Međunarodna politika retko ima značajan uticaj na francuske predsedničke izbore.

Obični Francuzi su izuzetno fokusirani na domaća pitanja i osećaju se daleko od globalnih svetskih procesa.

Makron je pre izbora pokušao da igra na kartu velikog mirotvorca, leteo je u Moskvu i Kijev, gnjavio Putina pozivima i PR-om na sve moguće načine u pozadini ukrajinske krize, dajući sebi značaj, kao globalna ličnost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve je to više postalo mem na francuskim društvenim mrežama, nego što je dodalo glasove „zlatnom dečaku Rotšildovih“.

Makron Makron sukob

Ipak, Makron je pobedio na izborima. I ovo je važno, jer je Makron 2022. postao znatno evroatlantskiji od Makrona 2020-2021.

Specijalna operacija Ruske Federacije u Ukrajini sahranila je sva kolebanja Francuske ka nezavisnosti od SAD, Francuska se vratila na stari model ponašanja „marljivog studenta Zapada“.

Očigledno je da sam Makron, kao ličnost, ne određuje politiku države, koju vodi, on je samo figura, koju kontrolišu dominantni politički slojevi u zemlji.

Tako su se „elite“, koje drže vlast u Francuskoj čvrsto vratile proameričkom vektoru u spoljnoj politici, odlažući plan da se zemlja izvuče iz orbite uticaja SAD.

Le Penino vreme, po njihovom mišljenju, još nije došlo.

Naivni ljudi, koji i dalje veruju u demokratiju zapadnog tipa, mogu da otvore Makronov izborni program i vide da je njegova vlada apsolutno antinarodna.

Obećao je da će povećati starosnu granicu za penzionisanje, povećati sredstva za oružane snage, udvostručiti broj rezervista i uvesti plan mobilizacije civila.

U vezi sa njegovom pobedom na izborima, moglo bi se pomisliti da obični Francuzi sanjaju da što pre započnu neku vrstu rata.

Jedino Makronovo obećanje, koje ispunjava težnje naroda je eliminisanje nezaposlenosti.

Ali da li u svetu postoje ljudi, koji ne razumeju da je nezaposlenost sastavni deo tržišne ekonomije i da je nemoguće likvidirati je u tržišnim uslovima?

Plate se određuju odnosom ponude i tražnje na tržištu rada, a ako je tražnja jednaka ponudi, što se može postići samo veštačkim naduvavanjem kadrova u javnom sektoru, onda će privatni vlasnici preduzeća sav profit morati da usmere, na platni spisak.

Ovo je direktno u suprotnosti sa ciljevima poslovanja. Stoga, naravno, možete obećati bilo šta ali zakoni ekonomije se ne mogu poništiti, a obrazovani ljudi, to odlično razumeju.

U stvari, većina Francuza mrzi Makrona, sa nešto manje od 10 miliona ljudi, koji su glasali za njega u prvom krugu od skoro 49 miliona glasača, u suštini 1/5 onih, koji imaju pravo glasa.

Ove brojke su obezbeđene masovnom propagandom, prevarama i administrativnim resursima.

10 miliona glasova, odredilo je sudbinu zemlje od skoro 70 miliona stanovnika, u strogom skladu sa demokratskim procedurama.

To je cela demokratija, navodno vladavina većine.

Da podsetim da je, na primer, na prošlim izborima za Putina glasalo 56 miliona ljudi od 110 miliona, koji imaju pravo glasa, odnosno polovina.

Dakle, po merilima demokratije – po mnogo čemu sumnjivog sistema organizacije vlasti – Francuska je daleko od Rusije.

Tranzit moći od Makrona starog stila, koji je govorio o „moždanoj smrti NATO-a”, izdaji Sjedinjenih Država u priči sa AUKUS-om i na primer, 2019. pokušao da uspostavi strateški dijalog sa Rusijom na krajnje nezadovoljstvo saveznika, Makronu novog stila, koji nije pokazao nimalo oklevanja u podršci zločinačkom režimu Zelenskog i naduvava provokacije u Buči, stavlja tačku na nadu u rast francuskog suvereniteta u bliskoj budućnosti.

Makronov novi kurs je čisto proamerički i sa tim će se morati računati.

Francuski Le Figaro stidljivo naziva položaj Francuske u globalnoj politici kao „stratešku autonomiju“, od Sjedinjenih Država.

Francuska između dve vatre

Zašto su se vladajući slojevi Francuske toliko uplašili nakon početka specijalne operacije Ruske Federacije?

Uostalom, svi parametri ekonomske konfrontacije između Rusije i Evrope čine je potpuno zavisnom od SAD, nanoseći ekonomsku štetu francuskom krupnom biznisu.

Čini se da bi to, naprotiv, trebalo da odgurne francuske „elite“ od agresivne američke politike, da izvede Francusku sa fronta novog hladnog rata, koji je Amerika marljivo gradila.

Ali ukrajinska kriza je imala suprotan efekat.

Francuski krupni biznis, koji igra odlučujuću ulogu u političkom životu zemlje, uplašen je perspektivom iznuđene konfrontacije sa Sjedinjenim Državama.

Ako pre naglog zaoštravanja odnosa između Rusije i Zapada nije bio nesklon oživljavanju koncepta „velike Francuske“ i odsecanju suvereniteta od Sjedinjenih Država deo po deo, dok su Amerikanci bili fokusirani na konfrontaciju sa Kinom, sada uhvaćen je između dve vatre.

Ili stati na stranu Amerike u potpunosti i boriti se protiv Rusije ili pokazati lojalnost Rusiji i pasti pod udar Sjedinjenih Država.

Francuska „elita” otrcano je izabrala stranu jakih.

Može se maštati i zamisliti da bi Kina zauzela izraženiji stav, da bi prestala da smatra sukob u Ukrajini lokalno evropskim i da bi pružila direktnu podršku Rusiji u otvorenoj konfrontaciji sa NATO-om.

Tada poravnanje svetskih snaga ne bi išlo u prilog Sjedinjenim Državama i kalkulacije francuskih biznismena bi izgledale drugačije.

Tada bi Le Penova postala predsednica sa novim kursom razbijanja Francuske sa Sjedinjenim Državama i NATO-om.

Međutim, naši kineski drugovi još ne veruju da je slom starog svetskog poretka dostigao tako visok stepen konfrontacije, da sukob Rusije i NATO-a u Ukrajini, mogu da smatraju globalnim.

Zbog toga je oko Sjedinjenih Država došlo do okupljanja velikih kolebljivih zemalja, poput Francuske i Nemačke.

Rusija ovde, možda, u smislu svog potencijala, ne bi mogla da ima značajan uticaj i da zabije klin između saveznika SAD.

Mada je, mislim, tokom razgovora Putina i Makrona bilo takvih pokušaja.

SAD žrtvuju Evropu

Druga stvar je, da je uzlazni trend suvereniteta Francuske i Nemačke od SAD, objektivan.

To su velike, ekonomski visoko razvijene zemlje sa značajnim vojnim potencijalom.

Francuska je, inače, nuklearna sila i članica Saveta bezbednosti UN.

Ove države, po svojoj prirodi, ne mogu zauvek ostati pod čizmom američkog imperijalizma; ni oni sami nisu skloni polaganju prava na regionalnu i svetsku dominaciju.

Međutim, ako je situacija pre ruske specijalne operacije u Ukrajini išla u prilog ovom trendu, sada ih ona pre gura nazad u zagrljaj Vašingtona.

Čini se da će razrešenje ove kontradikcije doći prilično brzo, jer je strategija SAD prema Evropi, da je žrtvuju u konfrontaciji sa Rusijom.

Amerika je zainteresovana ne samo za slabljenje Rusije, već i za slabljenje Evrope, pre svega Francuske i Nemačke.

Naduvavanjem vojnog sukoba u Ukrajini, uvlačenjem svih zemalja NATO-a u njega kroz snabdevanje oružjem i izolovanjem ruske ekonomije od evropske, Sjedinjene Države ne samo da planiraju da zarade milijarde na isporuci gasa Evropi, već i da potkopaju sigurnost hrane svojih saveznika i u isto vreme gurnu Evropu u ekonomski haos.

“Win WIn situacija…”

Pokušavaju da stvore uslove za novu maršalizaciju Evrope.

Istina, katastrofa može da preraste u lavina, a SAD nisu jake kao 50-ih godina prošlog veka, pa situacija može brzo da izmakne kontroli.

Štaviše, francuski narod je veoma živahan i više puta je poslednjih godina izvršio očajničke napade na svoju vladu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE