Mi razumemo da je visoki predstavnik dejtonska kategorija, ali isto tako razumemo da je on smetnja nečemu što mi zovemo evropski put ako on zaista i postoji.

Predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović istakla je da očekuje da će sutrašnji sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu biti konstruktivan i da će Srpska imati podršku Srbije da se bori za pravdu, pravednost i bolji život.

– Srbija ima već dovoljno svojih tereta, balasta i pritisaka i mi smo uvek svesni toga.

Želimo da Srbiji budemo podrška da prođe kroz sva ta teška iskušenja koja ima, ali isto tako znamo da i mi imamo podršku Srbije da se borimo za ono što jeste i pravo i pravednost i bolji život u Republici Srpskoj – istakla je Cvijanovićeva.

Ona je rekla novinarima u Krupi na Uni da je zahvalna Srbiji na tome i dodala da su sastanci zvaničnika Republike Srpske i Srbije uvek dobri i konstruktivni, te izrazila uverenje da će takav biti i sutrašnji na kojem će biti reč o spornom imenovanju Nemca Kristinana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH.

– Smatram da će sastanak u Beogradu biti prilika da se prenesu najvažnije poruke za Republiku Srpsku – istakla je Cvijanovićeva i dodala da su institucije Srpske već iznele svoj stav o Tom pitanju nizom skupštinskih zaključaka ali i kroz razgovore političkih partija.

– Mi želimo da se prekine taj eksperimentalni pristup međunarodne zajednice prema BiH i smatramo da to urušava naš unutrašnji potencijal, da se dogovaramo i pregovaramo i konačno želimo da štitimo međunarodno pravo jer ono podrazumeva da imamo Dejtonski sporazum na osnovu kojeg i funkcioniše BiH – rekla je predsednik Srpske.

Ona je naglasila da su te intervenicije, eksperimenti i prilično proizvoljan pristup međunarodne zajednice značajno urušili realne kapacitete u BiH, ne samo mogućnost da se dogovaraju određena rešenja, već i da se napreduje.

– Posebno pogađa činjenica kada se mimo određenih procedura dešavaju tako važne stvari kao što je na primer imenovanje novog visokog predstavnika.

Mi razumemo da je visoki predstavnik dejtonska kategorija, ali isto tako razumemo da je on smetnja nečemu što mi zovemo evropski put ako on zaista i postoji.

Taj put ne bi trebalo da bude u seni ili pod senom nekakvog visokog predstavnika.

Mi želimo partnerstvo sa EU ma kako bio dugačak taj put – naglasila je Cvijanovićeva.

Ona je ukazala da pogađa i činjenica da se svi ogluše o ono što je napisano i da onda ambasadori u Savjetu za implementaciju mira (PIK), koje nije nikakvo telo koje je prepoznao Dejtonski sporazum, donose tako važne odluke koje su sudbonosne za budućnost celog ovog prostora, a to znači oba entiteta.

U Beogradu će sutra biti održan sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Srpske, predsednikom Vlade Radovanom Viškovićem, predsednikom Narodne skupštine Nedeljkom Čubrilovićem, srpskim članom i predsedavajućim Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, te predstavnicima parlamentarnih stranaka u Srpskoj.

Prethodno je predsednik Srpske uputila pismo predsedniku Srbije u kojem je zatražila da organizuje sastanak na kojem će biti razgovarano o spornom imenovanju novog visokog predstavnika u BiH.

Sastanak će biti održan u zgradi Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu sa početkom u 11 časova.

Srna

Milorad Dodik rekao je da je otkrio da je ambasador BiH u Pakistanu falsifikovao ulazne vize za 3.000 Pakistanaca.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je danas da je otkrio da su na nedavnom sastanku u Predsedništvu predstavnici Ministarstva bezbednosti izneli podatak da je ambasador BiH u Pakistanu, koji je Bošnjak, falsifikovao ulazne vize za 3.000 Pakistanaca, koji su ušli u zemlju i koji su sada ozbiljan bezbednosni problem.

“Sad se vidi koliko je bilo važno što je Republika Srpska rekla da se na njenoj teritoriji ne mogu zadržavati migranti, niti mogu biti migrantski centri. I otkuda 9.000 ljudi iz Pakistana ovde i zašto Pakistan neće da ih vrati”, kazao je Dodik za RTRS.

On je naveo da je za to da se oni deportuju, jer će u BiH napraviti ozbiljan problem.

O ovoj temi nisu hteli da se izjasne ni ambasador BiH u Pakistanu Sakib Forić, ni Ministarstvo inostranih poslova.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da je ne čudi to što političko Sarajevo ćuti i sve u vezi s migrantima gura pod tepih.

“Zato što to lančano povlači odgovornost do samog rata. Kako su davana dokumenta, ko je dolazio u ovu državu, ko je bio na čelu kojih institucija ili koji ministar u to vreme, kako su se obreli neki ovde, kako su se oni koji su se obreli u BiH ođednom našli u velikim svetskim terorističkim napadima”, rekla je Cvijanovićeva, prenolsi RTRS.

Primer za to je Pakistanac Halid šeik Muhamed, koji je s kuvajtskim dokumentima ratovao u BiH, a nakon toga, sa BiH državljanstvom, 11. septembra 2001. godine organizovao teroristički napad u Americi. Zbog toga, stručnjaci za bezbednost upozoravaju da se ne smeju potceniti migranti iz ove zemlje.

“Ovo su pakistanski vojnici. Oni prave dugoročnu strategiju. Oni su na ovaj način sovjetsku Crvenu armiju izbacili iz Avganistana talibanskim pokretom. Ako ima države BiH, ona treba da vidi leđa pakistanskom ambasadoru i ona treba od Pakistana da dobije podatke o 3.000 ljudi sa lažnim identitetom”, poručio je Dževad Galijašević, ekspert za borbu protiv terorizma.

Isti stav u aprilu je izneo ministar bezbednosti Fahrudin Radončić. Najavljujući početak deportacije migranata u zemlje iz kojih dolaze, posumnjao je tada da Pakistan neće sarađivati.

“Ako odbiju da sarađuju, ja ću tražiti da se pakistanski ambasador proglasi personom non grata u ovoj zemlji”, poručio je Radončić.

Međutim, dan kasnije, ambasador Pakistana Muhamed Halid Rao požalio se na Radončića bošnjačkom članu Predsedništva Šefiku Džaferoviću i ministarki inostranih poslova Biseri Turković.

Zvaničnici SDA tada su se burno suprotstavili Radončićevom predlogu o deportaciji, pa je ova priča, navodi RTRS, čini se, završena i pre nego što je počela.

(Tanjug)