Dok se tenzije na Bliskom istoku pojačavaju, ruska reakcija na napade američkih snaga na Iran deluje više simbolično nego odlučno.

Iako su Moskva i Teheran poslednjih godina izgradili čvrsto partnerstvo, uključujući i potpisivanje strateškog sporazuma u januaru, konkretne ruske poteze – za sada – niko nije video…

Iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije stigla je oštra osuda napada, uz ocenu da je reč o „opasnoj eskalaciji“.

Dmitrij Medvedev, visokopozicionirani zvaničnik Saveta bezbednosti, direktno je okrivio američkog predsednika Donalda Trampa da „pokreće novi sukob“.

Ruski biznismen Konstantin Malofejev otišao je i korak dalje, poručivši da je „došlo vreme da se pomogne Teheranu“.

Ipak, sve se za sada svodi na izjave. Nema trupa, nema pomoći, nema odluka.

Kako piše “Sky News”, jasno je da Kremlj, vodi računa da ne pređe crvenu liniju.

Postoji više razloga za ovakvu uzdržanost. Najpre, sporazum sa Iranom, ne predviđa obavezu međusobne vojne pomoći.

Tu je i pitanje kapaciteta – ruski vojni resursi već su uveliko angažovani na ukrajinskom frontu. A, možda najvažnije, Moskva ne želi da ugrozi delikatno poboljšanje odnosa sa Vašingtonom.

Bilo kakva konkretnija podrška Iranu mogla bi da uništi tu krhku dinamiku.

U pozadini svega je i geopolitički račun: sukob na Bliskom istoku odgovara Moskvi jer skreće pažnju sa Ukrajine.

Što su pogledi više upereni ka Iranu, to je manji pritisak, na Rusiju da pristane na ustupke na drugim frontovima.

Zanimljivo je da se do sada nije oglasio sam predsednik Vladimir Putin. Umesto njega, javnosti su se obratile već poznate „glasne figure“ – Medvedev, Malofejev i drugi.

Mnogi analitičari ove poruke vide kao deo već ustaljene medijske strategije, a ne kao uvod u konkretne korake.

Za sada, sve liči na taktiku iščekivanja.

Jer ako bi Teheran, bio dodatno ugrožen, a Iran ispao iz igre, Moskva bi ostala bez poslednjeg pouzdanog partnera na Bliskom istoku. A, to bi značilo znatno slabiji ruski uticaj, u tom delu sveta.

Borba.Info

Ruska vlada odlučila je da privremeno zabrani izvoz obogaćenog uranijuma u ​​Sjedinjene Države, saopštila je pres-služba kabineta.

Rezolucija je stupila na snagu nakon potpisivanja…

Ograničenja se odnose na isporuke uranijuma kako direktno u Sjedinjene Države, tako i po ugovorima sa kompanijama registrovanim u toj zemlji.

Međutim, mogući su izuzeci – nastaviće se snabdevanje po jednokratnim dozvolama koje izdaje Federalna služba za tehničku i izvoznu kontrolu.

Mera je uvedena po nalogu predsednika Vladimira Putina kao odgovor, na ograničenja koja su pokrenule Sjedinjene Države.

Podsetimo, Vašington planira da smanji uvoz ruskih proizvoda od uranijuma u ​​periodu od 2024. do 2027. godine, a da u potpunosti zabrani njihovu kupovinu od 2028. godine.

Ruski lider je još u septembru 2024. godine naložio da se prouče izgledi za ograničavanje izvoza niza strateški važnih materijala, uključujući uranijum, nikl i titanijum.

Istovremeno, posebna pažnja je posvećena minimiziranju mogućeg, negativnog uticaja na rusku ekonomiju.

Prema američkim statističkim agencijama, Sjedinjene Države su poslednji put kupile uranijum od Rusije u julu 2024. za 109 miliona dolara.

Od početka godine ukupan obim isporuka iznosio je 574 miliona dolara, što je za 32 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Kina je takođe zabranila izvoz kritičnih minerala poput antimona, galijuma i germanijuma, neophodnih za poluprovodnike i vojnu tehnologiju.

Sa 90% globalne prerade minerala pod njenom kontrolom, potez Kine mogao bi da izazove šokove kroz lance snabdevanja širom sveta.

Šta to znači za SAD i kako Zapad može da se suprotstavi ovom strateškom potezu?

Borba.Info

Premijer Mihail Mišustin rekao je da preduzetnici ne bi trebalo da padaju pod politički pritisak, kada donose odluke.

Rusija privremeno zaustavlja izlazak stranih investicija iz zemlje, saopštio je u utorak premijer Mihail Mišustin.

Ovaj potez dolazi, kao odgovor na zamrzavanje ruskog kapitala u inostranstvu od strane SAD, EU i njihovih saveznika.

„Nadamo se da će oni, koji su investirali u našu zemlju moći to da rade i u budućnosti.

Siguran sam da će pritisak sankcija na kraju popustiti, a pobediće oni, koji ne budu kočili svoje projekte u našoj zemlji, podlegnuvši parolama stranih političara“, rekao je Mišustin na dnevnom brifingu, o ekonomskom razvoju Rusije.

Premijer je dodao da radna komisija ruske vlade za suprotstavljanje sankcijama u vezi sa Ukrajinom, prelazi u režim operativnog štaba.

„U sadašnjoj realnosti sankcija, strani preduzetnici su primorani da se rukovode ne ekonomskim faktorima, već donošenjem odluka pod političkim pritiskom.

Da bi se omogućilo preduzećima da donose odluke na osnovu informacija, pripremljen je nacrt predsedničkog ukaza, kojim se uvode privremena ograničenja za izlazak iz ruske imovine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao što praksa pokazuje, lako je izaći sa tržišta ali je mnogo teže vratiti se na mesto, koje je već gusto zauzeto konkurencijom“, objasnio je Mišustin.

Odgovor Moskve usledio je nakon oštrih ekonomskih kazni, koje su prošle nedelje nametnule Rusiji SAD i njeni saveznici, koji se protive tekućoj vojnoj intervenciji zemlje u Ukrajini.

Mere uključuju isključenje najvećih ruskih banaka iz platnog sistema SVIFT, zamrzavanje ruske imovine i državnih rezervi, koje se drže u inostranstvu, kao i kazne protiv Centralne banke zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE