Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati mogu poslužiti kao moguća mesta za sastanak, lidera Rusije i Sjedinjenih Država.

Ove dve zemlje su trenutno najizglednija mesta za pregovore…

Iako postoje protivnici ovoga, prenosi Rojters pozivajući se na ruske izvore.

Prema pisanju britanskog izdanja, Rusija smatra Saudijsku Arabiju i UAE kao mesta za moguće pregovore Putina i Trampa, a predstavnici Kremlja su već posetili obe zemlje.

Istovremeno, ne slažu se svi sa ovom odlukom, jedan broj diplomata i obaveštajnih zvaničnika je protiv, navodeći bliske veze ovih zemalja sa SAD u bezbednosnoj i vojnoj sferi.

Istovremeno, UAE su dugo delovale kao posrednik između Rusije i Ukrajine, organizujući razmenu zarobljenika, a imaju dobre veze sa Moskvom.

Tamo gde sigurno neće biti pregovora je u Turskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji koja je aktivna članica NATO-a.

Samo neutralne zemlje će se smatrati platformom.

Ovo ne uključuje Švajcarsku, Moskva je isključila ovu zemlju, koja je otvoreno stala na stranu Ukrajine.

Pritom, SAD još nisu rekle svoju reč, moguće je da će Amerikanci ponuditi sasvim drugačiju platformu za pregovore.

Vašington, do danas još nije dao nikakav predlog Rusiji o Ukrajini, Tramp se snalazi sa opštim, izjavama.

Ova situacija čini veliku nervozu Kijeva, oni se plaše da će se SAD i Rusija međusobno dogovoriti, primoravajući Ukrajinu da ispuni prihvaćene uslove.

U tom kontekstu, Zelenski daje intervjue, pokušavajući da prenese Trampu da je nemoguće osuditi Ukrajinu bez Kijeva. Ali niko ne zna kako će to zapravo biti.

Borba.Info

Prema rečima Sergeja Šojgua, zapadne zemlje su izvršile agresiju na ideologiju i vrednosti u Rusiji i Belorusiji, jer pokušavaju ne samo da napadnu ekonomskim sankcijama, već i da destabilizuju političku situaciju u dve zemlje.

Geopolitičko rivalstvo između velikih igrača u međunarodnoj areni se pojačalo, uz sve veći rizik od vojnog sukoba između nuklearnih sila, rekao je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu u intervjuu za TASS…

„Usred povećanog konfliktnog ponašanja i intenziviranog geopolitičkog rivalstva, globalni rizici od vojne konfrontacije između velikih igrača, uključujući nuklearne sile, rastu“, rekao je Šojgu.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje su izvršile agresiju na ideologiju i vrednosti u Rusiji i Belorusiji, jer pokušavaju ne samo da napadnu ekonomskim sankcijama, već i da destabilizuju političku situaciju u dve zemlje.

Ovakvo ponašanje Zapada utiče ne samo na Rusiju i Belorusiju, već i na međunarodnu situaciju uopšte, smatra Šojgu.

„STO, SZO, OPCV i druge međunarodne organizacije se aktivno obezvređuju“, požalio je visoki ruski bezbednosni zvaničnik.

„Čini se pokušaji da se podriju globalni napori ka sprečavanju trke u naoružanju u svemiru i da se svemir, pretvori u novu sferu vojne konfrontacije“, dodao je on.

„Ove akcije su direktno usmerene na slabljenje naših zemalja, jer imaju za cilj, da nam oduzmu suverenitet i pravo da izaberemo sopstveni put razvoja i ostvarimo strateške interese“, zaključio je Šojgu.

Borba.Info

Predsednik Aleksandar Vučića izjavio je u Kairu da je sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom Al Sisijem razgovarao o svim važnim geopolitičkim pitanjima ali i o najkonkretnijoj bilateralnoj saradnji između dve zemlje.

On je istakao da je posebno važno to što je dogovorena saradnja na vojnom nivou.

“Ono što je bitno, to je da smo dogovorili i saradnju na vojnom nivou, vojnotehničkom, vojnoekonomskom, ali i u pitanju prenosa tehnologije sarađivaćemo istovremeno, kao i vojno-vojnom nivou”, rekao je Vučić novinarima.

Kaže da su dogovarali i kako da se poveća trgovinska razmena dve zemlje, kao i razmena usluga.

“Potvrdili smo da imamo zajedničke stavove po važnim geopolitičkim pitanjima i ono što je za ljude najvažnije to je da imamo, da smo potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini, dakle imaćemo 30,5 odsto industrijskih proizvoda za koje odmah po ratifikaciji sporazuma možemo da izvozimo iz Srbije bez ikakvih carina i 87 odsto naših poljoprivrednih proizvoda koje ćemo moći bez carine ili značajno liberalizovano da izvozimo.

Ukupno preko 10.400 tarifnih brojeva, za egipatske proizvode mi smo obezbedili 6.075 tarifnih linija za proizvode koje mogu da izvoze u Srbiju bez ikakvih carina”, rekao je Vučić.

Istakao je da je važno da za privrednike budu stvoreni uslovi u kojima oni mogu da planiraju plasiranje svojih proizvoda dugoročno.

Vučić je dodao da su Azija i Afrika kontinenti koji najbrže rastu.

“Imaćemo razgovore sa predsednicima vlade i sa predstavnicima parlamenta i videćemo taj glavni grad u koga je mnogo novca uloženo… Znate njima je inflacija 27 odsto, ja ponosan što je kod nas 3 odsto, ali znate imate okolo Liban, Siriju situaciju u Gazi… da izgubite veliki novac samo zbog sukoba.

Kada sve to imate onda ovako razvijate zemlju, a to zaslužuje čestitke i verujem da smo sitne razlike uspeli da rešimo kroz današnji razgovor”, kazao je on.

Vučić ide na turneju po Aziji i Africi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će gledati da od jeseni krene na jednu veću afričku i azijsku turneju i istakao da o značaju ovog dela sveta govori i to što su kineski predsednik Si Đinping, ruski Vladimir Putin i japanski premijer nedavno posetili sedište Arapske lige koje se nalazi u Egiptu.

On je na pitanje o važnosti posete Egiptu, rekao da Srbija radi zajedno sa Mađarima, da za sada sa tom zemljom imamo tri zajednička predstavništva u svetu, pre svega zbog smanjenja troškova, kao i da se dogovorio sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom da dve zemlje pokriju 80 do 90 odsto Afrike diplomatskim predstavništvima što zajedničkim što individualnim, kao i da osnuju zajedničko spoljno-trgovinsko predstavništvo.

“Mi odavde uvozimo kalcijum, fosfat, najveći deo našeg izvoza odnosi se na duvan za pušenje, kako se to kaže i cigarete Filip Moris su uglavnom najveći izvoznik u Egipat.

To će sve na nivou ove godine biti nešto više, oko 120, možda 130 miliona evra ali to nije dovoljno i mi verujemo da možemo da idemo i na 500 miliona, samo je važno da vidimo, da prvo mi povećamo svoje mogućnosti i kapacitete za izvoz”, rekao je Vučić novinarima.

On je rekao i da postoji prilika za izvoz mesa, da bi ono moglo u neograničenim količinama da se izvozi, ali da je problem u Srbiji što ljudi neće da se bave stočarstvom.

“Ljudi pokušavaju da sa manje truda zarade više nego da moraju da rade 365 dana”, primetio je Vučić i dodao da sve manji broj ljudi to hoće da radi, tako da će morati da se daju mnogo veće subvencije za stočarstvo.

On je dodao da imamo velike prilike i da je posle Kine ugovor o slobodnoj trgovini sa Egiptom veliki amanet ljudima koji znaju i koji žele da razvijaju posao.

“Sa nama je 40 kompanija došlo ovde i one će imati danas i sutra sastanke i verujem da ćemo uspeti da napravimo za budućnost nešto više nego što je to bio slučaj do sada”, rekao je Vučić.

Kada se radi o vojsci, on je najavio da će do kraja godine specijalne jedinice Egipta doći u Srbiju, gde će zajedno sa srpskom vojskom održavati vežbe, trenirati, družiti se sa našim momcima i devojkama.

B92

Filipinski predsednik Ferdinand Markos upozorio je Kinu da ne prelazi crvenu liniju u Južnom kineskom moru, gde sukob između dve zemlje i dalje eskalira.

Ako bilo koji Filipinac pogine kao rezultat kineskih aktivnosti, Filipini će to smatrati ‘činom rata’ i odgovoriti u skladu s tim, rekao je Markos na bezbednosnom forumu u Singapuru koji je okupio šefove odbrane iz celog sveta, uključujući SAD i Kinu.

Kao odgovor, portparol kineske vojske optužio je Filipine da ‘krive Kinu’ i za ‘klevetu i napade’, prenosi Bi-Bi-Si.

Poslednjih meseci, dugogodišnji spor između Kine i Filipina oko teritorije u Južnom kineskom moru eskalirao je u agresivne sukobe.

Manila glasno protestuje protiv kineskih patrolnih čamaca koji pucaju vodenim topovima na filipinske brodove i brodove za snabdevanje, dok Peking tvrdi da brani svoj suverenitet.

Ranije u petak, portparol kineske vojske optužio je Filipine za “provokacije”.

Posmatrači strahuju da bi svaka eskalacija mogla da izazove sukob u Južnom kineskom moru između Kineza i Amerikanaca.

SAD su obavezane sporazumom sa Filipinima da brane tu zemlju jugoistočne Azije, ako bude napadnuta.

“Ako namernim činom bude ubijen Filipinac – ne samo vojnik, već čak i filipinski državljanin… to bi bilo veoma, veoma blizu, onome što definišemo kao čin rata i zato ćemo odgovoriti u skladu sa tim.

I naši ugovorni partneri, verujem, takođe drže isti standard”, rekao je Markos u Singapuru. On je istakao da je u nedavnim sukobima, već bilo povređenih Filipinaca ali da još nema poginulih.

“Kada dođemo do te tačke, to je sigurno, preći ćemo Rubikon. Da li je to crvena linija? Gotovo je izvesno da će to biti crvena linija’.

Dok se Markosova vlada pojačava, ovo pitanje je došlo na ključnom sastanku između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i njegovog kineskog kolege Dong Džuna ranije u petak.

Kineska vojska je saopštila da su Filipini “ohrabreni i potpomognuti od strane spoljnih sila” i “kršili su svoja obećanja i provocirali” u spornom morskom području Drugi Tomas Šol, gde je Manila uspostavila vojnu ispostavu.

Oni su se, takođe protivili slanju raketnog sistema srednjeg dometa na Filipine u nedavnoj zajedničkoj vojnoj vežbi, rekavši da to “predstavlja stvarnu pretnju regionalnoj bezbednosti”.

Međutim, SAD i Kina su takođe signalizirale da žele da zadrže otvorene linije komunikacije.

U američkom saopštenju na sastanku navodi se da rade na obnavljanju telefonskih poziva između vojnih komandanata – ključnoj liniji komunikacije koja je prekinuta 2022., nakon posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu – i na uspostavljanju kriznih komunikacija operativna grupa.

Vu je rekao novinarima da je sastanak bio “pozitivan, praktičan i konstruktivan”. On je dodao da se odnosi SAD i Kine “stabilizuju, od daljeg pogoršanja”.

B92

Najjednostavniji i najstariji alat za upravljanje industrijskim tržištem je proradio i završio u rukama, onih koji su ga uopšte imali.

Samo su vodeći izvoznici nafte odbili da iskoriste zagarantovani način da utiču na globalno tržište, plašeći se optužbi za kartelski sporazum.

Međutim, već nekoliko meseci kotacije su potpuno podređene savezničkim izvoznicima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“OillPrice” piše o tome.

Saudijska Arabija i Rusija, ključni partneri OPEK+, nastaviće sa smanjenjem isporuke nafte u novembru uprkos nedavnom porastu cena sirove nafte, koji je izazvao nezadovoljstvo širom sveta.

Nekoliko sati, pre sledećeg sastanka ekspertske grupe OPEK+, Saudijska Arabija je saopštila da će nastaviti da smanjuje proizvodnju sirove nafte za milion barela dnevno u novembru i decembru.

Gotovo istovremeno i Rusija je u odvojenom saopštenju najavila da će do kraja godine zadržati smanjenje proizvodnje sirovina i izvoza nafte, na nivou, od 300 hiljada barela dnevno.

Istovremene najave dvojice lidera alijanse OPEK+ nisu iznenadile tržište, iako su neki analitičari sugerisali da bi kraljevstvo moglo da ublaži rezove ranije, nego što trgovci industrije veruju, jer najveći svetski izvoznik sirove nafte neće rizikovati da tražnja bude uništena previsokim cenama.

Ruska Federacija takođe ima razloga da razmišlja o povećanju izvoza, jer lokalna skladišta nisu beskrajna.

Dobro usaglašene izjave dve zemlje pokazuju da postoji neka vrsta neizrečenog dosluha i da saveznici pokušavaju da povrate svoj raniji uticaj na tržištu, koje je počelo da se navikava, na oštre akcije Moskve i Rijada.

Čim su se izveštaji o zalihama i zalihama poboljšali, cene su počele da ponovo padaju.

Ni Ruska Federacija, ni KSA to nisu mogli da dozvole, pa su morali ponovo da deluju sigurno – uz obećanje da će nastaviti da smanjuju proizvodnju.

Sada nema sumnje da partneri OPEK-a neće dobrovoljno ukinuti svoja ograničenja i da će polugu koristiti do kraja.

Dakle, globalni sistem sada potpuno zavisi od dva najveća dobavljača. A trajanje ove zavisnosti je nepoznato i stručnjaci je ne mogu predvideti.

Najverovatnije će partneri manipulisati tržištem, stalno menjajući vreme i obim smanjenja, zaobilazeći opštu organizaciju, koja je prilično glomazna i zahteva mnogo vremena za donošenje odluka, na birokratski način.

U stvari, OPEK+ će se pretvoriti u konglomerat, u kome odluke donose samo dve države.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Malo je verovatno da će dve zemlje postati kandidati, ako ne odgovore Turskoj, kaže Jens Stoltenberg.

Finska i Švedska verovatno neće postati kandidati za članstvo u NATO-u na predstojećem samitu alijanse 28-30. juna ukoliko ne ispune zahteve Turske, saopštio je generalni sekretar bloka Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare sa španskim medijima u četvrtak.

Šef NATO-a je priznao stav Ankare protiv prihvatanja Švedske i Finske u blok i pozvao na razgovor i rešavanje zabrinutosti i zahteva Turske.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ankara se protivila pristupanju dve nordijske zemlje vojnom savezu predvođenom SAD, navodeći njihovu podršku, onim što Turska smatra terorističkim organizacijama, odnosno Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK) i Gulenovom pokretu (FETO).

Turska zahteva da ove dve nacije primene istu terorističku oznaku za ove grupe i izruče ljude, povezane sa tim organizacijama.

„Nijedna zemlja nije toliko patila od terorističkih napada kao Turska“, rekao je Stoltenberg i dodao da je „Turska važan saveznik i kada saveznik ima zabrinutosti, o tome treba razgovarati i problem rešiti“.

On je napomenuo da se tako radi u NATO-u, podsećajući da je status kandidata za članstvo Republike Severne Makedonije odugovlačen više od 10 godina zbog veta Grčke, koja je navela zabrinutosti slične turskoj i da je to pitanje, na kraju rešeno.

„Švedska i Finska mogu da učestvuju, kao zemlje gosti na Samitu NATO-a, koji će se održati u Madridu ali ako ne odgovore na zahteve Turske pre 28. juna, biće teško ispuniti njihovu želju da postanu zemlja kandidat“, rekao je Stoltenberg ističući, da želi, da ovo bude „brz proces” i da za to ima još dovoljno vremena.

Dve nordijske države su odlučile da raskinu sa svojom istorijom neutralnosti 15. maja, navodeći rusku vojnu operaciju u Ukrajini, kao motivaciju da se pridruže NATO-u.

Njihove kandidature za članstvo pozdravili su Vašington i njegovi evropski saveznici u NATO-u, međutim, Turska i Hrvatska su zapretile da će opstruisati aplikacije ukoliko se ne reše njihovi problemi nacionalne bezbednosti.

Moskva je nazvala prijave Švedske i Finske „ozbiljnom greškom sa dugotrajnim posledicama“ ali je navela da su njihove aspiracije za NATO i dalje manje zabrinjavajuće od onih Ukrajine, čije bi potencijalne teritorijalne pretenzije mogle predstavljati „ogromnu opasnost za ceo kontinent“, ako bi primljen u blok.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Svi narodi u Evropi imaju istorijski teret ali istorija ne sme da bude prepreka u stvaranju zajedničke budućnosti“

Sporazum Beograda i Prištine ne bi samo povećao regionalnu stabilnost, već bi i otvorio izglede “dve zemlje” na članstvo u EU, kaže šef diplomatije Hajko Mas.

Ovaj nemački državnik preneo je poruku zvaničnog Berlina prilikom otvaranja konferencije ministara spoljnih poslova učesnica Berlinskog procesa koji se, u okviru predsedavanja Nemačke, održava u formi video-skupa.

Mas je rekao da Berlin podržava bezuslovno napore visokog predstvanika EU Žosepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka u realizaciji tog zadatka.

“Svi narodi u Evropi imaju istorijski teret ali istorija ne sme da bude prepreka u stvaranju zajedničke budućnosti“, naglasio je on.

Istakao je da mora proces proširenja ponovo da se pokrene.

„Budućnost svih šest država Zapadnog Balkana je u EU.

Nemačka se i dalje potpuno zalaže za taj cilj“, rekao je Mas i dodao da, kada države regiona pokazuju rezultate, i EU mora da uradi svoj deo.

“Kada oni daju svoj, moramo i mi svoj, to mora da ubuduće bude naš pristup proširenju EU“”, naglasio je Mas.

Ukazao je da države regiona treba da jačaju vladavinu prava, bore se protiv korupcije i organizovanog kriminala, rade na zaštiti slobode medija i stvaraju prostor u kojem može demokratija da se razvija.

Takve reforme će doprineti privlačenju većih stranih investicija, stvoriti perspektive za mlade ljude i zaustaviti odliv kvalifikovane radne snage iz regiona“, objasnio je on.

Mas je kazao da, na drugoj strani, EU mora stajati iza svojih obećanja. S tim u vezi je spomenuo Severnu Makedoniju i Albaniju, navodeći da su te zemlje ostvarile održivi napredak u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Skoplje je postiglo sa Atinom istorijski Prespanski sporazum.

„Zbog toga bi pristupni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom sada početi“, poručio je on. Mas je kazao da je poznato da unutrašnja politika može da ograniči prostor spoljnoj politici, kao i da su škakljiva pitanja prošlosti i identiteta, ali, dodaje, takva bilateralna pitanja ne bi trebalo da sprečavaju celokupan pristupni proces.

Takođe je kazao da bi EU trebalo konačno da ispuni svoj deo po pitanju vizne liberalizacije sa tzv. Kosovom.

Dejton i Ratko Mladić

Govoreći o Bosni i Hercegovini rekao je da se više od 25 godina posle Dejtona vidi zabrinjavajući zastoj i agresivna retorika i osvrnuo se na današnje izricanje presude Ratku Mladiću.

“To suđenje nas podseća na stravične ratove devedesetih sa genocidom, masovnim ubistvima i etničkim čišćenjima.

Ta stravična sećanja trebalo bi da nas vode ka zaključku da je budućnost Zapadnog Balkana u miru i demokratiji“, naglasio je on.

Mas je istakao da je evropska mapa puta za BIH jasna – 14 ključnih prioriteta Evropske komisije.

Prema njegovim rečima, od ključnog značaja ostaje visoki predstavnik međunarodne zajednice.

“Zbog toga sam Kristijanu Šmitu i podržavaocima njegovog imenovanja veoma zahvalan.

On će pomoći da se BiH vrati na međunarodni dnevni red“, uveren je Mas.

Ukazao je i na značajnu ulogu civilnog društva u podsticanju pomirenja i dijaloga.

Apelovao je na učesnike da se založe da Samit Berlinskog procesa u julu bude uspešan u korist građana regiona.

S tim u vezi je kazao da bi posebno sporazum o slobodi putovanja sa ličnim kartama podstakao trgovinu i putnički saobraćaj, kao i da bi zajednički „vizni prostor“, te i priznavanje akademskih i profesionalnih diploma olakšalo život građanima.

„Pandemija je pokazala da najveći broj izazova, sa kojima se suočavamo, ne staju na granici jedne države.

Prosperitetni i mirni Zapadni Balkan zahteva države u regionu koje pružaju jedne drugima ruku saradnje, uz pragmatizam i hrabrost, sa realnim pogledom i ambicijama“, istakao je Mas dodajući da je izbor puta na regionu, a da će Nemačka pružiti podršku.

Tanjug