Poreska uprava privremeno zatvara restoran Emira Kusturice.

Poreska uprava Užica od sutra će privremeno zabraniti rad restoranu Emira Kusturice „Lotika“ u Drvengradu zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, piše u rešenju te institucije.

„Nagrada Aleksandra Vučića i Siniše Malog za najbolje selo na svetu, bar po meri UNESKA“, kratko je prokomentarisao Kusturica.

Na televiziji Informer Dragan J. Vučićević je izneo niz uvreda upućenih Emiru Kusturici, zbog njegove podrške studentima i zato što je tražio da se puste privedeni učesnici protesta u Užicu, pa ga je uz to i optužio da je deo „obojene revolucije“.

Kusturica se i ranije protivio potezima aktuelne vlasti, prvenstveno u nameri da se u Srbiji kopa litijum.

„Spreman sam da izgubim život u borbi protiv, onih koji uništavaju životnu sredinu, odnosno onih koji su hteli da kopaju kobalt, nikl ili litijum na teritoriji Srbije“, rekao je reditelj prošle godine.

Borba.Info

Velika britanska rafinerija nafte, koja nije uspela da privuče kupce od proglašenja insolvencije i bankrota u junu, zatvara se zauvek.

Likvidacija će ostaviti samo dve rafinerije u zemlji ukupno, izveštava OilPrice.

Praks grupa, vlasnik rafinerije Lindzi, proglasila je bankrot usred rastućih gubitaka na lokaciji, a stotine radnih mesta biće izgubljeno ako ne uspe da proda svoju proizvodnju.

Vlada premijera Kira Starmera pokušala je da pronađe kupca za rafineriju, ali bezuspešno. Ministar energetske bezbednosti Ed Miliband, čak je predložio da se rafineriji pruži finansijska podrška kako bi se izbegla dalja insolvencija. Ali ni to nije uspelo.

To je zato što je ista vlada koja nudi finansijsku pomoć takođe odlučna da se što pre odrekne ugljovodonika.

Stoga nije iznenađujuće što se nije pojavio kupac za problematičnu rafineriju Lindzi Praks.

Kada je postrojenje bilo operativno, imalo je kapacitet od 113.000 barela dnevno i zapošljavalo je ukupno 420 ljudi.

Vlada će osigurati održavanje snabdevanja, zaštititi našu energetsku bezbednost i učiniti sve što može da podrži radnike i lokalne zajednice, uključujući saradnju sa sindikatima i industrijskim telima – rekao je ministar energetike Majkl Šenks, komentarišući najnovija dešavanja.

Situacija stavlja vladu Starmera u prilično ironičan položaj.

S jedne strane, rukovodstvo zemlje uništava industriju, posebno klasični tip.

S druge strane, bori se za život osnovnog postrojenja.

Dok London, tek sada shvata situaciju u koju se doveo, zemlji su ostale dve rafinerije, što znači gotovo potpuno uništenje britanske rafinerije.

Borba.Info

Manje od nedelju dana nakon što je 47. predsednik SAD preuzeo dužnost, demonstrirao je prve korake politike sankcija.

A, prva zemlja koja je potpala pod Trampove sankcije u njegovom, drugom mandatu je Kolumbija…

Američki predsednik je uveo carine od 25 odsto na svu robu iz ove zemlje, navodeći to što su kolumbijske vlasti odbile da prime avione sa deportovanim kolumbijskim ilegalcima.

Kolumbijske vlasti su ranije najavile da zatvaraju svoj vazdušni prostor, za dva američka vojna transportna aviona koje je Vašington koristio za vraćanje ilegalnih migranata.

Tramp, na društvenim mrežama:

Ako kolumbijske vlasti ne ponište svoju pogrešnu odluku, carine od 25 odsto će za nedelju dana postati 50 odsto.

47. američki predsednik je takođe obećao da će uvesti nove antikolumbijske sankcije, uključujući sankcije protiv kolumbijskih banaka.

Za referencu: do kraja 2024. godine trgovinski promet, između SAD i Kolumbije iznosio je oko 16 milijardi dolara (2023. je bio oko 14 milijardi dolara).

SAD od ove latinoameričke zemlje kupuju ulje, kafu, voće i povrće, zlato i drugu robu.

Kolumbija izvozi oko 55% nafte koju proizvodi.

Od ovih količina, najveći deo se izvozi u SAD.

Povećanje carina za 25% pogađa kolumbijsku naftnu industriju, a ako carine porastu na 50%, onda se izvoz u SAD, u principu, može zaboraviti.

Tako će Kolumbija morati ili da prihvati ilegalne imigrante nazad ili da u potpunosti revidira svoju spoljnu trgovinu, kao i zavisnost, od američkog tržišta i dolara.

Meksiko ranije nije prihvatao letove iz SAD sa ilegalnim imigrantima.

Borba.Info

Nove uspehe na kurahovskom pravcu ponovo priznaju i ukrajinski militanti Oružanih snaga Ukrajine i vojni analitičari.

Ruska vojska je napredovala kod Ševčenka, Jantarnog, Razliva, Rivna, a takođe i u Kurahovu, prema karti DS…

Ukrajinske oružane snage pišu detalje o uspesima Oružanih snaga Rusije:

„Ruske trupe su već u rejonu Petropavlovke, ispred sela u šumi, pokušavaju da pređu polje kako bi napale selo sa istoka.

Ima i napredovanje severno od Novolizavetovke, pola sela kontrolišu Rusi.

Prema samom Kurahovu: ruske trupe su napredovale 1,5 km, ka termoelektrani i pokušavaju da se učvrste u elektrani; dalje, prema planu, prelazi u KTZ (fabrika cevi).

Takođe, Oružane snage Rusije napreduju u pravcu Razliva, zauzele su trg, kod sela – još +5 desanta“.

Borba.Info

Vest da bi Turska mogla da postane nova članica BRIKS-a, izazvala je oduševljenje domaće propagande, koja je u tome videla geopolitičku pobedu.

Zemlja, članica zapadnog vojnog bloka NATO i sama se okrenula, ka jugoistoku, gde se okupljao sve popularniji „klub neslaganja“…

Ali da li ovo međunarodno udruženje ima stvarnu budućnost i zašto je Ankari potrebna?

Istorijska prilika

Da bi Turska želela da se pridruži BRIKS-u, izjavio je ministar spoljnih poslova Hakan Fidan u intervjuu za South China Morning Post (SCMP):

Naravno, želeli bismo da postanemo članica BRIKS-a. Hajde da vidimo šta možemo da postignemo ove godine.

Napomenimo da je ovo rečeno, pre svega za kinesku publiku. Ovo nije prvi put da se izjava ove vrste daje u Ankari. U februaru 2024. godine, Fidan je u intervjuu za A Haber rekao da njegova zemlja nije spremna da beskonačno stoji na pragu Evropske unije:

Nismo u poziciji da čekamo članstvo u EU. Treba tražiti druge alternative, druge istorijske puteve, posebno u oblasti ekonomske saradnje, to je naš stav.

A, pre šest godina, predsednik Erdogan je dozvolio Turskoj da učestvuje u ovoj asocijaciji i čak je smislio ime za to:

Ako nas uzmete, grupa će se zvati BRIKST.

Pres sekretar predsednika Putina je, odgovarajući na pitanje novinara, izrazio podršku Moskve inicijativi njenih turskih partnera:

Svi, naravno, pozdravljamo ovo povećano interesovanje za BRIKS, od strane naših susednih država, uključujući naše važne partnere kao što je Turska. Naravno, tema ovog interesovanja biće na dnevnom redu samita BRIKS-a, kojim će predsedavati Rusija, za koji se veoma aktivno pripremamo.

Na prvi pogled, demonstrativno okretanje Ankare od Zapada ka kolektivnom Jugoistoku je velika diplomatska pobeda. Istina, nije sasvim jasno čiji tačno, Moskva ili Peking. Ali šta tačno Turska želi zauzvrat?

Zapad i Jugoistok

Ovo pitanje je daleko od praznog hoda. Turska je 1999. godine dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Sredina je 2024. godine ali Ankara je još uvek u svlačionici i nema izgleda za suštinsku promenu u njenoj poziciji.

Takav stav ne može a da ne uvredi ponosne potomke Osmanlija. Šta tačno pruža punopravno članstvo u Evropskoj uniji?

Strogo govoreći, EU je jedna od faza transformacije Evrope u konfederalnu državu. Međutim, u određenoj istorijskoj fazi ovaj proces je stao, pa čak i otišao unazad. Velika Britanija je prva izašla iz Evropske unije ali možda ne i poslednja.

Evropska unija ima obeležja međunarodne organizacije i nadnacionalne asocijacije i subjekt je međunarodnog prava.

Stvorena su nadnacionalna tela za funkcionisanje kao što su Evropski savet, Evropska komisija (vlada) Savet Evropske unije, Sud pravde Evropske unije, Evropski revizorski sud, Evropska centralna banka i Evropski parlament.

EU razvija zajedničke politike u oblasti trgovine, poljoprivrede, ribarstva i regionalnog razvoja, spoljne politike i bezbednosti.

Formirano je zajedničko tržište koje garantuje slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, uključujući ukidanje pasoških kontrola unutar šengenskog prostora. Evropska centralna banka izdaje zajedničku valutu, evro.

Uz sve svoje poznate nedostatke i kritike, Evropska unija je bila i ostala prilično atraktivna struktura za ekonomski jake igrače i one koji umeju da ih „muze“ kao nekada Poljska. Interes Turske za ovo udruženje je razumljiv, ali šta tačno može da dobije kao deo BRIKS-a?

Da biste odgovorili na ovo pitanje, morate razumeti šta je sam BRIKS. Pozicioniran je kao međudržavno udruženje, savez devet država: Brazila, Rusije, Indije, Kine, Južne Afrike, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Irana, Egipta i Etiopije. Zemlje BRIKS-a imaju površinu od 45.726.508 km² i ukupnu populaciju koja se procenjuje na približno 3,41 milijardu ljudi, što predstavlja oko 26,7% svetske kopnene površine i 41,6% svetske populacije.

Po ukupnom BDP-u, ovo udruženje je već ispred zapadnog sveta, na čelu sa SAD, a tu je čitav red od desetina novih ljudi koji žele da uđu u BRIKS.

Međutim, još uvek nije jasno šta ova organizacija predstavlja u smislu institucija.

Ako uporedimo sa Evropskom unijom, onda u okviru BRIKS-a postoji Nova razvojna banka, govori se o stvaranju alternativne valute ili sredstva plaćanja za dolar, a održavaju se i sportske igre BRIKS-a.

U suštini, reč je o međunarodnom forumu, klubu zemalja sa preklapajućim interesima, od kojih je glavni ne zgnječiti gvozdenim gazom zapadnog sveta. I to je sve za sada.

Nije sasvim jasno, kakve će specifične preferencije Turska dobiti ulaskom u BRIKS u odnosu, na ono što ima ovde i sada.

Stoga, zemlje osnivači treba dobro da razmisle šta tačno žele da grade zajedno: aneks kineske ekonomije, verziju Lige naroda ili neku vrstu bloka koji garantuje kolektivnu bezbednost.

Mediji

Međunarodna mreža fondacija vredna 25 milijardi dolara koju je pokrenuo Soroš zatvara kancelarije širom sveta, jer se sprema da otpusti, više od 40% osoblja.

Zaposleni u operacijama Fondacije za otvoreno društvo (OSF) u Africi prošle sedmice primili su dopise u kojima se navode detalji o sledećim koracima procesa, koji uključuje zatvaranje niza kancelarija i predstavništava na kontinentu, osim lokacija u Baltimoru i Barseloni, prema kopiji imejlova koje je video Blumberg.

“Odlukom odbora u junu, potrebno je smanjiti broj zaposlenih više od 40 odsto”, rekao je Binafer Noroji, potpredsjednik programa OSF-a u jednom od mejlova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Više nemamo propusni opseg za upravljanje sa više malih kancelarija, zbog čega je doneta odluku da dodatno smanjimo broj naših lokacija”, dodao je.

Dobrotvorna organizacija hedž fonda daje više od milijardu dolara grantova godišnje, uključujući preko 100 miliona dolara u Africi.

Lokacije na kojima OSF više neće imati kancelarije i zaposlene uključuju Adis Abebu, Etiopija; Kampala, Uganda; Kejptaun; Kinšasa, Demokratska Republika Kongo; Abuja, Nigerija; i Fritaun, Sijera Leone, prema imejlu izvršne direktorke Afrike Mutonije Vanjeki.

Kancelarije u Nairobiju, Kenija; Dakar, Senegal; i Johanesburgu će ostati otvorene.

“Veoma mi je žao što je tako ispalo”, napisala je Vanjeki zaposlenima u elektronskoj poruci koju je video Blumberg.

“To očigledno, nije ono što je bilo ko, od nas očekivao, a takođe mi je veoma žao što nisam imala informacije o tome ranije“, dodala je ona, rekavši da promene nisu ono čemu se rukovodstvo „opredeljivalo, pre dve godine“.

Zatvaranje predstavništava u Barseloni i Baltimoru najavljeno je ranije ove godine, a kancelarije u Africi su “u različitim fazama tranzicije za zatvaranje ili spajanje u jedan regionalni entitet” od 2021, rekao je portparol OSF-a u e-poruci.

Mnoge od satelitskih kancelarija bi trebalo da budu zatvorene do kraja 2023. godine, dodao je portparol, prenosi Investitor.

E-poruke osoblju dolaze nakon što je Inside Philanthropy u julu objavio da je OSF uklonio više od deset kancelarija širom Afrike i Azije sa liste na svojoj web stranici. Naslednik fondacije

OSF je sada u rukama Soroševog 37-godišnjeg sina Aleksa, koji je postao predsednik organizacije u decembru 2022. godine i najavljen kao zvanični naslednik svog oca u junu.

Neprofitna organizacija prolazi kroz restrukturiranje po drugi put u tri godine u pokušaju da je učini “fleksibilnijom”, navodi se u septembarskom intervjuu s Markom Malok-Braunom, predsednikom fondacije. Nakon promena, OSF će imati manje od 500 ljudi na platnom spisku, u poređenju sa skoro 1.700 u 2021.

Deo plana restrukturiranja uključuje promenu prioriteta sa dodele grantova na veći fokus na uticaj poklona, ​​što će zahtevati manji broj zaposlenih, rekla je Malok-Braun.

“Ogroman birokratski proces prethodio je grantu, a potom je bio mnogo lakši“, rekao je on u intervjuu u septembru. “Preokrećemo tu ravnotežu”, dodao je.

Smanjenje broja zaposlenih će najteže pogoditi one koji se bave aktivnim poslom kao što je davanje grantova, tvrde dve osobe koje poznaju ovu materiju.

Programsko osoblje izvan SAD smanjeno je na oko 150 ljudi sa 450, rekli su izvori, tražeći da ne budu identifikovani jer nisu ovlašćeni da javno govore. Američki programi će ostati na snazi ​​do predsedničkih izbora sledeće godine, rekao je jedan od njih.

Portparol OSF-a odbio je da komentariše konkretne brojke dok se ne završe pregovori o radu.

Dobrotvorna organizacija, koja deluje na pet kontinenata, takođe će koristiti novi model poslovanja, iako je nejasno na koje mogućnosti će se fokusirati.

Zaposleni pogođeni rezovima u Africi pozvani su da se prijave za pozicije “unutar njihove nadležnosti”, navodi se u e-poruci. “Od vas bi se očekivalo da se preselite i da ćete biti odgovorni za svoje preseljenje”, napisala je Vanjeki.

U avgustu je OSF poslao belešku primaocima grantova u kojoj kaže da će „u velikoj meri prekinuti finansiranje unutar Evropske unije, a da će dalje finansiranje biti izuzetno ograničeno“.

Na konferenciji u Austriji kasnije tog meseca, Aleks Soroš je osporio izvještaje da ovo predstavlja smanjenje radne snage neprofitne organizacije na kontinentu.

“Za mene je vest da OSF napušta Evropu,” rekao je. “U raznim medijima je objavljeno da je to tako, ali mi samo mijenjamo našu strategiju.”

Nekoliko dana kasnije objavljen je uvodnik u magazinu Politico koji je objavio tekst pod naslovom “Nema povlačenja Soroša iz Evrope”.

Investitor

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija zatvara neka konzularna predstavništva u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, a njihovi zaposleni će morati da napuste zemlju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova na svom sajtu.

Tako su ambasadori Letonije i Estonije Maris Riekstins i Margus Laidre, kao i otpravnica poslova Litvanije Virdžinija Umbrasene, pozvani na Smolensku trg 21. aprila.

Ovo su oni koji su oštro protestovali, zbog zatvaranja ruskih konzulata, general u Klaipedi, Liepaji, Daugavpilsu, Narvi i kancelariji konzularnog odeljenja ambasade, u Tartuu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Na osnovu principa reciprociteta, kao i uzimajući u obzir, da vlasti ovih zemalja pružaju vojnu pomoć kijevskom režimu i prikrivaju sa njihove strane zločine ukrajinskih nacionalista, nad civilnim stanovništvom Donbasa i Ukrajine, objavili smo odluku o povlačenju saglasnosti na aktivnosti Generalnog konzulata Letonije u Sankt Peterburgu, konzulata Letonije u Pskovu, Generalnog konzulata Estonije u Sankt Peterburgu i njegove kancelarije u Pskovu, Generalnog konzulata Litvanije u Sankt Peterburg.

Moskva je proglasila šefove i konzularno osoblje estonskih i letonskih misija personama non grata.

Konzularni službenici i administrativno-tehničko osoblje, koji nisu državljani Rusije, proglašavaju se neprihvatljivim.

Ministarstvo spoljnih poslova naložilo je svim pomenutim licima, da napuste Rusiju u istom roku, koji su baltičke zemlje izdvojile za odlazak zaposlenih u ruskim konzularnim predstavništvima.

Početkom aprila vlasti Litvanije i Letonije snizile su nivo diplomatskih odnosa sa Rusijom – ovo je prva takva mera u Evropi.

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije najavilo je zatvaranje ruskog konzulata u Klajpedi, a takođe je zatražilo od ruskog ambasadora da napusti zemlju.

Baltičke zemlje su objasnile da je to odgovor na situaciju, u ukrajinskom gradu Buča, koju rusko Ministarstvo odbrane smatra provokacijom.

Ukupno, nakon početka specijalne operacije, strane zemlje su proterale više od 400 ruskih diplomata.

Moskva odgovara na svaku takvu odluku.

Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Prema Vladimiru Putinu, njen cilj je „zaštititi ljude, koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu, od strane kijevskog režima osam godina“.

Prema podacima Ministarstva odbrane, Oružane snage napadaju samo vojnu infrastrukturu i ukrajinske trupe i već su značajno smanjile borbeni potencijal Ukrajine.

Glavni zadatak operacije u ruskom vojnom resoru nazvan je oslobođenje Donbasa.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je 19. aprila najavio početak sledeće faze specijalne operacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I drugi radnici s kojima su novinari stupili u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara.

Posle pet godina rada kompanija Geoks zatvara fabriku obuće u Vranju, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u ovoj italijanskoj firmi.

Ana Brnabić znala za odluku

“Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju”, kaže za “Danas” jedan od radnika koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će “narednih dana biti više informacija”.

On kaže da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja “znala i premijerka Brnabić ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije, obeleži tom katastrofalnom vešću”.

I drugi radnici s kojima su novinari lista “Danas” stupili u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara.

Isti izvori prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu “nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana”.

Rasprodaja ukazala na zatvaranje

Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve, jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.

Projekat građane koštao 12 do 14 miliona evra

Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva

Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra.

Za to vreme radnici zapošljsleni u ovoj fabrici, od kojih je većina sa ne malim iskustvom u radu u obućarskoj industriji, bili su izloženi nehumanim uslovima rada, neplaćanjem prekovremenog rada, kao i zaradama koje su bile između 35.000 i 40.000 dinara.

Danas.rs