Kijev bi mogao da zatraži da zapadne trupe budu raspoređene na njegovom tlu, ako smatra da je situacija na bojnom polju dovoljno loša, rekao je visoki ukrajinski poslanik.

U intervjuu za francusku televiziju LCI u subotu, Aleksej Gončarenko, koji predstavlja Odesu u ukrajinskom parlamentu, zahvalio je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, što nije isključio da pošalje zapadne trupe u njegovu zemlju…

Francuski lider je ranije sugerisao da bi to pitanje moglo da se iznese na razmatranje, pod dva uslova, prvo, „ako Rusi probiju linije fronta i drugo, ako postoji ukrajinski zahtev“.

Opisujući Makronove izjave kao „veoma dobar signal“ Rusiji, Gončarenko je napomenuo da bi strane trupe u Ukrajini mogle imati zadatak da obučavaju kijevsku vojsku i izvršavaju druge misije, bez direktnog angažovanja snaga Moskve.

Na pitanje da li bi Ukrajina zatražila direktnu pomoć od Zapada, ako bi se ruske trupe približile Harkovu ili Kijevu, poslanik je rekao da ne isključuje nijedan scenario.

„Da, mislim da je moguće… Ako nam situacija na prvoj liniji fronta pokaže da Ukrajina ne može sama da zaustavi ruskog predsednika Vladimira Putina, bez evropske vojne podrške i trupa, to je apsolutno moguće“, rekao je on, izrazivši nadu da će takva drastična mera, ne bi bila potrebna.

On je takođe naglasio da bi bilo u interesu EU da posluša apel za pomoć koji je opisao, jer bi bilo lakše zaustaviti Moskvu sa Ukrajinom, nego bez nje.

Emanuel Makron je u subotu rekao da podržava „stratešku dvosmislenost“ prema Rusiji, za koju je rekao da ima za cilj da odvrati Moskvu.

Prema rečima francuskog predsednika, njegov stav o potencijalnoj vojnoj akciji Zapada u Ukrajini bio je u skladu, sa ovim pristupom.

Međutim, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron izrazio je skepticizam, u vezi sa tom idejom, upozorivši da bi NATO trupe u Ukrajini „mogle da budu opasna eskalacija“.

Ovo mišljenje su ponovili i italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, dok je slovački premijer Robert Fico podsetio da NATO nema opravdanja za slanje trupa u Ukrajinu, jer Kijev nije član bloka.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je Makronovu izjavu „veoma važnom i veoma opasnom“, opisujući je kao dodatni dokaz o direktnoj umešanosti Pariza, u sukob.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, takođe je upozorila da od snaga NATO-a „neće ostati ništa“ ako budu raspoređene u Ukrajini.

Poslednjih nedelja ruska vojska izveštava o stalnom napredovanju, zauzimanju brojnih naselja u Donbasu, a ministar odbrane Sergej Šojgu je nedavno izjavio da Moskva u potpunosti kontroliše situaciju na bojnom polju.

Mediji

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u intervjuu za Ekonomist da ne isključuje mogućnost slanja trupa u Ukrajinu, ako Rusija “probije linije fronta” i ako Kijev to zatraži od Pariza, prenosi portal BFMTV.

“Kad bi Rusi probili linije fronta i da postoji ukrajinski zahtev – što danas nije slučaj – bilo bi legitimno da se postavi to pitanje”, rekao je Makron.

Makron je već u februaru izneo mogućnost slanja zapadnih trupa na ukrajinsko tlo, podseća BFM.

“Kao što sam rekao, ništa ne isključujem, jer je sa druge strane, neko ko ništa ne isključuje.

Bez sumnje smo previše bili sumnjičavi, kada smo definisali granice našeg delovanja”, rekao je francuski predsednik.

Makron je rekao da bi “a priori odbacivanje” mogućnosti slanja trupa značilo da da “nisu izvučene pouke iz dve poslednje godine”, jer su u leto 2022. godine bile protiv slanja tenkova, raketa dugog dometa i aviona, a sada sve to isporučuju Ukrajini.

“Imam jasan strateški zadatak: Rusija ne sme da pobedi u Ukrajini. Ako Rusija pobedi u Ukrajini, neće biti bezbednosti u Evropi”, dodao je on.

“Ko može da tvrdi da će se Rusija tu zaustaviti? Koja sigurnost je za druge susedne zemlje, Moldaviju, Rumuniju, Poljsku, Litvaniju i toliko drugih?

A zatim, koja je to kredibilnost za Evropljane koji bi potrošili milijarde, rekli da je u pitanju opstanak kontinenta, a ne bi omogućili sredstva da se Rusija stopira?

Tako da da, ne treba ništa da isključimo”, istakao je Makron.

B92

Bivši grčki ministar odbrane Panos Kamenos pozvao je vladu Republike Grčke da zatraži amfibiju Be-200, za gašenje požara u zemlji.

Bivši vojnik je ovo objavio na Tviteru.

Panos Kamenos se požalio da besni požari u Grčkoj, ne mogu da se ugase, bez ruskih amfibijskih letelica.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, bez Be-200 „ništa ne funkcioniše“.

„Ništa se ne dešava bez Berieva. Pognimo glave i zatražimo pomoć sada. Oni će nam dati…“, napisao je Kamenos.

/3 rapidly growing pic.twitter.com/L7FPrjhEWZ

— Uran B. (@uranbadivuku) July 23, 2023

Ruskih vatrogasaca, grčki mediji se veoma toplo sećaju, u periodu besnih požara.

U publikaciji na sajtu olimpia.gr se ističe da su provladini TV kanali Skay i ANT1 idolizirali „ruskog giganta“ Berieva-200, u leto 2021.

Međutim, pozicija Grka se dramatično promenila sa početkom ruske specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini.

Novi ministar za klimatsku krizu i civilnu zaštitu, Hristos Stilijanidis, takođe je počeo da tvrdi da ovo vozilo nije efikasno u gašenju požara u Republici Grčkoj, a iznajmljivanje Berieva je nemoguće, s obzirom na ukrajinsku krizu.

„Reći ću svoje lično mišljenje, jer želim da budem hrabar, u onome što kažem: ovi avioni nisu za Mediteran.

U suštini, govorimo o ruskim stepama.

Nama i grčkom terenu je potreban drugačiji tip aviona.

Da budem iskren, sa olakšanjem konstatujem da ga nećemo imati za jačanje vazdušnih sredstava “, žestoko je tada izjavio Stilianidis, u eteru radio stanice Skay.

Borba.Info

Rusija lansirala svoju sopstvenu verziju Starlink-a! – VIDEOhttps://t.co/uw9spsg53X

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 23, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE