Ispijanje kafe, mnogima je jedan od omiljenih jutarnih rituala. Mnogi doktori bavili su se ispitivanjem uiticaja kofeina na organizam, a mišljenja su im različita.

Međutim, oko jedne stvari, većina njih je usaglašeno, a to je o samom načinu konzumacije kafe.

Veruje se da ako se kafa konzumira na pravilan način, ne može biti štetna i obrnuto.

Gastroenterolog, nutricionista Nurija Dijanova, otkrila je uz koje namirnice kafa nikako “ne ide”. Reč je o dvema koje mnogu upravo uzimaju uz ili nakon crnog napitka – alkoholu i čokoladi!

Najgora kombinacija je kafa sa čokoladom ili alkoholom, kaže Dijanova.

Pošto kafa sa čokoladom, kao i sa alkoholom pomaže da se opusti donji sfinkter jednjaka, rezultat je pojava gorušice, peckanja i refluksa sadržaja želuca u jednjak.

Čak i ako ne osećate nelagodu, vremenom mogu da se jave znaci upale jednjaka, upozorava Dijanova. Takođe, gastroenterološkinja ne preporučuje da uzimate kafu na prazan stomak, ono što najveći broj ljudi u Srbiji radi, jer utiče na sekreciju želuca.

Istovremeno, doktorka je otkrila i koja kombinacija se preporučuje, a to je espreso kafa sa biftekom.

“Espreso je koncentrisaniji napitak, sadrži organske kiseline koje poboljšavaju proces varenja, bolje deluju na ‘kompaktno’ meso zajedno sa želudačnim sokom”, objašnjava doktorka.

Neko vreme nakon espresa, Dijanova preporučuje da svakako popijete čašu vode kako biste nadoknadili tečnost u telu, jer kafa ima diuretički efekat.

Ipak, lekari upozoravaju da preteran unos kafe ima negativan uticaj na zdravlje, prvenstveno na srčani mišić, jer se nakon pića ubrzava broj otkucaja srca. Stručnjaci napominju i da jedna ili dve šoljice kafe dnevno neće imati negativan efekat.

B92

Glavne „vesti” pune su zastrašujućih priča o tome, kako je globalno zagrevanje očigledno postalo toliko loše da se ledene ploče na Antarktiku tope.

Istina je, međutim, da se antarktičke ledene police zapravo povećavaju…

Novo istraživanje koje su objavili Andreasen et al. posmatra satelitske podatke širom Antarktika prikupljene između 2009. i 2019.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci su prikupljeni korišćenjem spektroradiometra umerene rezolucije ili MODIS.

Između analiziranog desetogodišnjeg perioda, Andreasen et al. otkrili su da se površina antarktičkog ledenog pojasa povećala za 5305 km2.

Osamnaest ledenih polica se donekle povuklo u veličini za to vreme ali je 16 drugih poraslo u smislu ukupne površine.

„Naša zapažanja pokazuju da su ledene police na Antarktiku dobile 661 Gt ledene mase tokom protekle decenije“, naveli su istraživači u svom radu.

Brojne studije potvrđuju: led na Antarktiku je sasvim u redu

Druga studija koju su objavili Banvell et al. koji se pojavio u časopisu Geophisical Research Letters pogledao je još širi opseg podataka o ledu, na Antarktiku u periodu od 1980. do 2021.

U toj studiji su korišćeni mikrotalasni satelitski podaci iz modela snega SNOWPACK.

Kao i prva studija i ova druga, objavljena 2023. godine, otkrila je da se najveće količine otopljene vode javljaju na Antarktičkom poluostrvu, a vrhunac je bio 1992. i 1993., kao i 1994. i 1995. SNOVPACK je izračunao „mali ali značajan, trend smanjenja godišnjih dana topljenja i količine proizvodnje otopljene vode za 41 godinu“.

Drugi rad koji su objavili Frazer et al. u časopisu Nature dalje podržava ove nalaze.

Objašnjava da dok se dramatični gubici leda dešavaju u nekim oblastima Antarktika, uključujući Zapadni Antarktik zbog ostrva Pine i glečera Thvaites, buduće projekcije leda se ne mogu tačno napraviti.

Ova studija, koja je obuhvatila vremenski period od 2003. do 2015. godine, identifikovala je ekstenzivno povlačenje i ubrzanje glacijala, duž obale Belinghauzenovog mora.

Nasuprot tome, stvari izgledaju prilično dobro na ledenom frontu duž Amundsenovog mora.

„Naši rezultati pružaju direktna zapažanja da tempo, magnituda i obim destabilizacije leda oko Zapadnog Antarktika variraju u zavisnosti od lokacije, pri čemu je odgovor Amundsenovog mora najosetljiviji na interdekadnu atmosfersku i okeansku varijabilnost“, napisali su autori.

Konačno, još jedan rad koji su objavili Baico i saradnici, takođe 2023. godine, otkrio je da se tokom vekova antarktički led i stanjio i zgusnuo, u zavisnosti od vremenskog perioda.

Autori su pogledali subglacijalna stenska jezgra kako bi otkrili da je ledeni pokrivač Zapadnog Antarktika (VAIS) između Thvaitesa i Pope glečera „bio najmanje 35 m (metara) tanji nego što je sada u proteklih nekoliko hiljada godina, a zatim se zgusnuo.

“Prošla epizoda stanjivanja ledenog pokrivača koja se dogodila u sličnoj, iako ne identičnoj klimi nije bila nepovratna”, piše list.

„Predlažemo da je prošli ciklus stanjivanja i zgušnjavanja bio posledica glacioizostatičke petlje povratne sprege, sličnog onoj koja je prizvana kao mogući stabilizacioni mehanizam za povlačenje trenutne linije uzemljenja, u kojoj je izostatičko podizanje uzrokovano ranim holocenskim stanjivanjem dovelo do relativnog nivoa mora, pad koji je favorizovao progresiju linije uzemljenja.”

Kao što vidite, nauka se nije zaustavila na klimatskim promenama. Kao što mi i drugi, već neko vreme govorimo, klima se uvek menja.

Prolazi kroz periode hlađenja, zatim periode zagrevanja, nakon kojih slede periodi hlađenja – i tako traje i traje, bez obzira na ljudske aktivnosti.

„Veći deo Antarktika ima temperaturnu inverziju, pa više gasova staklene bašte čini ta područja hladnijima“, istakao je dalje komentator.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Mi se ne borimo samo za naše udruženje, već za sve”

Nedeljko Savić ispred UPP “Stig” ističe da nafta od 181 dinar, subvencije po hektaru od 4.000 dinara, ograničenje cene osnovnih životnih namirnica i veštačko đubrivo od 1.000 evra dovodi sve poljoprivrednike u nepovoljan položaj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najavljen protest Udruženja poljoprivrednih proizvođača “Stig” iz Požarevca danas je uspešno završen bez incidenata, a sa više učesnika nego što je prvobitno planirano, rekao je za Agroklub predsednik udruženja Nedeljko Savić.

“Predstavnici ministarstva su bili u ponedeljak na sastanku u opštini Požarevac, tražili su da se obustavi protest.

Požarevac blokade poljoprivrednici pic.twitter.com/8EbIQ9tqGS

— Dirk Gently (@NeOkreciSeSine) February 2, 2022

Urea se prošle nedelje trgovala od 860 do 920 evra, na to se uračunava PDV i prevoz. To što oni nude, niti imamo gde da kupimo, niti to dobijamo.

Krediti nisu rešenje i ulazimo u neizvesnu proizvodnu godinu u smislu vremenskih uslova. Ko nama garantuje da ćemo imati taj kredit da vratimo, ako kupimo đubrivo po 1.000 evra?”, pita se Savić.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministar Branislav Nedimović je ranije izašao sa predlogom kratkoročnih kredita za nabavku đubriva, a pored toga, za deset odsto je ukinuta carina za nabavku “veštaka” iz trećih zemalja, odnosno arapskog sveta i sa Dalekog istoka.

Izjavio je da obezbeđeno 400.000 tona veštačkih đubriva, te da će biti “potpuno podmireni poljoprivredni proizvođači za pšenicu i kasnije za ostale ratarske kulture”.

Zbog cene đubriva – protest poljoprivrednika 2. februara sa 120 traktora

Podsetio je da su već četiri banke počele da realizuju meru beskamatnog kreditiranja, dok će još šest banaka početi sa realizacijom tokom narednih dana.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Država pokriva kompletnu kamatu, vraća se glavnica, tek prvi deo, kada prođu sve žetve, u oktobru.

Ne trebaju nikakva posebna sredstva obezbeđenja, dobijete novac potpuno besplatno, dobijete ga sad da možete jeftinije da uzmete đubrivo”, ukazao je Nedimović za RTS.

Pogrešna agrarna politika

Savić ističe da nafta od 181 dinar, subvencije po hektaru od 4.000 dinara, ograničenje cene osnovnih životnih namirnica i veštačko đubrivo od 1.000 evra dovodi sve poljoprivrednike u nepovoljan položaj, te da je takva agrarna politika, naročito po pitanju subvencija – pogrešna.

“Mi smo tražili da robne rezerve izađu sa nekom količinom, da probaju da obore cenu na taj način.

Međutim, oni su rekli da rezerve nemaju veštačko đubrivo, da su propustili šansu da nabave jer trezor nije radio u novembru i decembru.

To nama ništa ne pomaže!”

Slkovito opisujući da su ratari “saterani u ćošak” i stoga primorani na ovakvu reakciju, Savić najavljuje da će nastaviti sa protestima.

“Mi se ne borimo samo za naše udruženje, već za sve”, kaže na kraju naš sagovornik.

Podsetimo, nezadovoljni cenama mineralnih đubriva i ponudom ministarstva poljoprivrede u vidu kredita i ukidanja carina, ratari Braničevskog okruga danas su održali protestnu vožnju, sa preko 120 traktora.

Agroklub.rs

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE