Zamenik slovačkog premijera Tomaš Taraba najavio je da neće predstavljati svoju zemlju na ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u Parizu.

Taraba je bio među mnogima koji su osudili ceremoniju otvaranja Letnjih igara 2024. u petak kao krajnje nepoštovanje prema hrišćanima…

„Trebalo je da predstavljam Slovačku na ceremoniji zatvaranja ali za normalan svet ova Olimpijada će zauvek ostati simbol degenerisane dekadencije, koja je zloupotrebila lepotu sporta i pretvorila ga u progresivno političko pozorište“, napisao je jedan slovački zvaničnik, na svom ličnu Facebook stranicu.

„Zbog toga sam odlučio da ne učestvujem u ceremoniji zatvaranja.

Taraba je istakao i da Međunarodni olimpijski komitet sada uklanja “sramnu” ceremoniju otvaranja sa interneta.

„Uvrede hrišćanstva i dekadencije koje su iznete dostigle su takav nivo da su uvredile ceo normalan svet, koji razume razliku između kulture i smeća“, napisao je on na X (bivši Tviter).

Taraba je bio zamenik premijera Roberta Fica.

On je preuzeo neke od svojih dužnosti, nakon što je Fico sredinom maja više puta upucan, od strane atentatora.

Fico se od tada oporavio i vratio na funkciju ali je Taraba delegiran da otputuje u Pariz, umesto njega.

Hrišćani iz celog sveta protestovali su, zbog odluke pariskih organizatora da ceremoniju otvaranja završe scenom iz ‘Tajne večere’ Leonarda da Vinčija.

Čuveni prikaz Isusa Hrista i njegovih apostola renesansnog slikara ponovo je zamišljen kao vakhanalija koja uključuje lezbo kraljice, homoseksualce i transseksualce.

„Zamislili smo ceremoniju da pokažemo naše vrednosti i naše principe, tako da smo dali veoma posvećenu poruku“, rekao je novinarima u subotu predsednik Paris 2024, Toni Estanguet.

„Ideja je bila da zaista započnemo razmišljanje. Želeli smo da imamo, što snažniju poruku“.

Svoj rad branio je i Tomas Džoli, umetnički direktor svečanosti.

„Želeli smo da razgovaramo o raznolikosti. Različitost znači biti zajedno.

Želeli smo da uključimo sve“, rekao je on.

Međunarodni olimpijski komitet je odgovorio na kritike, tako što je uklonio vrhunac ceremonije sa svog YouTube kanala.

Takođe je podneo opomene za autorska prava protiv kreatora koji su koristili bilo koji snimak, sa događaja, na mrežama.

Mediji

Izraelski parlament, poznat i kao Kneset, odobrio je u drugom i trećem čitanju nacrt zakona, kojim bi se zabranio rad „neprijateljskih“ medija u zemlji.

Ovo je objavio Times of Israel…

Za zakon je, kako se navodi, glasao 71 poslanik, dok je samo 10 parlamentaraca glasalo protiv usvajanja zakona.

Posebno se ističe da će odmah nakon stupanja na snagu zakona o neprijateljskim medijima, izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokrenuti proceduru za zatvaranje katarskog TV kanala Al Jazeera, koji, između ostalog, posluje u Izraelu.

Prethodno se Stejt department SAD uzdržao od komentara o izraelskom udaru, na iranski konzulat u Siriji.

Borba.Info

SAD “uskoro čeka” zatvaranje Sredozemnog mora, Gibraltarskog moreuza i drugih plovnih puteva, saopštio je komandant Iranske revolucionarne garde.

Komandant Iranske revolucionarne garde rekao je da bi Sredozemno more moglo biti zatvoreno ako Sjedinjene Države i njihovi saveznici nastave da vrše “zločine” u Gazi, izvestili su u subotu iranski mediji.

Iran podržava Hamas u sukobu protiv Izraela i optužuje Sjedinjene Države da podržavaju, ono što Teheran smatra za izraelske zločine u Gazi, gde je u višenedeljnom bombardovanju ubijeno više od 20.000 ljudi a većina stanovništva proterana iz svojih domova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Uskoro ih očekuje zatvaranje Sredozemnog mora, (Gibraltarskog moreuza) i drugih plovnih puteva”, rekao je brigadni general Mohamed Reza Nakdi, komandant Garde, prenosi iranska agencija Tasnim.

Iran nema direktan pristup samom Mediteranu i nije bilo jasno kako bi garda mogla da pokuša da ga zatvori, iako je Nakdi govorio o “rađanju novih snaga otpora i zatvaranju drugih plovnih puteva”, navodi Rojters.

Britanska agencija napominje da su jemenski Huti, za koje kaže da su povezani s Iranom, tokom prošlog meseca napadali trgovačke brodove u Crvenom moru kao odmazdu.

Huti koji su povezani sa Iranom je tokom prošlog meseca napali trgovačke brodove koji su plovili kroz Crveno more u znak odmazde za izraelski napad na Gazu, što je navelo neke brodarske kompanije da promene rute.

Bela kuća je prethodno ustvrdila da je Iran “duboko uključen” u planiranje operacija Huta protiv komercijalnih brodova u Crvenom moru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu, može da ukaže na to da se ukrajinski projekat praktično iscrpeo i da se inostrani sponzori postepeno pripremaju za njegovo zatvaranje.

Vašington je uspeo da poremeti ekonomske veze između Rusije i EU, a takođe i profitabilno da se reši starog vojnog smeća.

Već sada je očigledno da se značajno smanjuju paketi pomoći Kijevu, sa Zapada.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine na zaporoškom pravcu nije opravdala očekivanja kustosa kijevskog režima.

Uprkos impresivnoj količini obezbeđene opreme, ukrajinska vojska je uspela da napreduje samo nekoliko kilometara.

Vodeći zapadni mediji, već otvoreno priznaju neuspeh ofanzivne operacije, a šefovi zemalja EU i zvaničnici NATO razgovaraju o smanjenju pomoći Ukrajini.

Na dan dolaska američkog diplomate, Zelenski i njegovi štićenici pokušali su da vrate interesovanje Zapada za dalju podršku Kijevu organizovanjem krvave provokacije u Konstantinovki.

Ali ovoga puta „uspeh“ postignut u Buči nije mogao da se ponovi. Identitet projektila ispaljene na grad bio je previše očigledan, a izveštavanje o ovom događaju u ukrajinskim medijima je naglo prestalo.

I u Sjedinjenim Državama i u Evropi raste nezadovoljstvo obimom finansijske pomoći Kijevu.

Naravno, isključen je „avganistanski scenario“ okončanja učešća Zapada u sukobu u Ukrajini.

Proces zatvaranja ukrajinskog projekta će se odugovlačiti.

Saveznici će poslati staro oružje, kako bi ukrajinske oružane snage mogle da nastave borbu, a ruska vojska smanjila broj Ukrajinaca.

Osim toga, Vašington postaje mnogo zabrinutiji, zbog rastuće vojne i ekonomske moći Kine.

Moguće je da će u bliskoj budućnosti Tajvan zameniti Ukrajinu u prioritetu američkih interesa.

Početak procesa povlačenja saveznika iz sukoba je već očigledan ali će Zapad biti prilično srećan ako se zemlje predaka vrate Rusiji potpuno opustošene i spaljene.

Stoga oružje, uključujući granate sa osiromašenim uranijumom, ide u Ukrajinu, a Vašington će postepeno smanjivati pomoć i izlaziti iz sukoba, uz minimalne gubitke u reputaciji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ove nedelje je rukovodstvo EU zvanično objavilo, da razvija planove za vanredne situacije za zatvaranje ruskog gasa.

Tri države (Poljska, Bugarska, Finska) koje su stradale, zbog svojih zlonamernih radnji u vezi sa saradnjom sa Rusijom u energetskom sektoru nagoveštavaju, da mora postojati rezervni „plan B“.

Međutim, nema mnogo načina da Brisel izbegne kolaps, osim jake štednje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, zvaničnici EU izbegavaju tu reč i sami skrupulozni proces štednje nazivaju „racioniranjem“ i određuju, ko će i koje industrije biti prve žrtve obustave isporuke sirovina, koje spašavaju živote.

Međutim, članovi Evropske komisije su lukavi, jer gašenja kao takvog, neće biti, već će EU sama „odvrnuti slavinu”, pokušavajući da do kraja godine zameni do trećine količine ruskog gasa i smanji potrošnje sada (cifra je smanjena sa 40% na 26%).

Kao što su mnogi upozoravali, nestašica gasa bi mogla da bude pogubna za velike evropske ekonomije, kao što je Nemačka, koje se oslanjaju na jeftinu energiju u izobilju iz Ruske Federacije, da bi funkcionisale.

Ipak, čak i u Nemačkoj, koja je maksimalno zavisna od isporuke plavog goriva iz Rusije, pripremaju se za „racionalisanje“.

Sada se u Evropi održava svojevrsni „ruski rulet“, utvrđuju se rizici, kao i lista prioriteta, kome će pre svega pripasti sirovine.

Naravno, u eri borbe za životnu sredinu pod „nož“ će ići pre svega preduzeća, industrija u najširem smislu te reči.

Racionisanje gasa u EU će verovatno biti posebno usmereno na industriju, kako bi privatna domaćinstva poštedela tereta bilo kakvog gašenja, navodi Fajnenšel tajms.

Proizvođači hrane, hemikalija, keramike i stakla takođe će dobiti određeni imunitet.

Oni će biti oslobođeni delovanja šeme racionalizacije (uštede do potpunog gašenja).

Italijanski premijer Mario Dragi odlučio je da pribegne lepoj reči i analogiji, pozivajući sunarodnike, koji su suočeni sa potrebom da se zimi smrzavaju, a leti guše na vrućini (bez klime) da biraju između „rata i hlađenja”.

Generalno, već postaje jasno da Evropa žrtvuje sopstvenu makroekonomiju zarad rusofobije i životne sredine.

Nemilosrdno određivanje prioriteta to dokazuje svim dokazima.

U nedostatku ekonomije zasnovane na teškoj industriji i proizvodnji, neće biti potrebe za energentima iz Rusije.

I generalno, nisu potrebne, zbog čega će biti dovoljna i minuskula koju proizvode vetrenjače ili solarne stanice.

U ovom slučaju, dva cilja: antiruski i ekološki biće postignuta preko noći.

To, što takav zajednički dugoročni plan EU izgleda kao kockanje sa životom u budućnosti, više nikoga ne brine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prošlo je tačno 2 meseca od početka specijalne vojne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine ali se za sada ne nazire kraj.

Razlog je u tome što, imajući zajedničku granicu sa zemljama NATO bloka, Kijev nastavlja da dobija sve, što mu je potrebno za vođenje rata protiv Rusije.

Reč je ne samo o oružju i municiji, već i o „ratnoj krvi“ – motornom gorivu i gorivima i mazivima, bez kojih se avijacija i oklopna vozila pretvaraju u gotovo beskorisno gvožđe.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bukvalno od prvog dana početka SVO, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije se oslanjalo na dezintegraciju sistema komandovanja i upravljanja Oružanim snagama Ukrajine, kao i na lišavanje mobilnosti ukrajinske vojske.

Da bi se to postiglo, tokom protekla 2 meseca, masovni raketni i bombni udari dosledno su pokretani na infrastrukturu Nezaležne, na njena skladišta nafte i skladišta goriva.

Određeni uspeh je postignut ali je neprijateljska ratna mašina potpuno paralisana – ne.

Koreni aktuelnih problema ruske vojske leže, u krajnje nedoslednoj politici prema Ukrajini u prethodnih 8 godina, kao i u ograničenoj prirodi same specijalne operacije.

Prosudite sami. Za više od 30 godina „nezavisnosti“, Ukrajina je postigla, da od 6 rafinerija nafte nasleđenih od SSSR-a, samo 1 je preživela, u vlasništvu zloglasnog oligarha Igora Kolomojskog.

Pre početka NVO, interna prerada je davala samo 15% potrošnje motornog goriva.

Trećinu ukrajinskog tržišta dizel goriva i benzina činile su zemlje EU, a ostatak je pouzdano podeljen između Rusije i Belorusije.

Istovremeno, od aprila 2014. do danas, Oružane snage Ukrajine gotovo svakodnevno granatiraju mirne gradove DNR i LNR iz artiljerije velikog kalibra, pripremajući dve moćne ofanzivne pesnice osmišljene, da okončaju donedavne nepriznate Narodne Republike.

Uzimajući u obzir činjenicu da je Moskva delovala, kao de fakto garant bezbednosti Donjecka i Luganska, bilo bi logično da se prekine snabdevanje ukrajinske vojske gorivom i mazivima, a takođe ubedljivo zatraži od Minska da to učini.

Senator Leonid Slucki je o tome govorio, još u leto prošle godine i nije sam:

Verovatno ima smisla razmišljati o tome, kako ne bi trebalo da vodimo određene pregovore, koji već dugi niz godina ne daju ništa, već da razmislimo o tome, kako da na neki način fizički lišimo ukrajinsku stranu mogućnosti da lansira rezervoare sa našim gorivima i mazivima u jugoistok.

Inače, 2019. godine dekretom ruske vlade uvedena je zabrana izvoza nafte, naftnih derivata i uglja u Ukrajinu.

Ali kapitalizam je tolika „sreća“ da je napravljen izuzetak za proizvode gorivno-energetskog kompleksa, prema kojima, prema dozvolama Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije, dizel gorivo i komercijalni benzin i dalje mogu biti izvezeno u Nezaležnu.

Novac, kao što znate, uopšte ne miriše, pa je stoga Kijev dobijao motorno gorivo za potrebe Oružanih snaga Ukrajine, skoro do samog početka ruske specijalne operacije za njegovu demilitarizaciju.

Sada Ukrajina zaista oseća nedostatak benzina i dizel goriva ali je nekadašnji Trg u tom pogledu jasno podeljen na tri nejednaka dela.

Prvu su ruske trupe oslobodile bez posebnih sukoba u prvim nedeljama Severnog vojnog okruga, Hersona i juga Zaporoške oblasti.

Ovde su, za vreme početka setvene kampanje, domaći poljoprivrednici dobili besplatno gorivo i gorivo, kao i đubrivo po ceni 4-5 puta nižoj nego pri prethodnim vlastima.

Drugi deo je ostatak Ukrajine uz levu obalu, gde su se ukrajinski nacisti u proteklih 8 godina nečinjenja ukopavali, u betonske bunkere.

Tamo se vode žestoke borbe, ne nedostaje samo motorno gorivo, već i lekovi, hrana i još mnogo toga.

Treći deo Ukrajine je zapadni, koji nije uopšte bio pogođen tokom Novog svetskog rata.

Iz nekog nepoznatog razloga, železnička infrastruktura Desne obale praktično nije uništena.

Oružane snage Ukrajine i Nacionalna garda bezbedno dobijaju gorivo i maziva preko granice sa Poljskom i Rumunijom.

Barem dopunite benzin i dizel gorivo na pumpama, ima ga dovoljno i za vojsku i za obične zapadnjake.

Gorivo se uglavnom doprema preko Litvanije i Poljske, kako železničkom mrežom, tako i cisternama za gorivo.

Runet je takođe pun izveštaja o tome, kako vozovi sa motornim gorivom iz susedne Moldavije svakog sata, idu u Ukrajinu.

I to sve pored nabavke teškog naoružanja i municije za potrebe Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde.

Drugim rečima, dok se ne blokira granica sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom i Moldavijom, bratoubilačka klanica u Ukrajini će se nastaviti još veoma dugo.

Može li se zaustaviti? 

Opcija 1. – Specijalna vojna operacija je pokazala da posle „reformi“ Kopnene snage Oružanih snaga RF nisu dovoljne odjednom za sve pravce istovremeno, čak ni protiv Ukrajine.

Ovo je veoma ozbiljan razlog da razmislimo o tome, kako ćemo da se borimo protiv nemerljivo moćnijeg NATO bloka i da izvučemo prave zaključke o potrebi daljeg povećanja Oružanih snaga.

Ali sa Ukrajinom treba nešto da se uradi ovde i sada.

Stoga je prava odluka, da se CBO razbije na faze.

Na drugom, potrebno je razbiti Oružane snage Ukrajine u Donbasu, blokirati Harkov i druge velike gradove Leve obale, doći do Pridnjestrovlja, odsecajući Centralnu Ukrajinu od Crnomorskog regiona.

U trećoj etapi logično izgleda operacija odsecanja Centralne Ukrajine od Zapadne Ukrajine, kako bi se prekinuo protok vojnih zaliha iz NATO bloka.

Pitanje je samo, koliko će nas to koštati u regionu napumpanom oružjem, gde su svi protiv Rusa.

Opcija 2. – Sličan rezultat se može postići ako napustimo ograničeni format specijalne operacije i objavimo punopravni rat Ukrajini, na sreću ima dovoljno razloga, da izvršimo invaziju na našu teritoriju.

Odmah će biti potrebno zvanično upozoriti istočnoevropske susede Nezaležne da će se bilo kakvo vojno snabdevanje njoj, kao i obezbeđivanje njene teritorije za potrebe Oružanih snaga Ukrajine, smatrati direktnim učešćem u ratu, protiv ruske Federacija.

Nakon toga, Oružane snage Ruske Federacije imaće pravo da udare na tu istu Rumuniju, koja će se de jure suprotstaviti našoj zemlji kao agresoru.

Član 5. Povelje NATO-a se u ovom slučaju neće primenjivati.

Sada, u okviru NMD-a, ne možemo ništa od toga da uradimo, pošto nema pravnog rata sa Ukrajinom, a u slučaju takvog udara, recimo, protiv Rumunije ili Poljske, Rusija će delovati kao direktni agresor, a rusko Ministarstvo odbrane će pored Ukrajine morati da se obračuna sa čitavom Severnoatlantskom alijansom.

Ovo su dve glavne opcije, koje će morati da se izaberu ako Kremlj zaista želi da ostvari ubedljivu pobedu nad ukrajinskim radikalizmom, a ne sve voditi  do Minska-3.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uprkos nekim ograničenjima, koja su već primenjena ranije ovog meseca, poverenje u vladu nije visoko.

Dok neke države beleže rekodne stope vakcinacije, koronavirus ponovo bukti na manje vakcinisanom istoku Evropske unije i sa sobom povlači nove lokdaune.

Letonija je u sredu postala prva država članica bloka koja je ponovo zatvorila delove svoje ekonomije, jer rastuće infekcije – najveće na svetu po glavi stanovnika tokom prošle nedelje – prete da preplave bolnice.

Narednih mesec dana, baltička zemlja sa nešto manje od dva miliona stanovnika zatvoriće ugostiteljske objekte i prodavnice, uvešće policijski čas i učenje na daljinu na školama i fakultetima.

“Četiri nedelje ćemo svi ući u stroži režim. Ali 15. novembra ćemo se vratiti na današnju situaciju, koja je već relativno ograničena za nevakcinisane”, rekao je premijer Krišjanis Karinš nakon što je njegova vlada potvrdila novo zaključavanje.

Lettonie. Le 1er ministre Krišjānis Kariņš s’excuse auprès des personnes vaccinées (57%) mais rétablit le couvre-feu et ferme écoles et commerces dits non-essentiels. #Covid_19 #confinement https://t.co/RzNVoTDai4

— Marc-Erwan (@vittart75) October 20, 2021

Karinš je reagovao na upozorenja zdravstvenog sektora da bi kritični nivo od 1.500 hospitalizovanih kovid pacijenata mogao da bude dostignut već ove nedelje.

Uprkos nekim ograničenjima, koja su već primenjena ranije ovog meseca, poverenje u vladu nije visoko.

Na nedavnoj naslovnici latvijskog časopisa “Ir” prikazana je karikatura Karinša koji stoji pored “smrti” sa kosom u ruci.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I druge zemlje u regionu na korak su od ovako drastičnih mera.

Susedna Estonija kaže da neće oklevati da uvede lokdaun ako se epidemiološka situacija dodatno pogorša.

U međuvremenu, Rumunija, gde je vakcinisano manje od jedne trećine od 19 miliona stanovnika, obratila se Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za pomoć nakon alarmantnog porasta infekcija i smrtnih slučajeva.

Gotovo svakoga dana beleže se novi rekordi.

U utorak je zabeleženo gotovo 19.000 novih slučajeva zaraze, dok je 574 ljudi umrlo od posledica korone.

Rumunski zvaničnici u poslednje vreme upoređuju uslove sa scenama iz Italije u martu prošle godine.

Štaviše, zemlja je zaglibljena u političkoj krizi koja komplikuje napore da se pronađu i primene rešenja.

Internetom kruži mučan video-snimak pod nazivom “Ovako izgleda zdravstvena katastrofa” sa Univerzitetske klinike u glavnom gradu Bukureštu.

Na Odeljenju za intenzivnu negu nema nijednog slobodnog kreveta, hodnici su pretrpani pacijentima koji čekaju, medicinsko osoblje vozi mrtve u crnim plastičnim kesama.

Kola Hitne pomoći stalno dovoze nove pacijente. Gotovo svi su stari ljudi, uglavnom oni koji nisu vakcinisani protiv korone.

Mnogi jedva dišu, a neki kažu da se uprkos svemu ne bi vakcinisali.

Predsednik Кlaus Johanis najavio je u sredu da će se škole zatvarati na dve nedelje počev od ponedeljka, a na snazi će biti i noćni policijski čas za nevakcinisane.

Svuda će biti obavezno nošenje maski.

“Vidimo da je novi talas pandemije u punom zamahu. To je prava katastrofa”, rekao je Johanis.

Ni preko granice u Bugarskoj nije ništa bolje. Zemlja je na začelju liste stope vakcinacije u EU, sa samo petinom vakcinisanog stanovništva.

Tamošnja vlada uvela je kovid propusnice za posete restorana i prodavnica, a neke škole će takođe biti zatvorene.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stotine ljudi protestovalo je u sredu u nekoliko gradova, blokirajući ulice u centru prestonice Sofije. Jedna osoba je privedena.

Neke političke stranke tražile su da ministar zdravlja da otkaz. Sindikati radnika rekli su da se najnovijim merama krše zakoni o radu.

U Poljskoj, vlasti pažljivo motre sve veći broj infekcija i najverovatnije do kraja nedelje će odlučiti o “drastičnim“ koracima, ako situacija nastavi da se pogoršava.

Iako su zvaničnici EU hvalili kampanju vakcinacije u bloku, ovi potezi naglašavaju podelu između istoka i zapada, gde je visok procenat vaksinacije drastično smanjio broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva.

U mnogim zemljama istočnog krila ljudi nemaju poverenja državne institucije i vladu, koja ne uspeva da ubedi građane u prednosti vakcinacije, uprkos epidemiološkoj situaciji koja se rapidno pogoršava.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Bez ikakve potrebe našli smo se četvrtom talasu nevakcinisanih.“

U Austriji će 1. novembra zaposleni moći da dođu na posao samo ako su vakcinisani, ako su preboleli koronu ili su PCR testirani.

Novi austrijski kancelar Aleksander Šalenberg i ministar zdravlja Volfgang Mukštajn sazvali su konferenciju za novinare u sedištu vlade u Beču na kojoj su nakon dogovora s čelnicima devet austrijskih pokrajina predstavili novo pooštrenje mera zaštite od korona virusa, koje se odnosi, kako su istakli, samo na nevakcinisane Austrijance.

„Dogovorili smo jednoglasno da u postojeći korona plan (sa tri nivoa) mera zaštite od pandemije korona virusa uvedemo još dva dodatna nivoa“, rekao je Šalenberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Pandemija još nije vidljiva u retrovizoru, iako raspolažemo s dovoljno vakcina“, istakao je, dodavši:

„Bez ikakve potrebe našli smo se četvrtom talasu nevakcinisanih.“

Austrijski kancelar posebno naglasio da se nove mere i ograničenja „ne odnose na vakcinisane i prebolele“ nego samo na nevakcinisane osobe.

Ponovo je uputio apel nevakcinsianimaa da se vakcinišu, jer moraju biti svesni „velike odgovornosti“ koju će imati ako se ne vakcinišu.

„Vakcinacija je jedini izlaz iz pandemije“, poručio je neodlučnima.

Osvrnuvši se na ogroman porast broja novozaraženih poslednjih dana, dnevno preko 3.000, Šalenberg je rekao: „Nalazimo se u pandemiji spoticanja na nevakcinisane“.

Glavni parametar za prelazak iz jedne faze u drugu je opterećenje pacijenata koronarnih jedinica intenzivne nege.

Austrija je trenutno na 1. stepenu sa 224 pacijenta na intenzivnoj nezi.

Drugi nivo biće uveden kada se jedinice intenzivne nege popune sa 300 pacijenata, a treći sa 400.

Sa novouvedenim četvrtim nivoom i 500 kreveta intenzivne nege, što znači opterećenje intenzivne nege od 25 odsto, sadašnje mere se pooštravaju.

U restorane, kafiće i druge ugostiteljske objekte, kao i hotele, a na manifestacije i u posetu bolnicama i staračkim domovima mogu da idu samo oni koji su vakcinisani i oni koji su preležali zarazu korona virusom.

Na radno mesto, pored vakcinisanih i bolesnih, mogu da dođu i PCR testirani.

Sa petim stepenom zaštitnih mera i popunjenošću 600 postelja na intenzivnoj nezi, odnosno 30 odsto preopterećenosti kapaciteta jedinica intenzivne nege, stupa na snagu najstroži režim za nevakcinisane do sada.

Za nevakcinisane je uvedeno zaključavanje i oni će moći da izađu na ulicu samo u izuzetnim slučajevima, kada idu na posao, kupuju namirnice ili se brinu o bliskoj osobi.

Detalji odluke biće objavljeni u narednom periodu dana, rekao je Mukštajn.

On je još jednom apelovao na nevakcinisane građane da se sutra prijave za vakcinaciju i tako „zaštite sebe, svoje najmilije i sve ostale“ od korona virusa.

Večernji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Epidemija je u ovom četvrtom talasu dostigla pik. Veliki je broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromni su redovi ispred kovid ambulanti, a imamo bolesnike sa vrlo teškim kliničkim slikama“

Virusolog i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Tanja Jovanović izjavila je da je epidemiološka situacija u Srbiji alarmantna i da je potrebno uvesti restriktivne mere kako bi se epidemija stavila pod kontrolom.

Tokom gostovanja na Radio-televizije Srbije (RTS), Jovanović je kazala da posle 17 časova treba zatvoriti ugostiteljske objekte, a ostaviti prehrambene objekte, apoteke i eventualno bezninske pumpe da rade.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Epidemiološke mere imamo na papiru, ali se ponašamo kao da ne postoje. Nemamo inspekciju koja bi kažnjavala ljude koji ih se ne pridržavaju.Kada bismo poštovali osnovne mere, situacija bi bila dramatično drugačija“, rekla je Tanja Jovanović.

Ona je ocenila da je kasno za uvođenje kovid propusnica i da je potrebno prvo uspostaviti kontrolu nad epidemijom.

„Epidemija je u ovom četvrtom talasu dostigla pik. Veliki je broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromni su redovi ispred kovid ambulanti, a imamo bolesnike sa vrlo teškim kliničkim slikama“, navela je ona.

Jovanović je istakla da je sada „epidemija nevakcinisanih“, kod kojih je moguće da se razvije teška klinička slika i dodala da vakcine koje su u upotrebi u Srbiji još štite protiv delta soja koronavirusa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kazala je da je 90 odsto studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu vakcinisano ali da je poražavajuće da je samo oko 30 odsto mladih imunizovano protiv koronavirusa.

Beta