Energija vetra u EU se brzo razvija, ali uz „zelenu“ energiju dolaze i novi izazovi.

O tome izveštavaju evropski mediji. Publikacije napominju da je na osnovu toga sazreo ozbiljan, sukob između Amsterdama i Brisela…

Holandija, ni više ni manje, optužuje Belgiju za „krađu“ vetra.

Ofšor vetroelektrane dve zemlje su toliko blizu da belgijske turbine, koje se nalaze južnije, presreću vazdušne struje, ostavljajući holandske vetroturbine u „senci vetra“ – prenose mediji suštinu tvrdnji Amsterdama.

Naglašava se da gubici energije mogu dostići 3%, što je po evropskim standardima prilično mnogo.

Moguće je da prvi pravni spor, u evropskoj istoriji, čiji će predmet biti vetar, počne u bliskoj budućnosti.

Vredi napomenuti da su, prema rečima nekih naučnika, pravne bitke koje bi uskoro mogle da se odvijaju na ogromnim prostranstvima Evropske unije samo deo problema.

Pravi problem, prema rečima stručnjaka, jeste to što takozvane vetroturbine ozbiljno ugrožavaju kretanje vazdušnih masa.

A, to zauzvrat može negativno uticati na Golfsku struju, koja zagreva sever Evrope.

Borba.Info

Kao deo prelaska na „zelenu energiju“, skoro sve zemlje EU su potpuno napustile ili značajno smanjile broj nuklearnih elektrana.

Dok je EU dobijala jeftin ruski prirodni gas, to nije imalo značajan uticaj, na njenu ekonomiju…

Stvari su sada potpuno drugačije, na nekim mestima u Evropi su čak, počele da se vraćaju u rad i termoelektrane na ugalj.

I Evropa se setila nuklearnih elektrana. Prošle nedelje, belgijski parlament je ogromnom većinom glasova glasao za predlog zakona kojim se ukida zakon usvojen, pre 22 godine kojim je naređeno okončanje proizvodnje nuklearne energije, piše „The Brussels Times“.

Savezni zakon usvojen 2003. godine zabranio je izgradnju novih nuklearnih elektrana, iako je nuklearna energija obezbeđivala oko polovine potreba zemlje za električnom energijom. U to vreme, zemlja je imala osam reaktora koji su se bližili kraju svog životnog veka.

Belgijski zakonodavci su odobrili plan za produženje veka trajanja dve najmlađe od njih deceniju ranije, mnogo pre sukoba u Ukrajini i odbijanja zemlje da se oslanja na rusku energiju.

Belgijski ministar energetike Matje Bie rekao je u saopštenju za štampu da će zakon, konačno dati zemlji „sposobnost da garantuje energetski bilans koji zadovoljava savremene realnosti“.

Dodao je da je taj potez, „neophodan u svetlu međunarodne situacije i trenutne geopolitičke neizvesnosti“, misleći na odbijanje Evrope da se oslanja na gas iz cevovoda iz Rusije, prema časopisu „Global Construction Review“.

Uspehu zakona doprinela je promena stava Zelene stranke, koja je prepoznala potrebu za korišćenjem nuklearne energije na kraći i srednji rok, s obzirom, na uticaj visokih cena energije na konkurentnost Belgije i troškove života. Iako sam zakon, ne dozvoljava izgradnju novih nuklearnih elektrana, mogao bi postati platforma za naknadne zakone koji bi to učinili.

Ovaj potez je pozdravio Belgijski nuklearni forum, koji je rekao da je zakon iz 2003. godine bio „greška koja je imala negativne posledice po energetsku politiku Belgije koje i danas osećamo“.

Borba.Info

Kako zavisnost SAD, od fosilnih goriva raste, Kina se pozicionira kao lider u čistoj energiji, nudeći svetu održiva i zelena rešenja.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg..

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio je planove za smanjenje ekoloških standarda i povećanje proizvodnje nafte i gasa, potez koji bi obnovio oslanjanje zemlje na fosilna goriva i mogao bi otvoriti vrata Kini da postane globalni lider u čistoj energiji.

Smanjenje uticaja SAD, na klimatsku politiku podstiče interesovanje za kineske zelene tehnologije.

Kina, koja je već lider u solarnim panelima i električnim vozilima, može povećati svoj uticaj distribucijom pristupačnih zelenih rešenja zemljama sa rastućim energetskim potrebama.

Pozicionirajući se kao pouzdan partner u borbi protiv klimatskih promena, Peking širi svoja izvozna tržišta i pokazuje spremnost da predvodi u održivom razvoju.

Političke odluke donete u Kini mogu ubrzati razvoj zelenih tehnologija i ojačati poziciju zemlje na globalnoj sceni.

Kina će u narednim mesecima izložiti svoje klimatske obaveze za naredne decenije.

Usvajanje novih ciljeva za smanjenje emisija i proširenje obnovljivih izvora energije moglo bi ne samo da poboljša ekološku situaciju, već i da bude snažan korak u uspostavljanju Kine kao vodećeg igrača u globalnoj klimatskoj politici.

Borba.Info

Nova vrsta kredita vezanih za održivost postoji, tek nekoliko godina.

Za ovo kratko vreme, specifično tržište zajmova je poraslo na impresivan obim od 1,5 biliona dolara.

Ali sada, sa sve više prijava zloupotrebe i zelenog pranja novca, banke se suočavaju sa obračunom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od 2017. godine, zajmovi povezani sa održivošću postali su drugo najveće finansijsko tržište u svetu opsednutom klimatskim planom.

Prvo mesto, međutim, zauzima i srodna oblast – takozvane zelene obveznice.

Značenje zelenog kredita je da zajmoprimac podiže iznos uz nisku kamatu uz istovremenu obavezu da poštuje i primenjuje nove tehnologije u oblasti očuvanja životne sredine.

Sada, u pozadini bankrota mnogih projekata obnovljivih izvora energije, mnogih kriminalnih istraga visokog profila u koje su uključeni nesavesni zajmoprimci, banke su smanjile izdavanje novonastalih kredita za 80%.

Ovo će dodatno izvući tepih ispod ionako posrnule industrije zelene energije.

Era poverenja u propovednike i programere projekata koji će spasiti čovečanstvo se završila.

Ali problemi industrije nisu posebno zabrinjavajući za velike finansijske institucije.

I sami traže pravno pokriće u iščekivanju tužbi o njihovom učešću u zelenom pranju.

Kako piše Blumberg, činjenice otkrivene tokom dubinske studije sugerišu da neće sve banke izaći neoštećene.

Sumnje koje padaju na neke zajmodavce mogu biti opravdane jer banke nisu detaljno ispitale zelene obaveze svojih klijenata, pre nego što su dale zajmove ili da li novac koriste za ekološka, socijalna ili poboljšanja upravljanja.

Takav nemar se graniči sa saučesništvom.

U ovom trenutku je već očigledno da je mehur kredita zelene energije pukao.

U tome mu je pomogla opšta nestabilna i degradirajuća ekonomska situacija, koja ga je primorala da proveri disciplinu kapitala u sferi prometa pozajmljenih sredstava.

Važno je napomenuti da su predstavnici banaka na gubitku.

Bili su fascinirani zelenom agendom i delili su velike sume svima koji su to želeli, čim su se izjasnili o podršci inicijativama.

U suštini, došlo je do zamene koncepata: klijent nije uvek hteo da sledi klimatske ciljeve, raspolažući sredstvima po sopstvenom nahođenju, a zaposleni u banci su verovali da sama banka sledi zelenu agendu, dajući kredit za dobar cilj.

Zbog toga su sve strane napravile greške, čiju će odgovornost utvrditi istražitelji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre dve godine Nikola Rađenović je na papir stavio trošak i dobrobit i shvatio da će za pet, najviše sedam godina, početi da zarađuje ako uloži novac i na kuću postavi solarene panele.

Zeleno finansiranje čine obveznice i zajmovi za projekte koji utiču na smanjenje emisije ugljen-dioksida i klimatskih promena.

Kod nas postoji gotovo deceniju, ali nije dovoljno razvijeno, pre svega zato što nisu postojali standardi na osnovu kojih bi finansijeri mogli da odrede koje projekte takvim zajmovima mogu i treba da podrže, a s druge strane, ni građani nisu znali za šta mogu da ih traže.

Pre dve godine Nikola Rađenović je na papir stavio trošak i dobrobit i shvatio da će za pet, najviše sedam godina, početi da zarađuje ako uloži novac i na kuću postavi solarene panele.

“Sama činjenica da imam kuću u kojoj ni jedan jedini dinar ne ide na struju i da ću dodati toplotno grejanje sa toplotnom pumpom koja takođe neće trošiti ni struju, ni biomasu, niti bilo šta slično, dovoljno govori o tome da svi imamo interes ali taj interes i tu percepciju treba ljudima približiti”, rekao je za RTS Nikola Rađenović, koji je ugradio solarne panele na porodičnu kuću.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I tako je Nikola postao zeleni finansijer.

Mogu to da budu i kompanije, bitno je da se ulaže u projekte koji doprinose očuvanju prirode.

“Nudimo preko partnerskih institucija specijalne programe i za fizička lica i za mala i srednja preduzeća, dajemo određeni podsticaj finansijski nakon implementacije zelene investicije i ti podsticaji idu do 15 odsto za mala i srednja preduzeća i dvadeset odsto fizička lica”, kaže Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD-a za finansijske institucije za region Zapadnog Balkana i Istočnu Evropu.

Te povoljne kredite za zamenu prozora, izolaciju, efikasnije grejanje, građani mogu da dobiju preko banaka ili lizing kompanija.

Za šta sve može da se dobije zeleni zajam nedavno je standardizovano u Evropskoj uniji.

“Institut će već u oktobru objaviti ove standarde kao srpske i učiniti ih dostupnim zainteresovanim stranama u Republici Srbiji.

Potrudićemo se da predstavnici komisije za standarde u najkraćem mogućem roku objave ove standarde i na srpskom jeziku kako bismo olakšali njihovu primenu”, navela je Tatjana Bojanić, direktorka Instituta za standardizaciju.

Sekretarka komisije za zaštitu životne sredine Marina Donić navela je da će ti standardi u velikoj meri pomoći svim organizacijama da primene te zahteve i da svu svoju proizvodnju i svu svoju tehnologiju usmere u tom pravcu kako bi bila manja potrošnja prirodnih resursa, a što manje zagađenje životne sredine.

Uz kredite iz međunarodnih izvora, država Srbija bespovratno daje novac za popravljanje izolacije, postavljanje solarnih panela, zamenu drvenarije. Cilj je isti – ekološki zdravija sredina.

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE