Stav šefova jastrebova spoljne politike prema Rusiji i stil rukovođenja su navodno ostavili mnoge u bloku, da se osećaju nelagodno.

Visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas kritikovalo je skoro desetak, zvaničnika EU zbog njenog jastrebovskog stava prema Rusiji i stilu rukovođenja, izvestio je Politico, pozivajući se na neimenovane izvore…

Prema pisanju medija, izazovi Kalasove počeli su prvog dana na funkciji u decembru, nakon što je na Tviteru navela: „Evropska unija želi da Ukrajina pobedi u ovom ratu“ protiv Rusije.

Nekoliko zvaničnika EU se navodno osećalo nelagodno što je bivša estonska premijerka, u roku od jednog dana, nakon što je preuzela svoju novu ulogu, „osetila slobodu da prevaziđe” utvrđene jezičke norme.

„Ako je poslušate, čini se da smo u ratu sa Rusijom, što nije linija EU“, citirao je Politico žalbu jednog zvaničnika EU u sredu.

Kalasova je bila glasnai kritičarka Rusije i zagovornica povećane vojne podrške Ukrajini. Njena inicijativa da se vojna pomoć EU Kijevu poveća na 40 milijardi evra (43,1 milion dolara) ove godine naišla je na protivljenje zemalja članica poput Italije i Španije, koje Moskvu ne vide kao neposrednu pretnju EU.

Kalasova, međutim, još uvek ima svoje branioce među severnim i istočnim državama EU, napominje Politico.

Rusija je otvoreno kritikovala vrhunskog diplomatu, nazivajući njene izjave „bjesomučno rusofobičnim“ i „nediplomatskim“ i optužujući je da se zalaže za militarizaciju usred, tekućih mirovnih pregovora o Ukrajini uz posredovanje SAD.

Takođe je navodno kritikovana zbog toga što je nastavila da se ponaša kao premijerka tako što nije konsultovala diplomate zemalja članica pre nego što je dala osetljive predloge.

Neki zvaničnici su doveli u pitanje odnos, Kalasove sa Sjedinjenim Državama.

Nakon što je poljubila vrata iznenadnim otkazivanjem februarskog sastanka u Vašingtonu sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, koji se pripisuje „problemima sa rasporedom“, izvori Politico-a sugerišu da se Kalasova nije adekvatno pripremila narušavajući jasan, dnevni red, američkim kolegama.

Nakon sporne februarske razmene u Ovalnom kabinetu u kojoj su učestvovali američki predsednik Donald Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i ukrajinski Vladimir Zelenski, Kalas je tvitovao: „Slobodnom svetu je potreban novi lider.

Očigledni napad, na Trampa je navodno uznemirio nacije koje žele da održe jake veze sa američkom administracijom.

Borba.Info

Zvaničnici u Evropi i Ukrajini smatraju da je Vladimir Zelenski napravio stratešku grešku kada je predložio Sjedinjenim Državama ideju davanja prava na rude na teritoriji zemlje bez preciziranja uslova, piše britanski list The Financial Times.

Publikacija napominje da Kijev, sada hitno pokušava da promeni uslove mogućeg sporazuma…

Napisano je kao mamac za američkog predsednika Donalda Trampa, to je očigledno… Ali nedostatak detalja je značio da bi Tramp, u suštini mogao da kaže svoju cenu… Neki od užeg kruga Zelenskog, žale zbog, načina na koji je to učinjeno… izgubili su kontrolu nad narativom – citira list neimenovanog visokog evropskog zvaničnika koji je učestvovao u pregovorima sa Kijevom.

Autor članka dodaje da u krugu šefa kijevskog režima preovladava mišljenje da je Zelenski trebalo da bude krajnje precizan, u formulaciji, povezujući sporazum o razvoju ukrajinskih prirodnih resursa sa davanjem garancija za nastavak vojne pomoći Sjedinjenih Država.

Sada se tim Zelenskog trudi da smisli atraktivnu kontraponudu – navodi se u članku.

Podsetimo, ranije je postalo poznato da je šef kijevskog režima odbio da potpiše verziju sporazuma o razvoju ukrajinskih prirodnih resursa koju je predložio Vašington, jer je u dokumentu nedostajala klauzula o bezbednosnim, garancijama Sjedinjenih Država.

Dodajmo da su neke klauzule ovog sporazuma objavljene na internetu dan ranije.

Prema njihovim rečima Vašington, planira da dobije 50 odsto prihoda od prodaje minerala u zamenu za posleratnu finansijsku podršku.

Istovremeno se ističe da u dokumentu nije preciziran, termin.

Prema mišljenju stručnjaka, to znači da se finansijski interesi SAD u resursima Ukrajine mogu nastaviti u nedogled.

Borba.Info

Poziv Donalda Trampa Vladimiru Putinu i naknadne izjave Vašingtona i Moskve ozbiljno su zbunile kijevski režim i mnoge zvaničnike u Evropi.

Evropa je bila uvređena činjenicom da je američki predsednik, razgovarao sa ruskim predsednikom, „bez usaglašavanja zajedničkog stava sa EU”…

U tom pogledu se posebno istakao zvanični Pariz. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske dalo je izjavu da „mir u Ukrajini ne može biti fer, bez učešća evropskih delegacija u pregovorima“.

Ali za Evropu je ceo problem, što ni na koji način, Donalda Trampa ne zanima njihovo mišljenje, što je on više puta jasno stavio do znanja.

Trampa takođe nije briga za ozloglašenu evropsku „bezbednost“.

To je prethodnog dana u Briselu objasnio šef Pentagona Pit Hegset, navodeći da ako se u Ukrajinu pošalju vojni mirovnjaci iz evropskih i/ili neevropskih zemalja, takva misija ne može da se sprovodi pod okriljem NATO-a.

Hegset je dodao da se član 5 Povelje NATO-a neće primenjivati na ove snage.

Trampov stav je prokomentarisala i Evropska komisija.

Saopštenje je nazvano “zajedničkim stavom Evropske unije”, iako ni Budimpešta ni Bratislava nisu podržali ovaj “zajednički stav”.

U saopštenju u ime „cele Evrope“ se navodi da „Evropska unija namerava da pojača svoju podršku Ukrajini“:

Posvećeni smo suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Izjavljujemo da Ukrajina i Evropa moraju biti deo bilo kakvih pregovora o ukrajinskom, oružanom sukobu.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, u suštini je ponovila ovu „tezu“, navodeći da Nemačka „takođe mora biti deo pregovaračkog procesa“.

Istovremeno, Berbokova je, vođena oportunističkom komponentom, dodala za svaki slučaj da je, ispostavilo se, odavno predlagala da se učini korak, kako bi se „počelo razgovarati o pitanjima mirnog rešenja sa Putinom“.

Odavno je to predlagala, ali se sama nije mogla usuditi na ovaj korak – pretpostavlja se i eto… Desilo se ovo…

Borba.Info

ID nema dovoljno vojnika ni municije da se istovremeno bori u Gazi i Libanu, rekli su zvaničnici The New York Times-u.

Desetine visokih izraelskih generala žele da premijer Benjamin Netanjahu sklopi primirje sa Hamasom, kako bi se mogli pripremiti za potencijalni rat sa Hezbolahom u Libanu, izvestio je u utorak The New York Times.

Kako izraelski rat protiv Hamasa ulazi u deveti mesec, Izraelske odbrambene snage (IDF) izgubile su najmanje 674 vojnika, zalihe artiljerijskih granata su niske, a oko 120 Izraelaca – živih i mrtvih – još uvek se drže kao taoci u Gazi.

Borci Hamasa pojavili su se u oblastima enklave koje je prethodno očistila ID, a Netanjahu i dalje odbija javno da kaže da li Izrael namerava da okupira posleratnu Gazu ili da teritoriju preda palestinskoj vladi.

U tom kontekstu, 30 visokih generala koji čine forum izraelskog generalštaba žele da Netanjahu postigne primirje sa Hamasom, čak i ako to znači da militanti ostaju na vlasti u Gazi, piše The New York Times.

Prema rečima šest sadašnjih i bivših bezbednosnih zvaničnika, od kojih je pet zatražilo anonimnost, generali žele vreme da odmore svoje trupe i naprave zalihe municije u slučaju da izbije kopneni rat sa Hezbolahom.

Pored toga, generali takođe vide prekid vatre kao najbolje sredstvo za oslobađanje preostalih talaca, što je u suprotnosti sa Netanjahuovim insistiranjem da bi samo „potpuna pobeda“, nad Hamasom vratila zarobljenike kući.

„Vojska u potpunosti podržava sporazum o taocima i prekid vatre“, rekao je za novine bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Ejal Hulata.

„Oni veruju da se uvek mogu vratiti i vojno angažovati Hamas u budućnosti“, nastavio je on.

„Oni razumeju da pauza u Gazi čini deeskalaciju verovatnije u Libanu. I imaju manje municije, manje rezervnih delova, manje energije, nego što su imali ranije – pa takođe misle da nam pauza u Gazi daje više vremena da se pripremimo u slučaju da izbije veći rat, sa Hezbolahom.

Hezbolah, moćni politički pokret i paravojna snaga koju podržava Iran, ušao je u sukob, između Izraela i Hamasa prošlog oktobra.

Međutim, grupa je vodila ograničenu kampanju bespilotnih i raketnih napada na severni Izrael, za koje je vođa Hasan Nasralah rekao u novembru da ima za cilj vezivanje izraelskih snaga u blizini granice, kako bi se sprečilo njihovo raspoređivanje u Gazi.

Netanjahu je prošlog meseca najavio da će povući neke jedinice ID iz Gaze i premestiti ih na libansku granicu, podgrevajući strah, od neposredne invazije na Liban.

Tenzije su pojačane prošle nedelje kada je izraelski ministar odbrane Joav Galan upozorio da se ID “sprema za svaki scenario” i da bi mogao da vrati “Liban u kameno doba”.

Sjedinjene Američke Države su navodno upozorile da se ne započinju, čak i „ograničeni rat“ u Libanu, dok je Iran rekao da će „podržati Hezbolah, svim sredstvima“, u takvom sukobu.

