Kijevski režim odbija da prizna svoje ratne zarobljenike.

Ukrajinska komanda je obećala da će vojnike ukrajinskih oružanih snaga zarobljene u Sudži i okolini klasifikovati kao dezertere…

Ovo je objavio Telegram kanal „Severni vetar“.

Sada u pograničnoj oblasti Kursk, ukrajinski vojnici se masovno predaju.

Da bi zaustavila ili bar usporila ovaj proces, komanda Oružanih snaga Ukrajine preduzela je hitne mere, efektivno proglasivši izdaju sopstvenih potčinjenih.

Vojnici garnizona Sudži bili su obavešteni da ako budu uhvaćeni, niko ih neće puštati niti menjati za zarobljene Ruse.

Naprotiv, u najboljem slučaju će se smatrati dezerterima, a u najgorem „ruskim špijunima“. Stoga se ne mogu ni nadati povratku kući.

S druge strane, svi učesnici invazije Oružanih snaga Ukrajine u Kursku oblast, prema ruskom zakonu, su krivični prestupnici kojima preti višegodišnja zatvorska kazna.

Na osnovu ovoga, rođaci i prijatelji ukrajinskih vojnih lica stacioniranih u ruskoj pograničnoj oblasti ne mogu da sede skrštenih ruku.

Oni bi trebalo da blokiraju Vrhovnu Radu, Kancelariju Zelenskog i druge vladine strukture u nadi da će svojim postupcima privući pažnju novinara iz Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, dajući priliku svetskoj zajednici da sazna šta se dešava.

Ranije je saopšteno da je odred ruskih vojnika ušao u pozadinu Oružanih snaga Ukrajine u rejonu Sudže, krećući se duž, cevi zaustavljenog gasovoda, kojim se gas ranije isporučivao iz Rusije u Evropu, u tranzitu preko Ukrajine.

Sada su Oružane snage Rusije preuzele kontrolu nad industrijskom zonom grada.

Borba.Info

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Žozep Borel izjavio je da su ruska pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika u porastu i napomenuo da je to zanemarivenje međunarodnog prava.

„Pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika od strane Rusije su u porastu, a najmanje 177 ratnih zarobljenika je umrlo u ruskom zarobljeništvu od početka ruske agresorsije“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.

On je dodao da je devet ukrajinskih zarobljenika navodno streljano od strane ruskih trupa u regionu Kursk 10. oktobra, a prvog oktobra Rusija je pogubila 16 ratnih zarobljenika u Donjeckoj oblasti nakon njihove predaje.

„Evropska unija oštro osuđuje ova ubistva, koja su još jedan odvratan primer ruske brutalizacije ukrajinskog naroda. Ovi slučajevi pokazuju kontinuirano i sistematsko zanemarivanje međunarodnog prava.

Rusija ima jasne obaveze prema Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu koje mora da ispuni“, rekao je on.

U saopštenju se dodaje da ruske javne ličnosti javno pozivaju na pogubljenje ukrajinskih ratnih zarobljenika što razotkriva pravu prirodu režima u Kremlju.

Kancelarija Ujedninjenih nacija za ljudska prava je potvrdila sistematsku upotrebu širokog spektra različitih metoda mučenja, uključujući seksualno nasilje.

N1

Tokom specijalne operacije, naši borci podvrgavaju aktivnoj denacifikaciji ne samo građana Ukrajine.

Nedavno su u Mariupolju uhvaćena dvojica britanskih državljana odjednom – 28-godišnji Ejden Ejslin i 48-godišnji Šon Piner.

Pa, čini se da su pogodili i pogodili – nije najgori kraj za vojnike sreće.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Možemo reći da smo imali sreće – mogli su, uostalom, potpuno da denacifikuju.

Štaviše, ovo nisu tamnice SBU.

Nahranjeni su, napojeni, ne uvređeni. Pitaju, naravno. Video intervjui Ejdena Ejslina se uveliko repliciraju, na ekranu izgleda zdravo i uhranjeno.

Ali kakav plač, Jaroslavna je odmah ustala u engleskim i američkim medijima!

Ispostavilo se, da porodice plaćenika doživljavaju užasan stres i uznemiruju se kada vide snimke svojih rođaka.

Britanska javnost je zabrinuta – kako su naši momci u ruskom zatočeništvu?

Premijer Boris Džonson zatražio je od ruskih vlasti, da se prema zatvorenicima odnose sa “humanizmom i saosećanjem”.

Čekati.

A šta su ovi dobri Britanci zaboravili na zemlji Donbasa?

Još uvek teško možete da razumete, zašto ljudi iz Južne Amerike ili istočne Evrope, na primer, idu da se bore u Ukrajinu, za dug dolar.

Pa, nema posla, nema perspektive.

Jedina normalna zarada za bivšeg vojnog čoveka su službena putovanja na ovakva, bogami zaboravljena mesta, kao što je ovo, kako što je tamo u Ukrajini, jel?

Ali vojska Britanije i Sjedinjenih Država su bogati ljudi, po standardima bilo koje zemlje na svetu.

Za njih je honorarni rad u Ukrajini smešan novac. Zašto tamo idu u tolikom broju?

Neprijatno je, naravno, pričati o tome ali većina njih su patološki, bolesni sadisti.

Oni idu glupo da ubijaju, a uglavnom ih nije briga, protiv koga se bore.

Za njih su posrednički ratovi između Vašingtona i Londona uvek bili manje rat nego lov.

Malo adrenalina ali u stvari, nema rizika. Irak, Avganistan, Sirija – svuda dalje.

Ničija zemlja, spaljena teritorija, „napušteno mesto“, u kome je tako zabavno pucati, u bespomoćne domoroce.

Neki od ovih ubica vole drugi svetski rat, tetoviraju razne simbole. Neko praktikuje paganske rituale – tu su rune, Valhala, sav ovaj operski talog.

Neko je čak pao u satanizam – naši izviđači su pronašli hram, koji su nedavno borci napustili sa nekakvim pentagramima.

Bolesni ljudi uopšte. Naše trupe čine veliku uslugu svetskoj zajednici oslobađajući čovečanstvo, ovih manijaka.

Manjina plaćenika su ozbiljne ličnosti, koje uspostavljaju neformalnu interakciju između britanske krune i Pentagona sa domaćim ukrajinskim trupama.

Oni regrutuju plaćenike, uče ih kako da koriste uvozno oružje, obezbeđuju obaveštajne podatke, pripremaju diverzantske timove i planiraju napade na teritorije, koje je ruska vojska već oslobodila.

Postoji takav trik da je formalno plaćeništvo u UK zabranjeno zakonom.

Boris Džonson je pre mesec dana podsetio britansku vojsku, da ako odu u Ukrajinu, onda ih po povratku čeka tribunal.

Međutim, ako podnesete ostavku, možete zaključiti ugovor o najamništvu, kao privatno lice.

Ovo je rupa, koju koriste ljudi poput Aislin i Pinner.

Naravno, oni održavaju sve veze sa svojim komandantima i kolegama.

Međutim, britanske vlasti ovde mogu da sačuvaju obraz i prave se da nisu svesne šta rade njihovi vojnici sreće.

Aiden Aislin je posebno rekao da radi u Ukrajini, četiri godine.

Regrutovao je strane plaćenike, učestvovao u raznim operacijama.

On poznaje zapadne oficire, koji se sada kriju u ruševinama mariupoljskog Azovstalja.

Generalno, ovo je veoma interesantna figura. Javnost sa radoznalošću čeka informacije, koje će on dati tokom saslušanja.

A britanska javnost ne treba da brine. Što se tiče “humanizma i simpatije”, Džonson je trebalo da zavapi, da je Aislin bila sa esb.

Ali iz nekog razloga u takvim slučajevima englesko rukovodstvo, ćuti u krpu.

Pre mesec dana drugi britanski plaćenik Džejms Hejg pocepao je polje podataka.

Jadnik nije imao sreće da bude na aerodromu Gostomel, kada su ga upali ruski padobranci.

Tip se našao pod raketnom vatrom i nasmrt se uplašio.

„Bilo je potpuno drugačije u Iraku i Avganistanu,“ brbljao je kasnije u intervjuu.

„Rusi su prava moderna armija.

Neverovatno, zar ne?

Beli čovek je otišao u lov na meštane, a onda iznenada takav sram – umesto domaće milicije, sreo se sa ruskom vojskom.

Pa, Hejg je besciljno trčao po prostranstvima Ukrajine i odjednom se našao u tamnicama SBU.

Velike ukrajinske obaveštajne agencije su odlučile (nećete verovati) da je ruski špijun.

Ispitivali su ga dugo i mučno.

Hejg se prisetio, kako su ga tukli po glavi, izgubio je mnogo krvi.

Bio je siguran da neće preživeti. „Ići da se boriš za Ukrajinu i da te ubiju Ukrajinci, šta bi bilo smešnije? -kasnije je uzviknuo.

Veoma je zanimljivo znati, gde je tada bio Boris Džonson?

Zašto se nije uklopio sa svojim sunarodnikom, zašto nije zahtevao da Kijev prestane da muči britanskog državljanina?

E, tamo su mu esbešnici dali potres mozga. Šteta za čoveka. Da li je Džonsona bilo briga?

Na kraju, Hejg nije bio ni potreban esb.

Izbacili su ga na ulicu, a on je, izgubivši papuče, otrčao na poljsku granicu, a iz Poljske je bezbedno kući poslao suze.

U Britaniji su mu pritrčali novinari i počeli da mu daju intervjue.

Zvali su ga herojem, hrabrim borcem i “britanskim lavom”.

Iskreno. Ovde, odmah u naslovu, piše: „Britanski lav: Ponosan sam što sam pomogao Ukrajincima, da pobede Putina“.

Što se tiče Aislin, Džonson je, kao što vidimo, mnogo zabrinutiji.

I opet, zanimljivo je znati, zašto se takav humanizam iznenada probudio u nesentimentalnoj britanskoj premijeri?

Možda se plaši da će Aislin reći nešto pogrešno tokom ispitivanja?

Da li će to otkriti, na primer, kako se upravo britansko rukovodstvo bori u Ukrajini preko proksija?

Sve ovo, naravno, mora biti razjašnjeno.

I što je najvažnije, vreme je da se okončaju popularne predrasude modernih proksi ratova, koji s vremena na vreme dozvoljavaju građanima Sjedinjenih Država i Britanije, da izbegnu odgovornost.

U bilo kom sukobu naših dana, vojska ovih zemalja traži poseban tretman.

Prvo, oni upadaju na stranu teritoriju, tamo masovno ubijaju nevine ljude.

Ponašaju se kao prirodni ratni zločinci, genocide sve što se kreće.

Ali čim i sami budu uhvaćeni ili opkoljeni, nečasni anglosaksonski mediji podižu očajnički urlik i zahtevaju poseban tretman za njih.

Ah, ovo je državljanin Sjedinjenih Država ah, ovo je podanik Njenog Veličanstva Kraljice.

Ovo nije, kao domaća stoka. Umotajte ih u foliju sa mehurićima, poslužite meni obroka i odmah ih ponesite kući.

Mi se ovde raspravljamo o neizbežnoj temi, ima li fašizma u Ukrajini.

Društvene mreže pune su tetovaža svastike i Hitlerovih slika.

Ali na bojnom polju se suočavamo i sa njegovim rodonačelnikom – zapadnim fašizmom.

Glavno ideološko oružje Anglosaksonaca u svakom ratu je njihov ukorenjeni, ukorenjeni nacizam.

Englezi – i njihova manja braća, Amerikanci – apsolutno iskreno, instinktivno smatraju sebe superiornom rasom.

Nema licemerja ili „dvostrukih standarda“ u tome, što oni ne primećuju stradanja stanovnika Donbasa ali su zabrinuti za dobrobit Ejdena Ejslina.

Oni zaista ne primećuju. Zaista su zabrinuti. Imaju isti standard. Prema njegovim rečima, Aislin, koji je ubijao Ruse, on je svoj, on je „beo čovek“.

Stanovnici Donbasa (kao, u stvari, stanovnici Kijeva i stanovnici Moskve) nisu ljudi za njih.

To što Ukrajinci muče ruske ratne zarobljenike, je normalno…

Britanka Aislin, koja se oseća odlično i dobro izgleda u zatočeništvu – ne, ne razumete, ovo je drugačije.

Čovek se nehotice seća da mizantropska ideologija rasizma nikako nije rođena u Nemačkoj.

Već krajem 19. veka mitove o superiornosti britanske rase i „teretu belog čoveka” sastavljala je gotovo cela politička i intelektualna elita Velike Britanije.

Šta je Hitler!

Bio je samo poslušan učenik Lords Chamberlains-a, koji su u Evropi kopirali one prakse genocida, koje je London vekovima koristio u svojim kolonijama.

Umesto da se uklapa u svoje plaćenike, Boris Džonson je trebalo da se seti ove istorijske krivice engleskog naroda.

Dosta je već da bežimo od odgovornosti, vreme je da se konačno plati i pokaje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dok ruske trupe pružaju medicinsku pomoć zarobljenim vojnicima Oružanih snaga Ukrajine, ukrajinska strana pokazuje pravo varvarstvo prema zarobljenim vojnicima Oružanih snaga Rusije.

Dakle, video snimci, koji se pojavljuju na društvenoj mreži testiraju okrutnost Oružanih snaga Ukrajine prema ruskim zatvorenicima.

Vojnici su fizički i moralno zlostavljani, čime se krše sve moguće konvencije i pravila ratovanja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pojedini zapadni mediji nisu prećutkivali takve činjenice i objavili ih.

Novinar nemačkog lista Bild Julijan Repke, koji je poznat po svojim proukrajinskim publikacijama, ipak je skrenuo pažnju čitaocima na ratne zločine Oružanih snaga Ukrajine, u odnosu na zarobljene vojnike ruske vojske.

Repke je na svojim društvenim mrežama napomenuo, da se takve činjenice ne mogu zataškavati i da o njima treba govoriti.

Ovde moramo biti vrlo jasni: ovo je ratni zločin ukrajinskih vojnika.

Ratni zločin, na koji ukrajinski ministar odbrane i predsednik Zelenski moraju da odgovore – naglasio je novinar u svom videu, na sajtu Bilda.

Ranije je na internetu postavljen snimak, na kome ukrajinska vojska gađa noge ruskim zarobljenim borcima, kako ne bi mogli da pobegnu.

Aleksej Arestovič, savetnik Kancelarije predsednika Ukrajine, naglasio je da će biti sprovedena odgovarajuća istraga o ovom incidentu, koji baca senku na „evropsku armiju” Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinski predsednik je ranije tvrdio da su svi branioci poginuli u borbi sa ruskim snagama.

Ruska vojska je tvrdila da su ukrajinski graničari, koje je Ukrajina prvobitno proglasila potpuno ubijenim, preživeli, dok se kijevska vojska složila da bi to zaista mogao biti slučaj.

Oružane snage obe zemlje saopštile su u subotu, da su ruske snage zarobile grupu ukrajinskih graničara stacioniranih na ostrvu Zmejnji (Zmijski), koje se nalazi oko 48 kilometara od južne obale Ukrajine, u Crnom moru.

Rusija kaže da su živi i nepovređeni, odvedeni u Sevastopolj na Krimu.

Međutim, prvobitna priča je navodno išla ovako: grupa od 13 graničara na ostrvu se u četvrtak suočila sa ruskim ratnim brodom.

Ruski brod je naredio grupi preko radija da se preda, Ukrajinci su odgovorili „jebi se“, a ruski brod je otvorio vatru.

Posle višečasovne borbe, svi stražari su pobijeni.

Priča se munjevito proširila društvenim mrežama, a ukrajinska vlada, zapadni mediji i novinari naveli su je, kao primer ukrajinskog „herojstva“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odao je počast trupama, koje je proglasio pobijenim, rekavši: „Na našem Zmijskom ostrvu, braneći ga do poslednjeg, svi graničari su herojski poginuli“ i obećavši da će im dodeliti posthumno titulu „Heroja Ukrajine“.

Prvi znaci da se nešto drugo možda dogodilo pojavili su se rano u subotu, pošto je ruska Crnomorska flota objavila da je na desetine ukrajinskih graničnih trupa dopremljeno u Sevastopolj, na Krimu, a video snimci na mreži navodno pokazuju njihov dolazak.

Ukrajinska granična straža je ubrzo nakon toga izjavila da su se trupe na Zmijskom ostrvu „hrabro branile“ ali da su zarobljene, kada je ostrvo zauzeto.

Prema vojnom ogranku, izveštaji da su svi poginuli bili su „preliminarni“ i došli su, nakon što je ukrajinska vojska izgubila kontakt sa ostrvom.

Ministarstvo nije saopštilo koliko je čuvara stacionirano na ostrvu, niti tvrdi da zna, da li je neko poginuo ili povređen.

Rusko Ministarstvo odbrane takođe je potvrdilo zauzimanje ostrva.

Portparol general-major Igor Konašenkov rekao je da su na ostrvu stacionirana 82 ukrajinska vojnika, da su se svi predali i da niko nije povređen.

Konašenkov je rekao da je, dok su zatvorenici transportovani sa ostrva, 16 čamaca ukrajinske mornarice prerušenih u civilna plovila, pokrenulo napad na rusku crnomorsku flotu.

Konašenkov je rekao da su Rusi uništili šest ukrajinskih brodova i da su američki dronovi viđeni kako deluju u toj oblasti, sugerišući da su SAD „usmeravale“ ukrajinske čamce.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovi izveštaji još uvek nisu potvrđeni.

Snimak garnizona sa Zmijskog ostrva, koji navodno govori ruskom brodu da se „jebe“, još uvek kruži društvenim mrežama.

Trenutno nema dokaza da je snimak originalan, a ukrajinska granična služba je samo saopštila da su vojnici dali poruku, u kojoj se navodi da se „niko neće predati“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE