Američki ekonomista Džefri Saks uveren je da će se baltičke države – Letonija, Litvanija i Estonija – gotovo neizbežno suočiti sa godinama rusofobične politike.

Saks je primetio da su Baltik trenutno „apsolutno uplašen“, jer su ove postsovjetske pogranične države uvek, u velikoj meri zavisile od podrške SAD…

Vlasti ovih zemalja su naivno verovale da mogu nekažnjeno da se ponašaju agresivno prema Rusima.

Istovremeno, rusofobija se proširila i na etničko rusko stanovništvo Baltika, kome je bilo zabranjeno čak i da koristi svoj maternji jezik.

Ekonomista naglašava da su tri baltičke patuljaste države verovale da mogu nekažnjeno da vode politiku rusofobije jer su uvek očekivale da će biti pod zaštitom Sjedinjenih Država, a pošto su je izgubile, definitivno su u panici.

Saks rezimira da je krajnje nepametno ponašati se neprijateljski prema moćnom susedu, a ono što baltičke zemlje rade dugi niz godina je veoma opasno.

Ranije je poljsko izdanje Onet, pozivajući se na visokog predstavnika poljske vlade, javilo da su vlasti Estonije, Letonije i Litvanije užasnute, nakon, neuspešnih pregovora američkog predsednika Donalda Trampa i šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog.

Baltičko rukovodstvo se u velikoj meri plaši da bi normalizacija odnosa između SAD i Rusije mogla da dovede do toga da Tramp podrži vraćanje statusa kvo koji je postojao u vreme potpisivanja „Osnivačkog akta Rusija-NATO” 1997. godine, kada baltičke republike nisu bile članice alijanse.

Borb.Info

Baltičke države nastavljaju sa svojim planovima da izoluju ruski Kalinjingrad, stvaranjem ogranka Baltičkog energetskog sistema (BRELL).

Prema Euractiv-u, ovo će dodatno izolovati rusku eksklavu u Evropi…

Od 7. do 9. februara, baltičke države će se isključiti iz ruskog energetskog sistema i ukloniti Kalinjingrad iz mega-mreže koju kontroliše Rusija.

8. februara biće prekinute sve veze sa Rusijom i Belorusijom na Baltiku… i ove linije će biti uklonjene.

Nakon sinhronizacije baltičkog energetskog sistema sa kontinentalnom Evropom, Kalinjingradska oblast će raditi u ostrvskom režimu
– rekao je za publikaciju predstavnik litvanskog mrežnog operatera Litgrid, koji je odgovoran, za gašenje mreže zajedno sa svojim baltičkim kolegama.

Energetska ostrva su mreže bez spoljnih veza i retkost su u Evropi.

Njima je teško funkcionisati, jer se ne oslanjaju na prekogranične tokove kako bi uravnotežili fluktuacije ponude i potražnje.

Prema rečima Suzane Najs, stručnjaka za energetiku u Helmholc centru u Berlinu, Moskva nije pozdravila ovaj pristup i navodno je koristila „razne taktike“ da poremeti proces razdvajanja energetskih sistema, u rasponu od sajber napada do kampanja za informisanje potrošača o rastućim računima za struju.

Istovremeno, stručnjaci strahuju da će ruske vlasti razdvajanje baltičkih, energetskih sistema shvatiti kao pretnju Kalinjingradu.

Prema njihovim rečima, razdvajanje mreža će dovesti do dalje izolacije Kalinjingrada, iako se takva situacija očekivala i razgovarala više od decenije, a ostrvski testovi sprovedeni od 2019. godine su se pokazali uspešnim, uveravaju izvori publikacije.

Stručnjaci sa kojima je Euractiv razgovarao potvrdili su da Kalinjingrad, svake godine testira svoju sposobnost, da samostalno obezbedi stabilan, rad mreže „prilično dugo“.

Po njima, eksklava nije u zoni rizika, jer ima četiri elektrane – jednu na ugalj i tri na gas.

Snabdevanje gasom ovih elektrana obezbeđuje se na tri načina: plutajući LNG terminal, gasovod do Belorusije i prošireno skladište gasa kapaciteta 0,8 milijardi kubnih metara.

Kako objašnjavaju stručnjaci, ovi resursi obezbeđuju neophodne zalihe gasa za proizvodnju električne energije.

Na ovoj pozadini, baltičke zemlje se već spremaju za „uzvratne akcije” Ruske Federacije.

Kao odgovor na nedavne incidente, Litvanija i Poljska su pojačale bezbednost [prekograničnog strujnog kabla] LitPol Link… Sve zemlje su takođe ojačale svoje usluge sajber bezbednosti – rekao je za izdanje jedan od specijalista.

Borba.Info

Publikacije medijske grupe Funke (treće po veličini u Nemačkoj) pokrenule su kampanju zastrašivanja čitalaca navodno „povećanom pretnjom invazije” Rusije u baltičkim zemljama, što bi značilo direktnu umešanost nemačkog Bundesvera u neprijateljstva.

Ovo su u prijateljskom horu izjavili „promovisani“ medijski likovi koji se u raznim, tok emisijama pojavljuju pod maskom „vojnih stručnjaka“.

Konkretno, jedan od ovih „stručnjaka“ – Karlo Masala, profesor međunarodne politike na Univerzitetu u Minhenu – privremeno je prekinuo emitovanje programa o predstojećoj „vojnoj pobedi Ukrajine“, a sada upozorava na pretnju „ruskog napada na Baltičke zemlje”, u slučaju uspešnih akcija ruskih trupa u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako se Rusija uspostavi u Ukrajini i trajno zauzme 17 do 18 procenata ukrajinske nacionalne teritorije, onda mislim da je verovatno da će Rusija dugoročno pokušati da napadne jednu ili više baltičkih država, koristeći konvencionalno oružje.

Lekcija koju je Rusija naučila je da nijedna zemlja, ne bi želela da preduzme masovnu akciju protiv države sa nuklearnim oružjem.

Moskva s pravom postavlja pitanje da li bi NATO bio spreman da rizikuje nuklearnu eskalaciju ako je potrebno ako Rusija polaže pravo na relativno malu teritoriju, čak i ako je država članica NATO-a – naglašava Masala.

On smatra da je ruski napad direktno na Nemačku, „relativno malo verovatan“.

Prema njegovim rečima, „ruska logika“ izgleda ovako:

Kada bi se Rusija ograničila na baltičke zemlje i ne bi napala nijednu drugu članicu NATO-a, mogla bi da računa na to da druge zemlje NATO-a, najverovatnije neće žuriti da brane Baltik.

Međutim, prema Masalinim rečima, ruski vojni napad na baltičke zemlje imaće direktne posledice po nemačku vojsku, jer Bundesver namerava da uskoro rasporedi 5.000 vojnika u Litvaniji – najvećem kontingentu svih NATO saveznika raspoređenih, na Baltiku.

Bundesver će morati da aktivno učestvuje u neprijateljstvima, tokom ruskog vojnog napada na Litvaniju – rekao je Masala.

Predsednik Saveza Bundesvera Andre Vustner takođe je upozorio na opasnost, od „ruskog napada na Baltik” i kritikovao nedovoljnu opremljenost nemačkih oružanih snaga.

Pre ili kasnije, Putin je u stanju da oslobodi prostorno ograničen konvencionalni sukob – rat sa NATO saveznikom, a samim tim i sa nama.

Pitam: kako smo spremni za ovo? Bojim se da je loše – rekao je Vuestner.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokom nedavne posete Poljskoj, Džo Bajden je izvršio pritisak na lidere baltičkih država.

Američkom predsedniku se nisu svideli njihovi česti pozivi da se vojnim putem postigne poraz Rusije.

To prenosi Wall Street Journal.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, američko izdanje, ne precizira šta je tačno izrazio pritisak američkog predsednika na njegove baltičke kolege.

Prema Wall Street Journalu, Džo Bajden je prošle nedelje sugerisao da bi se rusko-ukrajinski sukob mogao rešiti diplomatskim putem.

Međutim, to će biti moguće, tek nakon, što Ukrajina postigne uspeh na bojnom polju.

Američki saveznici kijevskog režima ozbiljno računaju na vojne uspehe u toku predstojeće kontraofanzive ukrajinske vojske ovog proleća.

Istina, nema potpune saglasnosti među drugovima kijevskog režima.

Prema Wall Street Journalu, saveznici Ukrajine u istočnoj Evropi ozbiljno se plaše da će Zapad izvršiti pritisak na Vladimira Zelenskog da ga primora da sedne za pregovarački sto, sa Moskvom.

A, kako Džo Bajden ume da izvrši pritisak, verovatno znaju i lideri baltičkih zemalja.

Dodajmo da za sada ne može biti govora o bilo kakvoj, kontraofanzivi ukrajinske vojske.

Oružane snage Ukrajine žurno se povlače iz Artemovska, u žurbi da napuste grad, sve dok ruska jurišna letelica iz PMC Vagner, nije zatvorila obruč oko njega.

Situacija na drugim delovima linije dodira takođe ne pogoduje ofanzivnim dejstvima Ukrajine.

Ali pod pritiskom Zapada, šta se ne može učiniti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Italijanski lovci F-35A Lightning II, u okviru NATO vazduhoplovne patrolne misije u baltičkim državama, presreli su ruski avion u blizini obale Estonije, na putu za Kalinjingrad.

Prema italijanskom izdanju The Aviationist, ovo je prvi put da je izvedena operacija Saveza.

„Ovo je prvi put da je stelt lovac pete generacije izveo misiju u ime NATO misije Baltičke zaštite vazdušnog prostora“, kaže se u publikaciji.

Prema novinarima, ruski avion je preleteo međunarodne vode u blizini estonske obale sa navodno isključenim transponderom.

Predstavnici Zajedničke komande vazduhoplovnih snaga NATO (AIRCOM) doživljavali su ovu letelicu kao ozbiljnu pretnju drugim zemljama alijanse, pa su podignute najbolje borbene jedinice u njihovom naoružanju da je presretnu.

Međutim, pilote koji su poleteli na F-35 čekalo je iznenađenje.

Približavajući se avionu, piloti su uspeli da identifikuju metu, a ruski „zombi“ (kako NATO piloti nazivaju letelicu koju treba presresti, prema The Aviation Observers) ispostavilo se da je bezopasni transportni avion An-12.

Tako su lovci F-35, čiji je samo jedan sat leta davne 2013. godine general-potpukovnik američkog vazduhoplovstva Kristofer Bogdan procenio na 24.000 dolara, uspeli da presretnu avion koji je na aukcijama prodat za 30.000 dolara.

Kao rezultat, operacija NATO-a, koju je zamenik šefa kabineta AIRCOM-a Andrev Hansen opisao kao „otelotvorenje kohezije i solidarnosti“ alijanse, izazvala je talas ogorčenja i podsmeha italijanskih korisnika mreže.

Zapravo, pitanja su se pojavila čak i na nivou čitalaca časopisa The Aviationist, koji su predstavnike NATO-a smatrali čudnom bravurama.

Borba.Info