Košarkaši Crvene zveze poraženi su od madridskog Reala u 15. kolu Evrolige rezultatom 72:58 u demonstraciji moći evropskog prvaka i nemoći Beograđana.

Zvezda ostaje pri dnu tabele sa učinkom 5-10, dok Madriđani ostaju tamo gde im je i mesto – na prvom mestu sa skorom 14-1.

Ekipa Hesusa “Ćusa” Matea je poražena samo dva puta u dosadašnjih 28 mečeva u Evroligi i ACB ligi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Osim početnih 7:0 za Zvezdu ostatak meča protekao je u apsolutnoj nadmoći gostiju na obe strane terena.

Najefikasniji igrač utakmice bio je Mario Hezonja sa 17 poena, i indeksom korisnosti 19. Kod Zvezde samo su Teoosić i Mitrović bili na nivou – obojica su postigla po 14 poena.

U toku večeri, nakon poraza, iz kluba, tačnije iz usta trenera Sfeiropulosa, stigle su potvrde da će ekipu napustiti trojica igrača – Šabaz Nejpir, Majk Tobi i Ognjen Kuzmić.

Tobi i Nejpir odlaze kao velika razočaranja, malo toga su pružili u odnosu na očekivanja, dok Kuzmić odlazi nakon što ni ove sezone nije uspeo da se izbori za veću ulogu kod Sferopulosa.

Trener Zvezde je pred medijima otvoreno pričao o statusu Nejpira.

Javio se potom i Nejpir i poslao poruku nakon večeri u kojoj je završio svoju karijeru u Zvezdi. Najbolji igrač ekipe, i najiskusniji, Miloš Teodosić, rekao je da Zvezda nema šta da traži protiv Makabija ako bude igrala kao protiv Reala.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Srpske vlasti u leto i jesen 1991. godine pozivaju rezerviste da brane nevine srpske žene i decu koje su klale ustaše…”

U zapadnim medijima, pa i u naučnim krugovima, preovladavalo je stanovište – na stranu sad aspekt priče o srpskom izgubljenom medijskom ratu o kom su govorili i neki od evropskih pregovarača (poput Stoltenberga u memoarima) – da je rat na Balkanu posledica duboko ukorenjene mržnje među balkanskim narodima koju je Tito uspešno decenijama držao pod tepihom.

Nije da nema argumenata za ove tvrdnje i to jeste najočigledniji i najjednostavniji odgovor – imajući u vidu istoriju ovih prostora, a posebno istoriju Drugog svetskog rata koja jeste forsirana u srpskim krajevima krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.

Ali, da li je to odgovor koji daje suštinu?

Profesor sa američkog koledža Itaka, V. P. Genjon, autor je zanimljive knjige “The Myth of Ethnic War: Serbia and Croatia in the 1990s”, u kojoj upravo opovrgava ovu tezu, dokazujući da istraživanja i “iskustva sa terena”, ako se dobro analiziraju, daju upravo suprotan odgovor – da izvor sukoba nije ukorenjena mržnja među narodima, nego manipulacija od strane elita kojima je rat bio u interesu.

Reč je inače o autoru koji je izučavao politiku Jugoslavije i pre nego što Jugoslavije više nije bilo.

Ovo je jedna ilustracija koju daje:

“Srpske vlasti u leto i jesen 1991. godine pozivaju rezerviste da brane nevine srpske žene i decu koje su klale ustaše.

Ipak, uprkos tim srceparajućim i prilično ubedljivim predstavama, rezultat mobilizacije je bio jedan od najvećih otpora regrutaciji u modernoj istoriji.

Velika većina mladih muškaraca se sakrivala, svako veče bi spavali na drugom mestu kako bi izbegli vojnoj policiji koja je jurila dezertere.

Drugi su, prema nekim procenama i do 200.000 njih je radije napustilo zemlju nego da idu u rat – zapadna Evropa, Severna Amerika, Australija – bilo gde, samo da izbegnu da idu na front.

Podaci za Beograd su više nego upečatljivi: prema Centru za mir u Beogradu, 85 do 90 odsto mladih muškaraca je odbilo da ide u vojsku.

Na nivou cele Srbije ti brojevi su varirali od 50 do 80 odsto. Čak i među onima koji su služili vojsku, zabeležen je značajan broj slučajeva dezertiranja.”

Nedeljnik