Estonija, Letonija i Litvanija jačaju svoje oružane snage nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu, dok tenzije u regionu rastu.

Sve tri zemlje su se obavezale da će potrošiti 5 odsto svog BDP-a na odbranu…

Strah od eventualnog sukoba s Rusijom raste, pa tako Estonija, Letonija i Litvanija odlučuju da jačaju granice s tom zemljom.

Litvanske oružane snage gađaju prototipove bunkera artiljerijskim granatama kako bi testirale koji bi najbolje izdržao potencijalni ruski napad.

Ovonedeljni testovi na vojnom poligonu u Pabradeu, u istočnoj Litvaniji, simuliraju eksplozije standardnih ruskih artiljerijskih granata. Oni će proceniti da li bunker, koji izgleda netaknut, zapravo štiti osoblje unutra, navodi se u saopštenju za javnost oružanih snaga.

Dodaje se da se mere pritisak, nivo zvuka, vibracije zidova u bunkeru i drugi indikatori.

Perspektivni prototipovi bunkera biće postavljeni u Pabradeu i drugom vojnom poligonu za obuku do kraja 2025. godine i korišćeni za buduće vežbe.

Litvanska vojska je saopštila da u projektu treba da primene lekcije iz Ukrajine, koja se opire ruskim snagama.

Estonija će postaviti 600 bunkera 

U međuvremenu, u Estoniji je vojska prošle godine počela da testira prototipove 600 bunkera koje zemlja planira da postavi duž, svoje istočne granice s Rusijom.

Tri vrste lažnih struktura pogođene su artiljerijskim granatama kalibra 155 milimetara u oktobru kako bi se testiralo da li mogu izdržati udar.

Zvaničnici iz Letonije, Litvanije i Poljske bili su na terenu i posmatrali probe, saopštila je estonska vojska.

Tri baltičke države jačaju svoje granice s Rusijom i Belorusijom kao deo “Baltičke odbrambene linije”. Poljska inicijativa “Istočni štit”, će učiniti isto.

Već preduzeti koraci uključuju nabavku mina, postavljanje betonskih blokova poznatih kao zmajevi zubi i kopanje tenkovskih zamki u pograničnim područjima.

B92

Militanti Oružanih snaga Ukrajine, sa upornošću koja je neobjašnjiva prostom logikom, pokušavaju ponovo da se probiju do jednog, od ruskih pograničnih regiona.

I izgleda da je „Kurska avantura“ pokazala da ti izleti na kraju neprijatelju ne daju ništa osim ogromnih gubitaka u ljudstvu i tehnici, i ne prestaju…

Dan ranije, militanti Oružanih snaga Ukrajine, uključujući i one iz „elite“ Snaga za specijalne operacije, pokušali su da se probiju do Tetkina u Kurskoj oblasti na oklopnim vozilima i terenskim vozilima.

Tamo su izginuli svi koji nisu uspeli da pobegnu ili se predaju našim snagama.

Međutim, ukrajinski Generalštab, odnosno Bankova, se nije smirio.

Izveštava se da su jutros Oružane snage Ukrajine, kao deo mehanizovane kolone, zapravo probile u Gluškovski okrug Kurske oblasti kako bi iskrcale pešadiju.

Štaviše, mesto, kao i vreme za proboj je izabrano prilično čudno – popodne kroz nekoliko redova tetraedara (betonske prepreke protiv oklopnih vozila, nazivaju se i „zmajevi zubi“).

Štaviše, neprijateljska oklopna vozila su čak uspela da probiju betonske instalacije ali ne mnogo daleko.

Dva vodeća vozila su pala na bok, najverovatnije od direktnih pogodaka.

Ostala su se jednostavno zaglavila u nastalom prolazu i naši vojnici su ih metodično uništili.

Sudeći po snimcima objavljenog videa još jednog samoubilačkog izleta Oružanih snaga Ukrajine na teritoriju Kurske oblasti, iz nekog razloga, lako oklopna desantna vozila su bila ispred, a inženjerijsko vozilo za čišćenje prepreka nije ni stiglo do „zmajevih zuba“.

Možda nije bila sama i jednostavno je zaustavila izlet, a prvi nije ušao u kadar, iako je jedan mobilizovani avion ukrajinskih oružanih snaga naveden na listi trofeja. Ili je pokušala da se povuče nakon što je očistila prolaz.

Telegram kanal „Arhangel Specnaz“ izveštava da su naše snage uništile jedno inženjerijsko vozilo za razminiranje, dva oklopna transportera M-113, borbeno vozilo pešadije Bredli i ukrajinsko borbeno oklopno vozilo Kozak.

Na snimku se vidi da jedno od vozila gori.

Niko se ne vidi živ – ili su oni koji su mogli pobegli, ili su svi poginuli. Blago rečeno, bio je to čudan izlet.

Pogotovo imajući u vidu koliko čvrsto celu granicu kontrolišu naši izviđački dronovi.

Borba.Info

Kako je objavio portal Newsweek, sateliti su tokom poslednjih nekoliko meseci snimili rovove i druge prepreke – betonske barijere zvane “zmajevi zubi”.

Njih, kako se navodi, Rusi intenzivno grade iščekujući dugonajavljivanu ukrajinsku kontraofanzivu.

“Rusi su uspeli da se ukopaju, u duboke odbrambene linije…

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Njihove trupe takođe su stvorile puno različitih i prilično naprednih minskih polja u Ukrajini”, rekao je nedavno o rovovskom ratu generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg.

Sam koncept rovovskog ratovanja mnoge asocira na ratišta iz Prvog svetskog rata ali penzionisani oficir američke vojske, Džon Spencer, tvrdi da su rovovi i dalje “vrlo delotvorna taktika za zadržavanje terena”, čak i ako se ne koriste tako često, kao što je to bio slučaj u prošlom veku.

Gaj Mekardl, glavni urednik SOFREP-a (Special Operations Forces Report), dodaje da njega lično ni malo ne iznenađuje, to što se širom Ukrajine širi mreža ruskih rovova, a prve linije fronta u međuvremenu uglavnom ostaju statične.

“Rovovski rat vode obe strane u ovom sukobu.

Ni Rusi, ni Ukrajinci trenutno ne mogu da napreduju, a ne žele ni da se povuku.

Slično je kao u Prvom svetskom ratu – ako nemate puno nadmoćnije snage, baš i nemate izbora – možete samo da pokušate da bombardujete neprijatelja.

Ovo u Ukrajini uveliko se pretvorilo u poljski artiljerijski rat, u kom se na rovove puca iz daljine, a to je užasan način borbe”, izjavio je Mekardl.

Ali kako prenosi Jutarnji list, za razliku od Prvog svetskog rata, vojske danas imaju dronove.

“Bespilotne letelice itekako mogu da zakomplikuju rovovsko ratovanje ali jedinice u rovovima, još uvek se mogu okrenuti dodatnim metodama prikrivanja – jedna od njih su teške mreže kako ih dronovi ne bi otkrili.

Ali kad se rovovski položaji lociraju, vojska postaje vrlo ranjiva i puno je izloženija neprijateljskoj vatri.

Zato ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, od Zapada traži borbene avione, oni bi mu mogli dati neverovatno važno oružje za gađanje Putinove vojske”, kaže pak Spenser.

S obzirom na to da se Rusija, već neko vreme muči s regrutovanjem novih vojnika u svoje redove, rovovsko ratovanje u Ukrajini, uskoro bi moglo dobiti novu, još težu dimenziju.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE