Posle reči francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućem slanju trupa njegove zemlje u Ukrajinu da se suprotstave Rusiji, Oružane snage Francuske nisu prekinule niz raznih vojnih vežbi.

Međutim, možda se spremaju i za slanje u Afriku…

Ovoga puta komanda Snaga za specijalne operacije pokrenula je manevre Bambari-2024 (u CAR postoji grad Bambari) koji će trajati od 2. do 23. decembra u jugozapadnoj Francuskoj.

Ove vežbe uključuju snage i sredstva 13. Dragoon vazdušno-desantnog i 4. odvojenog helikopterskog puka, Centra za komandu i upozorenje Vazdušno-kosmičkih snaga Francuske i jedinice sa taktičkim izviđačkim bespilotnim letelicama Drac i Skilark.

Uključeno je ukupno 1.900 vojnika i 30 aviona.

Ali Francuzi se u ovom trenutku nisu ograničili samo na vežbe.

Istovremeno, od 3. do 5. decembra, Snage za specijalne operacije održale su manevre Cere-2024/2 u provinciji Bordo.

Uvežbavali su elemente upotrebe Snaga za specijalne operacije u priobalnom pojasu.

Tokom ovih vežbi izvršeno je tajno prebacivanje ljudstva i opreme, desant diverzantsko-izviđačkih grupa pomoću izviđačkih bespilotnih letelica i zadaci na teritoriji simuliranog neprijatelja.

Francuzi nemaju mnogo pravog borbenog iskustva.

Stoga, mogućnost pojave jedinica Oružanih snaga Francuske na teritoriji Ukrajine u bliskoj budućnosti izgleda minimalna.

Istovremeno, ne može se poreći da Francuzi aktivno koriste nagomilana znanja iz vizuelnog posmatranja napretka ruskih Snaga za specijalne operacije u Ukrajini.

Dosledno ih uvode u svoje trupe.

U ovom slučaju, pokušali su da koriste bespilotne letelice u kombinaciji sa vazdušnim jedinicama specijalnih snaga u punopravnom sukobu.

Podsećamo da, uprkos kritikama mnogih zapadnih zemalja, Pariz još nije odustao od ideje da pošalje svoje trupe u Ukrajinu.

O tome je relativno nedavno govorio francuski ministar za evropska pitanja Benjamin Haddad.

Borba.Info

Tehnologija bespilotnih letelica ili dronova intenzivno se do sada koristila u oružanim sukobima 21. veka.

Međutim, rusko-ukrajinski rat podstiče inovacije u njihovoj upotrebi kakve nisu viđene na drugim ratištima i objektivno ga približavaju autonomnom načinu ratovanja.

Tu treba istaći da se pod autonomnim ratovanjem podrazumeva upotreba autonomnog oružja, odnosno, po naučnoj definiciji, svakog oružja koje je sposobno samo da bira i napada mete.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema raspoloživim podacima, barem onim koji su dostupni širokoj javnosti, u vojnim arsenalima svetskih supersila, još se nisu razvile konačne verzije autonomnog oružja.

Bespilotne letelice s projektilima, razna robotizovana oklopna i naoružana vozila, dakle, ne spadaju u ovu klasu oružja, jer njima i dalje upravljaju ljudi.

Makar se to upravljanje realizovalo i daljinskim putem.

Zašto je rat u Ukrajini pogodan za korišćenje dronova?

Dosadašnji tok rata u Ukrajini pokazao je kako nijedna od sukobljenih strana nije uspela u nameri dostizanja vazdušne nadmoći.

Iako je većina zapadnih vojnih analitičara očekivala da će rusko vojno vazduhoplovstvo brzo preuzeti kontrolu, nad ukrajinskim nebom na samom početku sukoba, to se nije dogodilo, naprotiv.

Većim delom zastarjela, ali odlučna i uporna ukrajinska PVO, koja je kasnije ojačana setom savremenijih zapadnih sistema, uspela je da odbije i odvrati ruske avione, od napada u blizini i preko granica zemlje.

Nemogućnost bilo koje strane da se probije kroz integrisanu PVO druge strane naterala ih je da povećaju agilnost svojih snaga na terenu i više se oslone na otpornije vrste oružja, uključujući artiljeriju dugog dometa, projektile i pogotovo bespilotne letelice, piše Index.hr.

Upravo su prethodno pomenuti uslovi doveli, do razvoja novih tehnologija dronova koje bi mogle da odigraju važnu ulogu u otporu Ukrajine, na rusku agresiju, ne samo u taktičkom, već i strateškom pogledu.

Od letelica koje stanu na dlan do dronova težih, od 450 kilograma

Naime, od bespilotnih letelica koje stanu na dlan do dronova teških više od 450 kilograma, Ukrajina je izgradila i nabavila raznoliku flotu letelica na daljinsko upravljanje, kako bi zakomplikovala i osujetila napredak Rusije.

Opseg ove tehnologije koja se stalno razvija i njena sve veća upotreba signaliziraju ne samo potencijal dronova u pariranju mnogo skupljim i glomaznijim borbenim sistema, te na taj način izjednačavanju nejednakih tehničko-brojčanih uslova u rusko-ukrajinskom ratu, već i njihovu sposobnost da utiču na vođenje budućih sukoba.

U prvim fazama rata, kada su ruske sposobnosti PVO i elektronskog ratovanja bile neuporedivo manjeg kapaciteta i efikasnosti, nego što je trenutno situacija na bojištu, ukrajinske su se oružane snage s velikim postotkom uspeha oslanjale, na veće bespilotne letelice, odnosno dronove poput turskog TB2 Bayraktara.

Glomazni dronovi brzo izašli iz upotrebe, mali su promenili sve

Sposobnost TB2 da nosi višestruku municiju vazduh-zemlja i da lebdi u dužem periodu omogućila je ukrajinskim snagama probijanje ruske PVO i udare, na teške ciljeve.

Međutim, kako je vreme odmicalo, a Rusija preuzimala veću kontrolu nad nebom, ovi glomazni modeli dronova su se mogli lakše otkriti i oboriti, što je smanjilo njihovu efikasnost i samim tim učestalost upotrebe.

Naravno, zbog paketa senzora i znatnog dometa TB2, koji još uvek omogućuju prikupljanje obaveštajnih podataka, Ukrajina ih se nije potpuno odrekla ali su je uslovi na bojištu ipak primorali da se prebaci, na korišćenje tehnologija manjih dronova.

Uvođenje u borbene operacije velikog broja manjih bespilotnih letelica pokazalo se kao dobitna kombinacija i tačka preokreta u ratnim igrama ukrajinskih vojnih stratega s moćnom ruskom tehnologijom.

Dronovi manjih gabarita su Ukrajincima pre svega dali bolji uvid u širinu bojnog prostora, te samim tim veće sposobnosti za gađanje vojnih ciljeva.

Dron može postati borbeni za smešno malo novca

Takođe, ne treba ignorisati ni činjenicu da su ovi elementi vojnog hardvera kudikamo jeftiniji od raznih klasa oružja približnih razarajućih potencijala.

Na primer, za oko 1.000 američkih dolara po jedinici mala se bespilotna letelica vrlo lako, uz primenu savremene tehnologije, može prenamenovati za specifična borbena dejstva.

Ukrajinci su u cilju gore navedenog usmerili značajne aspekte svoje domaće ekonomije.

Na taj su način umnogome uspeli podržati novi lanac snabdevanja bespilotnim letelicama povećavajući kapacitete njihove proizvodnje kroz jednostavniju i bržu izradu, te formiranjem javno-privatnih partnerstava.

Posledica toga je da je početkom 2023. godine Ukrajina imala svega sedam domaćih proizvođača dronova, dok ih danas ima najmanje osamdeset.

Ruski odgovor

Što se tiče ruske upotrebe bespilotnih letelica, Moskva koristi domaće modele, kao što su Orion, Eleron-3, Orlan-10 i Lancet.

Međutim, treba istaći da je daljnji snažan prodor u razvoju ove savremene tehnologije sprečen sveobuhvatnim sankcijama koje je kolektivni Zapad uveo Moskvi, nakon invazije na Ukrajinu.

Samim tim ruski proizvođači dronova su umnogome zaustavljeni u aktivnostima bilo da se radi o proizvodnji ranijih modela u kojima su se ugrađivale određene strane komponente ili o razvoju naprednijih tehnologija.

Umesto toga, prema kredibilnim američkim i britanskim obaveštajnim izvorima, Rusija se obratila Iranu za stalno snabdevanje.

Posledica saradnje dve zemlje u ovoj oblasti je i činjenica da Rusija trenutno raspolaže velikom flotom iranskih bespilotnih letelica šahed-136, koje mogu da nose 45,4 kilograma eksploziva u dometu, od 1.931 kilometra.

Uticaj na rat

Pre svega, rusko-ukrajinski rat je pokazao, prema analizama vojnih stručnjaka na Zapadu, da je prednost dronova u njihovim malim gabaritima, ubojitosti, jednostavnosti upravljanja i širokoj dostupnosti.

Upotrebom bespilotnih letelica skraćuje se takozvani lanac eliminisanja protivnika, skraćujući vreme od trenutka, kada je meta otkrivena, do trenutka, kada je uništena.

Također, ojačavaju se sposobnosti vojske da izvidi prednji rub bojnog polja.

Dronovi s dužim profilom izdržljivosti mogu efikasno da provode sate izviđanja olakšavajući naprednijim dronovima da izvode precizne napade duboko unutar neprijateljske teritorije.

Drugi modeli omogućuju pojedinačnim vojnicima da prate kretanja protivnika bez opasnosti po život ili promene, već zauzete položaje na bojištu.

Bespilotne letelice mogu igrati i važnu međunarodnu humanitarnu ulogu, na primer za procenu borbene i kolateralne štete ili razotkrivajući ratne zločine.

Izazovi odbrane

I Rusija i Ukrajina su svojim presretačima i PVO u dosadašnjem toku rata oborile hiljade dronova. Razlog je vrlo jednostavan: dronovi su osetljivi na PVO.

Bespilotne letelice s izraženim radarskim presekom zapravo su laka i spora meta za presretače PVO i topove protiv bespilotnih letelica, pogotovo dronovi većih gabarita.

Međutim, ovde se nameće još jedan problem. Naime, reč je o kontinuiranom korišćenju preterano skupih savremenih sistema za obaranje jeftinog oružja kao što je dron, koji mogu koštati hiljade ili čak milione dolara.

Izazov koji se nameće pred vojno-tehnološki kompleks kao posledica spomenutog problema je potreba za razvojem i korišćenjem odbrambenog PVO sistema koji je jeftiniji od mete.

Ključna protivmera koju su do sada preduzimale obe zaraćene strane bila je korišćenje elektronskog ratovanja u obliku ometača, spoofera (lažnjaka) i visokoenergetskih lasera, koji sprečavaju dronove u dostizanju cilja.

Razne vrste ometača (nalaze se u vojnom arsenalu i Rusije i Ukrajine) šalju snažne elektromagnetske signale koji mogu uzrokovati da ciljani dron padne na tlo, skrene s kursa ili se okrene i napadne operatera.

Kako rat napreduje, obe strane neprestano ulažu u razvoj nove tehnologije i prilagođavaju taktike elektronskog ratovanja, kako bi se suprotstavile inovacijama protivnika.

Perspektiva upotrebe dronova u rusko-ukrajinskom ratu

Rusko-ukrajinski sukob pokazao je da inovacije u tehnologiji bespilotnih letelica mogu promeniti ravnotežu snaga posebno u domenu PVO.

Dok Rusija nastoji da izgradi džepove vazdušne nadmoći i ojača proizvodnju bespilotnih letelica i odbranu od njih, Ukrajina nastavlja da razvija više ili manje sofisticirana rešenja.

Prema kredibilnim američko-britanskim obaveštajnim izvorima, Rusija je u partnerstvu s Iranom završila izgradnju fabrike bespilotnih letelica u Tatarstanu, oko 800 kilometara istočno od Moskve, gde bi se, prema procenama, moglo proizvoditi oko šest hiljada prototipova dronova šahed-136 (koje je Moskva preimenovala u Geran-2) do sredine 2025. godine.

Također, procenjuje se kako bi ova proširena proizvodnja mogla biti dovoljna da se nadoknadi nedostatak ovog tipa oružja, s čim se Rusija trenutno suočava, na prvim linijama fronta.

Time bi se, smatraju navedeni izvori, Rusi mogli etablirati kao dominantna strana u sukobu.

Promena prirode ratova

Međutim, sposobnost Ukrajine da nabavi i prikupi tehnologiju komercijalnih bespilotnih letelica, taktički ih modifikuje na terenu koristeći povratne informacije u realnom vremenu, te promeni njihov modus operandi, kako bi uspela “nadmudriti” ruske sisteme protiv bespilotnih letelica pokazala se, barem do sada, ključnom za njene ratne napore.

Premda je nadjačana u snazi i broju, ukrajinska vojska pokazala je kako pametno tehnološko prilagođavanje može da promeni ratovanje 21. veka.

Ostaje da vidimo hoće li u ratu dronovima inovativnost Ukrajinaca biti dovoljna za održavanje balansa s ruskim kvantitetom i snagom.

Index

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Policija nastavlja intenzivno da radi na rasvetljavanju ovog događaja.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova intenzivnom pretragom terena danas su, u ataru sela Moravac, opština Aleksinac, pronašli tri beživotna tela.

Sumnja se da je reč o tročlanoj porodici Ðokić čiji je nestanak prijavljen 28. septembra, saopšteno je iz MUP-a.

Po nalogu višeg javnog tužioca u Nišu, tela su prevezena na obdukciju.

Policija nastavlja intenzivno da radi na rasvetljavanju ovog događaja, navodi se u saopštenju.

Pronađena sva tri tela porodice Đokić; Mediji: Na terenu i ministar Vulin

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin stigao je u Aleksinac gde su pronađena tela za koje se sumnja da pripadaju tročlanoj porodici Ðokić.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako navode beogradski mediji, Vulin se nalazi na području aleksinačkih sela Tešica i Moravac kako bi dao podršku policajcima, inspektorima i forenzičarima, koji su angažovani na rasvetljavanju nestanka i stradanja porodice Ðokić.

Mediji prenose da se radi o trostrukom ubistvu, a da su tela spaljena i zatrpana lišćem.

Podsetimo, tri tela pronađena su u ataru sela Moravac i sve ukazuje na to da je u pitanju nestala porodica Đokić iz Aleksinca.

Kako je javio reporter “Novosti” u selu Moravac, na mesto koje je blokirala policija stiglo je vozilo pogrebnog preduzeća.

Jutros je u ataru sela Tešica pronađen njihov automobil, koji je bio spaljen.

Nekoliko sati kasnije stigla je i informacija da su pronađena tela u blizini tog automobila ali bez potvrde da su u pitanju Goran, Gordana i njihova ćerka Lidija, za kojima se već danima neumorno traga.

Kako su preneli mediji, neka tela su bila pokrivena lišćem i granjem.

Čekali su se forenzičari kako bi se utvrdilo da li je reč o ubistvima ili samoubistvu, odnosno da li je do ubistava i samoubistva došlo unutar same porodice, ili je neko treće lice ubilo celu porodicu Đokić.

B92, TANJUG

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE