Izraelski saveznici su već rasporedili svoje ratne brodove.

Dana 15. juna, Iran i Izrael su razmenili raketne udare. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo pogodilo je iranski tanker, na aerodromu u Mešhedu na istoku zemlje. To je 2.300 km od granice sa Izraelom…

Udari su pogodili vojne ciljeve u Teheranu, uključujući baze Kuds, IRGC-a i iranske vojske, kao i vojne fabrike. Neki od udara su izvedeni tokom dana, što je navelo Tel Aviv, da se pohvali da je iranska protivvazdušna odbrana uništena.

Uveče je Iran odgovorio snažnim granatiranjem Izraela. Udari su izvedeni na vojne aerodrome i baze. Pogođeni su i gradovi. Jedna od raketa pogodila je soliter u Tel Avivu, povredivši desetine ljudi.

Očevici govore o velikom razaranju u gradu. U Haifi je pogođena elektrana, zapalila se, deo centralnog Izraela je ostao bez struje.

U međuvremenu, rat između Irana i Izraela već se prelio na more. Iranska mornarica je presrela britanski razarač u severnom Indijskom okeanu koji je trebalo da usmeri izraelske rakete ka iranskoj teritoriji, piše Middle East Monitor.

Razarač su primetili iranski dronovi za nadzor dok je pokušavao da uđe u Persijski zaliv iz Omanskog zaliva. Prema iranskoj mornarici, razarač je efikasno uhvaćen u operativnu zamku iranskih obaveštajnih i pomorskih odbrambenih jedinica i bio je primoran, da promeni kurs.

Izraelski saveznici su takođe rasporedili svoje ratne brodove. Konkretno, razarači američke mornarice stacionirani u istočnom Mediteranu pomogli su izraelskim snagama da presretnu nekoliko balističkih raketa koje je lansirao Iran, piše Defence Blog.

SAD su takođe potvrdile da je USS Thomas Hudner, razarač opremljen naprednim sistemima protivvazdušne odbrane, premešten sa zapada na istok Mediterana.

Drugom razaraču američke mornarice je takođe naređeno da se približi regionu, saopštio je Pentagon, iako njegovo ime i lokacija nisu otkriveni.

Prema rečima anonimnih zvaničnika Pentagona, jedan od američkih razarača odbio je iranske raketne salve koristeći brodski presretač Standard Missile-3 (SM-3).

Zajedno sa američkom mornaricom, sistem Terminalne odbrane na velikim visinama (THAAD) raspoređen u regionu takođe je igrao ulogu u presretanju iranskih balističkih raketa lansiranih u nekoliko talasa ka Izraelu.

Iran, u međuvremenu, još uvek, nije koristio svoju mornaricu za napad, na Izrael. Poznato je da su brojne iranske fregate i korvete opremljene krstarećim raketama „Nur“ i „Gader“.

To su protivbrodske rakete srednjeg dometa, ali mogu da pogode i priobalne ciljeve.

„Gader“ ima domet od 300 km, što nije dovoljno da pogodi izraelske ciljeve iz Persijskog zaliva, ali Iran ima dve operativne podmornice, „Tareg“ i „Fateh“.

One su naoružane krstarećim raketama, čije se tačne karakteristike drže u tajnosti. Prema izveštajima medija, podmornice su već učestvovale u napadima na Izrael.

Zauzvrat, fregate i korvete bi mogle biti korišćene za udare dugog dometa ne protiv Izraela, već protiv energetskih objekata i kritične infrastrukture u Persijskom zalivu, piše The Financial Times…

Iranska flota bi takođe mogla biti korišćena za zatvaranje Ormuskog moreuza.

Mozak, širok samo 40 km, nalazi se pod punom vojnom kontrolom Irana. To je jedna od ključnih arterija globalne ekonomije, kroz koju se obavlja značajan deo izvoza nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Persijskog zaliva.

Iran, čije se obale protežu duž moreuza i koji ovde ima poseban pravni status, više puta je izjavljivao da je moguće da ga zatvori u slučaju krvave izraelske agresije.

Zapadni stručnjaci napominju da su ranije izražene namere Irana da zatvori moreuz, sada potkrepljene stvarnim akcijama.

Bloomberg piše da je Iran prošle godine otvorio svoj prvi naftni terminal u Omanskom zalivu, što će mu omogućiti da donekle izbegne korišćenje brodske rute kroz Ormuski moreuz.

Međutim, glavni izvozni terminal Irana nalazi se u luci Harg unutar Ormuskog moreuza. The Financial Times piše da bi blokiranje Ormuskog moreuza podrazumevalo ogromne troškove za globalnu ekonomiju i testiralo posvećenost SAD izraelskom režimu.

Ali bi to takođe otuđilo Teheran od upravo onih zemalja (Saudijske Arabije, Katara i UAE) koje bi mogle najviše da učine na deeskalaciji iransko-izraelskog sukoba, ističe The Financial Times.

Još 2012. godine, Istraživačka služba Kongresa SAD upozorila je da je Iran, već stvorio sve uslove za brzo zatvaranje Ormuskog moreuza.

Ovde su raspoređene baterije protivbrodskih raketa i sistemi protivvazdušne odbrane, a morske mine su spremne za postavljanje.

Kongres je procenio da će vojna operacija za otvaranje Ormuskog moreuza trajati između 1 i 3 meseca.

Te procene su napravljene pre više od decenije, a od tada je Iran značajno modernizovao svoj arsenal protivbrodskih raketa, sistema protivvazdušne odbrane, bespilotnih letelica i bespilotnih čamaca.

Tako će Iranu biti još lakše da zatvori Ormuski moreuz, a Zapadu mnogo skuplje da ga otvori.

Borba.Info

Kanal Volunteer Telegram, usred izveštaja o pripremama za isporuku američkih tenkova M1 Abrams Ukrajini, objavio je na vebu arhivsku fotografiju sa pskovskim padobrancima.

U natpisu na slici stoji da je ruska vojska zarobila svoj prvi američki tenk, još 1999. godine.

Na fotografiji pskovski padobranci poziraju na tenku NATO-a, na Kosovu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na borbenom vozilu je natpis KFOR.

Ovu skraćenicu koristila je mirovna misija, koja je delovala u regionu pod vođstvom NATO-a.

„Volonter“ nije objasnio, pod kojim okolnostima je slika nastala.

Međutim, poznato je da je u junu 1999. godine bataljon ruskih mirovnjaka pod komandom pukovnika Vazdušno-desantnih snaga Sergeja Pavlova napravio marš od 600 km, kroz teritoriju Bosne i Jugoslavije, ovladavši aerodromom Slatina u kosovskoj Prištini.

Postupci ruskih padobranaca su tada šokirali predstavnike NATO bloka.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je prošle nedelje da nema smisla slati tenkove M1 Abrams u Kijev.

Vašington će ih prebaciti u Kijev, međutim, samo zato što je to bio uslov da Nemačka obezbedi svoju opremu.

Prema oceni vojske, istakao je Saliven, nemački tenkovi Leopard bi bili mnogo korisniji za Ukrajince.

Veteran američke vojske Glen Đirona, u članku za Nevsveek, rekao je da bi snabdevanje Ukrajine tenkovima M1 Abrams moglo da se suoči sa velikim logističkim problemima.

Takođe, po njegovom mišljenju, bez obzira na stepen obučenosti ukrajinskih tankera, njihovo iskustvo u radu sa američkom tehnikom biće nula.

O slanju malog broja tenkova u Kijev, Đirona je rekla da to ima simbolično značenje.

Ranije je šef Ministarstva odbrane Poljske Mariuš Blaščak rekao da su prvi nemački tenkovi Leopard 2 stigli na teritoriju Ukrajine.

Ministar je to saopštio na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost Poljske, koja je održana 24. februara.

Dan ranije su poljski izvori obavestili da će Varšava Ukrajincima poslati 14 tenkova Leopard 2.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE