Zemlje NATO-a će poslati desetak ratnih brodova u Baltičko more da zaštite važne podvodne strukture, posebno energetske i kablove za prenos podataka.

Kako prenosi finski emiter Ile, operacija će početi narednih dana…

Očekuje se da će brodovi NATO-a ostati u Baltičkom moru do aprila i da će biti u Baltičkom moru kao sredstvo za „odvraćanje“ dizajnirano da spreči namerno oštećenje kablova i drugih podvodnih struktura.

U Finskom zalivu stražu će vršiti uglavnom brodovi iz Finske i Estonije, dok će se brodovi iz drugih zemalja nalaziti u drugim, oblastima Baltičkog mora.

Ranije je saopšteno da je sidro zadržanog tankera Eagle S pronađeno i podignuto sa dna Finskog zaliva.

Centralna kriminalistička policija Finske sumnja da je posada broda namerno presekla strujni kabl EstLink 2 između Finske i Estonije koristeći sidro, a takođe je oštetila četiri komunikaciona kabla.

Tanker Eagle S, koji je napustio rusku luku Ust-Luga sa tovarom benzina, zaplenila je finska vojska krajem decembra i odvezla ga u unutrašnje vode Finske.

Uprkos činjenici da finske vlasti nemaju dokaze o umešanosti posade tankera u oštećenje kablova, sud je odbio zahtev vlasnika Eagle S-a da ga puste iz hapšenja.

Švedsko Ministarstvo odbrane, kao deo svoje pomoći u istrazi okolnosti incidenta, poslalo je podmorničko spasilačko plovilo HMS Belos, u pomoć finskoj vojsci.

Borba.Info

Iranska vlada je izuzetno nervozna i angažovana je u hitnim diplomatskim naporima sa zemljama Bliskog istoka da proceni da li mogu da umanje odgovor Izraela na iranski raketni napad ranije ovog meseca i ako to ne uspe, kako mogu da zaštite Teheran.

To navode izvori upoznati sa događajima, prenosi CNN.

Uznemirenost Irana potiče od neizvesnosti oko toga da li će SAD uspeti da ubede Izrael da ne napada iranska nuklearna i naftna postrojenja, kao i činjenice da je njegova najvažnija proksi milicija u regionu, Hezbolah, značajno oslabljena izraelskim vojnim operacijama u poslednje vreme. nedeljama, rekli su izvori.

Iranska vlada je izuzetno nervozna i angažovana je u hitnim diplomatskim naporima sa zemljama Bliskog istoka kako bi procenila da li mogu da smanje odgovor Izraela na iranski raketni napad ranije ovog meseca i ako to ne uspe, kako mogu da zaštite Teheran, izvori upoznati sa tim, rekao je za CNN.

Uznemirenost Irana potiče od neizvesnosti oko toga da li će SAD uspeti da ubede Izrael da ne napada iranska nuklearna i naftna postrojenja, kao i činjenice da je njegova najvažnija proksi milicija u regionu, Hezbolah, značajno oslabljena izraelskim vojnim operacijama u poslednje vreme. nedeljama, rekli su izvori.

SAD se konsultuju sa Izraelom o tome kako planira da odgovori na iranski napad 1. oktobra, a američki zvaničnici su jasno stavili do znanja da ne žele da Izrael gađa iranska nuklearna postrojenja ili naftna polja. Američki predsednik Džo Bajden razgovarao je u sredu sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, po prvi put u skoro dva meseca, rekavši mu da izraelska odmazda treba da bude proporcionalna.

Strah od velikog regionalnog rata

Američki saveznici iz Zaliva, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Katar, takođe su izrazili zabrinutost SAD, zbog mogućeg napada na iranska naftna postrojenja, koji bi mogao imati negativne ekonomske i ekološke posledice po ceo region, rekao je arapski diplomata za Si-En-En.

Bajdenova administracija je duboko zabrinuta da bi tekuća neprijateljstva između Irana i Izraela, koja su počela ranije ove godine, nakon što je Izrael napao zgradu za koju Iran tvrdi da je njen konzulat u Damasku, mogla eskalirati u veliki regionalni rat u koji bi mogle da budu uvučene i SAD.

Veliki deo straha se odnosi na činjenicu da se čini da uticaj SAD na Izrael poslednjih godina slabi. Slično kao i svoje operacije u Gazi, Izrael je sve više ignorisao pozive SAD na uzdržanost u Libanu, gde je intenzivna izraelska vazdušna kampanja i kopnena ofanziva ubili više od 1.400 ljudi od kraja prošlog meseca.

Izrael se takođe nije konsultovao sa SAD pre nego što je prošlog meseca započeo masovni napad koji je uništio hiljade pejdžera i radija koje su koristili operativci Hezbolaha, niti pre nego što je ubio šefa Hezbolaha Hasana Nasralaha u Bejrutu, okončavši delikatan predlog za primirje koji su predložile SAD i Francuska, nego 48 sati ranije.

Hoće li Izrael napasti izraelsko-iranske objekte?

Izraelski bezbednosni kabinet tek treba da donese odluku o tome, kako dalje, rekao je izraelski zvaničnik za CNN u petak. I dok se jaz, između pozicija SAD i Izraela smanjuje, možda neće ostati tako, rekao je američki zvaničnik.

“Ne možemo zaista znati da li su glasali ili ne”, rekao je visoki zvaničnik administracije o razgovorima u izraelskoj vladi, izražavajući sumnju u nivo transparentnosti o tome šta Izrael deli sa SAD. Zvaničnik je sugerisao da ne mogu da “previše veruju u proračune” izraelske vlade.

Sve do prošle nedelje, Izrael nije davao nikakva uveravanja da neće gađati iranska nuklearna postrojenja, preneo je CNN.

Izrael je decenijama planirao napade na iranska nuklearna postrojenja, a pre samo dve godine simulirali su napad tokom vojne vežbe. Izrael je takođe osumnjičen da je poslednjih godina izvršio atentate na iranske nuklearne naučnike, a iranska nuklearna postrojenja su bila pod stalnim sajber napadima, verovatno iz Izraela — najpoznatiji virus Stuknet, koji je uspeo da prodre u iransko postrojenje Natanz.

“Naš udarac će biti jak”

Izraelski ministar odbrane Joav Galan izdao je u sredu oštro upozorenje Iranu u vezi sa odgovorom Izraela.

“Naš udar će biti snažan, precizan i iznad svega – iznenađujući. Oni neće razumeti šta se i kako dogodilo”, rekao je Galan.

Zemlje Zaliva uglavnom žele da ostanu podalje od sukoba, rekao je arapski diplomata. Iako je Iran javno upozorio da će svaka strana za koju se vidi da pomaže Izraelu biti tretirana kao agresor, malo je verovatno da bi iranski susedi eksplicitno stali u odbranu Teherana u slučaju izraelskog napada.

Međutim, SAD i dalje ohrabruju Teheran, preko kulisnih kanala, da pažljivo razmotri svoj odgovor, ako Izrael napadne, rekao je jedan zvaničnik.

Kako će Iran odgovoriti?

Iako Katar redovno komunicira sa Irancima i prenosi SAD, ono što oni kažu, američki zvaničnik je rekao da na kraju “mi jednostavno ne znamo šta Iran namerava da uradi”.

Ključni glasovi unutar Irana imaće različita mišljenja o tome da li i kako odgovoriti Izraelu ali to će zavisiti od obima i obima očekivanog izraelskog poteza, rekao je drugi američki zvaničnik.

Zvaničnik je rekao da su poruke iz Irana ostale dosledne i javno i privatno otkako je Teheran ranije ovog meseca ispalio svoje rakete na Izrael i da u tim porukama nije bilo značajnijih promena.

Iran je posebno zainteresovan da dobije pomoć od Saudijske Arabije u sprečavanju izraelskog napada i da iskoristi svoj uticaj u Vašingtonu za pronalaženje rešenja za krizu, rekao je arapski diplomata za CNN.

Do sutra ne bi trebalo da bude napada

Zvaničnici iz svake zemlje sastali su se tri puta za manje od mesec dana, a Aragči je u sredu otputovao u Saudijsku Arabiju da “savetuje o regionalnom razvoju” i da “pokuša da zaustavi zločine cionističkog režima u Libanu i Gazi”, rekao je on za lokalne medije.

Svet pažljivo prati svaki potez Izraela, dok razmišlja o svom odgovoru. Ali barem do subote uveče, Izrael će mirovati zbog obeležavanja Jom Kipura, jevrejskog dana pomirenja i najsvetijeg dana u judaizmu.

Iako nije nemoguće da Izrael preduzme akciju, prodavnice, restorani i druge usluge biće zatvoreni, javni prevoz neće funkcionisati, pa će čak biti zatvoren i glavni aerodrom u zemlji — Ben Gurion u Tel Avivu.

B92

Poljsko Ministarstvo odbrane odbilo ideju Ukrajine da bi poljski sistemi PVO, uključujući protivraketni sistem “Patriot” koji Poljska ima, mogli da od ruskih napada iz vazduha zaštite i zapad Ukrajine.

“U skladu s važećim stavom NATO-a i Poljske nije moguće da se neposredno angažujemo u oružanom sukobu, na teritoriji Ukrajine.

Obuhvatanje dela Ukrajine savezničkom odbranom bi zahtevalo ;političke dogovore u NATO, koji sasvim sigurno ne bi bilo jednostavni” – odgovorilo je poljsko Ministarstvo odbrane, na pitanje poljskog lista “Žečpospolita”.

Pomoćnik ministra odbrane Cezari Tomčik je privatnom Radiju ZET rekao da Poljska ne može da ustupi svoje baterije “Patriota”, jer su one razmeštene da štite Varšavu.

“Uzevši u obzir naše sposobnosti za PVO, a mi smo takođe ugroženi, nismo u stanju da damo kapacitete kojih imamo malo” – kazao je radiju RMF FM drugi pomoćnik ministra odbrane Pavel Zalevski.

Iako Vlada Poljska; ne želi, ni da čuje da preduzme korake koji bi mogli da znače uvlačenje u sukob Rusije i Ukrajine, građani su za to da Poljska pomogne Ukrajini, tako što bi sa svoje teritorije, na granici, obarala ruske rakete i dronove u zapadnim oblastima napadnute Ukrajine.

Čak 69,3 odsto Poljaka u februarskoj anketi agencije IBRIS slaže se da se Ukrajini tako pomogne, protiv je 17,6 odsto ispitanika, a 13,1 odsto ne zna, kako da se izjasni.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba je nedavno kazao da su vlasti u Kijevu našle oko 100 baterija američkog sistema PVO “Patriot” u raznim zemljama ali da nijedna, od zemalja koje ih poseduju, ne želi, ni da ih pozajmi Ukrajini.

Kuleba je kazao da su u toku pregovori o dve baterije “Patriota” i jedne sistema SAMP-T i rekao da, ako bi zemlje koje taj sistem, već imaju bile spremne da ga pošalju, Ukrajina bi ih dobila za nekoliko nedelja.

B92