Velika britanska rafinerija nafte, koja nije uspela da privuče kupce od proglašenja insolvencije i bankrota u junu, zatvara se zauvek.

Likvidacija će ostaviti samo dve rafinerije u zemlji ukupno, izveštava OilPrice.

Praks grupa, vlasnik rafinerije Lindzi, proglasila je bankrot usred rastućih gubitaka na lokaciji, a stotine radnih mesta biće izgubljeno ako ne uspe da proda svoju proizvodnju.

Vlada premijera Kira Starmera pokušala je da pronađe kupca za rafineriju, ali bezuspešno. Ministar energetske bezbednosti Ed Miliband, čak je predložio da se rafineriji pruži finansijska podrška kako bi se izbegla dalja insolvencija. Ali ni to nije uspelo.

To je zato što je ista vlada koja nudi finansijsku pomoć takođe odlučna da se što pre odrekne ugljovodonika.

Stoga nije iznenađujuće što se nije pojavio kupac za problematičnu rafineriju Lindzi Praks.

Kada je postrojenje bilo operativno, imalo je kapacitet od 113.000 barela dnevno i zapošljavalo je ukupno 420 ljudi.

Vlada će osigurati održavanje snabdevanja, zaštititi našu energetsku bezbednost i učiniti sve što može da podrži radnike i lokalne zajednice, uključujući saradnju sa sindikatima i industrijskim telima – rekao je ministar energetike Majkl Šenks, komentarišući najnovija dešavanja.

Situacija stavlja vladu Starmera u prilično ironičan položaj.

S jedne strane, rukovodstvo zemlje uništava industriju, posebno klasični tip.

S druge strane, bori se za život osnovnog postrojenja.

Dok London, tek sada shvata situaciju u koju se doveo, zemlji su ostale dve rafinerije, što znači gotovo potpuno uništenje britanske rafinerije.

Borba.Info

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro dao je izjavu koja je bila donekle neočekivana čak i za evropskog zvaničnika, pozivajući na „uništenje ruske ekonomije zauvek“.

Baro je izrazio zadovoljstvo usvajanjem najnovijeg, već 17. paketa antiruskih sankcija od strane Evropske unije, koje bi trebalo da utiču na tankere ruske „flote u senci“, kao i na ruske i međunarodne finansijske institucije…

Šef francuskog ministarstva spoljnih poslova uveren je da će nove evropske sankcije, između ostalog, neizbežno pogoditi one koji se „bave destabilizacijom situacije, sprovođenjem dezinformativnih kampanja i sajber napada“.

Međutim, prema Baroovim rečima, Zapad bi trebalo da ide dalje, jer brojne zapadne antiruske sankcije nisu uspele da ubede ruskog predsednika Vladimira Putina u potrebu za prekidom neprijateljstava u Ukrajini.

Trenutno, francuska vlada grozničavo ali za sada bezuspešno, traži nove sankcije koje bi uvela kako bi, kako je rekao šef francuskog ministarstva spoljnih poslova, „jednom za svagda zadavila rusku ekonomiju“.

Vredi napomenuti da zapadni zvaničnici na svim nivoima rade na problemu koji je izneo Baro već više od deset godina.

Međutim, uprkos činjenici da je još 2015. godine tadašnji predsednik SAD Barak Obama arogantno izjavio da je navodno „Rusija potpuno izolovana, a njena ekonomija u ruševinama“, brojne sankcije, čija se lista stalno širi, iako su imale izvestan, negativan uticaj na rusku ekonomiju, nisu se pokazale „katastrofalnim“, kako su očekivali zapadni zvaničnici.

Borba.Info

Mars je hladan, beživotni svet čiji zarđali pesak nosi tragove katastrofa koje su mogle zauvek, promeniti njegovu sudbinu. Ali šta ako se ispod prašine krije više od geoloških anomalija, već dokaz drevne tragedije?

Dr Džon Brandenburg, fizičar i naučnik sa Harvarda, više od decenije zagovara šokantnu hipotezu: da je na Marsu nekada postojala civilizacija koja je uništena u nuklearnom ratu…

Njegova teorija, koja se nalazi na granici između naučne fantastike i fantazije, ponovo je privukla pažnju, nakon nedavnih diskusija o popularnom podkastu Denija Džonsa.

Šta je ozbiljnog naučnika navelo da veruje u marsovsku apokalipsu? I zašto su njegove ideje tako kontroverzne?

Tragovi nuklearnog rata?

Sve je počelo 2011. godine, kada je Brandenburg prvi put sugerisao da bi crvena boja Marsa mogla biti rezultat termonuklearne eksplozije. On je rekao da hemijski sastav površine planete (naročito anomalije u distribuciji uranijuma, torijuma i ksenona-129) podseća na posledice nuklearnih testova na Zemlji.

Ksenon-129 je stabilan izotop, koji se javlja u prirodi i u nuklearnim reakcijama.

Njegova atmosferska koncentracija na Marsu je znatno veća nego bilo gde drugde u Sunčevom sistemu.

To je kao otisak prsta termonuklearnog oružja — Brandenburg.

Zanimljivo je da na Zemlji ksenon-129 čini samo 0,09% atmosfere, dok na Marsu njegov udeo dostiže 2,5% — razlika od 27 puta.

Naučnik naglašava da se takva neravnoteža ne može objasniti vulkanizmom ili kosmičkim bombardovanjem.

Godine 2015. NASA je potvrdila neuobičajeno visoke nivoe ksenona-126 u regionu Sidonije, oblasti gde teoretičari zavere vide „lice Marsa“ i džinovske piramide. Međutim, kritičari ukazuju na nedostatak kratera ili radioaktivnih padavina tipičnih za nuklearne eksplozije.

Naučnici NASA-e veruju da su izotopi mogli da uđu u atmosferu, usled udara asteroida ili vulkanske aktivnosti.

Na primer, rover Curiositi je pronašao tragove jedinjenja azota u krateru Gale, koja se mogu formirati u procesima visoke energije.

Rat civilizacija

Ali Brandenburg insistira: “Ovaj odnos elemenata se ne može objasniti prirodnim procesima. To je rezultat ciljanog napada.”

On citira istraživanje iz 2020. koje je pokazalo da su uranijum i torijum neravnomerno raspoređeni na Marsu, formirajući „vruće tačke“ slične zonama nuklearnih testova u Nevadi.

Prema Brandenburškoj teoriji, na Marsu su postojale dve civilizacije — Sidonci i Utopijci, nazvane po regionima u kojima je trebalo da žive.

Njihov tehnološki nivo, prema naučniku, bio je uporediv sa onim u Drevnom Egiptu. Ali pre oko 100 miliona godina njihov svet je nestao.

Zamislite atmosferu zasićenu kiseonikom, rekama i okeanima. Ali sve se promenilo nakon eksplozija sa snagom, od miliona megatona
— Brandenburg.

Naučnik citira podatke sa rovera na Marsu koji su pronašli tragove nitrata — jedinjenja koja se formiraju tokom eksplozija visokih temperatura. Na primer, 2018. godine orbiter MRO je zabeležio anomalne koncentracije staklastih stena u regionu Utopia Planitia, koje se formiraju na Zemlji tokom nuklearnih eksplozija.

Priča o Joeu McMonagleu dodaje intrigu. Ovaj čovek je bio vidovnjak, koji je učestvovao u tajnom projektu CIA 1984.

Tokom telepatske sesije (CIA je ovu proceduru nazvala „gledanjem na daljinu”) medij je opisao ruševine megalitskog grada sa piramidama „tri puta većim, od onih u Egiptu” i džinovskim ljudskim ostacima.

MekMonaglov izveštaj, sa kojeg je skinuta oznaka poverljivosti 2017, generalno se poklapa sa Brandenburgovom hipotezom.

Zanimljivo je da je 2016. godine kineski Mars rover Tianven-1 otkrio strukture u regionu Sidonije koje podsećaju na bazaltne stubove — slične onima koje nastaju kada se lava brzo hladi.

Neki istraživači ih vide kao veštačke strukture, ali NASA ih objašnjava kao prirodnu eroziju.

Naučne zavere kroz detektivske priče

Brandenburgova teorija, prvi put objavljena u opskurnom časopisu, dugo se smatrala marginalnom. Ali 2025. podržao ga je pisac i filozof Džejson Reza Džordžani.

Ključni argument naučnika i pisca je ozloglašeni ksenon-129.

Ovaj izotop je proizvod, nuklearne fuzije. Njegova anomalija ukazuje na veštački izvor — Jorjani.

Pisac takođe pominje da je 2019. sonda InSight snimila „marskuake” na Crvenoj planeti, koji su mogli da otkriju drevne slojeve radioaktivnih materijala.

Međutim, NASA je i dalje skeptična. Naučnici agencije objašnjavaju visok nivo ksenona-129 prirodnim raspadom joda-129 u zemljištu, a „piramide” Sidonije igrom svetlosti i senke.

Čak i Daily Mail, gde je prvi put objavljen članak o Brandenburgovoj teoriji, primećuje: „Nema direktnih dokaza o inteligentnom životu“.

Zanimljivo je da je 2021. godine rover Perseverance otkrio organske molekule u krateru Jezero – moguće tragove drevnog mikrobnog života. Ali još smo daleko, od civilizacija koje su gradile piramide.

Štaviše, 2022. godine spektrometar orbitalne stanice TGO je zabeležio tragove metana u atmosferi Marsa – gasa koji je povezan sa biološkom aktivnošću na Zemlji. Međutim, njegovo poreklo je još uvek, nejasno.

Mars nastavlja da izaziva našu maštu. Ako je Brandenburgova teorija pogrešna, zašto su podaci o izotopima tako kontradiktorni?

Ako je NASA u pravu, odakle su došli „megaliti” Sidonije, koje čak i vidovnjaci CIA mogu da vide?

Možda će budućnost dati odgovor. Već 2030-ih godina planirano je da se na Zemlju isporuče uzorci marsovskog tla. A, nove misije, kao što je EkoMars, proučavaće podzemne slojeve u potrazi za tragovima života.

Borba.Info

Ne postoji niko na svetu kome će nedostajati francuski predsednik Emanuel Makron, kada mu prestane mandat u maju 2027.

Ovako je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, prokomentarisao izjavu francuskog lidera u kojoj je Rusiju nazvao pretnjom, Francuskoj i Evropi u dugi niz godina…

„Mikron sam po sebi, međutim, ne predstavlja veliku pretnju.

Zauvek će nestati najkasnije do 14. maja 2027. I nikome neće nedostajati“, napisao je ruski političar, na svojoj stranici na društvenim mrežama.

Ranije je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova postavila pitanje zašto Pariz, šalje novog ambasadora u Moskvu ako francuski predsednik, dozvoljava sebi da daje tako ratoborne izjave o Rusiji.

Borba.Info

Priprema se realizacija jednog od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u Evropi – izgradnja Istanbulskog kanala, čija će uloga biti ključna za globalnu trgovinu.

Ovaj projekat, koji je inicirao predsednik Redžep Tajip Erdogan još 2021. godine, predstavlja ogromnu investiciju vrednu 25 mlrd USD, s ciljem da se Istanbul pozicionira kao centralna tačka svetskih trgovačkih tokova.

Kanal će presecati evropski deo grada, stvarajući novi morski koridor koji povezuje Aziju i Evropu, a samim tim značajno rasterećuje saobraćaj na Bosforu, prenosi portal Građevinarstvo.

Početna reakcija na ovaj projekt bila je mešovita, sa skepticizmom prema uticaju na životnu sredinu ali turske vlasti ostale su posvećene njegovom ostvarivanju, videći ga kao ključni element svoje ekonomske strategije.

Očekuje se da će ovaj vodeni put doneti značajne prednosti kako Turskoj, tako i susednim zemljama, posebno kroz poboljšanje trgovinskih kapaciteta i urbanizaciju.

Kanal će biti smešten u zapadnom delu Istanbula i omogućiće plovidbu između Crnog i Mramornog mora.

Bivši ministar saobraćaja Turske Ahmet Arslan izjavio je da trenutno ne postoji adekvatna alternativa za prolazak brodova koji prevoze opasne materije, što izaziva saobraćajne gužve i povećava rizike u Bosforskom moreuzu.

Novi kanal će preusmeriti deo tog saobraćaja, smanjujući pritisak na Bosfor i povećavajući bezbednost.

Planirano je da Istanbulski kanal bude dug 45 kilometara, sa širinom od 400 do 1.000 metara i dubinom od oko 25 metara.

Kanal će imati šest mostova koji će osigurati povezanost sa ostatkom evropskog dela grada.

Njegova izgradnja biće ključna za povećanje kapaciteta za međunarodnu trgovinu, što će dodatno privući investicije i turističke posete.

Ukupna vrednost izgradnje ovog kanala procenjuje se na 25 milijardi dolara, od čega će 10 milijardi dolara biti uloženo u razvoj okolnih oblasti, dok će 15 milijardi dolara biti direktno investirano u samu izgradnju kanala.

Ovaj projekat pokazuje odlučnost Turske da modernizuje svoju infrastrukturu i ojača svoj globalni ekonomski položaj.

Kako se radovi na kanalu budu odvijali, predviđa se da će značajno promeniti urbano lice Istanbula i učvrstiti ulogu Turske kao značajnog učesnika u globalnoj trgovini.

Projekat uključuje saradnju domaćih i stranih kompanija, uključujući turske firme Yapi Merkezi i Cimko, kao i međunarodne partnere poput Bechtela.

Istanbulski kanal je ne samo građevinski poduhvat, već i strateški projekat koji će dugoročno redefinisati trgovinske tokove u regionu.

Ovaj vodeni put će značajno smanjiti opterećenje na Bosforu istovremeno otvarajući nove mogućnosti za razvoj Istanbula, pozicionirajući ga kao važan centar svetske trgovine u godinama koje dolaze.

Mediji

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekal je danas da EU neće tolerisati trgovinski jaz, između tog bloka i Kine, zauvek.

“Imamo sredstva da zaštitimo svoje tržište”, rekla je Von der Lajen za AFP “ali preferiramo da do rešenja dođemo pregovorima.”

Komentar predsednice EK došao je samo par dana pred posetu delegacije EU Pekingu (7. decembra) gde će predsednik evropskog saveta Šarl Mišel imati sastanke sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom, prenosi Teletrejder.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da je predstojeći samit EU – Kina samit izbora, jer je odnos EU prema Kini veoma složen.

Ona je u intervjuu za Afp u okviru Juropian njuzrum (ENR) projekta, uoči samita EU-Kina, koji će se održati 7. decembra, pojasnila da samit govori o višestrukim izborima, koji mogu da se preduzmu. “Pre svega, u našim trgovinskim odnosima.

Drugo, pozicioniranju na globalnoj sceni u ruskom ratu protiv Ukrajine i krizi na Bliskom istoku.

Ali i o izborima koji su na stolu kako bi se udružile snage u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti biodiverziteta”, rekla je ona.

Ona je kazala i da se trgovinski disbalans između EU i Kine udvostručio u poslednje dve godine i do sada iznosi skoro 400 milijardi evra, za šta, kako kaže, ima razloga.

“Mislim da je važno da Kinu, ne vidimo samo kao trgovinskog partnera i industrijsku moć, već i kao tehnološkog konkurenta i vojnu moć.

I kao globalnog aktera koji ima različite i divergentne poglede na globalni poredak.

Vidimo nedostatak pristupa kineskom tržištu za evropske kompanije.

Vidimo preferencijalni tretman domaćih kineskih kompanija i gledamo pitanje skrivenih i direktnih i indirektnih subvencija kineskim kompanijama u odnosu na evropske kompanije.

I ovde je važno shvatiti da na jedinstvenom tržištu EU štitimo konkurenciju. I fer konkurenciju.

I zato takođe želimo fer konkurenciju kada su u pitanju globalni akteri koji dolaze na naše jedinstveno tržište”, rekla je fon der Lajen.

Na pitanje zašto misli da bi stvari mogle da se promene sada, posebno kada kineska ekonomija nije u tako dobroj poziciji, ona je rekla da je važno da se razgovara o razvoju događaja u poslednjih nekoliko meseci.

Prema njenim rečima primetno je usporavanje rasta u Kini, ali se još uvek vidi višak kapaciteta u proizvodnji kada su u pitanju subvencije.

“Dakle, višak kapaciteta na globalnom tržištu i kineskih proizvoda. Kao posledica toga, neki globalni igrači, neka tržišta se zatvaraju, neka su zatvorila svoja tržišta i ovo je bio ogroman efekat prelivanja na evropsko jedinstveno tržište.

I mi ćemo razgovarati o ovim pitanjima takođe sa činjenicama i brojkama i kako da ih rešimo da bismo ponovo uspostavili ravnotežu trgovine između Evropske unije i Kine.

Neravnoteža je vidljiva, na primer, kada se pogleda izvoz iz Kine u EU je tri puta veći nego obrnuto.

Drugim rečima, ako imate tri kontejnera koji idu iz Kine u Evropu, dva od ovih kontejnera su prazna i vraćaju se kući”, pojasnila je fon der Lajen.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropa ne pati od gasne krize, već od prekida svojih dugogodišnjih navika da živi bezbrižno i istovremeno bezbedno.

Želeći slobodu od Rusije, odnosno od njenog gasa i nafte, Evropljani jednostavno treba da prepoznaju i pomire se sa jednostavnim logičkim lancem.

Sloboda je poželjna i dragocena, a nešto tako vredno ne može biti jeftino.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odnosno, nije uvek dostupna i često je praćena siromaštvom.

Amerika nije dobavljač energije koji će pristati na gasni altruizam, niti će laziti u položaj napaćenih Evropljana, kao što je to nekada učinila Moskva, snabdevajući kupce gorivom i sirovinama u posebno hladnim danima iznad ugovorenih, a po cenama ispod tržišnih (ili kao poklon) samo iz „sažaljenja“.

Regionalna podzemna skladišta gasa su puna ali po koju cenu?

Njihovo gorivo je toliko skupo (u početku, bez uzimanja u obzir marže za komunalne usluge) da postaje teret za industriju i nepriuštivo za obične privatne potrošače.

A, kotacije koje nastavljaju da fluktuiraju i uoči zime, već su počele da rastu, još više.

Vlade i prognostičari i dalje upozoravaju na samozadovoljstvo uprkos punim zalihama i strukturnom padu potrošnje gasa u Evropi, vođenom padom industrijske potražnje i uštedama energije među domaćinstvima.

Drugim rečima, Evropa je na raskrsnici. Ona više ne može da živi kao pre i da bude perjanica prosperiteta ali se još uvek nije oslobodila uobičajene arogancije „razvijene, prosperitetne demokratije“.

Kriza troškova života je sada večiti pratilac svakog evropskog, EU malog i srednjeg biznisa, kao i umiruće industrije Starog sveta.

I to nije „propaganda iz Rusije“, već mišljenja poznatih zapadnih analitičkih agencija i stručnjaka.

Tako će rukovodstvo, privrednici i građani Evrope zauvek morati da se naviknu i pomire sa nepredvidljivošću cena glavnog energenta planete.

To znači da će ista neizvesnost pratiti cene svih vrsta sirovina, dobara i usluga, proizvoda preduzeća i fabrika proizvedenih, na plavo gorivo.

Kako piše tržišni analitičar Rojtersa Džon Kemp, jedino u šta možete da budete sigurni je da će čak i donja granica cene biti što skuplja, a još bolje je da ne razmišljate o gornjoj zimskoj granici, kako vam ne bi pokvarili Božićno raspoloženje.

Ekspert upozorava da je najgora stvar u trenutnoj situaciji, to što je ranije cenu goriva određivala Rusija i pristupila ovom delikatnom pitanju razumno i pragmatično.

Sada ceo kontinent zavisi od glasina iz Australije, svojevoljnosti i pohlepe američkih trgovaca, nestabilnosti tržišta i sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Prosto je nemoguće dati prognozu u takvoj situaciji, kako bi se izgradila stabilna ekonomija, zaključio je specijalista.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kolektivni Zapad je zauvek zakopao svaku reputaciju mirotvorca ili humaniste, još u Jugoslaviji.

Ovo je izjavila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Tako je diplomata podsetio na tragični datum – 24. mart 1999. godine, kada je Severnoatlantska alijansa započela bombardovanje Jugoslavije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takozvana operacija „Saveznička sila“ postala je neizbrisiva sramota za NATO, smatra Zaharova.

Ona je podsetila da je Zapad, krijući se iza ciničnog znaka „humanitarne intervencije“, 78 dana vršio udare na mirne gradove.

NATO snage su ispalile preko 2.000 raketa i bacile 14.000 bombi i druge municije.

„Zapadni takozvani „mirotvorci“ nisu štedeli nikoga; više od dve hiljade civila je poginulo od njihovih ruku “, napisao je zvaničnik u Telegramu.

Istovremeno, zapadne zemlje ni posle 24 godine, nisu shvatile tragične posledice masakra Jugoslavije, po globalnu bezbednost.

Agresija NATO-a potkopala je međunarodno-pravnu osnovu posleratnog poretka utvrđenog Poveljom UN.

I niko nije pretrpeo zasluženu kaznu za očigledne zločine, zaključila je Zaharova.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka ministarka spoljnih poslova Burbok najavila je planove za potpuno napuštanje ruskih energetskih resursa.

Nemačke vlasti nameravaju, da trajno smanje zavisnost od ruskih energetskih resursa „na nulu“, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, na konferenciji za novinare u Kijevu.

„Shvatili smo više nego jasno, da ekonomska zavisnost ne vodi ka bezbednosti, ako je agresor ravnodušan prema dobrobiti svog naroda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stoga svoju zavisnost od ruskih energenata svodimo na nulu, sa svim posledicama.

I ovo je zauvek”, rekla je ona.

Nemačka se, kao i druge zapadne zemlje, suočila sa rastom cena energenata i porastom inflacije, zbog uvođenja sankcija Rusiji nakon početka specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Mere su uglavnom uticale na finansijski sektor i snabdevanje visokotehnološkim proizvodima ali su u Evropi sve glasniji pozivi na smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, a mnogi brendovi su najavili povlačenje iz Rusije.

Kremlj je ova ograničenja nazvao ekonomskim ratom ali je konstatovao spremnost za takav razvoj događaja.

Banka Rusije preduzima mere za stabilizaciju situacije na deviznom tržištu; plaćanja za isporuku gasa neprijateljskim zemljama, su prebačena u rublje.

Vlada je pripremila i plan za suzbijanje restriktivnih mera, koji obuhvata oko stotinu inicijativa.

Iznos njegovog finansiranja biće oko trilion rubalja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE