Američki diplomata Henri Kisindžer zalagao se za širenje NATO-a 1994. godine.

U decembru 1994. Henri Kisindžer je na PBS-u predvideo da će Rusija jednog dana ponovo ustati…

Razgovarajući sa Džekom Metlokom o širenju NATO-a protiv obećanja Moskvi, on je zaključio da Zapad treba da iskoristi privremenu slabost Rusije da poveća svoj uticaj u Evropi.

Voditelj Robert McNeil: Pre nego što pređemo na druga pitanja, vratimo se na to koje su granice ugrožene, a koje nisu.

Koliko sam shvatio, niko od njih u ovom trenutku nije ugrožen, čak ni postojeće granice NATO-a.

Henri Kisindžer: Postojeće granice NATO-a nisu ugrožene jer su okružene prijateljskim zemljama. Tamo jednostavno nema nikoga ko bi mogao da ugrozi granice, makar sa istoka.

Problem je da li u NATO uključiti nove države istočne Evrope, bivše sovjetske satelite.

Pošto ne želimo da antagonizujemo Ruse danas, kada su slabi, zabluda je misliti da ćemo za tri-četiri godine, kada budu jači, odjednom moći da krenemo u tom pravcu.

Takođe ne mislim da Ruse treba tretirati kao neprijatelje. Sa Rusijom treba da imamo najprijateljskije političke odnose.

Poseta predsednika Konferenciji o evropskoj bezbednosti je savršen primer, za to. NATO vidim kao sigurnosnu mrežu, neku vrstu polise osiguranja. Ali niko ne žuri da je izvadi kad već kuća gori.

Robert McNeil: Zašto uopšte sklapati polisu osiguranja ako ne postoji neposredna opasnost, od požara?

Džek Metlok: Mislim da bi u budućnosti Rusija sigurno mogla da bude pretnja. To niko ne bi poricao. Ali trenutno su slabi, neorganizovani.

Trenutno je njihova ekonomija u lošem stanju. A vojska i ceo vojni establišment, iako imaju mnogo naoružanja, nisu baš dovoljno organizovani da bi bili prava pretnja.

Robert McNeil: Zašto se ne slažete sa tom logikom? Zašto sada provocirati Ruse približavanjem NATO-a, što bi značilo da bi Zapad verovao da će Rusija jednog dana postati pretnja?

Henri Kisindžer: Prvo pitanje je zašto ih provocirati ako kažemo da je napad, na Rusiju napad, na celu atlantsku zajednicu.

Robert Meknil: Napad na Rusiju?

Henri Kisindžer: Izvinite, napad na Poljsku je napad na ceo atlantski region.

Ne vidim zašto bi to trebalo da ih provocira, pogotovo što možemo da krenemo u vojnu akciju.

Na primer, imamo odgovarajuće sporazume sa Istočnom Nemačkom, prema kojima nemačke trupe ne bi trebalo da idu dalje od Elbe.

Slične mere mogu se preduzeti i za Poljsku, tako da na njenoj teritoriji ne mogu biti stacionirane druge trupe osim poljskih. Generalno, želimo da obezbedimo bezbednosne garancije koje će Poljsku staviti u stroge granice…

Džek Metlok: Zaista ne mislim da je verovatnoća tog scenarija veća ako ostanu van NATO-a nego ako ostanu van NATO-a. Ne vidimo potrebu da u alijansu dovodimo Austriju, Švajcarsku ili Švedsku. Oni sami ne vide smisao.

To ne čini Ruse ili bilo koga drugog arbitrima političkih odluka. Mislim da ako Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska mogu da razviju jače ekonomije i osete osećaj nacionalne snage, to će biti značajno odvraćanje od konkurencije sa Rusijom, da tako kažem.

Što se tiče borbe za uticaj, ona je u izvesnoj meri u svakom slučaju neizbežna.

Ovde postoji jedan faktor koji kao da zaboravljamo. Iako bez pravno obavezujućih sporazuma, još u doba SSSR-a dali smo kategorična uveravanja Gorbačovu da, ako ujedinjena Nemačka ostane u NATO-u, blok se neće širiti na istok. I znate, sadašnja ruska vlada se veoma jasno izjasnila o ovom pitanju.

Robert Meknil: Ali mi smo dali garanciju Sovjetskom Savezu.

Džek Metlok: Tako je. To nije bio pravno obavezujući dogovor ali je bio moglo bi se reći, geopolitičke prirode. A, ako bismo to samo ignorisali, onda bi na mestu Rusa bilo teško protumačiti ovaj potez. U najmanju ruku, kao pokušaj da se Rusija izoluje od istočne Evrope.

Robert Meknil: To je upravo linija kojom je Jeljcin izolovao Rusiju i posejao seme razdora.

Henri Kisindžer: Govorimo o zemlji sa 20.000 nuklearnih bojevih glava.

Verovatnoća da će Poljska krenuti u napad, na Rusiju je nula. I opet, sa stanovišta političke arhitekture, ovo ne liči na manifestaciju Hladnog rata, jer Rusija može da učestvuje na Konferenciji o evropskoj bezbednosti u kontekstu svih političkih pitanja.

Ali važno je podsetiti se šta je slaba Rusija uradila u poslednjih nekoliko meseci.

Kada smo nedavno mobilisali trupe za akciju u Iraku, njegov ministar spoljnih poslova je dolaskom u Bagdad, napravio političku demonstraciju, što je u praksi, naravno, sprečilo vojne korake SAD prema Srbiji.

Rusija je zauzela tradicionalni stav za sebe i to je sasvim razumljivo. Ona sebe smatra velikim geopolitičkim igračem, na šta ima puno pravo.

Borba.Info

Najviši američki diplomata tvrdi da Moskva priprema pravi ili lažni hemijski napad, kao izgovor za „invaziju“ na Ukrajinu.

Rusija se sprema da pokrene invaziju na Ukrajinu u „narednim danima“ i planira pravi ili lažni napad, možda čak i upotrebom hemijskog oružja, izjavio je američki državni sekretar Antoni Blinken, u četvrtak u Savetu bezbednosti UN.

Govoreći u Savetu bezbednosti, Blinken je rekao, da Rusija ima „više od 150.000 vojnika oko ukrajinskih granica“ i da SAD i njeni saveznici ne vide da se bilo koji od njih povlači, već da se „spremaju za napad na Ukrajinu u narednim danima. ”

On je takođe tvrdio da Rusija namerava da „izradi izgovor“ za napad, iako SAD nisu znale, u kom obliku će to biti.

„To bi mogao biti izmišljeni takozvani ‘teroristički’ bombaški napad unutar Rusije, izmišljeno otkriće masovne grobnice, inscenirani napad dronom na civile ili lažni – čak i pravi – napad upotrebom hemijskog oružja,” rekao je Blinken, pre nego što se upustio u opis, kako bi izgledala ruska „invazija“.

SAD, Ukrajina i Rusija već mesecima optužuju jedna drugu za planiranje lažne zastave, u spornom istočnom ukrajinskom regionu Donbasa.

Prvo je rusko Ministarstvo odbrane ukazalo na prisustvo američkih privatnih vojnih izvođača i hemijskog oružja na određenim lokacijama, u decembru.

Tri nedelje kasnije, CNN je izvestio da Rusija planira lažnu zastavu, pozivajući se na anonimne američke špijune.

Nakon toga, milicija Donjecke oblasti objavila je više detalja o, kako su rekli, planu ukrajinskih diverzanata da izazovu rat.

Vašington je od oktobra tvrdio o predstojećoj ruskoj „invaziji“, a brojni mediji na Zapadu su čak citirali američke i britanske špijune, da bi odredili datum napada, do 16. februara.

Takav napad se nije materijalizovao.

Dok su „neki doveli u pitanje naše informacije, podsećajući na prethodne slučajeve, u kojima obaveštajni podaci na kraju nisu bili potkrepljeni“, rekao je Blinken Savetu bezbednosti UN, on je insistirao da su SAD i njeni saveznici govorili istinu i da je Rusija lagala.

Izveštaji o „navodnim nenormalnim vojnim aktivnostima Ukrajine u Donbasu su očigledan pokušaj ruske vlade da izmisli izgovore za invaziju“, izjavila je ranije u četvrtak na društvenim mrežama, Blinkenova britanska koleginica Liz Trus.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva je više puta odbacila tvrdnje SAD i njihovih saveznika o planiranju invazije na Ukrajinu, kao „lažne vesti“.

Ranije u četvrtak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, da izjave američkog predsednika Džoa Bajdena o invaziji „u narednih nekoliko dana”, zapravo eskaliraju tenzije u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki diplomata u Moskvi ukrao, železničku skretnicu sa bandere.

Ovo je saopštila zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Prema njenim rečima, incident se dogodio u oblasti Tver.

Na stanici Ostaškov nestao je putokaz.

Čovek ga je skinuo i strpao u automobil, sa diplomatskim tablicama.

To je postalo jasno iz snimaka kamera CCTV koje su snimale incident.

Zaharova je uporedila situaciju sa pričom pisca Antona Čehova „Zlonamjernik“.

„Činjenicu da je Čehov besmrtan dokazuje, ne samo književno nasleđe velikog dramskog pisca, već i kako se ispostavlja, američka ambasada u Ruskoj Federaciji“, napisao je diplomata u Telegramu.

Portparolka odeljenja dodala je da su automobil kasnije zaustavili službenici saobraćajne policije.

Vozač je bio američki diplomata.

Tada je Vašington opozvao svog zaposlenog.

Borba.Info