Prema statistikama, u Srbiji nedostaje 15 odsto lekara u svim zdravstvenim ustanovama u zemlji.

I dok zbog navodne zabrane zapošljavanja u javnom sektoru 2.000 lekara čeka na birou, u zdravstvene ustanove se neometano zapošljava nemedicinsko osoblje, te je u administraciji bolnica gužva kao u lekarskim čekaonicama.

Tako se u pojedinim bolnicama, kažu u Sindikatu lekara i farmaceuta, nađe mesta i za istoričare umetnosti i armirače, ali ne i za lekare.

U prilog ovoj tvrdnji govori i činjenica da je u Kliničkom centru Vojvodine, po dolasku Zorana Gojkovića na mesto Pokrajinskog sekretara za zdravstvo zaposleno skoro stotinu ljudi na određeno vreme, a njihove plate idu direktno na teret sekretarijata, odnosno iz pokrajinskog budžeta.

Među novozaposlenima se našlo mesta i za šestoro ljudi koji su redom postavljani na ključna mesta u finansijskom sektoru KCV, a u međuvremenu su zaposleni na neodređeno. Svi oni su, indikativno, i u prijateljskim i kumovskim odnosima sa sekretarom za Gojkovićem.

Među prvima je, zaposlena Biljana Gavrilović, koja je krajem 2016. godine postavljena na mesto načelnika finansija KCV. Pored toga što je odovorna za sva plaćanja, Gavrilovićeva je navodno i kuma sekretara Gojkovića. NJena rođena sestra Slavica Petrić je inače Gojkovićeva zamenica u Sekretarijatu za zdravstvo.

Simptomatično, i njen suprug Goran Petrić je takođe zaposlen u KCV, gde je od 2018. godine zadužen za tehničko praćenje realizacije javnih nabavki o kojima se, odlučivalo isključivo nakon kumovsko/rođačkih konsultacija u Gojkovićevom kabinetu.

U najvećoj vojvođanskoj bolnici mesto se našlo i za sekretarovog kuma Budislava Petrovića, sada pomoćnika direktora za pravne poslove i finansije Kliničkog centra. Petrović je zaposlen početkom 2019. godine, a posao su mu takođe vezani za finansije KCV.

“Iz ovoga je sasvim očigledno da su na sve ključne finansijske pozicije u Kliničkom centru postavljeni kadrovi sa kumovskim i rođačkim vezama. U KCV se, pored nabavki pretplaćenih medicinskih aparata koji se ni ne koriste, planiraju i bespotrebne rekonstrukcije.

Samo za rekonstrukciju jedne klinike Sekretarijat je 2017. godine već uložio oko 75 miliona dinara, a sada se ponovo planira rekonstrukcija te iste zgrade”, kaže izvor iz KCV, ističući da svim tokovima novca u KCV upravljaju upravo Gojkovićevi ljudi.

Nakon što su preuzeli odeljenje finansija, bilo je potrebno uvezati ga i sa pravnom službom. Za te potrebe, u KCV su zaposlene još tri osobe. Za pomoćnika direktora za tehničke poslove 2017. godine postavlja se Nenad Erdeljan, nekadašnji policijski inspektor i jedan od retkih uposlenika KCV koji na svaku platu dobija i stimulaciju od 30 odsto.

Za načelnicu pravne službe, neophodne za sve javne nabavke, 2018. godine upošljava se LJiljana Čonkić, a početkom 2019. joj se u istoj službi pridružio i sin Milan Čonkić, takođe diplomirani pravnik.

S obzirom da je ovakvim kadrovanjem krug ljudi koji se bavi finansijama u KCV praktično potpuno pokriven “ljudima od poverenja”, postaje jasno da je pokrajisnkim čelnicima od kvaliteta i broja zdravstvenih radnika očigledno bitniji “kvalitet” javnih nabavki.

Portal Nova.rs je u poslednje dve nedelje poslao više mejlova na adresu sekretara Dragana Gojkovića i upravi bolnice sa pitanjima oko zapošljavanju finansijskih i pravnih stručnjaka u KCV, ali su, po već ustaljenom maniru, odbili da odgovore.

Umesto lekara, pejzažni arhitekta i armirači

“Mnogi ti administrativni radnici po sistematizaciji ni nemaju mesto u bolnicama. Tako u bolnicama imamo i istoričara umetnosti, pejzažnog arhitehtu, pa čak i jednog armirača. Ti ljudi ne bi smeli du nikako da budu. Vd direktora jedne bolnice, inače lekar subspecijalista, je izmenio sistematizaciju i otvorio mesta za četiri pomoćnika direktora. Pomoćnik direktora u zdravstvenoj ustanovi postoji kada lice koja obavlja funkciju direktora nije zdravstveni radnik, pa mu treba pomoćnik direktora za medicinska pitanja. Oni su izmislili četiri pomoćnika, a ne treba ni jedan”, kaže Rade Panić iz Sindkata lekara i farmaceuta.

On dodaje da je Vlada uredbom omogućila direktorima zdravstvenih ustanova da da izvrše “popunu plana”, čime bi mogli zaposliti dodatno medicinsko osoblje. Međutim, njima u to slučaju ostaje višak upravo tih nemedicinskih radnika, koji zauzimaju slobodna radna mesta lekarima.

(Nova.rs)