Demonstranti su srušili ograde ispred zgrade Centralnog izbornog biroa (analogno CIK-u) Rumunije, nakon što su saznali za odluku o odbijanju kandidature Kalina Đorđeskua na predsedničkim izborima, prenosi TV kanal Digi24.

“Nekoliko pristalica Đorđeskua, saznavši za ovu odluku, razbilo je ograde koje su postavili žandarmi ispred zgrade CIK-a…

Intervenisale su agencije za provođenje zakona i uklonile ih, postavljajući nove zaštitne ograde”, navodi se u saopštenju.

Političar je u petak podneo dokumente Centralnom izbornom birou da se registruje kao kandidat, za predsednika Rumunije.

Istog dana Ustavnom sudu zemlje podnete su dve tužbe protiv ove inicijative.

Dan ranije ih je Ustavni sud odbio i rekao da će svoju odluku prenijeti CIK-u, koji je na kraju odbio Georgescua bez navođenja razloga.

On je sam nazvao, ovo što se dešavalo udarcem, u srce demokratije širom sveta.

Predsednički izbori u Rumuniji

Prošlog novembra u republici je održan, prvi krug predsedničkih izbora.

Lider je bio nezavisni kandidat Georgescu, koji je dobio 22,94 odsto glasova zahvaljujući aktivnoj kampanji na TikToku.

Drugo mesto pripalo je Eleni Laskoni, koja se zalaže za jačanje partnerstva sa NATO-om i SAD, sa 19,18 odsto.

Ustavni sud zemlje poništio je 6. decembra rezultate glasanja pod izgovorom “ozbiljnih povreda”, što je navodno potvrđeno dokumentima Vrhovnog saveta bezbednosti sa kojih je skinuta tajnost.

Tada je lokalno tužilaštvo otvorilo istragu o sumnji u mešanje u izbornu kampanju političara putem društvenih mreža.

🇷🇴 People in front of the Electoral Bureau of Romania scream “DOWN WITH THE DICTATORSHIP” after Georgescu’s candidacy got REJECTED

Share far and wide, let the world know that in Romania, democracy is now officially DEAD, and its killer was none other than the EU! pic.twitter.com/dHkN8oh6Eq

— Daily Romania (@daily_romania) March 9, 2025

Rumunske obaveštajne službe govore o „mogućoj umešanosti Rusije“.

Georgescu to negira, nazivajući tužilaštvo političkim.

U januaru su političar i njegove pristalice počeli da održavaju proteste, zahtevajući od vlasti da ponište poništenje izbornih rezultata.

Georgescu je prošle nedelje optužen za šest krivičnih dela, uključujući širenje lažnih informacija, u okviru istrage o nezakonitom, finansiranju kampanje.

Kaucija mu je stavljena na 60 dana.

Borba.Info

Kretanje ka demonstrantima moglo bi ublažiti kritike ali pitanja o Madurovom režimu ostaju otvorena.

Ovo je objavio Politekpert pozivajući se na Bloomberg…

Vlasti Venecuele počele su proces oslobađanja više od 200 ljudi privedenih, zbog protesta protiv reizbora Nikolasa Madura.

Među već oslobođenima su žene i tinejdžeri.

Svi oslobođeni dužni su da se pojave na sudskim ročištima. Grupe za ljudska prava kažu da je proces počeo u petak uveče i nastavio se tokom subote ujutro.

Postupci vlade usledili su nakon oštrih kritika režima zbog smrti političkog aktiviste Hesusa Martineza, koji je preminuo u zatvoru 14. novembra.

Njegova smrt je povećala pritisak na Madura, što je navelo vladu da traži načine da smiri tenzije.

Ali represivna politika koja je pratila izbore već je odnela 28 života, što je izazvalo ozbiljna pitanja međunarodne zajednice.

Otkako je Maduro proglasio pobedu na julskim izborima, privedeno je oko 2.500 ljudi, uključujući tinejdžere.

Obuka je obeležena sukobima i hapšenjima, što je izazvalo međunarodne kritike.

Oslobađanje pritvorenika dalo je važan signal ali nije dovoljno da uguši optužbe o brutalnosti i kršenju ljudskih prava.

Borba.Info

U nedelju, 24. decembra, održan je još jedan protest u Beogradu.

Ljudi na ulicama zahtevali su ponovljene izbore i čak su pokušali da upadnu u upravnu zgradu.

Nakon toga, predsednik zemlje Aleksandar Vučić zakazao je hitan sastanak sa ruskim ambasadorom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Paragraph“ je istraživao zašto su ljudi izašli na ulice i kako Rusija može da pomogne u ovoj situaciji.

U nedelju, 24. decembra uveče, demonstranti su blokirali centralnu beogradsku ulicu.

Pristalice opozicionog saveza „Srbija protiv nasilja”, pokušale su da upadnu u upravnu zgradu.

Okupljeni su se popeli na stepenice, na glavnom ulazu i pozvali obezbeđenje da otvori vrata.

Posle incidenta, predsednik zemlje Aleksandar Vučić uputio je hitno obraćanje naciji, tokom kojeg je izjavio da pokušaj zauzimanja administracije Beograda nije revolucija, organi reda u potpunosti kontrolišu situaciju.

Gde mogu naći prijatelja?

Predsednik Srbije zakazao je u ponedeljak, 25. decembra, hitan sastanak sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom, u vezi sa nemirima u gradu.

Ruski ambasador će se sastati i sa ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem.

Predsednik Srbije je u jednom od govora potvrdio da neće dozvoliti „majdan“ u Srbiji.

Uprkos napetoj situaciji, naredni izbori biće održani 2027. godine.

Predsednik Asocijacije za baltičke studije Nikolaj Meževič je u komentaru za Paragraph rekao da je u ovoj situaciji najvažnije da se ne pokaže slabost ili strah od budućnosti, pa Vučić sasvim logično govori o rešenosti da nastavi rad na vladi i ne odustaje, od položaja.

„Nažalost, Srbija se našla praktično izolovana. U blizini, nema zemalja koje bi mogle da podrže vladu u najkraćem mogućem roku.

Uprkos činjenici da su ruski predstavnici u stalnom kontaktu sa srpskim vlastima, malo je verovatno da će Moskva moći da upotrebi svoje snage da pomogne Beogradu“, rekao je ekspert.

Ipak, Rusija je sposobna da politički utiče na sve zlobnike Vučićeve vlade.

Meževič je dodao da Moskva može obećati simetrične akcije za svakoga, ko na neki način podriva situaciju u Beogradu.

Rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize, doktor istorijskih nauka Elena Guskova, ranije je za Paragraf objasnila da su protesti prozapadnih partija signal za predsednika Srbije:

„Vučiću je više puta nagovešteno da je vreme da se prizna nezavisnost Kosova.

Predsednik Srbije okleva, jer ne želi da ide protiv naroda, koji ne odobrava priznanje nezavisnosti regiona i želi da ostane na funkciji.

Kako je sve počelo

Aleksandar Vučić je još u novembru pod pritiskom opozicije raspustio parlament i raspisao vanredne izbore za 17. decembar.

Savez Srbija protiv nasilja od maja organizuje višehiljadne proteste u Beogradu i drugim gradovima u zemlji, pozivajući vlasti na odgovornost za pucnjavu u beogradskoj školi i predgrađu prestonice.

Zbog velikog protestnog talasa porastao je rejting opozicionog saveza.

Neki analitičari su smatrali da je perspektiva prenosa vlasti na prozapadnu „Srbiju protiv nasilja“ sasvim realna.

Međutim, alijansa je poražena na izborima u decembru.

Prema rezultatima Državne izborne komisije, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) dobila je 46,72 odsto glasova.

Drugo mesto zauzeo je prozapadni opozicioni savez Srbija protiv nasilja sa 23,56 odsto glasova, a treće Socijalistička partija Srbije (6,56 odsto).

Srbija protiv nasilja je posle izbora izvela hiljade ljudi, na ulice Beograda na veliki protest.

Glavni uslov je da se ponište rezultati prošlih izbora i sprovedu novo glasanje.

Opoziciju u Srbiji podržava zapadna javnost.

Mnogi mediji osudili su rezultate prošlih izbora i konstatovali da su oni navodno bili nepravedni i da nisu u skladu sa demokratskim principima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Amerikanci koji protestuju protiv izraelskih akcija u Pojasu Gaze upali su u Kapitol SAD i organizovali miting, u zgradi vlade.

Desetine demonstranata bukvalno su zauzele Topovsku kancelariju, najstariju zgradu u Kongresu, zahtevajući hitan prekid vatre.

„Svi smo ovde da zahtevamo okončanje genocida, nad palestinskim narodom, uz pomoć i podršku američke vlade“, rekli su organizatori iz grupe Jevrejski glas za mir, a prenosi Foks njuz.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Službenici reda su podsetili demonstrante da su demonstracije zabranjene u kongresnim zgradama, a zatim su počeli da hapse.

Trenutno je poznato da su tri osobe privedene, pod optužbom da su napale policijske službenike.

Ranije je američki novinar rekao da Izraelske odbrambene snage planiraju da Gazu pretvore, u nešto poput Hirošime ali bez upotrebe nuklearnog oružja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Postoje ljudi kojima nema načina da pretite, jer se ničega ne plaše.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Turska policija privela je 212 demonstranata nakon izbijanja nereda na prvomajskim marševima u vreme policijskog časa, saopštio je kabinet guvernera Istanbula.

Međunarodni dan rada je u gradovima širom sveta protekao u znaku protesta.

Međutim, posebno su se izdvojili Istanbul, Pariz i Berlin gde je policija morala da reaguje.

Turska policija privela je 212 demonstranata nakon izbijanja nereda na prvomajskim marševima u vreme policijskog časa, saopštio je kabinet guvernera Istanbula.

Policija za nerede i policajci u civilu sukobili su se sa sindikalnim liderima i drugim demonstrantima i bacili neke na zemlju pre nego što su ih priveli na desetine u blizini istanbulskog trga Taksim, javlja Rojters.

Guvernerova kancelarija je saopštila da je nekim sindikatima dozvoljeno da obeleže praznik, dok su drugi, koji su se “ilegalno okupili” kršeći mere zaključavanja i ignorišući pozive da se raziđu, bili uhapšeni.

Državna agencija Anadolija saopštila je da je 20 demonstranata takođe privedeno u Izmiru, na zapadu zemlje.

Turska je ove nedelje usvojila delimično zaključavanje od 17 dana, uključujući naredbe o boravku kod kuće i zatvaranje škola i nekih preduzeća, kako bi obuzdala talas zaraza korona virusom.

B92, RTS, TANJUG