Alijansa odbacuje ključni zahtev Moskve da se zaustavi ekspanzija na bivšu sovjetsku teritoriju, umesto toga zahteva povlačenje Rusije.

NATO je rekao da “neće praviti kompromis” u pogledu potencijalnog širenja na Ukrajinu, Gruziju i druge bivše sovjetske republike, jer se to kosi sa “ključnim principima” alijanse, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg novinarima u sredu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odgovor alijanse, za koji je Stoltenberg rekao da se složilo svih 30 članica, američki ambasador je ranije tog dana dostavio Moskvi, zajedno sa odvojenom pismenom notom Vašingtona.

SAD su zatražile od Rusije da zadrži tajnost svog odgovora.

Stoltenberg, koji je zakasnio pola sata na zakazani onlajn događaj za štampu, izneo je tri osnovne teme kojih se dotakao, kao odgovor NATO-a.

Jedan je bio ponovno uspostavljanje diplomatskih veza između NATO-a i Rusije, za koje je okrivio Moskvu za prekid.

Druga je bila spremnost NATO-a da se „upusti u dijalog” i „sluša ruske zabrinutosti”, uz poštovanje prava svake zemlje da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rusija bi trebalo da se uzdrži od „agresije“ usmerene na saveznike u NATO-u i da se povuče iz „Ukrajine, Gruzije i Moldavije“, gde nije željena, rekao je Stoltenberg.

Ukrajina insistira na tome da Moskva „nezakonito okupira“ Krim, koji je glasao za ponovno priključenje Rusiji nakon puča u Kijevu 2014.

Rusija je takođe priznala nezavisnost dva otcepljena regiona Gruzije, koje je Tbilisi pokušao da zauzme silom 2008. i održava mirovne snage u spornom moldavskom regionu Pridnjestrovlje od 1991. godine.

Treća oblast moguće saradnje, koju je Stoltenberg naveo uključuje „smanjenje rizika“ i sporazume o transparentnosti vežbi, kao i predlozi za kontrolu naoružanja, za koje je tvrdio da su ranije bili toliko efikasni.

Od 2001. SAD su jednostrano napustile sporazum o antibalističkim raketama (ABM), sporazum o otvorenom nebu i sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), tvrdeći bez dokaza da ih Rusija krši.

„Političko rešenje je i dalje moguće ali naravno, Rusija mora da se angažuje u dobroj veri“, rekao je Stoltenberg, optužujući Moskvu za „agresiju“ na Ukrajinu od 2014.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stoltenberg je insistirao da je „NATO odbrambeni savez i mi ne tražimo konfrontaciju“ ali je više puta ponavljao, da alijansa „ne može i neće praviti kompromise oko principa“, kao što je pravo svake zemlje da im se pridruži.

Ta odluka zavisi isključivo od zemlje, koja je aplikant i članica NATO-a, kojih je sada 30, rekao je on.

Upitan o oklevanju koje su neke članice NATO-a navodno pokazale poslednjih nedelja, Stoltenberg je rekao da su „svi saveznici na brodu, svi naši saveznici su se složili“ sa pisanim odgovorom dostavljenim Rusiji.

Hrvatski predsednik je javno rekao da će povući sve trupe iz NATO-a, u slučaju rata u Ukrajini, dok je Nemačka navodno negirala korišćenje svog vazdušnog prostora za britansku isporuku oružja Kijevu.

Stoltenberg je takođe uverio novinare da NATO ima „planove koje možemo da aktiviramo u vrlo kratkom roku“, ako Rusija „napadne“ Ukrajinu, sa vodećim elementom od 5.000 vojnika iz Snaga za reagovanje NATO-a (NRF) predvođenih Francuskom u visokoj pripravnosti i SAD takođe dodeljuju 8.400 vojnika u visokoj pripravnosti.

Pentagon je ranije saopštio da je oko 8.500 američkih vojnika stavljeno u stanje povećane pripravnosti ali još nije doneta odluka o njihovom razmeštanju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE