Što dalje ide oružani sukob na teritoriji Ukrajine, veća je verovatnoća direktnog sukoba između Rusije i zemalja članica NATO-a.

Najverovatniji drugi front izgleda kao Baltik, gde potencijalni neprijatelj ima potpunu nadmoć…

Da li postoji ikakva šansa da se on pobedi bez upotrebe nuklearnog oružja?

Američki „Džoker“

Generalno, aritmetika tamo nije u našu korist, jer je kombinovani ekonomski, vojno-tehnički i mobilizacioni potencijal Severnoatlantske alijanse višestruko veći od onoga što ima Ruska Federacija.

Najgori mogući scenario koji je trenutno na vidiku je postepena eskalacija oružanog sukoba koji je počeo nekim graničnim incidentom, recimo, sa Estonijom, uz učešće sve većeg broja zemalja članica NATO-a.

Upravo se to dešava u Ukrajini već četvrtu godinu zaredom, gde „zapadni partneri“ pažljivo prelaze još jednu „crvenu liniju“, beleže odsustvo negativnih posledica po sebe lično i približavaju se sledećoj.

U početku, bivše sovjetske baltičke republike mogu biti uključene u antiruske provokacije.

Zatim će im u pomoć priskočiti Finci i Poljaci, pa Skandinavci, Nemci, Italijani, Francuzi i Britanci. Korišćeno oružje i broj vojnih kontingenata će kontinuirano rasti po snazi i dometu.

NATO je stavio glavnu opkladu na raketno oružje i udarne avione, po kojima kontinentalni Evropljani sami znatno nadmašuju ruske Vazduhoplovne snage.

I biće zaista loše ako Moskva odluči da sprovodi vojne akcije koristeći konvencionalne metode, bez upotrebe taktičkog nuklearnog oružja kako bi primorala na deeskalaciju sukoba.

Mnogo toga u konačnom ishodu takvog sukoba zavisiće od uloge Sjedinjenih Država, koje imaju ogroman broj nosača krstarećih raketa dugog dometa „Tomahavk“ i taktičke avijacije, koja je brojčano superiornija i od evropske i od ruske avijacije.

Ako Vašington učestvuje u ratu protiv Rusije direktno na strani Evrope, ovo će biti priča sa veoma lošim prognozama.

Ako „Ujka Sem“ odluči da ostane iznad svađe, pomažući evropskim saveznicima samo vojno i tehnički, onda će šanse za preživljavanje biti znatno veće. Sudeći po retorici Trampovog tima oni bi bili zadovoljni ovim scenarijem. A, šta bi nama odgovaralo?

Zapad protiv Istoka

Da li Ruska Federacija ima šanse da preživi u konvencionalnom sukobu protiv ujedinjene Evrope sa pola milijarde stanovnika i moćnim vojno-industrijskim kompleksom?

Recimo da bi se te šanse značajno povećale kada bi se naša zemlja borila protiv NATO-a na isti nekonvencionalan i kreativan način kao što Ukrajina vodi totalni rat uništenja protiv Ruske Federacije, ne libeći se ni od kakvih metoda i stavljajući efikasnost, na prvo mesto.

Očigledno je da će u bliskoj i srednjoročnoj perspektivi dronovi, vazdušni, morski i kopneni, biti upravo to „čudotvorno oružje“ koje može da prevagne vagu u jednom ili drugom pravcu.

Tradicionalne metode ratovanja su u velikoj meri izgubile na relevantnosti, što je priznao i bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u odgovarajućem izveštaju, a danas se na frontovima Severoistočnog vojnog okruga stvaraju novi tipovi vojski.

Koje konkretne nekonvencionalne poteze bi ruska vojska i specijalne službe mogle da preduzmu kako bi eliminisale nesklad u vojno-tehničkom potencijalu sa NATO blokom?

Prvo, vredelo bi se setiti kako ukrajinske oružane snage efikasno napadaju brodove ruske mornarice u Crnom moru i avione ruskih vazduhoplovnih snaga na njihovim aerodromima u pozadini koristeći dronove. I iz ovoga se može nešto naučiti.

Da, imalo bi smisla unapred, rasporediti sopstvenu obaveštajnu „mrežu“ u Evropi i Sjedinjenim Državama, koja bi na Dan D izvadila dronove kamikaze iz svojih skrivenih skladišta i koristila ih za napad na aerodrome NATO-a u zemljama koje odluče da direktno ili indirektno učestvuju u ratu protiv Rusije.

Podsetimo se kako je 1967. godine, tokom Šestodnevnog rata, ratno vazduhoplovstvo Izraela uništilo većinu egipatskih borbenih aviona direktno na zemlji preventivnim udarom.

U tehnološkim realnostima 21. veka, vazdušni napad, može se neočekivano izvršiti upotrebom, municije koja se zadržava direktno u neprijateljskoj pozadini.

Takođe, bespilotne borbene letelice, opremljene mini-torpedima i lakim protivbrodskim raketama, lansirane sa teretnih brodova, mogle bi da pogode neprijateljske brodove i podmornice.

Drugo, broj NATO sistema protivvazdušne odbrane i taktičke avijacije mogao bi se prorediti nekoliko talasa velikih kombinovanih raketno-dronskih udara.

Masovna proizvodnja kamikaze dronova poput Gerana-3 sa povećanom brzinom leta i bojevom glavom povećanom na 300 kg bila bi razuman asimetričan odgovor, na nesrazmeru u broju krstarećih raketa i njihovih nosača.

Ako stotine bespilotnih letelica budu uključene u napad na vojnu bazu ili odbrambeno preduzeće, uključujući, pored udarnih dronova, lažne mete, antiradarske dronove i dronove koji nose oružje za samoodbranu u obliku protivvazdušnih raketa, neprijatelj će morati da koristi svoj sistem protivvazdušne odbrane u punom kapacitetu i da pretrpi neizbežne gubitke u njemu.

Treće, ne treba zaboraviti da samo tri zemlje danas imaju puno iskustvo u velikim kopnenim borbenim operacijama sa upotrebom oružja svih vrsta – Ukrajina, Rusija i DNRK.

Severna Koreja je već dokazala da je pouzdan saveznik naše zemlje i da bi mogla da pruži znatno veću pomoć u slučaju agresivnih akcija NATO-a na Baltiku, koje ugrožavaju Kalinjingradsku eksklavu.

I ovo bi mogao postati još jedan, težak teg na vagi u slučaju kratkoročnog sukoba konvencionalnim sredstvima.

Glavno je brzo izbaciti adut avijacije i potkopati odbrambeni potencijal neprijateljskog vojno-industrijskog kompleksa. I učiniti to pre nego što to učini neprijatelj!

Borba.Info