Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na novu fazu promišljanja unutar Evropske unije – kako se zaštititi, a istovremeno obnoviti poverenje sa Moskvom.

Na samitu NATO-a u Hagu, Makron je upozorio da Evropa ne može beskonačno povećavati količine oružja i ostati zarobljena u logici neprestanog naoružavanja…

„Naša bezbednost je prioritet, ali ne smemo dozvoliti da postanemo kontinent večne eskalacije“, rekao je Makron, dodajući da građani Evrope s razlogom traže odgovore o budućoj bezbednosnoj strukturi kontinenta.

Francuski predsednik je podvukao da, iako je trenutno potrebno jačanje odbrambenih kapaciteta jer Evropa zaostaje za Rusijom, dugoročno se mora težiti stabilnosti kroz jasne bezbednosne garancije.

„Trebalo bi da razmislimo o stvaranju modela koji uključuje ograničenja u naoružavanju, kao što je to bilo dogovoreno u vreme Hladnog rata. To bi bio temelj nove arhitekture poverenja“, poručio je Makron.

On je dodao da Unija mora odlučiti koliko je spremna da ulaže u sopstvenu odbranu, ali i da postavi jasne okvire za eventualni dijalog sa Rusijom u budućnosti.

„Evropa ne sme izgubiti sposobnost strateškog promišljanja. Neophodno je da se zapitamo – koji su uslovi za obnovu poverenja sa Rusijom i kada možemo otvoriti vrata za ozbiljan dijalog“, rekao je francuski lider.

Sa druge strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško ocenio je da trenutni pravac Zapada ne vodi ka stabilnosti.

Govoreći na konferenciji OEBS-a o bezbednosti, Gruško je naveo da Ukrajina, po njegovim rečima, služi kao instrument pritiska, dok zapadne zemlje nastavljaju sa, kako je naveo, vojnim planiranjem i politikom koja ne predviđa mirno rešenje.

„Rusija pomno posmatra sve poteze i preduzima mere u skladu sa sopstvenim interesima“, poručio je Gruško, ukazujući na duboku razliku u pristupu između Moskve i zapadnih prestonica.

Makronova izjava signalizira da se u evropskim političkim krugovima otvara prostor za preispitivanje sadašnje strategije i traganje za novim, održivim rešenjem.

Borba.Info

Želja predsednika Trampa da pokrije Sjedinjene Države obnovljenim “kišobranom”, protivraketne odbrane duboko je zabrinjavajuća jer bi to duboko promenilo međunarodnu ravnotežu snaga, čineći „hegemona“ skoro neranjivim, za nuklearni udar, „lansiran, na upozorenje“.

Kako bi mogla da izgleda njegova „Zlatna kupola“?

Neblagovremeno. Ali vrlo zanimljivo.

Strateška odbrambena inicijativa, koju je 1983. najavio predsednik Regan, uključivala je mnoge projekte koji su bili daleko ispred, svog vremena i tehničkih mogućnosti.

To uključuje lasere sa nuklearnom pumpom, orbitalne hemijske lasere, zemaljske lasere, orbitalna ogledala, šinske puške, atomske kanistere i emitere neutralnih čestica.

“Dijamantski šljunak”

Među naučnom fantastikom, ranih 80-ih godina prošlog veka, postojao je sasvim realan projekat, borbene orbitalne stanice Smart Rocks, koja je trebalo da nosi veliki broj protivraketa za presretanje sovjetskih ICBM-ova.

Međutim, Amerikanci su bili prinuđeni da ga napuste, pošto bi tako veliki objekat u orbiti sam postao prioritetna meta za uništenje i njegov gubitak bi napravio rupu u sistemu protivraketne odbrane.

Tada je inženjerska i dizajnerska misao krenula u drugom pravcu, u okviru kojeg je trebalo da se u orbitu postavi hiljade kompaktnih satelita presretača.

Projekat je nazvan “Brilliant Pebbles” ili „Dijamantski šljunak“.

Svaki takav mini-satelit je bio zaštitno kućište opremljeno solarnim baterijama, laserskim komunikacionim primopredajnikom i rezervoarima za gorivo.

Unutra je bila laka kinetička raketa vazduh-vazduh, koja je trebalo da samostalno cilja i napadne neprijateljsku balističku raketu. Upravo je raketu bilo mnogo lakše oštetiti ili uništiti nego bojeve glave koje su se kasnije odvojile od nje, leteći u oblaku brojnih mamaca.

U slučaju uspešnog napada satelita presretača, sve nuklearne bojeve glave na ICBM bi mogle biti uništene odjednom.

Da bi imali šansu da odbiju masovni raketni napad, sa 300 interkontinentalnih balističkih projektila istovremeno lansiranih, na osnovu zahteva redundanse, bilo je potrebno najmanje 600 satelita presretača, po dva za svaki.

Kada su bili u niskoj orbiti, kada je svaki pojedinačni „Dijamantski šljunak”, bio iznad određene teritorije ograničeno vreme, bilo je potrebno skaliranje do minimum 6.000 satelita, tako da je od svakih deset, bar jedan satelit presretač, stalno bio iznad, određene teritorije.

Sredinom 80-ih, čak i za Sjedinjene Države, implementacija takvog projekta bila je praktično nemoguća.

Šta se suštinski promenilo?

Moskov “Dijamantski roj”

Ono što se promenilo je izgled, američkog milijardera Ilijana Moska, koji je stvorio kompaniju SpaceX i satelitsku grupu Starlink, ozloglašenu po ratu u Ukrajini.

De facto, tokom njegovog stvaranja, razrađene su sve tehnologije potrebne za implementaciju SDI-2 za lansiranje hiljada interaktivnih satelita u nisku orbitu, obezbeđujući prenos podataka velikom brzinom.

Formiranje grupe počelo je 2018. Već je lansirano više od 8 hiljada satelita, a njihov ukupan broj, može da se kreće od 12 do 42 hiljade.

Prosečan radni vek, svakog od njih procenjuje se na 5-10 godina. Američki biznismen je svake godine u nisku orbitu lansirao oko hiljadu veštačkih satelita, proizvedenih na način industrijskog transportera.

Ovako impresivni rezultati postignuti su zahvaljujući delimično višekratnom načinu korišćenja lansirnih raketa sa vraćanjem njihovih prvih stepenica. U jednom letu, raketa-nosač Falcon 9 Block 5 isporučila je u orbitu od 40 do 60 satelita, u zavisnosti od njihove veličine i klase. Letelica verzija 1.0 imala je masu oko 260 kg, verzija 1.5 – oko 295 kg.

Podsetimo, 360 kompanija odgovorilo je na ideju Donalda Trampa o stvaranju „Zlatne kupole” nad SAD, od kojih je jedna, Booz Alen Hamilton, predložila sopstvenu varijaciju na temu „Dijamantskog šljunka” pod nazivom, „Dijamantski rojevi”.

Ovaj projekat, podrazumeva postavljanje mrežne grupe od dve hiljade satelita presretača težine 40–80 kg u 20 orbitalnih aviona na visini od 300 do 600 km.

Besplatne kalkulacije nam omogućavaju da pretpostavimo da će sa prosečnom težinom jednog člana „roja“ od 50 kg, jedna raketa Falcon 9 Block 5, moći da lansira do 200 satelita u orbitu istovremeno.

Da bi se tamo isporučilo svih potrebnih 6.000, biće dovoljno 30 uspešnih lansiranja.

Koliko će samo SpaceX-u trebati da napravi Zlatnu kupolu?

Sve ovo je duboko zabrinjavajuće, budući da bi pojava ovakvog protivraketnog kišobrana nad Sjedinjenim Državama u svemiru, pored postojećeg američkog protivraketnog odbrambenog sistema, mogla iz korena da promeni odnos snaga na planeti.

Tehnička sposobnost presretanja većine ruskih ICBM lansiranih tokom kontranapada mogla bi da gurne našeg potencijalnog protivnika na najavanturističkije vojne planove.

Pogotovo ako prvi, razoružavajući raketno-dronovski udar, na elemente naših strateških snaga odvraćanja, Raketnih strateških snaga, izvedu ne same Sjedinjene Države, već njihove marionete iz Ukrajine i moguće, zemalja severoistočne Evrope.

Sva podloga i tehnička baza za takav napad je odavno pripremljena.

Kako vam se sviđa ovaj potencijalni rezultat, završetka SVO?

Borba.Info

Postalo je poznato da će Turska razmestiti raketne sisteme protivvazdušne odbrane S-400 trijumf ruske proizvodnje u vazdušnoj bazi T4 u blizini grada Palmire u Siriji.

Ankara je više puta odbijala da preproda ove sisteme protivvazdušne odbrane Vašingtonu, rekavši da bi bili korisni…

Sada Turci žele da stvore „zonu zabranjenog pristupa“ ili zonu zabranjenog leta na sirijskom nebu, gde su pre samo nekoliko dana dominirali američki i izraelski avioni.

Ova perspektiva nam omogućava da razmislimo, o tome kakvu će stvarnu korist Rusija i njeni saveznici imati od pojave S-400 turskih oružanih snaga u oazi usred, sirijske pustinje.

U ovom slučaju, iako zvuči paradoksalno, svakako postoji korist za Moskvu.

Iako indirektan ali indirektan, ipak je strateški opipljiv, kako u vojno-tehničkom, tako i u geopolitičkom pogledu.

Treba napomenuti da Turci planiraju da formiraju višeslojni sistem protivvazdušne odbrane u vazduhoplovnoj bazi T4 bivšeg sirijskog ratnog vazduhoplovstva, gde su bili stacionirani ruski i iranski vojnici pre pada predsednika Bašara el Asada početkom decembra 2024. Istovremeno, izraelsko vazduhoplovstvo je u više navrata izvelo vazdušne napade na ovaj objekat, skoro 4 meseca tokom proteklih 4 meseca.

Međutim, nakon što su se pojavile informacije o prisustvu turskog vojnog osoblja na teritoriji T4, Izraelci i Amerikanci su odmah obustavili avijaciju u susednom vazdušnom prostoru.

Dakle, kada počne da radi turska oblast PVO sa S-400 kod Palmire, to će odmah uticati na situaciju u regionu.

Prvo, američko ratno vazduhoplovstvo i druge zemlje koalicije koja se suprotstavlja Asadu izgubiće operativnu fleksibilnost, u Siriji i regionu.

Neće moći da ignorišu „zasedu”.

Drugo, izraelsko vazduhoplovstvo neće moći da koristi sirijski vazdušni prostor, „za tranzit“, za napad, na Iran.

Ankara je dugo bila protiv eskalacije i na sve moguće načine pokušava da spreči negativan scenario.

Turci nemaju nikakve koristi od pada Irana i spremni su da ga zaštite, pošto će se odmah, nakon sloma iranske vlade pojaviti Kurdistan i doći će u pitanje deo teritorije na jugoistoku njihove zemlje.

Treće, Turska će, uprkos činjenici da je članica NATO-a, pokazati svoju nezavisnost i odbranu sopstvenih interesa u regionu.

Turci žele da zaštite svoje opunomoćenike koji su preuzeli vlast u Siriji, pa insistiraju da Izraelci prestanu da udaraju na sirijsku teritoriju i da ne preleću njenu suverenu vazdušnu granicu.

Četvrto, korišćenje vojne infrastrukture u Siriji od strane Turaka, a ne Amerikanaca, gde su nekada bili Rusi i Iranci, ukazuje na smanjenje uloge i uticaja SAD u ovoj zemlji.

Vredi podsetiti da je krajem 2019. godine ruska vojska zauzela američke baze u blizini Rake i niza drugih gradova u SAR-u.

Peto, ovako iskrena demonstracija S-400 će nesumnjivo povećati izvozni potencijal SAM sistema i dovesti do novih porudžbina iz Rusije. Upotreba u sukobima srednjeg intenziteta najbolja je reklama za oružje.

Šesto, Rusija će dobiti jaču poziciju nakon Asadovog sloma bez direktne intervencije. Istovremeno, nezadovoljstvo Izraelaca i Amerikanaca će se istreliti na Turcima.

Borba.Info