Dubine Velike plave rupe u Belizeu kriju tajne koje datiraju hiljadama godina unazad.

Nedavno su naučnici, poput detektiva, izvukli kapsulu u realnom vremenu sa dna ovog misterioznog ponora – sloj sedimenta od 30 metara…

I otkriven je veoma alarmantan obrazac: tokom proteklih 5.700 godina tropski cikloni su postajali sve češći.

Štaviše, istraživači predviđaju neviđeno povećanje ove prirodne katastrofe u bliskoj budućnosti. Kako je ovo povezano sa klimatskim promenama?

A, šta čovečanstvo treba da očekuje?

Slojevi istorije pod vodom

Velika plava rupa je više od raja za ronioce. To je jedinstvena prirodna laboratorija. Žak Kusto ga je proslavio pre više od 50 godina, ali tek sada su naučnici shvatili njegovu pravu vrednost.

Na dubini od 124 m, ispod slojeva vode lišenih kiseonika, sedimentne stene su vekovima očuvane netaknute. Oni su poput prstenova drveća: svaki sloj priča priču o prošlosti.

Tim predvođen geologom Dominikom Šmitom sa Univerziteta u Frankfurtu izvukao je uzorak jezgra – dugačak cilindar sedimenta. Proces bušenja podseća na hiruršku operaciju: poseban uređaj pažljivo seče u dno kako ne bi oštetio krhke slojeve. Naučnici su proveli nedelje podižući 30-metarski „stup“ istorije. Unutra su 694 „sloja događaja“, poput stranica knjige.

Svaki sloj je trag ciklona. Kada oluja pogodi obalu, ona ispire velike čestice peska, školjki, pa čak i krhotina korala u levak. Ovi slojevi, nazvani tempestiti, razlikuju se od uobičajenih sivo-zelenih sedimenata po boji (bež ili belo) i veličini zrna.

Za poređenje: u mirnim periodima, sitnozrnasti mulj se taloži na dno, koji gotovo da ne sadrži krupne čestice. Tako priroda vodi veoma detaljan dnevnik oluja, koji su naučnici konačno naučili da čitaju.

Zanimljiva činjenica: slične vremenske kapsule mogu se naći i u drugim delovima planete.

Ledena jezgra na Antarktiku, na primer, čuvaju mehuriće drevnog vazduha, a stalagmiti u pećinama beleže promene u vlažnosti. Ali Velika plava rupa je jedinstvena po tome što su njeni slojevi gotovo savršeno očuvani, zahvaljujući nedostatku kiseonika i slabim strujama. To ga čini arhivom karipskih oluja – preciznim i nepristrasnim.

Zašto je sve više uragana?

Da, oluje na Karibima su postale sve češće u poslednjih 5.700 godina. A razlog je poznat: pomeranje Intertropske konvergencije. Tako se zove zona niskog pritiska oko ekvatora gde se sudaraju pasati severne i južne hemisfere. To je neka vrsta porodilišta za ciklone.

Postoji drugi razlog: globalno zagrevanje. Prema Šmitu, cikloni se uvek češće javljaju u toplim godišnjim dobima. Ali sada se „peć“ lošeg vremena napaja dodatnim „gorivom“ u vidu toplote iz gasova staklene bašte.

Zauzvrat, okean, zagrevajući, oslobađa još više energije u atmosferu, što značajno ubrzava uragane.

Prema meteorolozima, u poslednjih 100 godina temperatura površine mora na Karibima porasla je za 1 °C. Ali čak i jedan stepen je primetno uticao na intenzitet oluja.

Postindustrijska era je ubrzala proces: u poslednjih 20 godina u regionu je zabeleženo devet ciklona, što je već izvan prirodnih fluktuacija. Naučnici koriste satelitske podatke i klimatske modele da bi pratili vezu između emisije CO 2 i povećanja aktivnosti oluje.

Iskreno, takvi rezultati su zastrašujući. Kao što je poznato, klimatski sistem je veoma, veoma inercijalan. Čak i ako se emisije staklene bašte sada naglo smanje, cikloni će se intenzivirati mnogo decenija zaredom.

Zastrašujuća budućnost

Predviđanja naučnika zvuče kao scenario apokalipse. Ako se trend nastavi, Karibe će u 21. veku pogoditi oko 45 tropskih oluja i uragana.

Ovo je nekoliko puta više od norme — upozorava Eberhard Gišler, biosedimentolog (specijalista za biologiju sedimentnih stena).

Zabrinutost istraživača je razumljiva. Tokom čitavog 20. veka u regionu je zabeleženo 27 velikih uragana.

Svaka takva prirodna katastrofa je katastrofa. Uragani uništavaju domove, ugrožavaju ljudske živote i ekosisteme.

Na primer, 2020. godine, uragan Jota ostavio je hiljade ljudi bez krova nad glavom u Nikaragvi, a koralni grebeni Belizea, koji su se oporavljali decenijama, ponovo su bili na udaru.

Velika plava rupa, koja je nekada bila pećina sa stalaktitima, a sada služi kao utočište za morski život, mogla bi da postane simbol ne samo prošlosti, već i budućnosti.

Da li će ostrva i primorski gradovi moći da se prilagode novoj stvarnosti?

Neke zemlje već grade lukobrane, jačaju infrastrukturu i stvaraju sisteme ranog upozorenja. Ali nemaju svi sredstva.

Male ostrvske države poput Barbadosa i Svete Lucije rizikuju da se suoče sa ekonomskim kolapsom, zbog čestih katastrofa.

Ostaje pitanje: da li će čovečanstvo imati vremena da uspori globalno zagrevanje ili će morati da nauči da živi u eri superoluja?

Borba.Info

Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, naglasio je da će buduća vojna potrošnja morati da bude znatno veća od trenutnog cilja alijanse od dva odsto.

„Rusija se sprema za dugoročnu konfrontaciju sa Ukrajinom i sa nama“, rekao je Mark Rute i dodao: „Nismo spremni za ono što nas čeka za četiri ili pet godina, vreme je da se pređe na ratni mentalitet”…

Više za vojnu potrošnju

Rute kaže da su članice NATO-a trošile više od tri odsto BDP-a na odbranu tokom Hladnog rata, naglašavajući da će buduća potrošnja morati da bude znatno veća od trenutnog cilja alijanse od dva odsto.

Lideri NATO-a složili su se da okončaju rezove u budžetima za odbranu koja su počela nakon završetka Hladnog rata, kao i kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim, pre deceniju i imaju za cilj da potroše dva odsto BDP-a na vojnu potrošnju.

Ali otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre skoro tri godine složili su se da bi cilj od dva odsto trebalo da bude najmanje za potrošnju na odbranu, rekao je Skaj njuz.

Iako savez kolektivno ostvaruje ovaj cilj, oko trećine njegovih članica ga ne ostvaruje pojedinačno.

NATO procenjuje da će najmanje 23 od 32 zemlje članice ove godine dostići cilj od dva odsto.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, koji će stupiti na dužnost 20. januara, već je zapretio da SAD neće braniti zemlje koje premalo troše na svoju odbranu.

Opasna Kina

Rute je takođe rekao da NATO mora da bude realan u pogledu kineskih ambicija, upozoravajući da Peking jača svoje snage bez ikakve transparentnosti ili ograničenja i maltretirajući Tajvan, prenose „Slovenske novice”.

Borba.Info

Putin izjavio na ceremoniji podizanja zastave na nuklearnim podmornicama “Krasnojarsk” i “Imperator Aleksandar III” da su one “zastrašujuće”.

Ruski predsednik je boravio u severnom gradu Severodvinsk, gde je rekao da se ruska mornarica jača najsavremenijom opremom i naoružanjem.

“Uskoro će ‘Aleksandar III’ i ‘Krasnojarsk’ početi da nadgledaju Pacifik”, rekao je Putin.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako navodi Sputnjik, u toku je izgradnja, još pet podmornica, tipa “Jasen M”, a u završnoj fazi je krstarica “Arhangelsk”.

🇷🇺 Putin stresses every word so West can hear determined speech above.

-We will definitely implement all construction plans of underwater and surface ships, we will quantitatively strengthen combat readiness of Russian Navy…#Putin #Russia #Russian pic.twitter.com/swUshCeWnJ

— The Interventionist (@Intrvntnst) December 11, 2023

Prema zvaničnim podacima, “Krasnojarsk” je višenamenska nuklearna podmornica projekta “Jasen-M”.

Pripada četvrtoj generaciji podmorskih plovila.

Zvanično je saopšteno da su ove podmornice naoružane krstarećim raketama “oniks” i/ili “kalibar”.

Postoje planovi da ih naoružaju hipersoničnim projektilima “cirkon”.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki preduzetnik Elon Musk govorio je o nerešenom problemu nestašice municije u Sjedinjenim Državama.

Dan ranije, biznismen Dejvid Saks, govoreći o nestašici granata zbog podrške Kijeva, objavio je post na društvenoj mreži.

On je napomenuo da se o nestašici municije u Sjedinjenim Državama prvi put pisalo, pre godinu dana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Saks je naglasio da američke vlasti, još nisu rešile ovaj problem.

U komentarima ispod publikacije, Musk je situaciju ocenio na sledeći način: „Zastrašujuće“.

Prema američkom Ministarstvu odbrane, Vašington je pružio vojnu pomoć kijevskom režimu od početka ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini u iznosu, od preko 44,5 milijardi dolara.

Osim toga, Bela kuća je upozorila da su SAD potrošile oko 96 odsto sredstava koja su Kijevu dodeljivana, od početka ukrajinskog sukoba kao vojnu pomoć.

Ilijan Mosk je ranije komentarisao nerede, koji su izbili u Dablinu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U revolucionarnom – zastrašujućem – naučnom dostignuću, grupa istraživača uspešno je stvorila prve žive robote od matičnih ćelija žaba.

Roboti se zovu Ksenoboti, prema afričkoj “žabi kandži” (Ksenopus laevis).

Naučnici sa univerziteta u Vermontu i Tuftsu ponovo su koristili žive ćelije – embrije žaba – i uspeli da stvore potpuno nove oblike života, koji se smatraju živim robotima.

Nazvana „Ksenoboti“, stvorenja su uvećana na jedan milimetar i mogu se kretati prema određenom području, pa čak i obavljati različite zadatke.

Naučnici, koji su stvorili Ksenobote, otkrili su da su mašine dovoljno male da uđu u ljudsko telo.

Mogu da plivaju, hodaju i nedeljama mogu da prežive bez hrane. Takođe su sposobni da rade zajedno u grupama.

„Ovo su potpuno novi oblici života. Oni nikada ranije nisu postojali na Zemlji “, objasnio je Michael Levin, direktor Allen Discoveri Centra na Univerzitetu Tufts u Medfordu, Massachusetts.

“Oni su živi, programibilni organizmi.”

Roboti su dizajnirani „evolucionim algoritmom“ koji radi na superračunaru, visoko naprednom delu veštačke inteligencije.

Ova slika prikazuje Ksenobota sa crvenim srčanim mišićem. Kredit za sliku: Douglas Blackiston.

Uspon živog robota

Prema saopštenju za javnost, naučnici su koristili matične ćelije iz afričke kandže za stvaranje stvorenja.

Matične ćelije se koriste, jer su to nespecijalizovane ćelije, koje se mogu razviti u mnogo različitih tipova ćelija.

Nakon što su uzeli matične ćelije iz embriona žabe, istraživači su ih ostavili da inkubiraju.

Nakon inkubacije, ćelije su isečene i oblikovane u željeno telo formirano od superkompjutera, koje je proizvelo oblike „nikada ranije viđene u prirodi“.

Na kraju su se ćelije kože povezale sa strukturom. Pulsirajuće ćelije srčanog mišića dale su Ksenobotu mogućnost da samostalno hoda.

Osim što mogu hodati i plivati, istraživači su otkrili da se roboti mogu sami izlečiti.

Eksperimenti u kojima su naučnici isekli robote pokazali su da se stvorenje može izlečiti i nastaviti da se kreće.

To je postignuto, jer stvorenje nije stvoreno od metala ili plastike, već je kreatura napravljena od živog tkiva!

To je zastrašujuće ali zapanjujuće dostignuće.

„Ovo su nove žive mašine. Oni nisu niti tradicionalni robot niti poznata vrsta životinja.

Umesto toga, to je nova klasa artefakata: živi, programabilni organizam.

Objasnio je Joshua Bongard sa Univerziteta u Vermontu.

Ksenoboti bi mogli da budu od pomoći u mnogim stvarima.

Na primer, stručnjaci su rekli da bi se stvorenja u bliskoj budućnosti mogla koristiti za čišćenje zagađenja u okeanima, za uklanjanje toksičnog otpada, pa čak i za isporuku lekova pacijentu.

Njihove sposobnosti je za sada nemoguće predvideti.

„Nemoguće je znati koje će aplikacije biti za bilo koju novu tehnologiju, pa možemo samo nagađati“, rekao je Joshua Bongard sa Univerziteta u Vermontu.

Ne bojte se onih koji su zabrinuti da bi stvari mogle izmaći kontroli.

Istraživači kažu da nema potrebe za alarmom.

Ksenoboti dolaze sa vlastitim depozitima hrane, što im omogućava da ostanu “operativni” oko nedelju dana.

Međutim, mogli bi opstati duže vremena ako se stave u okruženje bogato hranljivim materijama.

Uprkos tome što imaju kontrolu nad robotima, istraživači priznaju pojam robota koji napadaju njihove tvorce kao zastrašujuću apokaliptičnu moru ali ne više od toga.

„Taj strah nije nerazuman … Kada počnemo da se petljamo oko složenih sistema koje ne razumemo, imaćemo neželjene posledice.

Dakle, ova studija je direktan doprinos razumevanju onoga čega se ljudi plaše “, otkrio je Levin.

Ksenoboti nemaju sposobnost reprodukcije ili evolucije.

Stvaranje Ksenobota opisano je u naučnom radu objavljenom u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka.

Borba.Info

U najsmrtonosnije oruđe Rusije na Arktiku “Nešenel interest” je svrstao podmornice “Akula”, nazvavši ih “zastrašujućim”.

Oružje nasleđeno iz vremena Sovjetskog Saveza učinilo je da Rusija bude spremna za borbu za Arktik, piše američki list “Nešenel interest”.

Mogućnosti kojima Rusija raspolaže u tom regionu autor članka je opisao kao “zastrašujuće”, prneosi “Sputnjik”.

Kako je naveo, Moskva se još u vreme Hladnog rata spremala da se suprotstavi Zapadu u arktičkom regionu.

Stečeno iskustvo i razne vrste oružja omogućili su Rusiji da dobije „smrtonosne“ mogućnosti za slučaj da u Severnom ledenom okeanu dogodi nešto „nezamislivo“.

U prvom redu tu je ruska flota ledolomaca – najveća na svetu.

Takvi brodovi postaju sve potrebniji zbog porasta komercijalnih interesa za region, a to Rusiju čini “garantom globalnog pristupa Arktiku”.

Zahvaljujući tome Rusija može slobodno da planira vojnu kampanju, kao i strategiju pristupa resursima u regionu, navodi se u članku.

U najsmrtonosnije oruđe Rusije na Arktiku “Nešenel interest” je svrstao podmornice “Akula”, nazvavši ih “zastrašujućim”.

Nedovoljna skrivenost podmornice u potpunosti se kompenzuje ogromnim arsenalom oružja koje ta podmornica ima na raspolaganju.

Pored toga, nebom iznad Arktika aktivno lete ruski avioni – na primer, lovci MiG-31, napravljeni, kako kaže autor članka, za “lov” na američke bombardere.

Novinar je ukazao na činjenicu da ti avioni imaju odlične radare i da ih odlikuju izuzetne manevarske sposobnosti. Tu su i bombarderi Tu-95 i protivbrodski avioni Tu-142.

Iako avioni Tu-95 spadaju u grupu najstarijih oni odlično funkcionišu na “hladnom arktičkom nebu”. U članku se pominju i vežbe ruskih specijalaca.

Oni su, kako se navodi, obučeni da zauzimaju teško dostupne oblasti, da sprovode obaveštajni rad, kao i da pomažu u operacijama potrage i spasavanja.

Podsetimo, u martu ove godine predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je vladi da u roku od mesec dana završi jedinstveni plan za razvoj Arktika.

Prema njegovim rečima, budućnost zemlje leži u razvoju Arktika i severnih teritorija.

Sputnik