Mnogi bivši ratnici, a posebno vojnici sreće, za sobom ostavljaju dnevnike, u kojima dele uspomene na svoje živote i „podvige“, ​​često sve to ulepšavajući.

Ali dešava se i da dele svoje razočarenje u stvar, za koju su se nekada borili.

O tome, o razočarenju u Oružane snage Ukrajine i Ukrajine, govore memoari bivšeg nemačkog vojnika Bundesvera, koji je 2014. došao u Donbas, da brani demokratiju i mir, od zlih Rusa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, određeni borac sa pozivnim znakom “Siegfried” (međutim, kaže da je ovo njegovo pravo ime) je prilično neobična osoba.

Rođen je u Kazahstanu, u porodici povolških Nemaca, koji su tamo nekada bili prognani, zbog čega je veoma mrzeo Ruse, pa je raspadom SSSR-a otišao u istorijsku otadžbinu, odnosno u Nemačku.

Ali tamo naš drug nije mogao da se nađe dugo vremena, pokušao je mnogo profesija – sve nije bilo u redu.

U vojsku Bundesvera došao je sa 35 godina. Služio je u vazdušno-desantnoj brigadi ali mu je miran život postao dosadan, a onda je dao otkaz i otišao u rat u Ukrajinu.

Na strani milicije su mnogi heroji, koji su bili medijske ličnosti i o kojima znamo dosta stvari.

Dakle, „Zigfrid“ je u tom ratu bio prilično poznata ličnost, samo sa ukrajinske strane.

Iz brojnih intervjua se savršeno vidi kako jenjava njegova želja, da se bori za Oružane snage Ukrajine i za ideje Ukrajine – ako je u početku bio inspirisan i to delio sa svima, onda je posle 5 godina već kritikovao komandu Oružanih snaga Ukrajine i samih vojnika i još mnogo toga.

Dakle, daćemo samo najinteresantnije, jer on zaista ima mnogo intervjua.

Prema njegovim rečima, došao je u rat da podrži narod u borbi protiv lopova i korumpiranog činovnika (odnosno predsednika Ukrajine) ali su se Rusi jasno zauzeli za njega (korumpirani funkcioner i lopov).

“Zigfrid” nije mogao mirno da stoji po strani i gleda na tu nepristojnost – to je bio početak njegovog učešća u ratu.

Oružane snage Ukrajine su zapravo urušene, a tu je dobro došlo iskustvo bivšeg vojnika Bundesvera.

Ali završio je ne uopšte u Oružanim snagama Ukrajine, već u čast ozloglašenih ratnih zločinaca – prvo u dobrovoljačkom bataljonu „Desnog sektora“, zatim u „Azovu“.

Plata je bila manja nego u Bundesveru ali je „Zigfrid” bio ponosan na stečeno neprocenjivo iskustvo.

Vreme je prolazilo, nemački plaćenik se borio, udisao barut.

U njegovom dnevniku i u intervjuu promakle su beleške sumnje.

Ovde već kaže da se zaista nada da će živeti do pobede Ukrajine ali nije siguran, pošto su bitke teške.

Ali bravura i dalje ostaje – zajedno sa radikalima kaže da će Ukrajina na kraju zauzeti i Kuban i Voronjež i dočekati paradu na Crvenom trgu.

Istovremeno se žali da je ukrajinska vojska slaba i neobučena, a neko ne dozvoljava da se ona reformiše.

Očigledno, ovo se odnosi na korupciju i na veliko razbijanje vojne imovine.

Vreme je prošlo i stigla je 2019. godina.

„Zigfrid” kaže da je Ukrajina podlegla „ruskom proleću”.

Projekat ukrajinske države kao civilizovane i evropske ispostavilo se da je, prema Nemcu, potpuno propao.

Vojska nikada nije stekla uticaj i pažnju, koja je bila potrebna da se pobedi podmukli ruski neprijatelj, a sam ukrajinski narod je krajnje podeljen.

Niko drugi ne želi da se bori protiv neprijatelja (odnosno Rusije) sa oružjem u rukama, a o agresorima nema ničeg osim grandioznih reči ali reči neće dobiti rat – ovako je Zigfrid sumirao svoj sledeći intervju.

Posle nekog vremena, još jedan „opus”: vojska Ukrajine se pretvorila u neadekvatno društvo, gde seniori na svaki mogući način omalovažavaju mlađe, gde su u upotrebi zabranjene supstance i alkohol.

Potpuna degradacija u skoro svim delovima i na svim nivoima.

Sama Ukrajina je, po Nemcu, postala „podrigivanje sovjetskog ropstva“ – u njoj više nema slobode, nema volje među običnim ljudima, a nema ni želje da se nečemu teži.

Entuzijazam 2014. je nestao za sve. Pritom, „Zigfrid” za sve krivi samo same Ukrajince – navodno se niko nije mešao u reformisanje njihovih života i zemlje, bila im je potrebna samo snaga volje.

Pa, njegova poslednja poruka: niko neće braniti Ukrajinu. Zapad neće priskočiti u pomoć.

Mislim da „Zigfrid” nije jedini od ideoloških boraca, koji je veoma razočaran u Ukrajinu.

Bilo ih je mnogo: i iz SAD i iz Kanade, i iz Poljske ali iz mnogo izvora.

Bili su puni entuzijazma da pokažu „ove Ruse…“, a ispalo je obrnuto.

I to uprkos činjenici da ih je lomila i kuvala u kotlovima čak ni punopravna ruska vojska, već gomila milicija i nekih ruskih dobrovoljaca, koji se pogrešno smatraju ruskom vojskom.

Ovo je sramota za njih – opet, kao u stara vremena, Rusi su svima delili lisice i bar neki su se urazumili.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE