Iracionalnost, koja sada prožima politički sistem SAD, onemogućava razumnu debatu i podriva njen celokupni legitimitet, što dovodi do toga, da brojni komentatori izraze svoje strahove oko toga, kuda ide zemlja.

U knjizi, koja će biti objavljena sledećeg meseca, Barbara F. Volter, CIA strateški analitičar i profesor političkih nauka na Univerzitetu Kalifornije, tvrdi, da su Sjedinjene Države na ivici građanskog rata.

U „Kako počinju građanski ratovi“, profesor Volter navodi da „niko ne želi da veruje,  da je njihova voljena demokratija u opadanju ili da ide ka ratu“.

Ipak, ona veruje da je pobuna na Kapitolu od 6. januara bila „preteča građanskog rata“ i da su „SAD, demokratija osnovana pre više od dva veka, ušle na veoma opasnu teritoriju“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Volterovo upozorenje ponovio je bivši savetnik Bila Klintona i istoričar Sidni Blumental, koji je ove nedelje rekao da je „Trampovo dovođenje u pitanje izbora… dovelo do istinske krize legitimiteta“.

U isto vreme, tri penzionisana generala – Pol Iton, Antonio Taguba i Stiven Anderson – izjavila su u članku u Vašington postu: „Dok se približavamo prvoj godišnjici smrtonosne pobune u američkom Kapitolu … zabrinuti smo za posledice predsedničkih izbora 2024. i potencijal za smrtonosni haos u našoj vojsci, koji bi sve Amerikance izložio ozbiljnom riziku… ukratko, promrzli smo do kostiju, pri pomisli da će državni udar sledeći put uspeti.”

Ovi stavovi, koliko god da su uznemirujući, ne mogu se lako odbaciti.

Dokazi, koje je nedavno otkrila Komisija za izbor Predstavničkog doma o neredima od 6. januara jasno pokazuju – čak i u ovoj vrlo ranoj fazi istrage – da je predsednik Tramp učestvovao u pokušaju političkog puča, nakon svog poraza na izborima 2020.

Tramp je vršio pritisak na potpredsednika Majka Pensa, da ne potvrdi izborne rezultate, a takođe je vršio pritisak na izborne zvaničnike da lažiraju rezultate.

Memorandum od 38 stranica, koji je pripremio šef njegovog kabineta Mark Medouz sadrži detaljan plan državnog udara.

A Stiv Benon je priznao da je bio u zaveri sa Trampom o tome, kako da „ubije Bajdenovo predsedništvo“ pre 6. januara.

Čak su i Donald Tramp mlađi i brojni novinari Foks njuza, pozvali Trampa da osudi nerede ali je on to odbio.

Trampov puč je osujećen samo odlučnim akcijama Pensa, državnog tužioca Bila Bara, lidera manjine u Senatu Miča Mekonela, pripadnika višeg ranga vojske i brojnih javnih zvaničnika.

Nedavno objavljena knjiga Džonatana Karla „Izdaja – završni čin Trampovog šoua“ u dramatičnim detaljima, beleži haos i nepoštenje u rangu, koji su karakterisali Trampovu Belu kuću, nakon izgubljenih izbora.

Karl zaključuje da „nastavak opstanka naše republike može delimično zavisiti od spremnosti onih, koji su promovisali Trampove laži i onih, koji su ćutali, umesto da priznaju, da su pogrešili“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nažalost, trenutno ima malo znakova da se to dešava – čak i oni republikanski političari, koji preziru Trampa nisu voljni da ga javno osude, tolika je moć, koju on još uvek ima u stranci.

Apsolutno je jasno da Trampove pristalice – možda više od 70 miliona njih – i dalje ne prihvataju Bajdenovu izbornu pobedu i veruju, uprkos potpunom nedostatku dokaza, da su izbori „ukradeni“.

Osnovni princip liberalne demokratije je da oni građani, koji podržavaju stranku, koja je izgubila na izborima, ipak prihvataju legitimnost rezultata.

Demokratija ne može drugačije da funkcioniše – ali Tramp je očigledno lako poništio ovaj osnovni politički princip.

Još više zabrinjava eklatantni iracionalizam, koji pokazuju mnoge Trampove pristalice.

Laž o „ukradenim izborima“ je iskreno iracionalna, kao i odbijanje da se prizna Trampova eklatantna politička dvoličnost.

Karl je opravdano optužio Trampa, da „vodi rat protiv istine“.

Što je još više zabrinjavajuće, ova suštinska iracionalnost čini razumnu političku debatu u Americi jednostavno nemogućem, a ova činjenica takođe ukazuje na krizu legitimiteta, unutar političkog sistema.

U svojoj knjizi „Kriza legitimacije“, objavljenoj 1973. godine, nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas analizirao je trend, koji se javljao u zapadnim demokratijama.

Njegova osnovna poenta je bila da su sva društva dužna da legitimišu svoje delovanje putem ideologija, a da je to na Zapadu postajalo sve teže.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ipak, Habermas je verovao da ljudski diskurs – ono što je on apstraktno nazvao „neiskrivljenom komunikacijom” – po definiciji podrazumeva objektivne pojmove istine i racionalnosti, koji postavljaju ograničenja na političku aktivnost.

Danas, Habermasovo optimistično verovanje u nužno racionalnu osnovu za politiku izgleda čudno, ako ne i potpuno donkihotsko.

Savremena američka politika više ne obavezuje političke lidere ili stranke da racionalno opravdavaju svoju politiku i postupke.

Budući da je to slučaj, fundamentalna razlika između liberalne demokratije i autoritarizma, u stvari, više nije bitna.

U zemlji, u kojoj milioni glasača i dalje veruju, da su predsednički izbori 2020. pokradeni i implicitno odobravaju Trampov pokušaj postizbornog udara – i u kojoj skoro svi republikanski političari ćute, o ovim pitanjima – kako demokratija može da preživi?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE