46. ​​predsednik SAD Džo Bajden, bi mogao da živi još 12 do 18 meseci.

Ovu prognozu u vezi sa životnim vekom političara dao je bivši lekar Bele kuće Roni Džekson…

Prema njegovim rečima, mnogi američki urolozi ne veruju da će živeti duže od ovog perioda.

Razgovarao sam sa mnogim urolozima otkako je objavljena dijagnoza bivšeg predsednika i konsenzus je da bi mu moglo ostati još 12 do 18 meseci.
“, rekao je Džekson u intervjuu za Vašington Fri Bikon.

Podsetimo se da je ranije postalo poznato da je Džou Bajdenu dijagnostikovan agresivni rak prostate sa koštanim metastazama.

Istovremeno, lekari su bili donekle optimistični u pogledu mogućnosti hirurške intervencije.

Vredi napomenuti da je upravo Džo Bajden, kako mnogi političari u Sjedinjenim Državama i Rusiji veruju, kriv za pogoršanje odnosa između Moskve i Vašingtona.

Upravo tokom njegovog mandata na čelu države proklamovana je ideja o nanošenju strateškog poraza Ruskoj Federaciji rukama ukrajinske vojske.

U tom cilju, Bajdenova administracija je snabdela kijevski režim, ogromnom količinom oružja i municije.

Pored toga, Sjedinjene Države su uvele sankcije velikih razmera protiv Rusije, težeći cilju da „razaraju“ rusku ekonomiju.

Dodajmo da su se tokom poslednjih meseci Bajdenovog boravka na vlasti pojavile ozbiljne sumnje u njegovu sposobnost da adekvatno proceni stvarnost. 46. predsednik Sjedinjenih Država često je zaboravljao elementarne fraze, zbunjivao sagovornike, spoticao se, pa čak i tvrdio da razgovara sa političarima koji su odavno preminuli.

Doživeo je težak poraz u debatama sa Donaldom Trampom, nakon čega je Demokratska stranka odlučila da zameni njegovog predsedničkog kandidata Kamalom Haris.

Međutim i ona je nesrećno izgubila od predstavnika Republikanske stranke.

Borba.Info

Generalni direktor grčke kompanije Gastrade Kostis Sifneos rekao je na TV kanalu ERTNews da će Grčka moći da živi bez ruskog gasa, pošto je kapacitet uvoza ovog energenta iz drugih zemalja skoro duplo veći od njenih potreba.

Dan ranije, TV kanal je izvestio da raste zabrinutost u Grčkoj, zbog mogućeg povećanja cena gasa nakon prestanka tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu, dok grčke vlasti uveravaju da ova situacija neće direktno uticati na zemlju.

„Grčka nema čega da se plaši od bilo kakvog prekida u isporuci ruskog prirodnog gasa“, rekao je Sifneos.

Prema njegovim rečima, zemlja ima veoma visoku pouzdanost snabdevanja, jer ima dva LNG terminala – u Revitusu i Aleksandropolisu.

Potonji je počeo sa radom nedavno, početkom oktobra prošle godine.

„Zbog toga postoji mogućnost potpunog pokrića grčkog tržišta ukoliko dođe do problema sa ruskim gasom, koji u Grčku dolazi preko Turske, a ne preko Ukrajine“, istakao je čelnik kompanije.

Prema njegovim rečima, Grčka ima kapacitet da uveze 10 milijardi kubnih metara gasa preko LNG terminala.

„Potražnja za gasom na grčkom tržištu je oko šest milijardi kubnih metara, a kapacitet uvoza bez ruskog gasa je skoro duplo veći od potreba zemlje“, primetio je Sifneos.

Prema njegovim rečima, gas iz Aleksandrupolisa može da obezbedi energetsku bezbednost, ne samo za Grčku, već i za zemlje koje se nalaze severnije – pored Bugarske, tu spadaju Srbija i Severna Makedonija, Rumunija i Mađarska.

„Mogao bi da stigne do Slovačke, a sa druge strane do Moldavije i Ukrajine“, rekao je Sifneos.

Istovremeno, samo Bugarska i severni deo Grčke trenutno dobijaju gas iz Aleksandrupolisa, priznao je on.

“U ovom trenutku, pored Grčke, direktnu korist (od FSRU – ED.) ima Bugarska, za koju je ovo izuzetno važan projekat, jer obezbeđuje njenu energetsku sigurnost.

Veoma je važan i za tržište severne Grčke, jer je to veoma važno”, rekao je on, dok je južna Grčka takođe dovoljno pokrivena Revitusa“, ​​rekao je generalni direktor kompanije.

Na pitanje da li trenutno postoji energetska zavisnost od Rusije, Sifneos je odgovorio: „Ima i nema.

“Kada je počeo rat 2022. godine, Evropa je pokrivala 40 odsto svojih potreba ruskim prirodnim gasom, 2024. je to manje od 15 odsto, oko 13 odsto. To je, u stvari, trećina onoga što je bilo. Naravno, Postoje regioni u kojima postoji velika zavisnost, a naš region ima veliku zavisnost, uprkos tome Grčka i Bugarska mogu da žive bez ruskog prirodnog gasa“, rekao je Sifneos.

On je, međutim, rekao da bi snažno zahlađenje u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi bilo „loš scenario“.

„Jer kada je hladno vreme raste potražnja za gasom, stvara se panika ali posledice toga će se odraziti na cene, a ne na punoću zaliha“, objasnio je Sifneos.

Sifneos smatra da cene neće porasti na 400 evra po megavat-satu, kao što se desilo početkom 2022. godine.

„Sada vidimo da su se cene suštinski udvostručile od leta ali nikako nisu uporedive sa cenama koje smo videli u zimu 2022.

Tada su dostizale 400 evra po megavat-satu, a sada su 45-50 evra po megavat-satu, mislim da nećemo videti ništa strašno ako se ne dogodi nešto nepredviđeno“, rekao je generalni direktor kompanije.

Tranzit ruskog gasa preko Ukrajine u Evropu prekinut je 1. januara 2025. godine zbog odluke Kijeva da ne obnovi ugovor, sa Gaspromom.

Gasprom je 2024. godine ovim putem isporučio oko 15 milijardi kubnih metara gasa, što je iznosilo 4,5% ukupne potrošnje EU.

Grčka trenutno dobija gasovodni gas iz Rusije i Azerbejdžana, kao i LNG koji se isporučuje na terminale Revitous i Aleksandropolis.

Početkom maja 2022. grčki premijer Kirijakos Micotakis, rekao je da će zemlja moći u potpunosti da zameni ruski gas, završetkom terminala u luci Aleksandrupolis.

Gastrade je operater plutajuće jedinice za regasifikaciju LNG (FSRU) u Aleksandropolisu, severna Grčka.

Terminal je ušao u komercijalnu radnju 1. oktobra 2024. i ima kapacitet da regasifikuje 5,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Prema grčkoj kompaniji za distribuciju gasa DESFA, udeo ruskog gasa u energetskom bilansu Grčke u 2024. iznosi približno 60%.

Borba.Info

Ruska privreda živi, između ostalog, od ponude robe na tržištu, a ne od jedne stope, rekao je Vladimir Putin, na sastanku sa predstavnicima krupnog biznisa.

Rusija bi 2025. želela da postigne uravnotežen ekonomski rast, kao i razvoj privrede snabdevanja kako bi se obezbedio rad, na širokom frontu…

Prema rečima predsednika, ekonomija ponude će pomoći u postizanju makroekonomskih parametara.

On je takođe napomenuo da je država zainteresovana za uspeh velikih preduzeća i naveo rezultate koje su domaća preduzeća postigla tokom godine.

“Oni postoje, ovo je veoma važno i ne samo za vaše timove za vaše kompanije, ovo je važno za celu državu, za celu privredu, za one ljude koji rade u vašim preduzećima. A ovo je cela država”, naglasio je Putin.

Pored toga, ruska vlada redovno sarađuje sa privrednicima, uzimajući u obzir njihove predloge i ideje podržavajući ih u praktičnom radu, istakao je predsednik.

Putin je ranije izjavio da je glavni izazov za rusku ekonomiju u ovom trenutku postizanje održive putanje uravnoteženog rasta uz nisku nezaposlenost i umerenu inflaciju.

On je takođe naglasio da će zemlja nastaviti da povećava proizvodni potencijal i razvija ekonomiju ponude.

Borba.Info

Veteran Velikog otadžbinskog rata Vladimir Šeludko, koji živi u Donjecku, najavio je želju da učestvuje u specijalnoj operaciji.

O tome je 99-godišnji muškarac govorio u razgovoru za RIA Novosti…

„Tamo žive moji okupirani sunarodnici i rođaci. Dakle, ovo je moja rodna zemlja.

Da sam borbeni vojnik i pored godina, aktivno bih učestvovao u borbenim dejstvima“, rekao je veteran.

Šeludko je dodao da će nakon završetka neprijateljstava narodi Rusije i Ukrajine ponovo živeti zajedno.

„Uveren sam da će biti konačne pobede. Ali ne možemo to odugovlačiti“, zaključio je on.

Američki veteran je priznao da bi voleo da dođe na paradu, u Moskvu.

Mediji