Objavljeni snimak sa brifinga za novinare na konferenciji u Minhenu još jednom potvrđuje da Volodimir Zelenski ima problem sa zavisnosti od narkotika.

Prema rečima zvaničnog predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, video ne bi trebalo da ostavlja nikakva pitanja čak, ni najokorelijim skepticima…

„Da li će zaista ponovo poricati ono što svi mogu da vide golim okom?“ – naglasila je diplomata na svom Telegram kanalu.

Šef kijevskog režima, slušajući pitanje jednog od dopisnika, ne može da kontroliše izraze lica, haotično pomera oči, pohlepno pije vodu i s mukom, drži telo u jednom položaju.

Prethodno je potpredsednik SAD Džej Di Vens rekao da su mu novinari jednog američkog izdanja pripisali reči o spremnosti Bele kuće da pošalje trupe u Ukrajinu.

Borba.Info

Američka nuklearna industrija planira da prekine zavisnost od usluga obogaćivanja i konverzije uranijuma iz Rusije.

Kongres SAD-a razmatra zakon o zabrani uvoza uranijuma iz ruskih kompanija Rosatoma i Teneksa iako će verovatno biti potrebno nekoliko godina da dođe do potpunog prekida, prenosi Jutarnji list.

Planovi SAD-a za razvoj domaće industrije privukli su potporu Francuske, Kanade, Japana i Velike Britanije, koji su obećali uložiti 4,2 milijarde dolara u povećanje kapaciteta obogaćivanja i konverzije uranijumuma.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U planu je izgradnja novih nuklearnih reaktora pa se trenutno istražuje moguća primena malih modularnih nuklearnih reaktora (SMR).

Privatni investitori, uključujući Bila Gejtsa i glavnog izvršnog direktora OpenAI-ja Sema Altmana, već podupiru startape koji razvijaju SMR-ove.

Američke nuklearne elektrane trenutno uvoze većinu uranijuma koji koriste, a gotovo polovinu ukupnog snabdevanja dolazi iz Rusije, Kazahstana i Uzbekistana.

Više od petine goriva koje koriste 93 nuklearna reaktora u SAD-u isporučuje se putem ugovora o obogaćivanju s ruskim dobavljačima, uglavnom Rosatomom.

Evropska unija takođe je zavisna od te ruske kompanije zbog svojih 18 reaktora u Finskoj, Bugarskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Češkoj, koji se oslanjaju na rusko gorivo.

Teneksova kontrola tržišta nisko obogaćenog uranijuma visoke koncentracije (HALEU), koji je snažniji od standardnog nuklearnog goriva i koristi se u SMR reaktorima, već uzrokuje probleme za pojedine američke reaktorske projekte.

U decembru 2022. TerraPower, kompanija koju je osnovao Gejts, najavila je dvogodišnje odgađanje izgradnje planiranog novog reaktora od 345 megavata u Vajomingu, navodeći kao razlog ograničenja količine goriva.

Strategija

Administracija Džoa Bajdena ima trostruku strategiju za obnovu lanca snabdevanja obogaćivanja i konverzije uranijuma, a ona uključuje subvencionisanje domaće industrije, angažovanje međunarodnih partnera i nametanja sankcija na uvoz ruskog uranijuma radi zaštite ulaganja poreznih obveznika.

Katrin Haf, pomoćnica sekretara za nuklearnu energiju u američkom Ministarstvu energetike, rekla je za Fajnenšel tajms da je ova strategija ključna za očuvanje američke nacionalne bezbednosti, energetske nezavisnosti i klimatskih ciljeva. Dodala je i kako postoji “moralni imperativ” uskraćivanja sredstava Putinovom režimu, za koji kaže da vodi “nepravedan rat”.

SAD ima vlastita nalazišta uranijuma, ali ona nisu dovoljno razvijena za snabdevanje rastućeg sektora nuklearnih elektrana. SAD godišnje potroši malo manje od milijardu dolara na uvoz iz Rusije, uglavnom u uslugama obogaćivanja i konverzije uranijuma.

To je tek od ukupnog iznosa od nekoliko desetina milijardi dolara koje ruske naftne i gasne kompanije generišu za Putinov režim.

U pokušaju da zaustavi zavisnost od ruskog uranijuma, Ministarstvo energetike SAD-a sufinansira projekat američke kompanije Centrus Energy u saveznoj državi Ohajo.

Naučnici koji rade u kompaniji prošle godine su, u novembru, napravili značajan pomak – obogatili su uranijum na viši nivo od normalne, kako bi proizveli 20 kg HALEU-a, što je prvi put da je to gorivo proizvedeno na tlu SAD-a. Samo tri kašike HALEU-a dovoljne su za celoživotno snabdevanje energijom prosečnog potrošača u SAD-u, navodi kompanija Centrus Energy.

Ruski Rosatom gradi više od 30 standardnih nuklearnih reaktora u inostranstvu, uključujući Kinu, Vijetnam, Mađarsku i Bangladeš, a u decembru 2022. pohvalio se da ima 200 milijardi dolara stranih narudžbina za sledeću deceniju.

Stručnjaci upozoravaju da tip dugoročnih odnosa koje Rosatom izgrađuje sa stranim vladama, kad gradi reaktore u inostranstvu, daje Moskvi moćan alat meke moći. To takođe stvara zabrinutost na Zapadu zbog širenja nuklearnog oružja u autoritarnim državama.

“Nuklearne tehnologije imaju tendenciju stvaranja diplomatskih veza onako kako to ne čine drugi izvori energije.

Zbog toga su nam potrebni prijatelji i saveznici za stvaranje otpornog i ekonomski efikasnog lanca snabdevanja koji može izgraditi trajnu industriju”, ističe za FT Kevin Buk, direktor američke istraživačke kompanije Clearview Energy.

Potpore

U novembru je Bajden zatražio od Kongresa da odobri dodatnih 2,2 milijarde dolara za ulaganje u nuklearnoenergetske kompanije sa sedištem u SAD-u.

U međuvremenu je i obećao milijarde dolara potpore za SMR-ove i još oko 500 miliona dolara za kompanije koje pružaju uslugu obogaćivanja uranijuma.

Američka administracija takođe je nametnula zabranu uvoza proizvoda od uranijuma iz Rusije iako taj zakon sadrži izuzetke koji dopuštaju uvoz određenih proizvoda do 2028. godine ako ne postoji alternativa.

Američka preduzeća se pripremaju za slučaj da Moskva naredi Rosatomu da odmah prekine isporuke uranijuma za reaktore.

“To je stvarni rizik. Postoji 50 posto šanse da će Rusija prekinuti snabdevanje”, kaže Malkom Kritčli, direktor američke kompanije ConverDyn za pružanje usluga konverzije uranijuma.

Napominje da bi Moskva mogla da prekine isporuke ako misli da ima male šanse za ponovni ulazak na američko tržište u budućnosti.

Jutanji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sudeći po izjavama političara, Evropa se potpuno oslobodila zavisnosti, od ruskog gasa.

Međutim, to nije slučaj, rekao je za E15 stručnjak Mihal Kočurek.

On je objasnio zašto su obim uvoza plavog goriva iz Rusije u Austriju, Češku i Slovačku prilično veliki.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U susednoj Austriji trenutno se vodi politička debata o daljoj zavisnosti zemlje, od ruskog gasa.

Još u septembru, 80% gasa koji je isporučen Austriji bio je ruski, a Austrija je dobijala potpuno istu količinu ruskog gasa, pre oružanog sukoba u Ukrajini.

Sada je obim uvoza iz Ruske Federacije smanjen ali ostaje visok – na nivou od 60%.

Eksperti kažu da se ruski gas nedavno pojavio u Češkoj.

Na njega otpada do 40% češkog uvoza gasa.

Kako je to moguće objašnjava Michal Kocurek, specijalista za gasnu industriju i menadžerski konsultant u EGU Brno.

E15: Austrijanci se svađaju da li je moguće smanjiti zavisnost, od ruskog gasa ili ne.

Uvoznici tvrde da još nije izgrađena dovoljna infrastruktura, odnosno prekogranični gasovodi da bi se rusko snabdevanje zamenilo nemačkim.

Zato moramo da nastavimo da uvozimo gas iz Rusije. Ovo je istina?

Mihal Kočurek: Samo delimično. Zaista, nema dovoljno kapaciteta da se uvoz ruskog gasa zameni uvozom iz Nemačke u Austriju, preko granice dve zemlje.

Međutim, Austrijanci mogu da uvoze gas od nemačkih suseda, preko Češke i Slovačke.

Sa tehničke tačke gledišta, ovde nema problema.

„Zašto onda Austrija to ne uradi?

— Očigledno, zbog cena.

Snabdevanje gasom iz Nemačke preko Češke i Slovačke koštaće, naravno, više nego direktno preko austrijsko-nemačke granice.

Procenjuje se da će troškovi uvoza porasti za oko tri evra po megavat-satu, što je značajna razlika.

Austrijancima je očigledno jeftinije da danas uvoze gas iz Rusije.

„Ali gas u Austriju dolazi cevovodima kroz Ukrajinu i Slovačku, što neki stručnjaci smatraju veoma opasnim.

Kako danas suprotstavljene strane, odnosno Ukrajina i Rusija, generalno rešavaju pitanje transporta ruskog gasa preko ukrajinske teritorije?

— Za sada ruski gas, koji ide ka Slovačkoj i Austriji, dolazi preko Ukrajine, a Rusi Ukrajini plaćaju tranzit.

Ali ukrajinska vlada je najavila da neće obnavljati tranzitne sporazume sa Rusima, od kraja sledeće godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, deo Evrope nastavlja da se drži gasovoda iz Rusije, dok istovremeno ruski tečni gas (LNG) koji je Evropska unija u poslednjih šest meseci kupovala 40 odsto više, osvaja nova evropska tržišta.

Procenat je impresivan ali su kvantitativne količine i dalje neznatne – 2021. godine uvoz LNG-a iznosio je samo 13,5 milijardi kubnih metara, 2022. godine mnogo više – 19,3 milijarde, a samo u prvoj polovini ove godine – 10,8 milijardi.

Ali ipak, LNG se isporučuje u Evropu, čak 37% njegovih količina primaju Francuska, Španija (18% ruskog izvoza LNG) i Belgija – 17% – spremne su da ga kupe.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poređenja radi, Kina kupuje 20%.

To su potpuno nova tržišta – Rusija je 2021. godine kao dobavljač zauzela veoma skromnu poziciju u Belgiji (7. mesto među dobavljačima LNG) isto u Španiji (5. mesto).

Potonjeg je od nevolja spasio ruski gas, kada su nemiri u zapadnoj Africi prekinuli snabdevanje Alžira.

Štaviše, iz čisto političkih razloga – Španija je povukla podršku Alžiru, u vezi sa Zapadnom Saharom, pa je Alžir posle odgovarajućeg upozorenja, koje nije pomoglo, preusmerio snabdevanje u Italiju.

Kao što vidite, ruski gas ponekad spašava druge zemlje od njihovih energetskih problema, što mi potpuno ne primećujemo sa našeg mesta, na mapi.

Uprkos svemu, Evropa ostaje najprofitabilnije tržište za Gasprom.

Prošle godine su cene na ovom tržištu bile neverovatno visoke (984 dolara za 1.000 kubnih metara).

Ove godine izgleda da će cena biti oko 500 dolara, dok Kina košta 300 dolara za gas.

Da rezimiramo naš pregled: Evropa je sve manje, geografski raznoliko ali veoma profitabilno tržište.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kina dominira u proizvodnji baterija za električna vozila i zavisnost od kineskih kompanija je velika, rekao je za dpa direktor Dajmler-Traka Martin Daum.

Dajmler-Trak proizvodi kamione, autobuse i druga komercijalna vozila.

“Kineske kompanije već imaju patente, komponente i sirovine”, rekao je Daum.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svetskim tržištem Kina dominira sa 80 odsto. Uvek je teško, dodao je, kada se zavisi od jedne jedine zemlje.

“I mi ćemo sigurno, uz pomoć partnera, imati svoju proizvodnju baterija, iako nešto kasnimo za proizvođačima putničkih vozila”, rekao je Daum.

Ali i iza kooperanata stoje kineski patenti. A kad sami proizvodite baterije, opet nedostaju komponente, naveo je.

“Nikada nećemo biti energetski samodovoljni.

Nemačka je uvek uvozila veliki deo svojih energetskih potreba – zašto bi se to odjednom promenilo, posebno kod zelene energije?

Vodonik može da se dobije iz mnogih izvora”, rekao je direktor Dajmler-Traka.

Kompanija namerava da u drugoj polovini ove decenije počne sa prodajom vozila sa gorivnim ćelijama, koje za pogon koriste vodonik, a kao produkt sagorevanja izbacuju čistu vodu.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zavisnost evropskih zemalja od ruske nuklearne energije kreće se od 20 do 100 odsto, pa će Evropi biti teško da nađe zamenu za Rusku Federaciju u ovoj industriji, navodi Njujork tajms.

Iz tog razloga, malo ko u EU podržava uvođenje sankcija Rosatomu, jer su mnoge zemlje, koje su zajedno sa Rusijom gradile nuklearne reaktore, najzavisnije.

To se posebno odnosi na države istočne Evrope, jer će uspostavljanje novih veza u nuklearnom sektoru trajati mnogo godina i biće veoma skupo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posebno se takvim sankcijama protive Bugarska, Francuska i Mađarska.

Istovremeno, šef Rosatoma Aleksej Lihačov je primetio da je državna korporacija spremna na oštriji sankcioni pritisak EU.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka ministarka spoljnih poslova Burbok najavila je planove za potpuno napuštanje ruskih energetskih resursa.

Nemačke vlasti nameravaju, da trajno smanje zavisnost od ruskih energetskih resursa „na nulu“, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, na konferenciji za novinare u Kijevu.

„Shvatili smo više nego jasno, da ekonomska zavisnost ne vodi ka bezbednosti, ako je agresor ravnodušan prema dobrobiti svog naroda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stoga svoju zavisnost od ruskih energenata svodimo na nulu, sa svim posledicama.

I ovo je zauvek”, rekla je ona.

Nemačka se, kao i druge zapadne zemlje, suočila sa rastom cena energenata i porastom inflacije, zbog uvođenja sankcija Rusiji nakon početka specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

Mere su uglavnom uticale na finansijski sektor i snabdevanje visokotehnološkim proizvodima ali su u Evropi sve glasniji pozivi na smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, a mnogi brendovi su najavili povlačenje iz Rusije.

Kremlj je ova ograničenja nazvao ekonomskim ratom ali je konstatovao spremnost za takav razvoj događaja.

Banka Rusije preduzima mere za stabilizaciju situacije na deviznom tržištu; plaćanja za isporuku gasa neprijateljskim zemljama, su prebačena u rublje.

Vlada je pripremila i plan za suzbijanje restriktivnih mera, koji obuhvata oko stotinu inicijativa.

Iznos njegovog finansiranja biće oko trilion rubalja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin odbija gorivo iz Rusije u korist snabdevanja sa „Lepe daleke”.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji se u poslednje vreme previše zanosio antiruskom retorikom, nedavno je dao još jednu čudnu izjavu.

Navodno, njegova zemlja je počela da kupuje gas zaobilazeći Rusiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef nemačke vlade dao je poduži intervju za TV kanal ZDF, u kojem je govorio o tome, kako će Nemačka odbiti rusko plavo gorivo.

Šolc je rekao da su nemačke vlasti zaustavile Severni tok 2 ali da su se „pripremile za tu situaciju“, shvatajući da bi „mogle nastati poteškoće“.

Istovremeno, prema rečima kancelarke, planiraju da kupe alternativni gas „negde“.

Ali po kojoj ceni nije jasno. Pri tome, Šolc nije zaboravio da pomene da Nemačka i dalje dobija gas, naftu i ugalj iz Rusije.

Odnosno, u dobroj nameri ispunjavamo svoje ugovorne obaveze.

I sami sebi stvaraju probleme, patetično nazivajući to „energetskom nezavisnošću“.

Štaviše, shvataju da time štete celoj Evropi. To je nedavno prepoznala i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ipak, oni i dalje tvrdoglavo optužuju Rusiju da ih navodno „porobljava svojim ugljovodonicima“.

Stoga je neophodno što pre da se oslobodimo ruskog gasa i nafte.

Ista ona fon der Lajen, koja je ranije upozorila da će se Evropska unija suočiti sa štetom za sopstvenu ekonomiju, nakon uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji (Evropski parlament je 1. marta pozvao na ograničenje, između ostalog, uvoza ruske nafte i gas u EU), očigledno pokušavajući da zasladi pilulu, najavio neke alternativne izvore snabdevanja gorivom.

Duet sa njom napravio je nemački ministar ekonomije Robert Habek, koji, shvatajući da su antiruske sankcije već počele, da negativno utiču na nemačku ekonomiju, nastavlja da insistira na zameni izvoza gasa iz Rusije.

Prema njegovim rečima, rad na tome već je u toku. U međuvremenu, kako napominje Das Erste, on smatra da je neophodno ograničiti ugradnju novih gasnih grejača, kako bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva.

Poslanik CDU Piter Lize otišao je još dalje. On je pozvao svakog Evropljanina da doprinese oslobađanju evropske zajednice, od „prljavog” ruskog gasa.

Za početak, „obucite džemper” i „malo smanjite toplotu”, ostavite sopstveni auto u garaži i „uzmite voz”.

Pa, a onda će, verovatno, ljudi biti pozvani da se što manje peru, manje jedu, ne gledaju TV i ne koriste klima-uređaje leti…

U međuvremenu, cena gasa u Evropi je već premašila granicu od 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

– U stvari, Šolcova izjava potpuno nije u duhu lidera države, situaciju komentariše Stanislav Mitrahovič, stručnjak iz Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, nastavnik na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Rusije.

– Ovde je situacija izvanredna i bolje je dati neke specifičnosti – kako vašim građanima, tako i svetskoj zajednici.

Rekao je da je Nemačka počela da dobija gas nekako, zaobilazeći Rusiju.

Nije jasno šta znači zaobići Rusiju. Jer naša zemlja nikada nije bila jedini snabdevač gasom Nemačkoj.

Bilo je i drugih, uključujući tu istu Norvešku.

Ali norveška cev nikada nije prošla kroz Moskvu, tako da je sada Šolc ispravlja, a gas ide oko Rusije. Ovo je apsurdno.

Kancelar, čini mi se, jednostavno pokušava da kaže ono što antiruski mediji žele da čuju od njega. Ne više. Jer sa industrijske tačke gledišta, ne radi se ni o čemu.

Što se tiče mogućnosti kupovine resursa ne samo od Rusije, to je, uostalom, norveški gas.

Postoje terminali za prijem tečnog gasa u susednim zemljama – u Belgiji, na primer.

Odatle možete kupiti gas. Ali pouzdano se zna da Severni tok 1 radi, nije zaustavljen. Isporuke se vrše ukrajinskom rutom. A kada ima potrebe, donekle se koristi i Jamal-Evropa.

„SP“: – U Briselu se u poslednje vreme mnogo govori o potrebi napuštanja ruskih energenata. A šta je alternativa?

– Ako kažemo u trenutku – ovde i sada – istovremeno, da nema kolapsa evropske industrije, onda nema alternative.

Uskoro će doći letnji vrhunac potrošnje, počeće da rade klima-uređaji, a za proizvodnju struje potrebno je dosta gasa.

Pogotovo onim danima kada će zbog mirnog vremena, biti nedovoljno energije iz obnovljivih izvora.

Opet, skladišta gasa treba popuniti za naredni zimski period. To znači da se gas mora kupiti unapred. A spot cene LNG-a su veoma visoke.

Odnosno, kupovina po dugoročnim ugovorima od tradicionalnih partnera postaje verovatnija. Za Nemce su to Norvežani, Alžirci i naravno, mi.

Rusija je njihov glavni snabdevač gasom po dugoročnim ugovorima. Šta se sada zapravo dešava. Za sada nema trgovinskog embarga.

Što se tiče perspektiva, onda, naravno, ako se dobro trude, onda za deset godina mogu svesti potrošnju ruskog gasa na nulu i generalno napustiti rusku robu.

Ali ovo će, po mom mišljenju, biti veoma sumnjiva odluka sa stanovišta koristi evropske privrede.

„SP”: – A za našu privredu?

– Samo treba da uzmemo u obzir da za deset godina uopšte nećemo imati trgovinu sa Evropom. Osim ako, naravno, pre tog vremena ne dođe do nekih promena, u političkim odnosima Rusije i Evrope.

Što takođe nije isključeno, jer se možda neće moći dugo izdržati ekonomski embargo protiv Ruske Federacije. U ovoj antiruskoj političkoj koaliciji može doći do „pukotina“.

Neko želi da trguje sa nama. Ali kako kažu, očekujte najbolje i pripremite se za najgore. Stoga je sada neophodno da se fokusiramo na Aziju.

„SP”: – Evropa do 2035. želi da potpuno napusti fosilna goriva i pređe na obnovljive izvore…

„Sada ljudi ne znaju kako će globalna ekonomija izgledati za mesec dana, a kamoli za 2035. Obnovljiva energija se razvija. Ona ima svoj potencijal. Ima nekih uspeha.

Ali postoje i objektivna ograničenja na sadašnjem tehnološkom nivou razvoja. Stoga je gledanje do sada neproduktivno.

„SP“: – Nedavno se saznalo da je Ministarstvo energetike Ukrajine zabranilo izvoz gasa iz zemlje, šta to znači?

– To znači da su postojale evropske kompanije, koje su skladištile svoj gas u carinskom magacinu u ukrajinskim podzemnim skladištima.

Ovaj gas su jesenas kupovali po nižim cenama, a zimi su ga izvlačili, vozili na Zapad i tamo prodavali po višim cenama. To je bio njihov posao.

Ali kada su počele aktivne faze trenutne energetske krize, mislim da su Evropljani uspeli da ispumpaju sav svoj gas iz Ukrajine.

Ili skoro sve. Prema tome, nema smisla zabranjivati izvoz sa ukrajinske strane.

Evo, pre, izvesnog političkog znaka Evropi. Gledajte, kažu, „možemo da blokiramo vaš tranzit, dragi Evropljani, i nećete imati dovoljno goriva.

Zato povećajte pritisak na Rusiju i podržite nas, Ukrajinu. Pokušali su da pošalju tako jednostavnu poruku Evropi.

Prema nezavisnom politikologu Aleksandru Kamkinu, Šolcova retorika je „posledica događaja u Ukrajini i akcija Rusije da primora kijevski režim na mir“:

— Mi se, zapravo, bavimo još jednom implementacijom takozvanog „okušaja vrednosti“, koji je u potpunoj suprotnosti sa Realpolitikom, sa ekonomskom svrsishodnošću.

Ali Nemačka ovde nije nezavisna, ona sledi, pre svega, na tragu Angloamerikanaca. Pod njihovim pritiskom blokirali su Severni tok 2. Shodno tome, ostaje samo nit, “SP-1”.

Pre svih ovih događaja, udeo ruskog gasa u nemačkom izvozu bio je više od trećine – oko trideset i kusur odsto.

Ali u poslednje vreme nemačke vlasti su sve češće počele da izjavljuju da će odbiti ruski gas, da se ispostavlja da više nije potreban, da je „nedemokratski“… itd. Kako kažu, tražiće alternativu.

Da li se norveški gas može smatrati takvom alternativom, sumnjam. Ali u blizini je Holandija, gde se nalaze prijemni objekti i terminali za LNG iz Sjedinjenih Država i Katara.

Odnosno, Amerikanci će sada aktivno ući na tržište sa svojim LNG, pogotovo što previsoke cene, čine proizvodnju gasa iz škriljaca izuzetno isplativom.

Ispostavilo se da i eskalacija u Ukrajini i ceo ovaj rat sa sankcijama idu na ruku američkim proizvođačima tečnog gasa, koji će na ovoj situaciji napraviti super profit.

A ako ne dovedemo Evropljane u pamet na srednji i dugi rok, recimo, onda možemo da računamo na značajno smanjenje tržišta u Evropi za ruski gas.

Ali ovde se pojavljuje još jedan značajan problem za Evropu. Mineralna đubriva se upravo proizvode od prirodnog gasa.

Nestašica đubriva u Evropi već utiče, cene azota su skočile skoro četiri puta, probijajući istorijski maksimum.

I uskoro će setva početi, tlo do tog vremena treba pripremiti i oploditi. To samo znači da će Evropljani uskoro dočekati nagli rast cena hrane.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropa zavisi od ruskog gasa i uglja.

Ovakvo stanje stvari u suprotnosti je sa željom i svrhom regiona, koji vodi kurs protiv Kremlja, izvestio je nemački list Handelsblatt.

Prema rečima novinara Matije Brugmana, u bliskoj budućnosti neće biti moguće rešiti se zavisnosti.

Sada evropske zemlje nemaju alternative ruskom gasu i nafti.

Publikacija upoređuje Rusku Federaciju sa paukom, koji je u središtu globalne mreže energetskog tržišta.

Političari i preduzetnici evrozone trebali bi učiti iz ove situacije, rekao je kolumnista Handelsblatt.

Da biste to učinili, prvi korak je smanjenje kupovine iz Rusije „svejedno“.

Takve mere će garantovati uklanjanje zavisnosti od Moskve.

Ovo se odnosi i na planove za proizvodnju „zelenog vodonika“ za evropski energetski sektor.

Bruggmann je pozvao da ga kupi bilo gde ali ne iz Rusije.

Cene gasa na evropskim tržištima već nekoliko dana zaredom obaraju rekorde.

Ove nedelje je cena za 1.000 kubnih metara plavog goriva skoro dostigla 2.000 dolara, prestigavši cenu nafte.

Kotacije je bilo moguće smanjiti tek nakon izjava ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je potvrdio nameru zemlje da stabilizuje tržište.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Energetska politika Džoa Bajdena, pokazala se izuzetno korisnom za Rusku Federaciju.

O tome piše Kevin Moonei, kolumnista portala Real Clear Energi.

Moonei napominje da je čim je Džo Bajden došao na mesto predsednika Sjedinjenih Država, odmah počeo da vodi prilično čudnu energetsku politiku.

Šef države nije krio negativan stav prema takvim tradicionalnim izvorima energije kao što su nafta i gas, dajući jasno do znanja, da će se fokusirati na “zelenu energiju”.

Ovo ponašanje odmah je izazvalo buru ogorčenja među predstavnicima američkog biznisa goriva.

Međutim, Bajdenova politika je takođe našla svoje korisnike, a Rusija se odjednom pokazala kao jedna od njih.

Prema Kevinu Mooneiju, trenutno je Ruska Federacija drugi uvoznik nafte u Sjedinjenim Državama, odmah iza Kanade.

Tako je američka Uprava za energetske informacije izvestila još u maju, da su isporuke nafte iz Rusije u Ameriku porasle za 23% i iznosile 844 hiljade barela dnevno.

SAD sada više zavise od ruskog uvoza nego što je to bilo za vreme predsednika Donalda Trampa.

I to ne čudi, jer je Bajden skoro odmah počeo da poništava sve odluke koje je doneo njegov prethodnik.

Prvo je Bajden povukao dozvolu za izgradnju dela gasovoda Keistone KSL, koji vodi od Kanade do Sjedinjenih Država.

Prema rečima stručnjaka iz Američkog instituta za energetska istraživanja, ovaj gasovod bi ne samo omogućio pumpanje oko 830 hiljada barela nafte dnevno, već bi pružio i značajnu podršku prijateljskim kanadskim proizvođačima.

Ali na kraju su zalihe iz „zemlje javorovog lista“ morale biti zamenjene uvozom iz Ruske Federacije.

Drugo, novi predsednik je odustao od sankcija protiv projekta ruskog gasovoda Severni tok 2.

Kao rezultat toga, upravo sada Moskva sprovodi svoj najsvežiji energetski projekat, koji će, prema Kevinu Mooneiju, učiniti celu Evropu zavisnom od ruskog gasa.

Takve odluke mogle su se zanemariti da nije bilo jedne veoma važne okolnosti: Bajden je bio jedan od glavnih pristalica teorije da je njegov prethodnik navodno povezan sa Rusijom.

Zapravo, ispostavlja se da je Amerika pod Trampom, zaista bila energetski nezavisna.

Moonei nastavlja, katastrofalna Bajdenova politika za američki energetski sektor neće prestati.

Predsednik je već potpisao takozvani zakon o infrastrukturi, koji će uključivati porez na metan, granični porez na ugljenik i druge mandate protiv energije.

Kao rezultat takvih mera, na primer, sigurno će porasti cena prirodnog gasa, što će teško pogoditi vlasnike domaćinstava, kao i vlasnike onih preduzeća koja se greju „plavim zlatom”.

Na primer, porez na ugljenik će svakako povećati cene sve robe koja iz drugih zemalja uđe u Ameriku, bilo da se radi o hrani, odeći ili građevinskom materijalu.

I pre svega, obični građani sa fiksnim prihodima će patiti od ovoga.

Naravno, Bajden puno govori, pa čak i na neki način lepo govori o budućnosti bez ugljenika, obnovljivim izvorima energije i brigama za životnu sredinu.

Međutim, u stvarnosti sve njegove reči znače da će već 2035. godine SAD biti primorane da se oslanjaju na takve nepouzdane izvore, kao što su vetar ili sunce.

U isto vreme, prema Bonner Cohenu, višem istraživaču u Nacionalnom centru za istraživanje javnih politika, takve promene se dešavaju tačno u trenutku kada članice OPEC +, uključujući Rusiju, sporazumno povećavaju proizvodnju nafte, na šta su SAD prisiljene, kupiti danas.

A ovo ponašanje je pravo ruglo američkim proizvođačima nafte.

Možda se može uočiti opaka ironija u činjenici da je Bajdenovo odobrenje dobio gasovod Severni tok 2, a ne kanadski Keistone KSL.

Politike sadašnjeg američkog predsednika pomažu u smanjenju broja radnih mesta u Sjedinjenim Državama, smanjenju raspoloživog prihoda potrošača i obogaćivanju članica OPEC +.

Ali najvažnije, rezimira Kevin Moonei, je da je Biden već stavio Ameriku u energetsku zavisnost od Ruske Federacije.

Borba.Info