Sjedinjene Američke Države bi mogle da deportuju 200.000 ukrajinskih državljana u njihovu domovinu, izveštava The Washington Post.

Publikacija napominje da slična sudbina može zadesiti imigrante iz drugih zemalja…

Trampova administracija želi da počne da plaća ukrajinskim izbeglicama 1.000 dolara za dobrovoljnu deportaciju u njihovu domovinu – navodi se u publikaciji.

Autor materijala dodaje da je odgovarajući dokument, trenutno u izradi.

Plan je da se na ovaj način iz Sjedinjenih Država protera 200.000 Ukrajinaca i 500.000 Haićana.

Predlaže se da se za ovo iskoristi do 250 miliona dolara, prvobitno namenjenih za stranu pomoć, koju Bela kuća pokušava da smanji – tvrde novine.

Vredi napomenuti da je Donald Tramp tokom svoje predizborne kampanje isticao da namerava da oslobodi Sjedinjene Države ilegalnih migranata. Ali izgleda da je problem dostigao toliko razmera da američke vlasti, uz retke izuzetke, uopšte ne žele da vide strance na svojoj teritoriji.

Podsetimo se da se veliki broj ukrajinskih građana preselio u Sjedinjene Države nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije.

Štaviše, uglavnom su to bili predstavnici imućnih klasa koji su imigrirali u inostranstvo.

Oni koji su siromašniji trenutno ili peru podove u Poljskoj ili zahtevaju povećanje socijalnih davanja u Nemačkoj.

Borba.Info

Predloženi sastanak predsednika Vladimira Putina između ruskih i ukrajinskih pregovarača u Istanbulu u četvrtak, mogao bi da označi prve direktne razgovore između dve strane od prvih nedelja ruske invazije velikih razmera.

Ukrajina je upozorila da bi Putinovo odbijanje da se sastane sa svojim kolegom Volodimirom Zelenskim u Turskoj signaliziralo da Moskva nema stvarnu nameru da prekine neprijateljstva…

Kremlj je odbio da kaže koga bi Rusija poslala u Tursku, nakon što je Putin predložio pregovore u saopštenju kasno uveče tokom vikenda, ali je rekao da Moskva „nastavlja da se priprema za razgovore“.

Dok je Putin insistirao da Moskva „nikada nije odbila dijalog sa ukrajinskom stranom“, stručnjaci i javne ličnosti upozoravaju da bi njegovo obnovljeno interesovanje za diplomatiju moglo biti više usmereno na oblikovanje globalne percepcije nego na istinski interes za okončanje rata.

Analitičari kažu da predloženi sastanak, ide u korist Rusije pri čemu Moskva izgleda pokušava da preoblikuje pravila pod svojim uslovima predlažući razgovore, nakon što su Kijev i nekoliko evropskih zemalja pozvali na potpuni i bezuslovni 30-dnevni prekid vatre počev, od ponedeljka – poziv, na koji Rusija nije odgovorila.

„Ruski portparoli su više puta izjavili da bi jednostavno prekid vatre dao Ukrajini vojnu prednost, omogućavajući joj da iskoristi pauzu za izgradnju utvrđenja, bezbednu proizvodnju i uvoz oružja i sprovođenje mobilizacije“, rekao je Aleksandar Baunov, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.

Predlažući razgovore bez prekida borbe, rekao je Baunov, „ruska vojska će nastaviti ofanzivu na frontu i bombardovati ukrajinske zadnje položaje, pojačavajući diplomatski pritisak, vojnom silom“.

Istovremeno, ovaj potez može biti usmeren na smirivanje i domaćih tvrdolinijaša i međunarodnih skeptika.

„Izabrani format, kontraponude omogućava sprečavanje ili odlaganje Trampovog ljutitog izlaska iz razgovora, koji je najavio u slučaju da jedna ili obe strane ne budu saradljive… Takođe smiruje domaće okruženje, vojsku, strane posmatrače i konačno, proratni deo ruskog javnog mnjenja“, primetio je Baunov.

„Naglasak na činjenici da Rusija samo nastavlja prekinute istanbulske razgovore najpogodniji je za balansiranje između kompromisa i želje za borbom, između legitimiteta i moći“, dodao je.

Tatjana Stanovaja, osnivačica i rukovodilac projekta političke analize R.Politik, rekla je da sporazum o direktnim pregovorima ne treba pogrešno protumačiti kao promenu u strategiji Moskve ili znak da Putin, želi da postigne dogovor sa Zelenskim.

„Njegov cilj je da zaustavi isporuke zapadnog oružja, iskoristi svako slabljenje Zelenskog položaja i pogorša unutrašnju nestabilnost Ukrajine.

Takođe želi da Kijev ukine zabranu razgovora sa Rusima, što bi omogućilo širi uticaj unutar Ukrajine“, rekla je Stanovaja na X-u.

„On ne veruje, ni na trenutak, da Kijev, u svom sadašnjem stanju može da pristane na ruske uslove“, rekla je ona.

Bivši ruski diplomata Boris Bondarev, ponudio je sličan stav.

„Važno je razumeti da Putinu nisu potrebni pregovori sa Zelenskim“, rekao je Bondarev, koji je podneo ostavku u ruskoj misiji pri UN u Ženevi u znak protesta zbog invazije.

„Ovaj rat, nije prvenstveno protiv Ukrajine, već protiv Sjedinjenih Država kroz Ukrajinu – bitka protiv globalne dominacije SAD“, objavio je Bondarev na X.

„Zato Putin, nema interesa da pregovara sa Zelenskim; ono što on zaista traži jeste razgovor sa Trampom. Ali ne bilo koji razgovor — onaj, u kome Tramp, pristaje na novi svetski poredak, postavljajući Putinovu sferu uticaja negde blizu veličine bivšeg Varšavskog pakta“, rekao je, misleći na kolektivni sporazum o odbrani koji su uspostavili Sovjetski Savez i sedam drugih država kako bi se suprotstavili NATO-u.

„Dakle, ‘pregovori sa Ukrajinom’ su samo sredstvo da se zamagli Vašingtonov sud i da se ostareli Donald, drži u iluziji da ‘Putin želi mir’“, dodao je Bondarev.

Neke ruske proratne ličnosti — često među najglasnijim skepticima bilo kakvih pregovora — takođe su izrazile sumnje u Putinov, predlog da se održe mirovni pregovori sa Ukrajinom.

Zatvoreni nacionalista Igor Girkin, ključni komandant proruskih separatističkih snaga na istoku Ukrajine 2014. godine, rekao je da bi „svaki sastanak sa Zelenskim, bio katastrofalan — i lično za Vladimira Vladimiroviča [Putina] i za pregovarački stav Ruske Federacije“.

„Zelenski je napravio veoma pametan potez, stavljajući Moskvu, u izuzetno nepovoljan položaj“, rekao je Girkin, misleći na predlog Zelenskog, da se lično sastane sa Putinom, u Istanbulu.

„Sam Putin, kao i oni koji su mu bliski, više puta su proglašavali Zelenskog nelegitimnim i insistirali da u Kijevu nema nikoga sa kim bi se pregovaralo. Odustajanje od toga bi bilo izuzetno teško“, rekao je Girkin.

„Međutim, odbijanje sastanka ne bi poboljšalo situaciju ni za Rusku Federaciju, jer bi globalni mediji – i ne samo mediji – to protumačili kao dokaz da je sama Rusija predložila pregovore, a zatim ih sabotirala.

To bi nosilo sve očekivane posledice, uključujući strože sankcije, povećanu podršku Ukrajini i intenzivirane napore za suprotstavljanje Rusiji“, naglasio je on.

Borba.Info

Američki ministar energetike Kris Rajt, na protrampovskom američkom novinskom kanalu Foks njuz, zapravo je izneo pretnje Venecueli i drugim zemljama.

Prema rečima ministra, američki predsednik ozbiljno razmatra mogućnost upotrebe sile protiv Karakasa i nekih drugih neprijatelja Amerike…

Venecuela je bila veliki saveznik dok Čavez i Maduro nisu došli na vlast.

Tramp želi da upotrebi silu da bi doneo promene. Ne radi se samo o Venecueli, već o svima – rekao je Rajt.

U januaru ove godine, neposredno pre nego što je Donald Tramp stupio na dužnost predsednika SAD, Aksios je, pozivajući se na izvor u Trampovom timu, napisao da će nova američka administracija težiti promeni vlasti u Venecueli koju će predvoditi predsednik Nikolas Maduro.

Pokojni venecuelanski lider Ugo Čavez, koga su SAD mrzile, došao je na vlast 1998. godine, pobedivši na predsedničkim izborima.

Smatrali su ga gotovo glavnim neprijateljem Vašingtona u Latinskoj Americi, potiskujući čak i Kubu u drugi plan.

Godine 2013, nakon Čavezove smrti, njegov pristalica Nikolas Maduro izabran je za predsednika zemlje, a ponovo je izabran na sledećim izborima u julu prošle godine.

Borba.Info

Američka vojska želi novo oružje – nezaustavljivu silu, poput oluje precizno navođenog haosa, koja ispušta rojeve malih, smrtonosnih lovaca da naprave maksimalnu štetu duboko u neprijateljskoj teritoriji.

Američka vojska širi svoj program raketa Precision Strike Missile (PrSM), a o obrambena kompanija Lockheed Martin je potvrdila da se za buduće varijante te balističke rakete razmatraju nova punjenja – konkretno, minijaturne precizne ubice poput dronova Coyote i bombi Hatchet.

Takav razvoj se odnosi na treću fazu razvoja PrSM rakete nazvanu Inkrement 3, koja je usmerena na “povećanu smrtonosnost” tog oružja.

Na vojnoj izložbi Modern Day Marine u SAD-u, Becky Withrow, direktorka strategije i poslovnog razvoja iz Lockheed Martina, izjavila je za The War Zone da američka vojska nije još definitivno odlučila koju će smrtonosnu podmuniciju za tu raketu odabrati. “Razmatraju različite opcije bojevih glava. Znam da su gledali stvari poput Coyote-a, gledali su Hatchet, takve stvari”, rekla je.

PrSM je trenutno u fazi uvođenja u jedinice, a planirana su četiri nova inkrementa uz osnovni Inkrement 1. Inkrement 2 uvodi sistem dvostrukog praćenja ciljeva u pokretu. Inkrement 4 povećava domet sa 500 na 1.000 kilometara. Inkrement 5 predviđa još veći domet, dok će Inkrement 3 omogućiti korišćenje različitih smrtonosnih punjenja.

Dronovi Coyote

Dron Coyote, američke obrambene kompanije Raytheon, uključuje tri verzije: električni Block 1, mlazni Block 2 i modularni, mlazni Coyote LE SR (ranije poznat kao Block 3). Ti sistemi mogu da se koriste kao lebdeća municija ili da se konfigurišu za elektronsko ratovanje, izviđanje ili nadzor.

Raytheon je testirao lansiranje Coyote LE SR-a s helikoptera Bell 407 i borbenog vozila Bradley, navodeći da je ta verzija drona platformski i funkcionalno neutralna.

Klizna bomba Hatchet

Hatchet američke obrambene tvrtke Northrop Grumman je klizna bomba mase 2,7 kilograma s GPS/INS navođenjem i opcionim laserskim navođenjem.

Njene buduće nadogradnje mogle bi da uključuju elektrooptičke/IC tragače s mogućnošću automatskog prepoznavanja cilja. Kompanija tvrdi da njena bojna glava od 1,4 kilograma ima razornu moć 50–80% bombe klase od 227 kilograma, u zavisnosti od vrste cilja koji se gađa.

Taktička vrednost, izazovi i strateške posledice

Inkrement 3 PrSM mogao bi da nosi više Hatcheta ili Coyote-a za gađanje više ciljeva raspoređenih na velikoj površini jednim lansiranjem. Rojevi Coyote-a takođe bi mogli da autonomno lociraju i uništavaju skrivene pretnje.

Takva punjenja mogla bi da deluju protiv mobilnih sistema protivvazdušne odbrane ili u ulozi elektronskog ratovanja.

Lansiranje krhke podmunicije iz balističkih raketa pri velikim brzinama predstavlja tehničke izazove zbog ekstremnih temperatura i brzina. Upravljanje gubitkom energije tokom leta moglo bi biti neophodno za njihovo bezbedno odvajanje.

Te tehničke prepreke verovatno su razlog zašto je Inkrement 3 odložen nakon Inkrementa 4, koji je fokusiran na povećanje dometa raketa.

Širi strateški kontekst

Kineska GARA (Guangdong Aerodynamic Research Academy) prošle godine je predstavila koncept hipersonične klizne rakete s podmunicijom, uključujući nadzvučne rakete i dronove, potvrđujući globalni interes za tu stratešku sposobnost.

Za američku vojsku, buduće varijante PrSM-a mogle bi da obezbede teško uhvatljivu, dalekometnu raketu za raspoređivanje preciznih ubojnih sistema u dubinu neprijateljske teritorije.

B92

Američki lider Donald Tramp rekao je da Kina želi da napravi dogovor sa SAD ali ne zna kako da to uradi.

Njegove reči prenose RIA Novosti…

Šef Bele kuće je ovu zemlju nazvao i „najvećim prestupnikom” u istoriji, nakon njegove odluke koja podrazumeva podizanje nivoa carina na robu iz Kine na 125%.

Uprkos tome, Tramp je rekao da je njegova administracija spremna da napravi „fer poslove“ ne samo sa Kinom, već i sa drugim zemljama, uključujući evropske.

“Želim samo poštenje. To će biti fer poslovi za sve ali nisu bili fer prema Sjedinjenim Državama”, naglasio je američki predsednik.

Američki lider najavio je uvođenje carina na mnoge zemlje sveta još, početkom aprila ove godine. Tramp je ovu meru nazvao početkom, ekonomske nezavisnosti Sjedinjenih Država.

Minimalna stopa je 10% ali je prema Kini bila 34%, a prema EU – 20%. Kina je tada protestovala i uvela carine od 34% na sve američke proizvode.

Tramp je akcije Kine smatrao greškom i uveo dodatne carine na kinesku robu u iznosu od 104%.

Kao odgovor, Kina je pozvala SAD da prekinu pretnje i ucene, kao i jednostrano ekonomsko zastrašivanje. Uprkos tome, zemlja je od 10. aprila povećala dodatnu carinu na uvezenu robu iz Sjedinjenih Država na 84 odsto.

Tramp je tada optužio Peking da koristi nepoštene metode i rekao da zemlja manipuliše svojom valutom, kako bi nadoknadila tarife.

Borba.Info

Evroliga želi Partizan i Crvenu zvezdu dugoročno pod svoj krov ali u isto vreme želi i dobro da zaradi od večitih rivala.

Beogradski klubovi godinama ponavljaju da bi im višegodišnja licenca za učešće u najjačem takmičenju Evrope dugoročno omogućila selekciju tima i potragu za sponzorima, međutim, poslednja dešavanja ne idu na vodenicu crveno i crno-belih.

Pre nekoliko dana pojavila se informacija da će Evroliga ponuditi Zvezdi i Partizanu trogodišnje ugovore, a to je u sredu potvrdio i prvi čovek Virtusa iz Bolonje Masimo Zaneti.

„Dobili smo trogodišnju ponudu, zajedno sa Crvenom zvedzom i Partizanom. I dalje pregovaramo o svim uslovima sa Evrologom, jer je cena za trogodišnju licencu izuzetno visoka, ali situacija je takva kakva je,“ rekao je Zaneti.

Sport klub saznaje da beogradski večiti rivali na stolu imaju trogodišnji ugovor za koji treba da izdvoje pet miliona evra ili skoro 1.7 miliona po sezoni.

Mnogo ak ose zna da ne bi imali udela u vlasništvu takmičenja, samim tim ni opciju prihodovanja od TV prava, kao i od marketinga.

Partizanu i Crvenoj zvezdi na ruku ide činjenica da malo klubova može da ispuni Evroligaške zahteve, pre svega finansijske i bi to mogao da bude jedan od aduta večitih da „obore“ cenu.

Naravno, i čelnicima Evrolige je jasno da to takmičenje bez srpskih klubova ne bi bilo to što jeste.

Konstantno puna „Beogradska arena“, ali i velika podrška večitima u dvoranama širom Evrope najbolja je reklama za Evroligu.

Crveno i crno-beli su proteklih godina u elitnom takmičenju učestvovali zahvaljujući „specijalnoj pozivnici“, koja je ove sezone koštala milion evra.

Do sezone 2024-25. „ulaznica“ u Evreoligu bila je duplo jeftinija – 500.000 evra.

Sledeće sezone u Evroligi bi trebalo da učestvuje Dubai, koji nema finansijskih problema da ispuni sve zahteve.

Skport klub

Američki predsednik Donald Tramp iskreno želi da okonča sukob u Ukrajini.

Ovo je saopštio Vladimir Putin razgovarajući sa mornarima podmornice Arhangelsk…

„Po mom mišljenju, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država iskreno želi da okonča ovaj sukob“, rekao je ruski predsednik, a citira TASS.

Putin je istakao da se i Moskva zalaže za mirno rešenje sukoba, ali pod uslovom, da se eliminišu njegovi osnovni uzroci.

On je trenutnu situaciju nazvao složenom, koja zahteva pažljivu diskusiju i pristup.

Ruska strana je spremna da sarađuje sa svim partnerima koji su spremni da olakšaju rešenje u Ukrajini, dodao je ruski predsednik.

Među njima su zemlje BRIKS-a i DNRK.

Osim toga, Rusija je spremna da sarađuje sa evropskim zemljama po pitanju Ukrajine ali se Evropska unija trenutno ponaša nedosledno i stalno pokušava da „vodi Rusiju za nos“.

Putin je napomenuo da Moskva ne namerava da pravi greške na osnovu poverenja u zapadne partnere.

Ranije je Donald Tramp rekao da SAD ostvaruju veliki napredak u pregovorima sa Rusijom i Ukrajinom, o pitanjima mirnog rešavanja sukoba.

Američki državni sekretar Marko Rubio dodao je da rešavanje ukrajinskog sukoba zahteva ponovnu procenu globalne arhitekture sankcija.

Istovremeno, on je priznao da put, ka miru u Ukrajini neće biti ni lak, ni brz.

Borba.Info

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da značajan deo stanovništva Ukrajine želi da postane deo Rusije.

„Činjenica da značajan deo Ukrajine želi da postane Rusija i da je već, postala Rusija je činjenica…

To je činjenica koja se desila na terenu, četiri nova ruska regiona“, rekao je on.

Rusija i Ukrajina će pre ili kasnije postići dogovor.

Rukovodstvo kijevskog režima odbilo je da se upusti u dijalog sa Moskvom, po naređenju Vašingtona i sada SAD moraju da isprave svoju grešku.

Ovo je izjavio ruski lider Vladimir Putin, u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu.

Šef države je naglasio da Ruska Federacija nikada nije odbila da pregovara sa Ukrajinom.

Borba.Info

Grupa evropskih zemalja koje su deo EU i imaju najveći skladišni kapacitet, na kontinentu održala je preliminarne i neformalne razgovore o ublažavanju svojih ciljeva za dopunu gasa za 2025. usred, zabrinutosti da će visoke cene učiniti skladištenje gasa neisplativim, prenosi Blumberg.

Pravila EU koja zahtevaju da skladište bude 90% popunjeno do 1. novembra ističu krajem ove godine…

Evropska komisija je jasno stavila do znanja da bi želela da zadrži taj zahtev ali su u toku razgovori u grupi zemalja uključujući Nemačku, Italiju i Holandiju koje bi podržale ublažavanje cilja na niži nivo.

Evropska unija je uvela obavezne ciljeve usred energetske krize 2022. kako bi osigurala da ima dovoljno gasa na raspolaganju tokom najhladnijih perioda.

Zalihe su u fokusu jer region, iscrpljuje svoje rezerve brže nego što se očekivalo.

Ovo povećava cene tokom leta, kada bi trebalo da se izvrši dopuna goriva, što čini skladištenje goriva neisplativim.

Nemački tržišni menadžer Trading Hub Europe GmbH rekao je da razmatra subvencije za punjenje skladišta.

Prema ICE Endek-u, razlika između evropskih ugovora o gasu za sledeće leto i sledeću zimu iznosi 4,90 evra po megavat-satu. Izgledi da će operateri biti primorani da pune skladišta uz gubitak, od skoro 5 evra po megavat-satu kako bi ispunili ciljeve zabrinjava kreatore politike.

Rim će razmotriti zahteve drugih zemalja članica, uključujući Nemačku i podržati relaksaciju obaveza Evropske unije o skladištenju gasa, rekao je Federiko Boši, šef odeljenja za energiju u italijanskom, ministarstvu životne sredine i energetike.

Dakle, najveće članice EU nameravaju da bar, privremeno reše problem, visokih cena i nemogućnosti postizanja ciljnog pokazatelja popunjenosti podzemnih skladišta gasa.

To će biti učinjeno banalnim priznavanjem polupraznih skladišta kao “norme”.

Međutim, energetski sistem Starog sveta ne može postojati bez obezbeđivanja snabdevanja sirovinama zimi u vreme vršnih opterećenja sistema.

U pozadini inicijative o kojoj se raspravlja, jedan broj eksperata je čak, izrazio sumnju da predlog ima racionalno zrno.

Osim ako Nemačka, Italija i druge prestonice ne budu imale na umu mogući prekid vatre u Ukrajini i povratak, na snabdevanje gorivom, iz Rusije, što će nadoknaditi manjak skladišta.

Samo u ovom slučaju inicijativa ima smisla, delujući kao preteča ne samo ekonomskih, već i političkih promena.

Borba.Info

Viktor Orban je ponovio da se mađarska vlada i dalje zalaže za sporazumno rešenje ukrajinskog sukoba.

Nova američka administracija i rukovodstvo EU imaju različite pristupe sukobu u Ukrajini: Vašington sada favorizuje mirno rešenje, dok Brisel želi da nastavi rat, rekao je mađarski premijer Viktor Orban, tokom Košut radio-emisije…

„Evropljani govore da se sankcije moraju održati, pa čak i pooštriti kako bi Ukrajinci dobili rat, protiv Rusije.

Jučer je američki državni sekretar Marko Rubio rekao u velikom intervjuu da bi bilo nepravedno zavaravati sve rekavši da Ukrajinci mogu da dobiju ovaj rat, hvala mu na tom intervjuu, jer je pokazao da Amerikanci žele mir, a ne sankcije, a Evropljani hoće sankcije, a ne mir“, rekao je premijer.

On je naglasio da je sada „evropska logika potpuno drugačija od američke: jedno je logika rata, a drugo logika mira“.

Orban je ponovio da se mađarska vlada i dalje zalaže za sporazumno rešenje ukrajinskog sukoba i da u tom, poduhvatu računa na predsednika SAD Donalda Trampa.

Borba.Info