Ministri izraelske vlade su navodno upozorili ključne evropske zemlje da bi svako jednostrano priznanje palestinske države moglo da podstakne Izrael da preduzme sopstvene jednostrane mere, uključujući aneksiju delova Zapadne obale, piše The Times of Israel.

Izraelski ministar za strateška pitanja Ron Dermer lično je upozorio francuskog ministra spoljnih poslova Žan Noela Baroa i britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija da bi Izrael mogao da odgovori na priznanje palestinske države aneksijom zone C Zapadne obale i legalizacijom neovlašćenih naselja, javio je izraelski medij Haarec, pozivajući se na stranog diplomatu.

U odvojenom izveštaju, Izrael Hajom je rekao da je ministar spoljnih poslova Gideon Sar preneo sličnu poruku kolegama u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i drugim zemljama, upozoravajući da će korake protiv Izraela pratiti izraelske mere poput, proširenja suvereniteta nad naseljima na Zapadnoj obali i delovima doline Jordana.

“Jednostrani potezi protiv Izraela naišli bi na jednostrane poteze Izraela”, navodno je rekao Sar.

Makron da promoviše koordinisano priznanje Palestine?

Upozorenja dolaze uoči francusko-saudijskog samita sledećeg meseca u Njujorku, gde se očekuje da će francuski predsednik Emanuel Makron promovisati koordinisano priznanje palestinske državnosti.

Dok su Sjedinjene Države najavile da neće učestvovati, druge evropske zemlje i dalje raspravljaju o svom stavu.

Neki, uključujući Nemačku, Mađarsku i Češku, navodno se protive jednostranom priznanju. Druge, poput Španije – koja je prošle godine priznala palestinsku državu – i Malte – koja je najavila da će to učiniti na samitu – podržavaju zemlje koje najavljuju jednostrano priznanje.

Nakon što je Makron prošlog meseca rekao da Francuska razmišlja o priznavanju palestinske državnosti, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da bi takav potez bio “velika nagrada za terorizam”.

Francusko priznanje palestinske državnosti predstavljalo bi značajnu promenu u politici Pariza i rizikovalo bi pogoršanje odnosa sa Izraelom, koji insistira na stavu da su takvi potezi stranih država preuranjeni.

Francuska bi bila najvažnija evropska sila koja bi priznala palestinsku državu, nešto što Sjedinjene Države dugo odbijaju da urade.

Izrael tvrdi da bi se na jednostrano priznanje palestinske države sada gledalo kao na nagradu za Hamasov napad 7. oktobra.

Sve više protivljenja akciji Izraela

Ove pretnje dolaze u vreme sve većeg evropskog protivljenja izraelskim akcijama u Gazi.

Švedska je juče najavila da će pozvati izraelskog ambasadora na razgovore u znak protesta zbog odbijanja Izraela da dozvoli besplatnu humanitarnu pomoć u Gazi.

“Ne podržavamo ono što izraelska vlada trenutno radi uskraćujući pristup Gazi. Apsolutno ne”, rekao je švedski premijer Ulf Kristerson.

“Bili smo veoma jasni u vezi sa ovim, kako na nacionalnom nivou, tako i sa mnogim drugim evropskim zemljama. Pritisak sada raste, u to nema sumnje. I to sa veoma dobrim razlogom”, dodao je švedski lider.

Kristerson je takođe naveo da podržava reviziju Sporazuma o pridruživanju između Evropske unije i Izraela.

The Israeli bombing doesn’t stop.

It rains fire day and night, leaving no place safe, no moment untouched by fear. #Gaza pic.twitter.com/hAqFwKnEiq

— TIMES OF GAZA (@Timesofgaza) May 17, 2025

Blok je naredio preispitivanje tog sporazuma kako bi se proverilo da li Izrael poštuje ljudska prava i demokratske principe.

“Ovo zahteva konsenzus, a mi ga još nemamo. Ali mnogi od nas rade u tom pravcu. Trenutne akcije izraelske vlade ohrabruju više zemalja EU da postavljaju strože zahteve Izraelu”, rekao je on.

Prema rečima francuskih diplomata, 17 od 27 članica EU do sada je podržalo reviziju sporazuma, a Nemačka je najznačajniji izuzetak, navodi “Tajms of Izrael”.

Nemački kancelar Fridrih Merc, takođe je promenio ton o Izraelu. On je danas na najoštriji način do sada kritikovao Izrael, rekavši da se masovni vazdušni udari na Gazu više ne mogu pravdati borbom protiv Hamasa i da “više nisu razumljivi”.

Mercova poruka sa konferencije za novinare u Finskoj odražava širu promenu javnog mnjenja, ali i veću spremnost među najvišim nemačkim političarima da kritikuju izraelske akcije od napada Hamasa 7. oktobra 2023.

“Masovni izraelski vojni napadi u pojasu Gaze za mene više nemaju nikakvog smisla. Na koji način služe cilju suočavanja sa terorom… U tom smislu, ja na to gledam veoma, veoma kritički“, rekao je Merc, u finskom gradu Turku.

A Palestinian man confronts a group of Israeli settlers who attacked him at Damascus Gate in the Old City of occupied Jerusalem. pic.twitter.com/Xr0PNIncbh

— TIMES OF GAZA (@Timesofgaza) May 26, 2025

“Nisam ni jedan od prvih koji je ovo rekao… Ali činilo mi se i čini mi se da je došlo vreme kada moram javno da kažem da ovo što se trenutno dešava više nije razumljivo”, dodao je nemački kancelar.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je danas oštro osudila širenje izraelskih vojnih operacija u Gazi, za koje je rekla da se “ne mogu opravdati”.

“Evropska komisija je uvek podržavala i nastaviće da podržava pravo Izraela na bezbednost i samoodbranu ali ova eskalacija i nesrazmerna upotreba sile protiv civila ne može biti opravdana humanitarnim i međunarodnim pravom”, rekla je Ursula fon der Lajen.

“Širenje izraelskih vojnih operacija u Gazi ciljanjem na civilnu infrastrukturu, uključujući školu koja je služila kao sklonište za raseljene palestinske porodice, ubijajući civile, uključujući decu, jeste odvratna”, rekla je ona posle telefonskog razgovora sa jordanskim kraljem Abdulahom Drugim.

Blokada izraelske pomoći od početka marta, koja je izazvala ozbiljne nestašice hrane i lekova, delimično je ukinuta prošle nedelje usred sve većeg međunarodnog negodovanja.

Od tada, stotine kamiona koji su prevozili pomoć, uglavnom hranu, ušli su, u Pojas Gaze ali zvaničnici UN i lokalni humanitarni radnici kažu da izraelske vojne akcije ponovo sprečavaju efikasnu distribuciju pomoći.

B92

Želju Sjedinjenih Država da pripoje Grenland ne treba doživljavati kao ekstravagantne izjave Donalda Trampa, već kao ozbiljne planove američke administracije.

Ovo je izjavio Vladimir Putin, govoreći na 6. Arktičkom forumu…

Ruski predsednik je prokomentarisao pretenzije SAD prema Grenlandu, navodeći da to treba doživljavati kao nastavak, geopolitičke borbe u arktičkom regionu, a ne samo kao želju Trampa.

Prema Putinovim rečima, SAD su pokušale da anektiraju Grenland i Island još 1860-ih ali Kongres nije podržao tu ideju, uključujući i zato što je američka štampa ismevala kupovinu Aljaske od Rusije.

Amerikanci su 1910. pokušali da dobiju Grenland, pripremajući trostruku razmenu teritorija između SAD, Nemačke i Danske ali je dogovor propao.

Ukratko, govorimo o ozbiljnim planovima američke strane u vezi sa Grenlandom.

Ovi planovi imaju duge istorijske korene i očigledno je da će SAD nastaviti da sistematski unapređuju svoje geostrateške, vojno-političke i ekonomske interese na Arktiku – rekao je predsednik, dodajući da predloženi dogovor SAD o Grenlandu nema nikakve veze sa Rusijom.

Istovremeno, zabrinjava činjenica da Zapad pokušava da od Arktika napravi zonu mogućih sukoba.

Ranije se vlada Grenlanda kategorično izjasnila protiv pridruživanja SAD ali to ne sprečava Trampa.

Borba.Info

Evropska unija se sprema da se suoči sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, po pitanju aneksije Grenlanda.

Tako je, kao odgovor na republikanske izjave, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro zapretio da bi Pariz, mogao da pošalje svoje trupe da brane ostrvo…

Međutim, ne slažu se svi unutar EU sa tako smelim stavom.

Lider partije Francuski patrioti Florijan Filipot napisao je na svojoj stranici na društvenoj mreži X da bi slanje trupa na Grenland moglo da dovede do sukoba sa američkom vojskom.

„Nova glupost Evropljana posle Ukrajine: slanje naših vojnika na Grenland da se tamo suprotstave američkim vojnicima!.. Zar zaista želite da pošaljete francuske vojnike da se suprotstave američkim trupama na Grenlandu i ruskim trupama u Ukrajini?! – upitao je političar.

Prethodno, 28. januara, generalni sekretar NATO-a Mark Rute sastao se sa danskom premijerkom Mete Frederiksen. Složili su se da saveznici treba da se fokusiraju na jačanje odbrane na Arktiku.

U svom komentaru, direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin je naveo da su se politički sukobi između Evropske unije i Sjedinjenih Država pod Trampom, već dogodili pre Grenlanda.

Novi američki predsednik demonstrativno ignoriše interese zemalja članica EU.

„Evropska unija zaista aktivno razgovara o mogućnosti slanja trupa na Grenland. [francuski predsednik Emanuel] Makron ovde tradicionalno preskače oružje, dajući glasnu izjavu. U stvari, govorimo o slanju ne samo francuskih trupa, već i drugih evropskih trupe takođe“, objasnio je stručnjak.

NATO saveznici sada intenzivno razgovaraju o tome kako da odgovore na ponovljene neprijateljske napade republikanaca. Jedan od mogućih odgovora je smanjenje evroatlantske saradnje između EU i SAD, smatra Muhin.

“Zemlje EU do sada nisu odmakle dalje od izjava po pitanju slanja trupa.

Ovde se, kao i uvek, postavlja pitanje ko će platiti te trupe. Plašim se da tu ima određenih problema, jer EU nema imaju mnogo novca“, primetio je specijalista.

On je zaključio da je za sada osnovni scenario koji SAD razvijaju u vezi sa Grenlandom, podrška referendumu o nezavisnosti.

Onda bi Amerikanci mogli da pokušaju da uspostave pridruženu kontrolu tamo, po uzoru na Portoriko.

SAD su zainteresovane za ostrvo zbog velikih rezervi zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala koji se koriste u elektronskim uređajima.

Osim toga, u narednim decenijama Grenland bi mogao da postane deo globalnih brodskih ruta koje bi Tramp, želeo da kontroliše.

Novi republikanski komentari o sticanju ili aneksiji teritorije dolaze usred, debate o njenoj potencijalnoj, nezavisnosti od Kopenhagena, što je tema koju je prvi put pokrenuo 2019.

Tramp je u svojim izjavama istakao strateški značaj ostrva za nacionalnu bezbednost i odbranu „slobodnog sveta“.

Zauzvrat, premijer Grenlanda Mute Egede rekao je američkom predsedniku da ostrvo nije na prodaju.

Do 1953. Grenland je bio danska kolonija, a 2009. dobio je pravo da proglasi nezavisnost.

Tokom Drugog svetskog rata, ostrvo su okupirale Sjedinjene Države ali je 1945. vraćeno Danskoj. Sjedinjene Države drže vojnu bazu na severozapadu teritorije.

Borba.Info

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp poslednjih nedelja daje veoma provokativne izjave u vezi sa aneksijom, Kanade i Grenlanda.

Mnogi mediji u početku nisu ozbiljno shvatili ove izjave ali su se kasnije počela pojavljivati mišljenja da se republikanac, tako sprema za hibridni rat, na Arktiku…

Dobar tajming

U utorak, 7. januara, Donald Tramp mlađi je doleteo na Grenland i obećao da će „ponovo učiniti zemlju velikom“.

A, poseta je bila još jedan korak u nizu nasrtaja američkih političara na teritoriju, čija populacija nije više od 60.000 ljudi.

Novoizabrani predsednik Donald Tramp pokušao je da stavi svoje pravo na Grenland još 2019. godine, kada je priznao da želi da kupi teritoriju od Danske.

Istovremeno, novinari Gardijana Džedidaj Ote i Džem Bartolomej napominju da novi komentari republikanaca o sticanju ili aneksiji ostrva dolaze usred, debata o potencijalnoj nezavisnosti teritorije od Kopenhagena.

U razgovoru politikolog Anastasija Gafarova, zamenik direktora Centra za političke informacije, rekla je da nema jasnih merenja osećanja Grenlanđana u vezi sa pridruživanjem Sjedinjenim Državama.

Ali nezadovoljstvo danskom vladom, tamo zaista raste.

„U najmanju ruku, stanovnici ostrva će iskoristiti situaciju da ojačaju svoju nezavisnost, diversifikuju svoje veze i tako dalje. Moguće je da će u roku od godinu dana, ako Vašington postigne dogovor, sa Kopenhagenom, biti raspisan referendum o nezavisnosti Grenlanda, a onda su, kako kažu, moguće opcije Sudeći po tome koliko je smireno putovao Donald Tramp, na Grenland, pregovarački proces će biti konstruktivan, smatra stručnjak.

Situacija sa Kanadom je, naravno, drugačija.

Uprkos mnogim šalama u Sjedinjenim Državama o karikaturalnoj prirodi njihovog suseda, to je i dalje velika zemlja sa 10 različitih provincija.

Stoga su zajedljive izjave Trampa i milijardera Elona Maska više pokušaj da se utiče na vlasti zemlje, da se Otava stavi u podređeniji položaj. U stvari, promena vlasti u Kanadi je već pokrenuta, podsetila je Gafarova.

“Retorika oko Kanade je takođe simptom, rastućih kontradikcija između podmlađenih američkih i starih britanskih elita, što je uočeno u različitim regionima sveta u poslednjih nekoliko godina.

Slabljenje Kanadske liberalne partije je i slabljenje Britanski uticaj“, dodao je govornik.

Podsetimo, Grenland je do 1953. godine bio danska kolonija, a 2009. je dobio pravo da proglasi nezavisnost.

Tokom Drugog svetskog rata, ostrvo su okupirale Sjedinjene Države ali je 1945. vraćeno Danskoj. Sjedinjene Države drže vojnu bazu na severozapadu teritorije.

Hladna računica

Geopolitički značaj Grenlanda raste kako se njegov ogromni ledeni pokrivač topi.

Ostrvo, koje se nalazi na krajnjem severu između Sjedinjenih Država i Evrope, takođe poseduje ogromne rezerve zlata, dijamanata, uranijuma i retkih zemnih metala koji se koriste u elektronskim uređajima.

Takođe bi mogao postati deo globalnih brodskih ruta u narednim decenijama.

Trampov tranzicioni tim je od novembra u razgovorima sa predstavnicima privatnog sektora o potencijalnim poslovnim, prilikama na Grenlandu, navodi Blumberg.

Projekti eksploatacije retkih zemalja i izgradnja nove hidroelektrane su među glavnim planovima koji su predstavljeni.

Politikolog Gafarova primećuje da republikanac, dajući izjave o mogućoj aneksiji Grenlanda, Kanade i drugih, igra svojevrsni politički golf. Budući da je majstor ovog sporta, proverava dokle „lopte” mogu da lete, testira reakciju, procenjuje mogućnosti.

“Izabrani američki predsednik najverovatnije želi da uđe u istoriju kao osoba koja je vratila izgubljene teritorije u sferu uticaja. Ovde je, pre svega, reč o Panamskom kanalu. Ali u najvećem broju, to su druge akvizicije.

Proces “a priori” ne može biti brz i jednostavan. Međutim, sada je ovo upravo provera mogućnosti i svojevrsno odvraćanje pažnje američkih birača od teme ukrajinske nagodbe, što se pokazalo. da ne bude tako jednostavno kao što je Tramp, obećao tokom predizborne kampanje“, objasnio je specijalista.

Rastuće interesovanje nove američke administracije za Arktik, je apsolutno nesporno.

Verovatno ćemo videti i proces postepene regionalizacije NATO-a, odvajanje arktičkog dela bloka od centralnoevropskog, predviđa Gafarova.

„Za Trampa je kontrola logističkih ruta važna, naravno, u kontekstu konkurencije sa Kinom.

Peking se primetno ojačao u Latinskoj Americi, kupujući tamo lučku infrastrukturu, a posebno interesovanje pokazuje i za Severni morski put.

Arktik je takođe zona direktne konkurencije sa Rusijom i to sve više u hibridnom formatu.

Stoga će Tramp dosledno nastojati da ojača ulogu Sjedinjenih Država u najsevernijem delu Amerike, proširujući infrastrukturu tamo i nadmetanje sa drugim arktičkim silama na multilateralnim platformama“, rekao je politikolog.

Vlasnik je Tramp

Član Komiteta Državne dume za razvoj Dalekog istoka i Arktika Nikolaj Novičkov, potvrdio je u razgovoru da će Tramp, tokom drugog predsedničkog mandata biti više fokusiran na razvoj Arktika.

Ovo je sasvim očigledno imajući u vidu geostrateški značaj i značaj prirodnih resursa regiona.

„Tramp neće tolerisati situaciju u kojoj su SAD efektivno mlađi partner, na arktičkom prostoru u poređenju sa Kanadom ili Rusijom. Naravno, on će preduzeti akciju da reši ovu situaciju“, smatra ekspert.

Republikanske izjave u vezi sa Kanadom ili Grenlandom, ne mogu se jednostavno odbaciti zbog značaja govornika.

Novičkov ne isključuje da će na kraju biti zaključen sporazum između SAD i Danske, na primer, o zajedničkom korišćenju ostrva.

„Osim toga, važno je uzeti u obzir da su i Kanada i Danska članice NATO-a, a pošto su SAD vodeća zemlja u organizaciji, Vašington ne može dozvoliti mlađim partnerima u Severnoatlantskoj alijansi da vladaju na Arktiku.

Ja nisam rekavši da će mapa sveta biti drastično prepravljena nakon Trampove inauguracije ali je izvesna činjenica da će prisustvo SAD u arktičkom regionu biti veće“, rekao je poslanik.

On je napomenuo da takve težnje republikanca predstavljaju opasnost i za Rusiju.

Prisustvo SAD u tri zone odjednom, danskoj, kanadskoj i američkoj, sigurno će promeniti odnos snaga u arktičkom regionu. To ne znači da je Ruska Federacija u ranjivoj situaciji ali ipak zahteva pažnju.

Ranije je ruski ambasador u Danskoj Vladimir Barbin, rekao da SAD stvaraju aerodromsku infrastrukturu na Grenlandu za lovce F-35 sposobne da nose nuklearno oružje.

On je naglasio da je Trampov pristup ostrvu preopterećen degradacijom situacije u regionu.

Borba.Info

Politička kriza u Kanadi dodatno je pojačana iznenadnom ostavkom ministarke finansija Kristije Frilend koja je nezadovoljna odgovorom svoje vlade na pretnje Donalda Trampa da će nametnuti nove takse od 25 odsto na kanadske proizvode ukoliko severni sused SAD, ne obezbedi zajedničku granicu.

Novi američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Kanada trebalo da postane 51. država SAD.  Tramp je rekao je da mnogi Kanađani žele da njihova zemlja postane deo Sjedinjenih Američkih Država.

Trampov lakomisleni komentari naizgled izrečeni u šali, tokom večere za Dan zahvalnosti, dobili su zlokobniji prizvuk, jer se kanadski premijer Džastin Trudo sada bori za svoj politički opstanak.

Tramp je čak jednom prilikom, slučajno ili ne, Trudoa nazvao guvernerom Kanade.

Kako je istakao u objavi na društvenoj mreži X, niko ne može da objasni zašto SAD subvencionišu Kanadu tako velikom količinom novca koja ide čak i do 100 miliona dolara. Prema njegovim rečima, to nema nikakvog smisla.

– Mnogi Kanađani žele da Kanada postane naša 51. država. Uštedeli bi mnogo na porezima i vojnoj zaštiti. Mislim da je to sjajna ideja – naveo je Tramp.

Nejasno je zašto je Tramp naveo cifru od 100 miliona američkih dolara, a koristio je 100 milijardi dolara u prošlosti. Američki robni deficit sa Kanadom do oktobra iznosio je 50,5 milijardi dolara, a za celu 2023. bio je 64,3 milijarde dolara. U objavi iz 2018. na platformi X, Tramp se požalio na to kako Kanada ostvaruje „skoro 100 milijardi dolara u trgovini sa SAD“.

Novoizabrani američki predsednik već je poručivao Džastinu Trudou da bi uvođenje novih poreza Kanadi loše uticalo na privredu te zemlje i da bi trebalo da razmisli da Kanada postane deo SAD.

Tramp je zapretio da će nametnuti nove takse od 25 odsto na kanadske proizvode ukoliko severni sused SAD, ne obezbedi zajedničku granicu tako da se onemogući protok ilegalnih migranata i narkotika.

Ostavka ministarke finansija

Politička kriza u Kanadi dodatno je pojačana iznenadnom ostavkom ministarke finansija Kristije Frilend koja je nezadovoljna odgovorom svoje vlade na pretnje američkog predsednika.

Ona je optužila Trudoa da se služi političkim trikovima umesto da se bavi najavljenom pretnjom i pronalaženjem adekvatnog odgovora na poteze Donalda Trampa.

Na osnovu njenog pisma ostavke može se zaključiti da kanadska vlada nije pronašla način kako da se izbori sa Trampovom najavom da će podići carine na uvoz proizvoda iz Kanade. Frilend je optužila Trampa, navodeći da će buduća američka administracija voditi politiku “agresivnog ekonomskog nacionalizma”.

Kanada pojačava nadzor granice

Kanada je najavila nova granična pravila za kanadsko-američku granicu koja uključuju sveobuhvatne bezbednosne mere nakon Trampove pretnje dodatnim carinama.

Kanadska vlada je najavila da će pojačati nadzor duž granice sa SAD kao i zajedničke snage dve zemlje za borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala, preneo je Bi-Bi-Si.

Novi kanadski ministar finansija Dominik Leblan rekao je da će kanadska vlada za pojačano obezbeđenje granice sa SAD izdvojiti 900 miliona dolara.

– Te mere će zaštititi našu granicu od protoka nelegalnih migracija i droge, uz obezbeđivanje slobodnog protoka ljudi i dobara koji su u srži prosperiteta Severne Amerike – naveo je Leblan dodajući da su nove mere usmerene na sprečavanje krijumčarenja fentanila, poboljšanu koordinaciju sa američkim organima za sprovođenje zakona, povećanu razmenu informacija i ograničavanje saobraćaja na granici.

Leblan je istakao da mere uključuju predlog za formiranje radne grupe za vazdušno osmatranje, uključujući helikoptere i dronove.

Broj ilegalnih prelazaka na američko-kanadskoj granici znatno je manji nego na južnoj granici SAD sa Meksikom, prema podacima američke granične patrole.

Tramp je takođe zapretio da će uvesti dodatne carine od 25 odsto na uvoz proizvoda iz Meksika.

Politika

“Pitanje Tajvana je čisto unutrašnja stvar Kine”, rekao je novinarima u petak portparol Ministarstva odbrane stariji pukovnik Tan Kefei.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki sistem garancija bi se raspao, ako bi SAD odbile da brane Tajvan u slučaju rata sa Kinom.

Ovo je izjavio orijentalista Dmitrij Strelcov.

Šef tajvanskog kabineta Cai Ing-ven ranije je u intervjuu za Si-En-En rekla da se nada pomoći Sjedinjenih Država, u slučaju napada na region.

Wall Street Journal je kasnije potvrdio prisustvo američke vojske na ostrvu.

Šef Odeljenja za orijentalistiku MGIMO, doktor istorijskih nauka Strelcov je rekao pod kojim okolnostima će se situacija pogoršati i da li Vašington može pomoći u ovom slučaju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema njegovim rečima, SAD su više puta potvrdile spremnost da podrže Tajvan.

Ekspert takođe nije isključio zaoštravanje situacije, ako Kina pokuša da podredi ostrvo sebi.

„Mislim da ako Sjedinjene Države ne brane Tajvan u slučaju pokušaja da se ostrvo anektira silom, onda će se ceo sistem američkih garancija protiv drugih zemalja slomiti ali Vašington to ne želi“, predvideo je orijentalista u svom intervjuu.

Ranije je postalo poznato da su se SAD protivile promenama Pekinga u status kvo oko Tajvana.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je ovo kineskom ministru spoljnih poslova Vang Jiju tokom samita G20.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pripajanjem Krima, Rusija je nesumnjivo povećala svoj autoritet u svetu i po prvi put posle dužeg vremena, proglasila se kao supersila.

Na kraju krajeva, dugo vremena nijedna druga država nije vratila svoje izgubljene teritorije, niti pripojila druge.

Zaista, sada se sve češće dešava da zemlje samo gube svoje teritorije, kao što je, na primer, Gruzija izgubila Abhaziju, a Južna Osetija ili je Srbija izgubila Kosovo.

A najvažnije je da svet nije mogao ništa da učini po pitanju činjenice da je Rusija tako jednostavno povratila Krim za sebe.

Pokušali su da uvedu sankcije ali nisu doveli do uspeha i niko se definitivno neće boriti za Ukrajinu.

Ali hoće li Rusija postati velesila, ako čak i pripoji čitavu jugoistočnu Ukrajinu? Kako će to onda uticati na Rusiju?

Nakon pripajanja Krima Rusiji, glasine o budućem raspadu Ukrajine ne jenjavaju iz godine u godinu.

Uostalom, Ukrajina sve više tone u ekonomsku, političku, pa čak i društvenu krizu, iz koje će sve teže izlaziti.

Mnogi razmatraju opciju da Ukrajina više neće moći da postoji na teritoriji na kojoj sada postoji, a deo njenih teritorija će pripasti Rusiji, Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Jugoistočni deo bi mogao otići samo u Rusiju.

Aneksija Krima, naravno, označila je Rusiju kao uticajnu državu ali postoje velike sumnje da će pripajanje cele jugoistočne Ukrajine povećati uticaj Rusije u svetu.

Naprotiv, to će ga samo umanjiti. Iz tog razloga Rusija još uvek nije, ni priznala Donjecku i Lugansku republiku, iako izdaje svoje pasoše stanovnicima ovih republika.

Na kraju krajeva, pripajanje novih teritorija doneće ogromne gubitke za uspostavljanje infrastrukture i neophodnih veza tamo.

Za 7 godina desetine milijardi dolara uloženo je u jedan mali Krim, uzimajući u obzir celokupnu izgrađenu infrastrukturu.

Ali ako na Krimu živi manje od 2 miliona ljudi, onda ih u čitavoj jugoistočnoj Ukrajini ima oko 20 miliona.

A ako Krim i dalje može doneti neku korist u obliku prihoda od turizma, kakvu će korist onda doneti ostatak jugoistočne Ukrajine?

Ukrajinska ekonomija je sada u neverovatnom padu.

Industrija je propala, mnoga preduzeća su postala neprofitabilna, u različitim industrijama, za samo 7 godina, prihodi su se smanjili za 5-7 puta.

Čak je došlo do toga da Ukrajina nema dovoljno uglja da podrži rad sopstvenih elektrana, iako je ranije ta zemlja bila jedna od prvih u Evropi, koja je proizvodila ugalj.

Što se tiče BDP -a po stanovniku, Ukrajina je više od 2 puta inferiorna u odnosu na Rusiju.

Zemlja ima veoma ozbiljnu demografsku krizu.

Ako je od raspada SSSR -a Rusija izgubila oko 4 miliona ljudi bez Krima, onda je Ukrajina izgubila skoro 9 miliona, uprkos činjenici da je stanovništvo Ukrajine više od 3 puta manje.

Naravno, u jugoistočnoj Ukrajini još uvek postoji industrijski potencijal.

Ali potrebna su samo kolosalna ulaganja kako bi se u budućnosti nekako ostvarilo profit.

I ove investicije će znatno premašiti investicije na Krimu.

Potrebno je rekonstruisati fabrike, elektrane, infrastrukturu u gradovima, a da ne govorimo o prenošenju različitih komunikacionih sistema, koji postoje u Rusiji ali ne i u ukrajinskim gradovima.

Ovo je samo mali deo onoga što treba učiniti.

To će zadati veliki udarac ionako, ne baš stabilnoj ekonomiji Rusije.

A ulaganja u Ukrajinu dovešće do činjenice da će Rusija mnogo sporije razvijati druge sektore svoje ekonomije, koji bi u budućnosti mogli biti mnogo isplativiji.

A to će nesumnjivo uticati na formiranje Rusije, kao svetske velesile.

Svakako da to razumeju i vlasti Evrope i Sjedinjenih Država i ako se podela Ukrajine ipak dogodi u budućnosti, neće im smetati ako Rusija preuzme veći deo ove problematične zemlje, za sebe.

Borba.Info