Brz rast cena zlata na skoro 3.000 dolara za uncu preti da kupce u Kini ostavi bez uštede.

Kao odgovor, na takvo poskupljenje, obični građani Nebeskog carstva uzvraćaju udar, na plemeniti metal – jednostavno su prestali da ga kupuju, prenosi Blumberg…

Povećana potražnja za bankovnim polugama tokom prošle godine učinila je kinesko tržište zlata jednim, od glavnih pokretača porasta kotacija za ovo finansijsko utočište.

Međutim, rekordno visoke cene, slaba kineska ekonomija i dodatni troškovi izazvani jakim dolarom, čine kupovinu preskupom, za mnoge kupce u zemlji, koja je do sada važila za najveće svetsko tržište za nakit.

Međunarodne cene zlata su naglo porasle od početka Trampovog predsedavanja, pošto investitori traže utočište od potencijalnih posledica konfrontacije spoljne politike nove administracije.

To uključuje mogućnost trgovinskog rata sa Pekingom, koji je podstakao dolar i učinio zlato još skupljim, u Kini.

Sada Kinezi više ne mogu da otvaraju novčanike na način, na koji su to činili, a to vrši pritisak, na plemeniti metal, zaustavlja njegov rast i to u svetskim razmerama.

To sugeriše da je globalna žurba za polugama mogla da podigne cene još više da su kineski kupci bili na snazi.

Umesto toga, porast potražnje koji se obično materijalizuje uoči sezone davanja poklona za Lunarnu Novu godinu bio je slabiji nego inače, dajući usijanom tržištu malo prostora za disanje, dodao je on.

Brojke kineske potražnje su nestabilne već neko vreme, iako su neke svetle tačke ostale.

Investicije u poluge i kovanice zadržale su se s obzirom, na volatilnost, na berzama i tekuću stambenu krizu.

Ali veliki deo potražnje, kao što je signalizirala prodaja nakita, opao je jer su ekonomski izgledi Kine i dalje neizvesni.

Borba.Info