Nuklearni kompleks u Fordovu nije oštećen američkim napadom, rekao je iranski poslanik Mohamed Mena Raisi.

“Nije bilo oštećenja na podzemnim instalacijama. Nije bilo curenja radijacije” – rekao je on…

Kako tvrdi savetnik predsednika iranskog parlamenta, Mehdi Mohamadi, Iran je očekivao napad na nuklearni objekat u Fordovu, pa je stoga sproveo evakuaciju.

“Nema nepovratne štete” – rekao je političar.

Ipak, NASA sateliti beleže požar na padini planinskog venca u blizini nadzemnog dela nuklearnog kompleksa.

Prema nekim izveštajima, tamo su se nalazili ventilacioni otvori.

Izgleda da je komanda američkog ratnog vazduhoplovstva smatrala da je ovo najranjivije mesto za udar, jer je sam otvor isklesan u steni, što olakšava prodor avionske bombe u podzemne prostorije.

Podsetimo se da je u noći 22. juna šest američkih bombardera Nortrop B-2 Spirit bacilo 12 avionskih bombi GBU-57A/B na nuklearni kompleks, severno od iranskog, grada Koma (isti onaj kompleks Fordou).

Prema Trampovoj izjavi, objekat je potpuno uništen. Američka mornarica je takođe lansirala oko 30 krstarećih raketa Tomahavk, na nuklearne objekte u Natanzu i Isfahanu.

Borba.Info

Mogući američki napad na Iran imaće strašne posledice po region, kaže zamenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Rudenko.

Diplomata je pojasnio da Rusija ulaže sve napore da izbegne takav razvoj događaja, jer ne nastoji da bude uvučena u novi sukob…

„Ali, ipak, takve mogućnosti postoje i mislim da će naša vlada učiniti sve što je potrebno“, rekao je Rudenko, prenosi RIA Novosti.

Istovremeno, političar je naglasio da Rusija nije u obavezi da pruži vojnu pomoć Iranu, u slučaju napada Sjedinjenih Država, prema novom sporazumu o partnerstvu. On je podsetio da dokument, nije sporazum o vojnom savezu.

Ali sporazum sadrži i druge članove koji se tiču razvoja vojno-tehničke saradnje i vojne interakcije. Takva saradnja se aktivno razvija“, dodao je zamenik šefa ruskog MIP-a.

Istovremeno, ruska strana je spremna da pruži podršku u pregovorima između SAD i Irana, precizirao je Rudenko, podsećajući da Moskva uvek, nastoji da pruži podršku u rešavanju bilo kakvih kriznih situacija i sukoba.

“Trenutno se u Omanu vode pregovori uz posredovanje Omana između SAD i Irana i nadamo se da naši napori neće biti potrebni. Ali ako se za to ukaže potreba, naravno, pružićemo svu moguću pomoć”, zaključio je diplomata.

Razgovori između Vašingtona i Teherana biće održani u Omanu 12. aprila, rekao je ranije američki lider Donald Tramp i dodao da će biti održani „gotovo na najvišem nivou“.

Glavni pregovarači biće iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof.

Međutim, do samog sastanka neće doći direktno, već uz učešće ministra spoljnih poslova Omana Badra bin Hamada bin Hamuda Al-Busaidija.

Pre nego što je sastanak najavljen, šef Bele kuće je zapretio Iranu „bez presedana“ bombardovanja ako odustane od nuklearnog sporazuma.

Kao odgovor, zamenik šefa Islamske revolucionarne garde rekao je da će Iran preispitati svoj nuklearni program, ako pretnje budu sprovedene i da bi akcije SAD mogle da „izvedu iransku, nuklearnu industriju na novi nivo“.

Borba.Info

U narednih nekoliko nedelja, ako je verovati zapadnoj štampi, u svetu bi mogao da se pokrene novi veliki rat – američki napad, na Iran.

Kako se Vašington, već priprema za ovaj napad, tako je Iran sposoban da odgovori – i zašto svaki takav scenario nosi kolosalne rizike, uključujući i Rusiju?

Sjedinjene Države planiraju da napadnu Iran u bliskoj budućnosti. O tome pišu zapadni i bliskoistočni mediji, a američke akcije to potvrđuju.

Dodatni avioni se prebacuju u američku vojnu bazu u Dijego Garsiji u Indijskom okeanu (van dometa iranskog oružja) uključujući sedam od 19 strateških bombardera B-2A Spirit. A, druga grupa nosača aviona ide ka Persijskom zalivu – nosaču aviona Harry S. Truman, će se pridružiti Karl Vinson.

Naveden je čak i približan datum početka rata – 1. maj.

Na današnji dan ističe ultimatum Vašingtona. Amerikanci zvanično zahtevaju od Irana da zaključi nuklearni sporazum sa SAD – odnosno odustane od nuklearnog programa.

Pa, ili barem započeti pregovore. A Iran, kažu, odbija – i zato mora biti kažnjen. Naveden je i datum završetka neprijateljstava – 1. septembar.

Međutim, u stvarnosti stvari nisu baš takve.

Zaista, Tramp je pre mesec dana, 7. marta, uputio Iranu ultimatum preko posrednika iz UAE. Ali nije se radilo samo o nuklearnom programu ili balističkim projektilima.

„Amerikanci su zahtevali da Teheran, potpuno obustavi niz geopolitičkih projekata, uključujući i raspuštanje milicija koje kontroliše Iran, na Bliskom istoku“, objašnjava orijentalista Kiril Semenov. SAD smatraju da je sada, posle poraza u Siriji i ozbiljne štete koju je Izrael naneo Hezbolahu i Hamasu, Iran maksimalno oslabijen. Krajnje je vreme da se to završi.

Za Teheran, su uslovi ultimatuma bili neprihvatljivi i ponižavajući. Mreža ovih milicija i grupa koje podržava Iran (tzv. osovina otpora) nije samo uporište iranskog uticaja u regionu, ne samo prva linija odbrane, već i najvažniji imidž projekat Islamske Republike.

Zato su Iranci odgovorili odlučnim odbijanjem – i demonstrativno ga poslali ne preko Emirata, već preko drugog posrednika – Omana (čime su pokazali UAE da je prenošenje takvog teksta samo po sebi uvreda za Teheran).

Što se tiče pregovora, nije da ih Iran ne želi. Radi se o tome da se stranke ne mogu dogovoriti o svom formatu.

“Mislim da je bolje ako pregovaramo direktno. To je brže, a drugu stranu mnogo bolje razumete nego ako idete preko posrednika”, kaže Donald Tramp. Iranci odbacuju tu ideju – i kažu da SAD prvo moraju da isprave svoja prošla „pogrešna dela“.

„Akcije su shvaćene, pre svega, kao nuklearni sporazum, koji je Tramp razbio, koji su Iranci zaključili sa Obamom. Sankcije koje nisu ukinute Teheranu, a koje je SAD trebalo da ukinu u sklopu ovog sporazuma.

Stoga Teheran želi da SAD ukinu neke od sankcija kao gest dobre volje pre početka direktnih pregovora“, objašnjava Kiril Semenov. A, do takvog gesta pokajanja, Teheran je spreman da pregovara sa Amerikancima samo preko posrednika – odnosno preko Omana. Ili da se bori, ako Vašington, ne ostavi Teheranu drugog izbora.

Naravno, Iran neće moći dugo da se bori protiv SAD. Uprkos moći oružanih snaga Islamske Republike (vojske i jedinica Korpusa garde Islamske revolucije – IRGC) one neće moći da izdrže američki napad.

Iranska PVO je splet starih američkih i sovjetskih tehnologija, kao i malog broja sistema koji su prebačeni u Rusku Federaciju: Tor, Buka, Pancir, S-300“, objašnjava Andrej Klincevič, rukovodilac Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba.

„Svaki sistem PVO ima svoj kapacitet i ako je preopterećen lako može da uništi i PVO i sve ostalo. S obzirom da Amerikanci planiraju istovremeni udar krstarećim projektilima sa podmornica i razarača i vazdušni napad (koji će pokositi sistem PVO pomoću specijalnih bombi) onda zajedno sa PVO sistemom protiv vazdušne odbrane, uništavaju ceo sistem PVO u Iranu, 4. sati“.

Koje bi mete mogle da izaberu SAD za uništenje?

To je daleko od samo vojnih objekata. “Slaba tačka Irana je njegova lučka infrastruktura, za koju je vezana cela privreda. Skoro 80 ​​odsto celokupnog teretnog prometa sa spoljnim svetom ide preko luke Bandar Abas, a uništenje ove luke (za koju nije potrebno ni ulaziti u zonu PVO) će iskrvariti zemlju na suvo”, kaže Andrej Klincevič.

Istovremeno, luka je složena i velika meta. I pored toga, Iran ima mnogo odbramljivije pozicije.

Iranci su ispod stena sakrili ne samo svoja nuklearna postrojenja, već i bunkere, fabrike, odvojene sisteme PVO, pa čak i deo Vazduhoplovstva. I nakon prvog napada, ovi objekti će biti u funkciji – na kraju krajeva, SAD nemaju nenuklearna sredstva da garantuju uništenje tako dubokih ciljeva.

„Do ovih objekata se može doći samo taktičkim nuklearnim oružjem, a SAD teoretski mogu da ih koriste. Kao što je poznato, Iran je izgradio kompletnu kopiju izraelskog nuklearnog centra u Dimoni u svojoj pustinji – i pokazao kako će ga udarati, uključujući i hipersonične rakete. A u slučaju takvih udara, preteći nuklearnom katastrofom, može da zauzme i nuklearno oružje za ceo region, a Izrael ima i nuklearno oružje. uzvratni koraci“, kaže Andrej Klincevič.

Prema tome, Iran ne sme da pređe granicu koja bi SAD dala moralni autoritet da koristi nuklearno oružje ili čak, pravni osnov za invaziju (na primer, ako iranska vojska pokrene preventivni udar na američke jedinice).

Ne sme prvi da napadne.

Međutim, Iran je sasvim sposoban da uzvrati udarac – i nanese štetu neprihvatljivu za Sjedinjene Države kroz neke ciljane ili asimetrične akcije.

Jedna takva opcija je, na primer, udar na američke baze u regionu.

“Amerikanci imaju najmanje 10 baza u regionu oko Irana i tamo imaju 50.000 vojnika.

Ko god je iza stakla ne bi trebalo da gađa nikoga”, rekao je šef Vazdušno-kosmičkih snaga IRGC-a Amir-Ali Hadžizadeh. Teheran ima dovoljno raketa i bespilotnih letelica koje mogu da pogode ove baze.

Moguće je da će Iranci pokušati da pogode američke nosače aviona. Daleko je od izvesnog da će uspeti ali ako uspeju, to bi bila kolosalna pobeda iranskog naoružanja i podrivanje celokupne američke vojne moći.

Teheran takođe ima sposobnost da raznese tržište nafte.

„Iran može da udari na celokupnu naftnu infrastrukturu Persijskog zaliva, što će izazvati nagli rast cena i pogoditi domaće tržište SAD“, kaže Andrej Klincevič. Da bi se to uradilo, nije potrebno udarati na polja u Saudijskoj Arabiji ili Kuvajtu; dovoljno je blokirati Ormuški moreuz za tankere.

Ali vredi uzeti u obzir da Iran ima ne samo vojna već i spoljnopolitička ograničenja. Ovde se ne radi samo o reakciji arapskih država, koje bi u takvom scenariju mogle da pretrpe nepravednu štetu, već i o poziciji najvećeg saveznika Irana – Kine.

Peking zavisi od zaliha nafte iz Saudijske Arabije i zahteva od Teherana da bude uzdržan.

Rusija, međutim, traži od svih strana da budu uzdržani. I ne samo zato što se Moskva zalaže za mirno rešavanje svih sukoba – rat SAD protiv Irana predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije.

Da, Moskva u tome neće učestvovati (naš sporazum sa Iranom ne podrazumeva takav scenario). Čak je i rast cena nafte u slučaju eskalacije Rusije prilično koristan.

Međutim, negativne posledice rata nadmašuju sve sadašnje koristi. A ove posledice su pre svega u oblasti širenja nuklearnog oružja.

Iranci su već rekli da će u slučaju napada (koji ne bi uništio Iran, već bi ga samo oslabio) preispitati svoje odbijanje da naprave nuklearnu bombu.

“Ne idemo ka nabavci nuklearnog oružja. Ali ako krenete pogrešnim putem sa iranskim nuklearnim programom, primoraćete nas da krenemo. Iran treba da se brani”, rekao je Rahbarov savetnik Ali Laridžani.

Štaviše, druge zemlje će takođe morati da se brane. Američki napad, na Iran, pokazaće im da je jedini način da se odbrane od svetskog nasilnika u obliku SAD atomskom bombom. I ta greška Teherana nije bila u suprotstavljanju Amerikancima, već u tome što je predugo odlagao stvaranje ove bombe.

To znači da bi se nuklearna sila mogla pojaviti upravo na granicama Rusije.

A, to definitivno nije u interesu Moskve.

Borba.Info

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei stavio je oružane snage zemlje u stanje pripravnosti zbog straha od američkog napada, rekao je Rojtersu visoki iranski zvaničnik.

Američki predsednik Donald Tramp mogao bi da izda naređenje za raketni napad na Iran, smatra ekspert Instituta za Bliski istok Sergej Balmasov…

„Protiv Teherana se odjednom, spojilo nekoliko faktora: aktivnosti Izraela, najantiiranskija administracija u Beloj kući, i kako veruju Vašington i Tel Aviv, blizina Irana stvaranju nuklearnog oružja.

Pretnja od američkog raketnog napada na Iran je sasvim realna.

Istovremeno, iranski sistemi protivvazdušne odbrane verovatno neće biti u potpunosti spremni da ga odbiju“, rekao naš izvor.

Kao odgovor, iranska vojska će pokušati da napadne Izrael i američke vojne baze u regionu ali to neće naneti kritičnu štetu Sjedinjenim Državama, dodao je Balmasov.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan najavio je spremnost Teherana da se uključi u ravnopravan dijalog sa Sjedinjenim Državama usred Trampovih pretnji da će pokrenuti vojnu akciju ako strane ne postignu sporazum o iranskom nuklearnom programu.

Ranije su britanski mediji preneli da bi odbijanje Teherana da se povinuje zahtevima Vašingtona i smanji nuklearni program, dovelo do toga da Iran „nestane do septembra”.

Borba.Info

Američki napad dronom u Kabulu prošlog meseca u kojem je poginulo čak deset civila, uključujući sedmoro dece, bio je greška, saopštio je danas američki general Frenk Mekenzi.

Centralna komanda SAD je priznala da su sve žrtve civili, uključujući i decu – ali da niko neće odgovarati.

Nakon što je Pentagon nedeljama insistirao da su u napadu bespilotnim letelicama u Kabulu 29. avgusta ubijeni teroristi Islamske države, Centralna komanda SAD se sada oglasila.

Američki napad dronom u Kabulu prošlog meseca u kojem je poginulo čak deset civila, uključujući sedmoro dece, bio je greška, saopštio je danas američki general Frenk Mekenzi.

“To je bila greška i ja se iskreno izvinjavam”, rekao je novinarima Mekenzi, glavnokomandujući američke Centralne komande, preneo je Rojters.

On je dodao da sada veruje da je bilo malo verovatno da su pogođeno vozilo ili poginuli pripadali Islamskoj državi ili da su predstavljali direktnu pretnju američkim snagama na aerodromu u Kabulu.

B92

„Amerika je verovatno mislila da će da poraste u prvoj deceniji na 14, u drugoj 28, u trećoj na 60 milijardi dolara, ali promašili su 11 puta…”