Plan Nemačke da se upusti u sopstvenu proizvodnju litijuma naišao je na ne baš idealan trenutak. Dok se nadaju energetskoj nezavisnosti i jačanju „zelene industrije“, tržište im trenutno ne ide na ruku.

Kako piše poljsko izdanje BiznesAlert, nalazišta litijuma u nemačkim Rudnim gorama probudila su veliko interesovanje ali je početno oduševljenje brzo splasnulo – troškovi su previsoki, a cena na svetskom tržištu ne obećava…

Ako se cena od 7.500 evra po toni zadrži, proizvodnja bi mogla biti daleko manje unosna nego što se očekivalo.

Za sada se eksploatacija svodi na nekoliko pilot-projekata, dok se širi zahvati planiraju između 2026. i 2029. godine. Ali problemi se ne zaustavljaju na ekonomiji.

Eksploatacija litijuma, prema pisanju BiznesAlerta, otvara brojna pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine.

Kritike se odnose na prekomerno korišćenje vode i moguće zagađenje, što zabrinjava lokalno stanovništvo u oblastima gde su već pokrenuti prvi radovi. Strah od kontaminacije podzemnih voda već je tema u više lokalnih zajednica.

A dok se ekološke brige gomilaju, analitičari ističu da će potražnja za litijumom do 2030. godine gotovo sigurno rasti.

Time Nemačka dolazi u situaciju da mora pažljivo da balansira između svojih klimatskih ciljeva i zaštite prirodnih resursa.

Kompanija Zinnwald Lithium nada se da bi mogla preskočiti deo birokratskih prepreka tako što će njen projekat biti prepoznat kao prioritetan po Zakonu EU o kritično važnim sirovinama.

Ako se to dogodi, ubrzao bi se proces odobravanja, a rudnik bi, prema planovima, bio završen 2029. godine – dve godine nakon dobijanja potrebnih dozvola.

Borba.Info

Kancelar Nemačke Olaf Šolc izjavio je danas u Frajbergu da su Evropskoj uniji (EU) potrebne kritične sirovine i da ona želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra u Srbiji, navodeći da je važno da se ispoštuju visoki standardi zaštite životne sredine.

Naveo je da nemačka vlada pozitivno ocenjuje projekat iskopavanja litijuma na zapadu Srbije, kao i kopanje litijuma u Nemačkoj, navodeći da se ono ne planira samo u Saksoniji nego i u basenu gornje Rajne.

„Potražnja za litijumom će biti ogromna, zbog čega je važno da realizujemo što više takvih projekata u Evropi. Ne radi se o takmičenju, nego da pružimo jedni drugima podršku“, rekao je Šolc pošto je sa Vučićem prisustvovao prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta Cinvald litijum.

Šolc je kazao da je važno da se ispoštuju visoki standardi zaštite životne sredine prilikom iskopavanja litijuma i da je potreban „visok stepen prihvaćenosti na lokalu“.

„Meštani često sa izvesnom zabrinutošću gledaju na takve projekte i pribojavaju se da li će to negativno uticati na životnu sredinu. Zato su važni visoki standardi zaštite životne sredine. Zato smo razgovarali o tome i to je povod našeg dolaska“, kazao je Šolc.

Dodao je da je danas sa Vučićem i načelnikom Saksonske rudarske uprave Bernardom Kramerom, „vrlo konkretno razgovarao o tome kako mogu da prošire saradnju“.

„Ja bih lično voleo da kažem da sam zaista impresioniran ljudima iz rudarske uprave ali i ljudima iz same kompanije koja radi na tome. Vidim da postoji veliko znanje, velika ekspertiza i kompetentnost, tako se gradi poverenje, što je vrlo važno za prihvaćenost“, naveo je Šolc.

On je kazao da u saradnji Nemačke i Srbije postoje i druge teme, poput procesa pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

„Tu treba voditi računa o mnogim stvarima i predsednik Vučić aktivno radi na tome. Mi ćemo svakako pružati podršku koliko možemo, jer se radi o reformama za poboljšanje vladavine prava, slobode medija i tako dalje.

Naravno da je važno da ljudi u regionu održavaju dobrosusedske odnose. To se pre svega tiče odnosa Srbije i Kosova. Mi radimo na tome da pružamo podršku i jednoj i drugoj strani. Postoji sporazum koji je usaglašen i koji treba da se primeni“, rekao je Šolc.

Vučić: Očekujem pomoć nemačkih stručnjaka u rudarenju litijuma i drugih ruda

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da očekuje pomoć nemačkih stručnjaka u rudarenju litijuma i drugih kritičnih sirovina u Srbiji.

„Mnogo sam danas mogao da naučim o istoriju rudarstva u Nemačkoj ali i celoj Evropi. Srbija je još u srednjem veku sarađivala sa Saksonijom, po pitanju rudarenja.

Za mene je bilo važno kakva su iskustva Nemačke i o znanjima koja možemo da dobijemo, od nemačkih partnera“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji sa nemačkim kancelarom, Olafom Šolcom u Frajbergu gde su prisustvovali prezentaciji plana iskopavanja litijuma u okviru projekta Cinvald litijum (Zinnwald lithium GmbH).

On je istakao da je za Srbiju važno kako da iskoristi iskustva Nemačke u oblasti rudarstva i naprednih tehnologija, kako da zaštiti životnu sredinu i živote ljudi koji žive u delovima gde se rudnik otvara.

„Naravno i da vidimo kakve sve posledice to nosi, da možemo da obezbedimo da sama obrada bude izvedena na potpuno bezbolan način, kao i pitanja deponija i sve drugo“, kazao je Vučić.

Vučič je rekao da mu je drago što su nemački zvaničnici pozvali i predstavnike antivladinih medija da vide njihova iskustva u rudarenju.

„Srećan sam posebno što je danas, sa nama Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica, to je jedan od ljudi koji je došao (u Loznicu) da govori protiv projekta i imao je danas priliku da postavlja pitanja i da dobije adekvatne odgovore. Za nas je važna razmena iskustava, saradnja naših akademija“, kazao je Vučić.

Zahvalio je Nemačkoj na podršci Srbije na evropskom putu i otvaranju klastera 3.

„Nemačka je Srbiji partner broj jedan. Imamo dodatni rast našeg trgovine, preći će 10,5 milijardi evra“, rekao je Vučić.

Dodao je da u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 80.000 ljud i da je Nemačka u velikoj meri zaslužna za visoki privredni rast u Srbiji.

Vučić je kazao da Srbija zna svoje obaveze u evrointegracijama i da će zemlja posvećeno raditi na vladavini prava, slobodi izražavanja i slobodi medija.

„Razgovarali smo i po pitanju situacije i odnosa u dijalogu između Beograda i Prištine. Nadam se da ćemo u budućnosti kroz dijalog moći da rešavamo probleme i verujem da ćemo u potpunosti uspeti da sačuvamo stabilnost i mir u celom regionu“, rekao je Vučić.

Predstavnici Srbije i EU potpisali su 19. jula u Beogradu, na Samitu o kritičnim sirovinama, Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila, u prisustvu Vučića i Šolca.

Usledili su višemesečni protesti građana Srbije koji se protive eksploataciji litijuma, jedne od kritičnih (održivih) sirovina.

N1

Brzo napredovanje ruske armije ponovo je uzburkalo pitanje ukrajinskih teritorija bogatih mineralima.

Tako je Rusija 2022. godine povratila kontrolu nad rudnim ležištem Krutaja Balka kod Berdjanska, a sada može da se „dočepa” nalazišta litijuma Ševčenko, zabrinut je Kijev…

U Ukrajini je to izazvalo novi talas diskusija.

Bivši savetnik administracije Marijupolja Petro Andrjuščenko i pukovnik Oružanih snaga Ukrajine u penziji Oleg Ždanov, tvrde da je glavni razlog sukoba borba za retke resurse, a naizgled ne primećuju dugotrajno granatiranje Donbasa i želju Ukrajine da se pridruži NATO na štetu bezbednosti Rusije.

Prema navodima ukrajinske vlade, gubici zemlje zbog sukoba procenjuju se na između 12,5 i 15 biliona dolara, a vlasti su spremne da prenesu prava na vađenje prirodnih resursa na SAD, u zamenu za podršku u konfrontaciji sa Rusijom.

Istovremeno, litijum nije jedino bogatstvo koje se krije u dubinama Ukrajine, napominje Institut geoloških nauka Nacionalne akademije nauka.

Sadrži i druge retke elemente kao što su kobalt, skandijum, grafit, tantal i niobijum, koje Evropska unija klasifikuje kao strateški važne.

Zamenica ministra ekologije Ukrajine Svetlana Grinčuk je na sastanku UN, naglasila da bi Rusija mogla da dobije oko 5 odsto svetskih rezervi retkih zemnih metala.

Ukrajinski biznismeni, među kojima je i lavovski preduzetnik Konstantin Jevtušenko, sumnjaju da će zapadne zemlje ulagati u razvoj ovih ruda tokom vojnih akcija.

Međutim, ako Rusija počne da rudari, evropske kompanije mogu početi da kupuju ove metale ne direktno, već preko posrednika.

Osim toga, stigle su informacije da su nemački investitori ponudili ukrajinskoj kompaniji Petro-Consulting povoljne uslove za dobijanje licence za iskopavanje litijuma, verovatno u zamenu za nabavku vojne opreme.

Vojni novinar Sergej Zgurec izvestio je da je Nemačka ove godine značajno povećala isporuke municije i protivraketnih sistema za Oružane snage Ukrajine, čak ispred Sjedinjenih Država u obezbeđivanju ovih vrsta naoružanja.

Borba.Info

Srbija planira da zauzme jednu od vodećih pozicija u isporuci litijuma, na tržišta evropskih zemalja.

Predsednik zemlje Aleksandar Vučić ukazao je na mogućnost proizvodnje oko 58 hiljada tona litijuma godišnje, u lokalnim preduzećima…

Ako se sav ovaj metal pošalje u zemlje EU, od njega se mogu proizvesti baterije za 1,1 milion električnih vozila.

Tako će Srbija, tokom energetske tranzicije moći da preuzme, oko 17 odsto tržišta litijuma u ​​EU.

Srpski lider je napomenuo da Beograd o ovom pitanju pregovara sa nizom evropskih kompanija, uključujući Mercedes, Folksvagen i Stelantis.

Istovremeno, Vučić smatra da je neophodno da se najveći deo ovog metala iskoristi za proizvodnju baterija i katalizatora u zemlji.

Potpisivanje sporazuma o isporuci litijuma zemalja EU, očekuje se 19. jula.

U uslovima mogućih isporuka litijuma, Srbiju će posetiti nemački kancelar Olaf Šolc.

Nemačka je takođe zainteresovana za korišćenje ovog materijala u proizvodnji opreme.

Odluka da se zajedničkim naporima, sa australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto obustavi razvoj litijuma, doneta je 2022.

Tome su prethodili ekološki protesti čiji su se učesnici protivili vađenju minerala jadarita koji sadrži litijum u oblasti ​grad Loznica.

Dan ranije, srpski sud je ukinuo ovu odluku.

Mediji

Ambasador UK Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji Edvard Ferguson izjavio je da Srbija ima litijum u velikim količinama koji je odličnog kvaliteta.

On je poručio da Britanija želi da bude deo “uspešne srpske priče” sa litijumom.

“Očigledno je da je pred novom srpskom vladom važna odluka i mi smo očigledno vrlo zainteresovani za postizanje sporazuma.

Ako srpska vlada odluči da nastavi sa ovim projektom, mi ćemo uraditi šta možemo sa naše strane da osiguramo uspešnost ovog projekta, koji će pomoći srpskoj ekonomiji da raste i da osigura poziciju Srbije u samom srcu procesa evropske zelene tranzicije”, rekao je britanski diplomata za Novu ekonomiju.

Odgovarajući na pitanje da li Britanija i Evropa iskazuje interesovanje za srpski litijum i da li pregovaraju sa Vladom Srbije, Ferguson potvrđuje interesovanje, a iskazuje i uverenost da ovaj projekat može doneti najviše ekološke standarde i ekonomski pomoći stanovništvu Loznice i dolini Jadra.

Prema njegovom objašnjenju, Britanija je i sama u procesu otvaranja svog prvog rudnika litijuma u Kornvolu, a projekat je potpomognut od države, finansira ga britansko Ministarstvo finansija, a izvodi kompanija “Cornish Lithium PLC” i kako se očekuje biće urađen po najvišim ekološkim standardima.

B92

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je danas izjavila da je “oduvek” smatrala da je eksploatacija nalazišta litijuma dobra za Srbiju i da će “doneti mnogo dobrog”, ne samo Loznici i Krupnju, već čitavoj Srbiji.

Novinarima je tokom posete vrtiću u Valjevu rekla da „novac koji bi nam ostao (od litijuma) ne možemo da zamislimo.

To je bukvalno paralela sa Norveškom, pre i posle (otkrića) nafte.

To je Srbija, pre i posle litijuma“.

Brnabić je u vreme, dok je bila premijerka ukinula Uredbu o prostornom planu područja posebne namene za preradu minerala „jadarita“ koje sadrži litijum i bor i izjavila da je na Rio Tinto „stavljena tačka“.

Brnabić je danas reklа da je za iskopavanje litijuma potreban dijalog i da se nada da će u široj debati, to podržati većina građana.

Beta

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je da Beograd ne može da odustane od mogućnosti korišćenja onih resursa, koji mogu da Srbiji pomognu da napravi stratešku razliku u ekonomiji, kao što je iskopavanje litijuma.

„Ja na sastancima u Vašingtonu govorim o litijumu, informišem da Srbija ima litijum, ona ima 11 odsto od ukupnih svetski istraženih rezervi litijuma“, izjavio je Đurić u emisiji „Prav ugao“ na RTV-u.

Đurić je rekao da je Srbiji, zbog njene povećane potrošnje energenata izgradnjom velikog broja fabrika ali i globalne krize, odnos sa SAD u oblasti energetike važan, jer Amerika poseduje resurse i podstiče obnovljive vidove energije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Naša je volja i naša želja je da osiguramo samostalni i nezavisni energetski sistem i to nema veze, sa našom spoljnom politikom.

Srbija nije odustala od svojih elektrana na ugalj i to je američki senator iz Montane Stiven Dejns opisao hrabrim“, rekao je srpski ambasador.

On je rekao da je fokus Srbije da u odnosu sa SAD izoluje pitanja oko kojih se dve države ne slažu i traži ona, oko kojih imaju zajedničke interese a to su, kako je naveo, regionalna stabilnost i ulazak u Evropsku uniju kao i Otvoreni Balkan.

„Imamo različit stav po pitanju Kosova, SAD na Kosovo gledaju, kao na nezavisnu državu ali imamo i zajednički interes a to je očuvanje srpskog naroda i stabilnost.

Tweets by Borbainfo1

U očima SAD Srbija je mnogo više od tog problema sa Prištinom“, rekao je Đurić.

On je rekao da Srbija želi da održi stabilnost dok je kosovski premijer Aljbin Kurti narušava, a kako je dodao za to je potrebno da se povuku specijalne snage sa severa, da prestanu teror i proizvoljna hapšenja Srba i da bude formirana ZSO.

„SAD ne želi da se Balkan zapali i da se skrene pažnja, sa onoga što se dešava na istoku Evrope.

Ja za Kurtija u Vašingtonu tražim sankcije, jer krši sporazume.

Postoje ljudi, koji razmišlaju o tome da podrška Prištini nije dala rezultate“, rekao je Đurić.

On je rekao da je budućnost Kosova u dugoročnoj borbi i filantropskom radu, da to za njega nije ulazak Kosova u UN i da to govori i u Vašingtonu.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Što se tiče njegovog retoričkog pitanja voditelju: ‘Zašto Vama Rokfeler nije prebacio novac a nekom drugom jeste’.

Savo Manojlović iz organizacije Kreni-promeni reagovao je na večerašnji intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića navodeći da je srpski šef države pomerio ceremoniju odlikovanja iz Predsedništva Srbije u Palatu Srbija, a da se “sada sam junači na TV Tanjug”.

Manojlović za Nova.rs navodi da je predsednik Srbije po prvi put u istoriji do poslednjeg momenta krio kada i gde će biti dodela odlikovanja do te mere da ni, kako kaže, novinari nisu znali.

„Kmečao je bliskom krugu saradnika kako mu je upropašćen šou sa Džonijem Depom i da je više poznatih bilo u kampu, nego na njegovoj dodeli ordenja.

Sad se sam junači na Tanjug TV. Heroj“, rekao je Manojlović za naš portal.

“Što se tiče njegovog retoričkog pitanja voditelju: ‘Zašto Vama Rokfeler nije prebacio novac, a nekom drugom jeste’.

Citirao bih staru srpsku poslovicu: ‘Bolje uzeti novac na projektu od Rokfelera, nego srpski novac davati Klintovima‘, rekao je Manojlović.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom večerašnjeg gostovanja na TV Tanjug govorio i o protestima ispred zgrade Predsedništva Srbije navodeći da zbog njih “ne može da radi i da piše, pa mora da ide u drugi deo zgrade”.

“Jedan dan mi dođu sa nekim vuvuzelama, to tačno da ne možete ništa da pišete i da ne možete ništa da radite, a onda moram da promenim kancelariju i odem na drugi kraj zgrade da bih pisao”, jadao se predsednik Srbije u televizijskom intervjuu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ova “remetilačka” aktivnost demonstranata se ne završava samo na tome.

“Onda dođu sa nekim specijalnim trubama, pa onda jedan dođe i donese neki veliki zvučnik ogromne snage i onda pušta svoje telefonske razgovore sa nekim iz inostranstva.

Ne znam šta da vam kažem, tek toliko da ne možete ništa da radite.

Svaki dan to imate, onda neki donesu neke čegrtaljke. Sve je to demokratija i sve je to u redu”, zaključio je predsednik Srbije.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

– Vučić je rekao da je sve to bila velika greška, uz napomenu da ga je Savo Manojlović prevario, jer je, uprkos obećanju, nastavio sa protestima…

Na nedavno održanom sastanku sa najbližim saradnicima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da je pogrešio što je poslušao i prihvatio zahteve protesta, održanih krajem novembra i početkom decembra i da Srbija ne bi smela da odustane od litijuma, saznaje dnevni list “Nova”.

Po okončanju prethodnih protesta, održanih krajem godine, činilo se da je vlast ostvarila svoju nameru – amortizovali su nezadovoljstvo građana, tenzije su splasnule, dok je usvajanje zahteva demonstranata predstavljeno, kao ustupak i “državnički potez” Aleksandra Vučića.

Međutim, nakon što je Savo Manojlović, aktivista “Kreni – Promeni”, saopštio da država nije zaista raskinula sa „Rio Tintom“ i da ne odustaje od iskopavanja litijuma, u vrhu vlasti se javila nervoza, a sam predsednik priznao je, kako saznajemo, da je pogrešio što je usvojio zahteve učesnika protesta.

Izvori našeg dnevnog lista navode da je šef srpske države na jednom od poslednjih sastanaka istakao da je napravio “veliku političku” grešku zbog toga što je prihvatio zahteve demonstranata i “pod pritiskom” povukao Zakon o eksproprijaciji i prihvatio da izmeni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

– Vučić je rekao da je sve to bila velika greška, uz napomenu da ga je Savo Manojlović prevario, jer je, uprkos obećanju, nastavio sa protestima – navodi naš sagovornik.

Kako saznajemo, prvi čovek države je poručio da Srbija ne bi smela da odustaje od litijuma, jer taj luksuz nemaju ni druge zemlje, koje imaju ovu rudu.

Kako se navodi, jedan od zaključaka je da će se ova pitanja, ukoliko SNS formira većinu, ponovo naći na dnevno redu, uz napomenu da Nemačka i Portugalija traže način da iskopavaju litijum i da su samo kod nas “neki pokrenuli kampanju protiv toga, kako bi politički profitirali”.

Šta je Vučića naljutilo i šta zamera Manojloviću

Nakon što je saopštio da su prihvaćena osnovna dva zahteva protesta i da će održati reč i neće izlaziti na ulicu, Manojlović je započeo prikupljanje potpisa, kako bi se u skupštinsku proceduru uveo predlog za Narodnu inicijativu o zabrani svake eksploatacije litijuma i bora u Srbiji.

Manojlović je za „Nedeljnik“ ispričao da su mu za vreme protesta stizali pozivi sa nepoznatog broja ali da ih je odbijao uz obrazloženje da je na sastanku.

Kasnije je otkrio da je reč o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

“Onda mi je stigla poruka: ’Aleksandar Vučić ovde, ne mogu da Vas dobijem.’ I onda smo se čuli.

Rekao je da je video zahteve i da će da ih ispune i da je pitanje da li ćemo mi da održimo javno datu reč.

Naravno da uvek držim reč“, rekao je Manojlović.

Manojlović je takođe dodao da „to nije, kako pokušavaju da nam pripišu, reč data Vučiću“.

„Mi smo jasno reč dali celoj Srbiji. U svakom nastupu smo komunicirali dva zahteva i protesti onda prestaju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I još nešto, nije bitno kome se daje reč, već ko je daje“, naglasio je on tada.

Međutim, Narodna inicijativa nije stigla do Skupštine, a u međuvremenu su pojačane sumnje da država nema nameru da zaustavi „Rio Tinto“, već da pitanje iskopavanja litijuma, pomeri za period posle izbora.

Sve je to podstaklo Manojlovića da ponovo organizuje akcije na terenu, proteste i kampovanje ispred Predsedništva, što je Vučić okarakterisao kao prevaru, o čemu svedoči i njegova izjava data prilikom početka izgradnje brze saobraćajnice Šabac – Loznica.

Vučić je tom prilikom odbacio mogućnost susreta sa aktivistima koji kampuju pod prozorom njegove kancelarije, uz zahtev da se trajno zabrani iskopavanje litijuma i bora na teritorije cele Srbije.

“Trudim se da razgovaram sa ljudima čija reč nešto znači, a sa onima koji su tu zbog sopstvene promocije i ni zbog čega drugog, ne vidim neki smisao.

Ionako sam sam pogrešio oko nekih stvari i o tome ću da govorim, kada se izbori završe.

Gorko se kajem zbog svojih političkih grešaka“, podvukao je Vučić.

Nova s

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Skupštine Ivica Dačić trebalo bi, kako saznaje Nova.rs, da sutra raspiše beogradske izbore, dok bi, kako je ranije najavljivano, istog dana predsednik Srbije trebalo da raspiše i vanredne parlamentarne izbore, a početak predsedničke trke biće ozvaničen početkom marta.

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici predlog da predsednik Republike Srbije raspusti Narodnu Skupštinu.

„Ukoliko predlog bude usvojen, vlada će ući u tehnički mandat raspuštanjem Narodne Skupštine.

Svakako, Vlada Republike Srbije nastaviće da radi posvećeno u interesu svih građana“, navodi se u saopštenju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sve svoje aktivnosti u tehničkom mandatu, vlada će nastaviti da obavlja svojim punim kapacitetom, u skladu sa ustavnim i zakonskim propisima, dodaje se.

Predsednik Skupštine Ivica Dačić trebalo bi, da sutra raspiše beogradske izbore, dok bi, kako je ranije najavljivano, istog dana predsednik Srbije trebalo da raspiše i vanredne parlamentarne izbore, a početak predsedničke trke biće ozvaničen početkom marta.

Građani će na birališta izaći 3. aprila.

Beta

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE