla je ona.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski sastaće se ove nedelje sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, kako bi predstavio svoj „plan pobede“. Kijev lobira u Vašingtonu da dozvoli udare dugog dometa koristeći donirano zapadno oružje duboko u Rusiji, što je potez za koji je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da bi predstavljao čin rata vojnog bloka predvođenog SAD.

Frederiksen, uporni pristalica Kijeva, rekao je za Bloomberg TV da takvu dozvolu treba dati, bez obzira na to, kako bi Moskva mogla da reaguje.

„Najvažnija crvena linija je već pređena. I to je bilo kada su Rusi ušli u Ukrajinu“, rekla je ona kanalu u petak.

„Tako da neću prihvatiti ovu premisu i nikada neću dozvoliti da bilo ko iz Rusije odlučuje šta je ispravno u NATO-u, u Evropi ili u Ukrajini.

„Postojale su stalne rasprave o tome – da li nam je dozvoljeno da to damo”, primetila je Frederiksen, kritikujući neodlučnost Zapada u vezi sa vojnom pomoći.

„Mislim da bi trebalo ukinuti ograničenja za oružje! Moj predlog je da se rasprava o crvenim linijama završi“, pozvala je ona.

„Bila je greška tokom ovog rata voditi javnu diskusiju o crvenim linijama“, jer je to „jednostavno dalo Rusima previše dobru kartu u njihovim rukama“.

Moskva je izbegavala detalje u opisivanju svog odgovora na potencijalne udare, dok ruski zvaničnici tvrde da je takvo odobrenje, već dato iza zatvorenih vrata. Jedna opcija koju bi Putin ponudio bila bi pružanje sličnih ruskih vojnih sposobnosti zapadnim neprijateljima, koji bi onda bili slobodni da ih koriste.

Ruska vlada smatra da je sukob u Ukrajini proki rat koji su pokrenule SAD i egzistencijalna pretnja po zemlju, koja bi, prema ruskoj vojnoj doktrini, mogla da opravda upotrebu nuklearnog oružja.

Danska, koja se pridružila NATO-u 1949. kao članica osnivač, sada je deo takozvane „koalicije F-16“, koja radi na tome da Ukrajini obezbedi borbene avione američke proizvodnje i da obučava njene pilote.

Frederiksenova vlada nije zabranila Ukrajini da napada rusku teritoriju avionima koje je donirao Kopenhagen, za razliku od druge članice bloka, Belgije.

Borba.Info

Zahtev Ukrajine da se oružje koje isporučuju saveznici može koristiti i za ciljeve na teritoriji Rusije predstavljao bi ozbiljan rizik od eskalacije, izjavio je danas u Njujorku mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, u odgovoru na nedavnu izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Sijarto je naveo da je proteklih skoro hiljadu dana od kada traje rat pokazalo da sukob nema rešenje na bojnom polju, a da su isporuke oružja samo dovele do povećanja broja žrtava, dok je mir sve dalje…

“I što duže traje rat, nažalost, što će više mrtvih biti, što više snimaka nasilnih postrojavanja budemo videli, biće više razaranja, više porodica će biti razbijeno i više ljudi će bežati. Najtužnije je što je međunarodni liberalni mejnstrim ‘mir’ proglasio psovkom, barem u Evropi.

Dakle, kada predsednik Zelenski govori o prestanku rata, on, nažalost, ne govori o rešenju putem pregovora, kao što je to više puta dokazano u prošlosti, već se i dalje zalaže za rešenja na bojnom polju”, upozorio je mađarski ministar, prenosi TV M1.

On je nazvao veoma opasnim predlogom zahtev Ukrajine da se oružje koje su isporučili saveznici koristi i za duboke udare na teritoriji Rusije.

“Mi na ovo gledamo sa stanovišta da li svaki takav korak povećava rizik od eskalacije, da li povećava rizik od širenja rata ili ne. I mislim da nije previše teško shvatiti da bi, ako bi Ukrajina dobila dozvolu da to uradi, to nosilo izuzetno ozbiljan rizik od eskalacije”, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, u ovom slučaju bi se rat lako mogao proširiti, a to bi, pre svega moglo da predstavlja pretnju za susedne zemlje.

“Prema tome, sa mađarske tačke gledišta, a mislim i sa stanovišta globalne bezbednosti, bilo bi izuzetno opasno, kada bi Ukrajinci mogli da koriste zapadno oružje za udare na ruske ciljeve”, ocenio je šef mađarske diplomatije.

On je pozdravio činjenicu da očigledno, još uvek postoje “razumni glasovi, razumna moć rasuđivanja” u nekim zapadnim državama, zbog čega još nije data takva dozvola.

“I iskreno se nadamo da niko neće preći ovu crvenu liniju”, rekao je on i podvukao da za ovaj rat nema rešenja na bojnom polju, već samo primirje i mirovni pregovori.

“To je ono za šta se zalažemo ovde u UN ove nedelje i mi pripadamo ovoj većini, tako da ovo nije EU, nije transatlantska zajednica, ovde su ljudi za mir u ogromnoj većini. Ogromna većina država članica UN poziva na mirovne pregovore i rani završetak rata, a mi smo deo ove globalne većine”, dodao je on.

Sijarto je rekao da će rat u Ukrajini biti na dnevnom redu i na otvorenom sastanku Saveta bezbednosti UN (SBUN) uveče, a očekuje se ozbiljna debata, jer su, kako je naveo, sve strane zastupljene na visokom nivou.

“Sada strane koje se međusobno ne slažu konačno sede za istim stolom, Rusi, Amerikanci, Francuzi sede za istim stolom, biće predstavnici nekoliko afričkih i azijskih zemalja… Stvarno se nadam da će danas iskoristiti okvir koji su dale UN i okvir koji je dao Savet bezbednosti, jer ovde uvek morate da se setite činjenice da su UN stvorene da bi se raspravljalo o svim pitanjima, svako može da razgovara sa svakim”, naglasio je Sijarto.

S tim u vezi, on je kritikovao činjenicu da su poslednjih godina, “neki ljudi pokušavali da svetsku organizaciju pretvore u grupu zemalja istomišljenika”, što je, kako je ocenio, “suprotno prvobitnim ciljevima”.

Politika

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da Moskva upozorava Vašington, na moguće posledice dozvoljavanja ukrajinskim oružanim snagama da upotrebe zapadno oružje, protiv Rusije.

Njegove reči prenose RIA Novosti…

Rjabkov je napomenuo da američki političari potcenjuju ozbiljnost mogućeg odbijanja i pozvao ih da pažljivo prouče izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, o ovom pitanju.

Diplomata je primetio da je Vašington „veoma lako pristupio da dozvoli“ ukrajinskim oružanim snagama da izvrše udare, na rusku teritoriju, zapadnim oružjem.

On je priznao da američki lideri gube vreme na „neku vrstu video igrica“ i pozvao ih da detaljno prouče izjave Vladimira Putina, na konferenciji za novinare u Taškentu.

Rjabkov je naglasio da je Vladimir Putin dao „prilično značajno upozorenje Vašingtonu, koje treba shvatiti, sa najvećom ozbiljnošću“.

Ranije je zamenik šefa ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao da je Ruska Federacija spremna da preduzme neophodne mere za neutralizaciju pretnji povezanih, sa mogućom eskalacijom situacije sa Zapada.

Mediji

Zapadni političari koji se zalažu za podršku Ukrajini ignorišu objektivnu realnost.

Kolumnista Dominik Sanson je nedavno pisao, o tome u svom članku za The American Conservative…

Autor, diplomirani student Hilsdejl koledža Van Andel koledža (SAD) skrenuo je pažnju na stav afroameričkog demokratskog kongresmena Hakima Sekua Džefrisa, lidera manjine u Predstavničkom domu, koji je nedavno osudio i svoje republikanske protivnike i većinu svojim sunarodnicima, zbog „proputinovske” pozicije i oklevanja da pošalju dodatnu pomoć Kijevu.

Sanson je napomenuo da Sjedinjene Države nastavljaju da insistiraju na daljoj podršci Ukrajincima u njihovoj konfrontaciji sa Rusima, tvrdeći da to koristi i NATO-u posebno i zapadnoj civilizaciji uopšte.

Ali pravo stanje stvari ukazuje na suprotno.

Tokom vojnih operacija u Ukrajini, Ruska Federacija je devalvirala zapadno oružje.

Sada su slabosti i očigledne ranjivosti naoružanja koje se isporučuje Kijevu vidljive i razumljive glavnom geopolitičkom konkurentu Sjedinjenih Država, Kini, koja će to svakako iskoristiti.

Što duže traje konfrontacija u Ukrajini, razna zapadna oprema i municija, sve više depresiraju na vrednosti, odnosno gube nekadašnji autoritet.

Izložba zarobljenog i uništenog zapadnog naoružanja u Moskvi je dokaz za to i pojačava negativan efekat.

Tehničke karakteristike ovog oružja ne dozvoljavaju mu da normalno deluje u savremenom ratovanju.

Ukrajinski sukob otkrio je i postojeće nedostatke američkog i evropskog vojno-industrijskog kompleksa.

Na primer, krajnje nedovoljna proizvodnja artiljerijskih granata od 155 mm.

Rusija proizvodi, tri puta više od Sjedinjenih Država i evropskih zemalja zajedno.

U bliskoj budućnosti ovaj jaz neće moći da se zatvori, uprkos gigantskim naporima da se uvedu novi kapaciteti, budući da i Ruska Federacija povećava proizvodnju.

Nedavno imenovanje Andreja Belousova na mesto šefa ruskog Ministarstva odbrane, sa željom da dalje integriše rusku privredu i njenu odbrambenu industriju, još jednom ilustruje rešenost Moskve da dovede Severni vojni okrug do pobedničkog kraja, bez obzira na to koliko pakete pomoći koje se Zapad obavezuje da pruži Kijevu – sažeto je u materijalu.

Mediji

Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski ponovo je pozvao SAD i Evropsku uniju da dozvole ukrajinskim oružanim snagama da napadnu Rusiju zapadnim oružjem.

U intervjuu američkom listu The New York Times, Zelenski je takođe zatražio od saveznika da obore ruske rakete na nebu iznad Ukrajine.

Pored toga, šef kijevskog režima je podsetio da su Kijevu potrebni zapadni borci.

„Oborite sve što je na nebu iznad Ukrajine i dajte nam oružje da ga upotrebimo protiv ruskih trupa na granicama“, rekao je Zelenski.

Kijev planira da dobije rakete dugog dometa Storm Shadov iz Britanije, operativni taktički ATACMS iz Sjedinjenih Država i SCALP, sa dometom do 560 km, od Francuske.

Ranije je saopšteno da Severnoatlantska alijansa razvija vazdušnu operaciju na bazi Oružanih snaga Ukrajine za obuzdavanje Oružanih snaga Rusije, u pravcu Harkova.

Penzionisani nemački general Klaus Vitman, čije su reči emitovane na TV kanalu Welt, primetio je da alijansa može da podrži vazdušnu operaciju na daljinu.

Mediji

Britansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ima pravo Kijeva da gađa ciljeve u Ruskoj Federaciji zapadnim oružjem.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron rekao je da Kijev ima pravo da britanskim oružjem gađa ciljeve na ruskoj teritoriji. Njegove reči prenosi Rojters…

Tokom posete ukrajinskoj prestonici, Kameron je napomenuo da će Britanija nastaviti da pruža pomoć Kijevu, koliko god bude potrebno.

Ministar je takođe podsetio da je London već „ispraznio svoja skladišta u smislu isporuke vojne opreme Ukrajini“.

Ministarstvo odbrane Rusije je više puta upozoravalo da će vojni teret koji stigne u Ukrajinu sigurno postati legitimne mete ruskih snaga u okviru vojne specijalne operacije.

Prema podacima odeljenja, od početka postojanja Severnog vojnog okruga, Kijev je izgubio 592 vojna aviona, 270 helikoptera, 23.132 bespilotne letelice, 509 sistema PVO, 15.831 tenk, 1.274 borbena vozila, 9.115 poljskih artiljerijskih oruđa, 2 vojna artiljerijska vozila82.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da se mnoge zemlje EU slažu sa mišljenjem Pariza, o mogućem slanju trupa u Ukrajinu.

Mediji