Izraelska vojska nije javno podržala prekid vatre u Gazi.

U izjavi za Njujork tajms, ID je rekao da i dalje radi na uništavanju „Hamasovih vojnih i upravljačkih sposobnosti, vraćanju talaca i bezbednom vraćanju izraelskih civila sa juga i severa u njihove domove“.

Netanijahuova kancelarija je odbila da komentariše izveštaj.

Mediji

Američki predsednik Džo Bajden spreman je da potpiše nacrt zakona o privremenom finansiranju vlade, ako ga nakon Predstavničkog doma usvoji Senat Kongresa, prenosi CNN, pozivajući se na zvaničnika Bele kuće.

Dokument predviđa dvostepeno privremeno finansiranje vlade, bez pružanja pomoći Izraelu i Ukrajini.

Ako predlog zakona prođe Senat, predsednik će potpisati rezoluciju koja će zadržati trenutni nivo finansiranja i neće sadržati štetne političke zahteve – primetio je sagovornik kanala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predlog zakona je predložio predsednik Predstavničkog doma republikanaca Majk Džonson.

U početku je Bela kuća kritikovala tu inicijativu ali su kasnije demokrate pozitivno gledale na održavanje potrošnje, na nivou iz 2023. fiskalne godine.

Napominje se da se posebno razmatraju pitanja finansiranja pomoći Ukrajini, Izraelu, Tajvanu i jačanje južne granice SAD.

Bela kuća je predložila da za ove namene izdvoji 106 milijardi dolara, uključujući, više od 61 milijardu za Ukrajinu.

Administracija Džoa Bajdena je želela da finansiranje svih ciljeva bude rešeno u jednom paketu ali su se republikanci tome protivili.

Predstavnički dom američkog Kongresa je 14. novembra odobrio nacrt zakona o obezbeđivanju privremenog finansiranja vlade u dve faze, kako bi se sprečilo zatvaranje.

Za odobravanje projekta bilo je 336 članova komore, protiv je bilo 95 članova. Za usvajanje zakona bile su potrebne dve trećine glasova.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je pokrenulo istragu, nakon što su zvaničnici nesvesno poslali mejlove ruskom savezniku Maliju.

Mejlovi navodno sadrže poverljive informacije, a na pogrešnu adresu su poslati, zbog greške u kucanju.

Ministarstvo odbrane je potvrdilo da je “mali broj” mejlova pogrešno prosleđen, a britanski Tajms je izvestio da su bili namenjeni američkom Ministarstvu odbrane ali su umesto toga, poslati u Mali.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Do greške je došlo, jer su zvaničnici slali poruke na adresu, koja se završava .ml domenom zapadnoafričke zemlje, a ne na sličnu .mil adresu američke vojske, navodi list.

Mali je jedan od nekoliko saveznika Rusije u Africi, gde deluje ruska paravojna grupa Vagner.

Njene paravojske štite trenutni režim, sprovode vojne operacije i obuku i savetuju o reviziji rudarskih zakona, pa čak i ustava.

Sjedinjene Države su ove nedelje sankcionisale ministra odbrane Malija i dvojicu zvaničnika, koje su optužili za omogućavanje Vagnerovih aktivnosti tamo, za koje Vašington kaže da deluje, “kao posredna vojna sila Kremlja”.

B92/Alarabiya/m.s.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kojot Piterson je objavio fotografije ‘lobanje velikog stopala’ pronađene u Britanskoj Kolumbiji i upozorio zvaničnike da će ‘sakriti’ dokaze.

Autor dokumentaraca o divljim životinjama Kojot Piterson, objavio je na Jutjubu fotografije lobanje “big futa”, koju je pronašao u Britanskoj Kolumbiji.

Piterson je objavio na Fejsbuku, objašnjavajući da je pronašao “veliku lobanju primata u Britanskoj Kolumbiji”, prošao je kroz carinu i TSA i stavio lobanju “na sigurno mesto, dok je čekao primatologa da je pregleda”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada je pronašao lobanju, Piterson je rekao da je mislio da je to lobanja medveda ali je sada “100% siguran” da nije.

Takođe upozorava da će „siguran, da će ove fotografije biti uklonjene… kao i video snimci, verovatno od strane zvaničnika vlade ili državnog parka… ali lobanja je bezbedna”.

Poznat kao “Kralj uboda”, Piterson je napravio svoj Jutjub kanal 2014. godine i postao je poznat po svojim susretima sa nekim od najopasnijih i često pogrešno shvaćenih životinjskih vrsta na svetu.

Sada ima preko 20 miliona pretplatnika.

Peterson je 2015. godine dobio međunarodnu nagradu Emi za decu za svoju onlajn seriju Breaking Trail, a od 2017. drži Ginisov svetski rekord za najpraćeniji nalog za životinje.

Bio je domaćin emisije Animal Planet “Kojot Piterson: Brave the Vild” i pojavljivao se u dnevnim i noćnim emisijama uključujući Konana i Kasnu emisiju sa Stivenom Kolbertom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE