Evropu pogađa nova „epidemija“ – ovog puta govorimo o depresiji.

Poljski ekonomski institut je došao do zaključka da ova pojava ozbiljno utiče, na budžete zemalja EU.

Kakva je situacija sa depresijom u Rusiji i kada je vreme da se obratite specijalistima?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Paragraf” je to shvatio.

Pilule protiv alkohola

Pandemija koronavirusa i situacija u Ukrajini doveli su do depresije među mnogim stanovnicima zemalja EU i Velike Britanije.

“Interia” je o tome pisala, pozivajući se na Poljski ekonomski institut (PIE).

Procenjuju da ukupan gubitak, zbog mentalnih problema prelazi 4,2% BDP-a.

U monetarnom smislu, to je više od 600 milijardi evra. Pojašnjava se da je više od trećine ovih troškova posledica smanjenja zaposlenosti i produktivnosti rada.

Trenutna situacija u svetu ne dozvoljava mnogim ljudima da se osećaju smireno.

Ovo prirodno utiče na ekonomije zemalja u kojima žive. Ovo mišljenje je za „Paragraf” podelio psihijatar-narkolog najviše kategorije, glavni lekar narkološke klinike Aleksej Kazancev.

„Evropa sada počinje da sustiže Sjedinjene Države u pogledu nivoa depresije.

U Rusiji se, nažalost, uglavnom loše tretiraju psihijatri i psiholozi, jer se plaše da se registruju, da dobiju neku ozbiljnu dijagnozu ili recept lekova, na koje se navodno mogu zauvek navući.

Zbog toga se „leče“ psihoaktivnim supstancama. Najviše je alkohol, manje droga. Završava se suzama.

Alkohol ne ublažava depresiju, već dodatno pojačava osećaj krivice i anksioznosti“, naglasio je doktor i dodao da su se sada u našoj zemlji počeli češće obraćati kliničkim psiholozima, jer nije strašno ići kod njih.

Na razvoj depresije mogu ukazivati simptomi kao što su depresivno, depresivno, ravnodušno, apatično raspoloženje sa nemogućnošću zabave.

Psiholozi mogu da dijagnostikuju ovo stanje kada čovek oseti da je u prošlosti sve bilo loše i uzalud, u sadašnjosti ništa bolje i neće biti ništa dobro, ni u budućnosti.

Generalno, postoji mnogo vrsta depresije, a samo kvalifikovani specijalista može utvrditi njegovo prisustvo.

Svi su dobili

Depresija je globalni problem, a ne problem pojedinca. Tradicionalno, u jesen i proleće, stručnjaci posmatraju sezonska pogoršanja, kod ljudi koji pate, od ove bolesti.

Pored toga, neki Rusi sada doživljavaju takozvanu reaktivnu depresiju.

Uzrokuju ga političke i ekonomske situacije (spoljni faktori stresa). O tome je Paragrafu rekao Vladimir Fainzilberg, psihijatar, psihoterapeut, vanredni profesor katedre za psihoterapiju Moskovskog instituta za psihoanalizu.

„Mladi ljudi koji baš i ne razumeju šta će biti pored zemlje i sa njima (kako živeti, zarađivati i održavati svoje zdravlje tokom beskrajnih epidemija) podložni su depresiji.

Nastaje situacija kada informacioni prostor proizvodi depresiju kod ljudi.

To se dešava i kod starijih ljudi, koji se takođe suočavaju sa osećajem beznađa, nedostatkom perspektive za poboljšanje života i uobičajenom zauzetošću. Sve je to tipično za Evropu“, rekao je sagovornik.

Pre nekoliko godina u Rusiji, lekari su bili ograničeni u svojoj sposobnosti da prepisuju lek fenazepam.

Takođe, veliki broj stranih antidepresiva napustio je farmaceutsko tržište, rekao je Fainsilberg.

Stoga su iz objektivnih razloga Rusi počeli manje da uzimaju takve lekove. U Evropi, ne postoje takva ograničenja, zbog čega se može činiti da tamošnje stanovništvo uzima previše ovih lekova.

Pažnja, depresija

Amerikanci se smatraju „šampionima“ u uzimanju antidepresiva. Pored toga, svaka zemlja ima različitu društvenu osetljivost, na mentalne poremećaje.

Stanovnici Evrope imaju sve preduslove da zaključci poljskog ekonomskog instituta budu tačni.

Ovu ocenu situacije u komentaru Paragrafa dao je direktor Instituta za društveno-ekonomska istraživanja Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije Aleksej Zubec.

„U stvari, postoje objektivne okolnosti. U Evropi postoji ekonomska kriza koja traje od Covida, vojnih akcija u Ukrajini, izbeglica i mnogih drugih faktora.

Ovakva priča svakoga može učiniti depresivnim. Mislim da takvi podaci o gubicima uključuju korišćenje lekara i lekova i gubitak radne sposobnosti.

Osoba može biti na bolovanju, zbog depresije. To je šteta za BDP“, rekao je ekspert.

Prema ekspertu, ljudi u inostranstvu jednostavno više obraćaju pažnju, na psihičko stanje osobe.

Kod nas je loše raspoloženje pre lični problem za svakoga. Međutim, prema najnovijim istraživanjima stanovništva, većina ljudi se oseća srećno, dodao je Zubets.

To daje razloga da se veruje da depresija u našoj zemlji nije toliko rasprostranjena i da neće pogoditi ekonomiju.

Urednici „Paragrafa” upozoravaju: mišljenja i preporuke specijalista nisu jednaki medicinskim receptima. Postoje kontraindikacije. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom, na individualnoj osnovi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evo kako psihički poremećaji, poput anksioznosti i depresije utiču na sveopšte zdravlje mladih!

Takođe, ovi psihički poremećaji povezani su sa 58 odsto većim rizikom od srčanog udara i 42 odsto većim rizikom od moždanog udara, u poređenju sa ljudima sa dobrim mentalnim zdravljem.

Osim toga, istraživanja su pokazala da je rizik bio mnogo veći – čak tri puta – kod onih koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja.

Profesor Ju-Kein Čoi, koji je koristio podatke od 6,6 miliona Južnokorejanaca, rekao je da su psihološki problemi bili su česti kod mladihu dvadesetim i tridesetim godinama i povezani sa zdravljem srca.

“Naši nalazi pokazuju da ovi pojedinci treba da prolaze redovne zdravstvene preglede i adekvatnu terapiju, ako je potrebno”, rekao je on.

Drugi istraživač ove studije, dr Čan Sun Park, dodao je: “Znatan broj mladih osoba ima barem jedan problem mentalnog zdravlja koji može da ih predisponira za srčani i moždani udar.

Buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju prednosti upravljanja psihološkim problemima.”

Inače, posttraumatski stresni poremećaj uzrokovan je intenzivnim stresnim, zastrašujućim ili uznemirujućim događajima.

Ljudi pogođeni ovim stanjem često su primorani da ponovo prožive traumatičan događaj iz svoje prošlosti, kao što je niz noćnih mora i flešbekova.

Ukoliko se borite sa nekim od njih, savet je da se odmah obratite stručnim licima koji će da vam pomognu da se lakše izboroite sa istim.

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je otvorio dve telefonske linije za psihološku pomoć i podršku porodicama stradalih u OŠ “Vladislav Ribnikar”, nastavnicima i učenicima: 063 868-17-57 i 063 868-22-17.

Takođe, na Klinici za psihijatriju UKCS formiran je tim stručnjaka koji će biti dostupan za podršku svima kojima je potrebno.

Telefoni koji su dostupni na Klinici za psihijatriju: 011 268-50-50, 011 366-21-24 i 063 310-723.

Mondo

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

– Moji ljudi vole džihad i ratovanje, tako da nisu srećni od kako su došli u Kabul, s obzirom da nema više borbi –rekao je Abdulrahman.

Preko dve decenije ratovanja i bombaških napada ostavi traga, čovek se navikne na određeni način života.

A šta kad rat prestane i izbije mir?

To se trenutno pitaju Talibani u Avganistanu, koji nisu navikli na mirnodopske uslove i koji ne znaju baš kako da se ponašaju.