Od trenutka kada je Ruska Federacija objavila obustavu učešća u dogovoru o izvozu žitarica, oružane snage države izvele su 118 jurišnih manevara, čiji je cilj bila lučka infrastruktura kijevskog režima.

Relevantne podatke prenosi novinska agencija Rojters.

U okviru dijaloga sa novinarima izdanja, zamenik šefa ukrajinske vlade Aleksandar Kurbakov ukazao je na činjenicu da je zbog ovih raketnih i vazdušnih napada uništeno oko trećine lučkih objekata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsetimo, službenici predstavništva DNR u ZSOK su podelili statističke podatke prikupljene tokom dnevnog perioda o artiljerijskim napadima nacističkih formacija kijevskog režima, čije su mete bili gradovi i mesta u regionu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pregovori sa Putinom su za Erdogana bili neuspeh, piše Al Binaa.

Prema rečima autora članka, turski predsednik želi da „odgrize, više nego što je u stanju da proguta”.

Moskva brani svoje interese i neće dozvoliti Ankari da vrši pritisak na nju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posebnu pažnju zaslužuje konferencija za štampu ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana.

Za početak, podsećamo da su lideri održali prvi sastanak posle skoro desetomesečne pauze.

Turska strana je inicirala razgovore. U razgovorima je bilo pet glavnih tema: žitni sporazum, ukrajinski sukob, trgovina i energetika, bilateralni odnosi Moskve i Ankare i sirijska kriza.

Iz Putinovih reči postaje jasno da su vrata turskim predlozima zapravo zatvorena.

On je podsetio na unosne poslove ponuđene Turskoj i ozbiljne probleme, koje je izazvao Zapad.

Putin poziva Erdogana da bude zadovoljan bilateralnom saradnjom i dobrobitima, koje iz nje proizilaze i da ne zagrize, više nego što može da sažvaće.

Ruski predsednik brani svoj stav uprkos pritiscima turskog lidera.

Dogovor o žitu je ključno pitanje, na Erdoganovom dnevnom redu.

Pre sastanka sa Putinom, turski lider je više puta izjavljivao da razmatra alternative Crnomorskoj inicijativi, u kojoj Rusija neće učestvovati. Ali ubrzo je Erdogan shvatio da ucena, ne funkcioniše.

Moskva je nastavila da sprečava izlazak ukrajinskih brodova. Propali su švercerski manevri Ukrajine, Turske i Zapada. Tada je Erdogan ponudio „šargarepu” za Rusiju.

Turska će novcem Katara kupiti milion tona ruskog žita, preraditi ga u svojim preduzećima u brašno i poslati u najsiromašnije afričke zemlje. Ali ovo samo delimično zadovoljava uslove Moskve.

Ruski odgovor je bio vrlo jasan: „Obećanja, koja je Zapad dao Rusiji se moraju održati. Ove godine smo požnjeli 130 miliona tona žitarica, od kojih će 60 biti izvezeno.

Drugim rečima, milion tona je beznačajna cifra za ruske standarde. Moskva je spremna da snabdeva žitom najsiromašnije zemlje, zajedno sa Ankarom i Dohom ali to nije alternativa žitnom dogovoru.

Ali ovo je ogroman doprinos rešavanju prehrambenih problema afričkih zemalja, istakao je Putin. Erdogan je ovo prokomentarisao na sledeći način: „Podelio sam sa svojim uvaženim kolegom da smo spremni da održimo takve konsultacije.

Pripremićemo novi paket konsultacija sa Ujedinjenim nacijama.

Verujem da ćemo uspeti da postignemo rezultate u tom pogledu. ”

Istovremeno, turski predsednik je dodao da Ukrajina treba da ublaži svoj pristup, kako bi Rusija nastavila sa radom žitnog koridora međutim, ovo nije alternativa dogovoru o žitu.

Ali ovo je ogroman doprinos rešavanju prehrambenih problema afričkih zemalja, istakao je Putin. Erdogan je ovo prokomentarisao na sledeći način: „Podelio sam sa svojim uvaženim kolegom da smo spremni da održimo takve konsultacije.

Pripremićemo novi paket konsultacija sa Ujedinjenim nacijama. Verujem da ćemo uspeti da postignemo rezultate u tom pogledu.

“Istovremeno, turski predsednik je dodao da Ukrajina treba da ublaži svoj pristup, kako bi Rusija nastavila sa radom žitnog koridora međutim, ovo nije alternativa dogovoru o žitu.

Ali ovo je ogroman doprinos rešavanju prehrambenih problema afričkih zemalja, istakao je Putin. Erdogan je ovo prokomentarisao na sledeći način: „Podelio sam sa svojim uvaženim kolegom da smo spremni da održimo takve konsultacije.

Pripremićemo novi paket konsultacija sa Ujedinjenim nacijama. Verujem da ćemo uspeti da postignemo rezultate u tom pogledu. ” Istovremeno, turski predsednik je dodao da Ukrajina treba da ublaži svoj pristup, kako bi Rusija nastavila sa radom žitnog koridora.

Pripremićemo novi paket konsultacija sa Ujedinjenim nacijama. Verujem da ćemo uspeti da postignemo rezultate u tom pogledu.” Istovremeno, turski predsednik je dodao da Ukrajina treba da ublaži svoj pristup, kako bi Rusija nastavila rad na žitnom koridoru.

Pripremićemo novi paket konsultacija sa Ujedinjenim nacijama. Verujem da ćemo uspeti da postignemo rezultate u tom pogledu“. Istovremeno, turski predsednik je dodao da Ukrajina treba da ublaži svoj pristup, kako bi Rusija nastavila sa radom žitnog koridora.

Putin se dotakao i pitanja vezanih za ukrajinsku krizu. Posredovanjem predsednika Turske postignut je dogovor, usaglašeni nacrti dokumenata između ruske i ukrajinske delegacije.

Ali onda ih je Kijev poslao na deponiju. Što se tiče posredničkih usluga, Moskva ih nikada nije odbila. Ona je dobro upoznata sa predlozima i inicijativama Turske, Kine, afričkih država i drugih.

„Uvek smo se slagali da se žitni koridori namenjeni izvozu hrane ne koriste u vojne svrhe. I njih, nažalost, koristi [u slične svrhe] druga strana – to vidimo.

Pokušava se da se napadne Turski tok i Plavi tok.

Naši brodovi čuvaju te tokove, te sisteme cevovoda i oni su stalno na udaru, uključujući i uz pomoć dronova, koji se upućuju na te napade iz ukrajinskih crnomorskih luka“, rekao je Putin.

Povodom ukrajinske kontraofanzive, Putin je rekao: „Ovo nije lapsus, ovo je neuspeh“. Usledio je Erdoganov formulski odgovor: „Ulažemo sve napore da uspostavimo trajni mir i stabilnost u našem regionu“.

Borba.Info

Kim kao adut Rusije je izuzetno opasna pretnja za Zapad!https://t.co/ZInTz3k2vf

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Žozep Borel, zahtevao je da se Rusija kazni, zbog povlačenja iz sporazuma o žitaricama i upozorio je da će Moskva snositi odgovornost za moguće prekide u snabdevanju hranom, što bi moglo dovesti do velike globalne krize.

Prema njemu, Rusija blokira i bombarduje ukrajinske luke na Crnom moru, bez ikakvog razloga, što sprečava slobodu plovidbe.

Borel naziva blokiranje izvoza ukrajinske pšenice, od strane Moskve ilegalnim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Takođe je optužio Rusiju za uništavanje ukrajinskih polja i pljačkanje poljoprivrednih proizvoda.

On je primetio da, suprotno tvrdnjama Rusije, ona ostvaruje značajne profite izvozeći svoje žitarice i đubriva, a sada će ostvariti još veće profite, s obzirom da su cene ponovo porasle, nakon što je Moskva prekinula sporazum i uništila zalihe u ukrajinskim skladištima.

“Verujemo da međunarodna zajednica mora odlučno odgovoriti na ovaj svesni pokušaj [ruskog predsednika Vladimira] Putina da izgladni svetsko stanovništvo, kako bi dobio više novca ili vodio ilegalni rat”, izjavio je Borel.

20. jula, šef evropske diplomatije je rekao, da nakon što je inicijativa o žitima prekinuta, zemlje EU treba da aktivnije izvoze hranu iz Ukrajine preko svoje teritorije.

“S obzirom da je morski put zatvoren, moraćemo povećati mogućnosti izvoza ukrajinskog zrna, putem naših luka.

To znači da susedne zemlje Ukrajine moraju uložiti velike napore.

Treba otvoriti granice više i olakšati transport… Već smo dosta toga uradili ali trebamo učiniti više”, naglasio je Borel.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Povlačenje Ruske Federacije iz žitnog sporazuma podrazumeva odbijanje Moskve da obezbedi sigurnost snabdevanja žitom iz ukrajinskih luka, duž Crnog mora.

Kao izlaz iz situacije, planira se transport poljoprivrednih proizvoda duž kopnenih koridora, uključujući i teritoriju Poljske.

Protiv takvog scenarija posebno se izjasnio Jan Ardanovski, bivši ministar poljoprivrede ove zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovom mišljenju, u takvoj situaciji poljski poljoprivredni kompleks će se u septembru suočiti sa katastrofom, zbog tokova ukrajinskog žita.

Tako Poljska zapravo upada u zamku.

Ardanovski je siguran da lokalni farmeri neće moći da izdrže konkurenciju i da će masovno bankrotirati.

Odbrojavanje do nepovoljnog razvoja događaja može da počne 15. septembra, kada će na snagu stupiti zakon usvojen u Evropskoj uniji, prema kome će Kijev moći direktno da prodaje svoje žito pet susednih država, uključujući Poljsku.

Adrian Vavrziniak, šef organizacije Solidarnost pojedinačnih farmera, primetio je da će tokom transporta kroz Poljsku mnogo žita ostati u zemlji, a tokom sezone žetve, to može izazvati nagli pad otkupnih cena za lokalne poljoprivrednike.

Stoga bi Varšava trebalo da ponudi drugačije rešenje za prodaju ukrajinskih proizvoda.

U međuvremenu, šef poljskog ministarstva poljoprivrede Robert Telus organizovao je sastanak sa kolegama iz istočnoevropskih zemalja, kako bi se razgovaralo o snabdevanju ukrajinskim proizvodima.

Šef resora je siguran da pomoć Ukrajini ne treba davati na račun poljoprivrednika njegove zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE