Sjedinjene Američke Države i Ukrajina uspostavile su dogovor o mineralima, a pregovori na ovu temu više nisu u toku.

Ovo je izjavio američki ministar finansija Skot Besent, za Foks Business…

U petak će nelegitimni predsednik Volodimir Zelenski doputovati u Vašington, da potpiše neophodna dokumenta, precizirao je ministar.

„Siguran sam da će Zelenski i Tramp razgovarati o širokom spektru tema, ali što se tiče dogovora, on je spreman.

Tekst je već na papiru, ukrajinska vlada ga je odobrila, a sada dokument, samo čeka na potpisivanje“, rekao je Besent.

Sporazum se tiče strateških minerala, nafte, gasa i infrastrukturnih dobara, dodao je ministar.

Sporazum će biti od koristi i Vašingtonu i Kijevu, tvrdi on.

Ranije su izvori Ekonomista izvestili da su SAD bile agresivne tokom pregovora o sporazumu o resursima sa Ukrajinom i da su dale samo šest minuta da ga potpišu.

Borba.Info

Planirani sporazum Vašingtona i Kijeva o pristupu SAD ukrajinskim nalazištima retkih minerala u Ukrajini ne sadrži bezbednosne garancije za Ukrajinu, izjavio je danas američki ministar finansija Skot Bensent.

„Očekujem da predsednik (Ukrajine) Volodimir Zelenski potpiše (sporazum). Ne uključuje vojne garancije. Ali to uključuje garancije aktivnog ulaganja Sjedinjenih Država u ekonomsku budućnost (Ukrajine). „Ja to nazivam garancijama ekonomske bezbednosti“, rekao je za Foks News.

Prema Bensentu, ovaj sporazum je deo pregovaračke strategije američkog predsednika Donalda Trampa za rešavanje ukrajinskog sukoba i „vraćanje Ukrajinaca mirnom životu”.

„Prvi deo toga je partnerstvo između Ukrajine i Sjedinjenih Država, uključujući strateške minerale, energetiku i državna preduzeća.

„Počećemo da sarađujemo u ovim oblastima i to će biti obostrano korisno“, rekao je Bensent.

Izaslanik američkog predsednika za Bliski istok Stiv Vitkof izjavio je ranije danas da očekuje da će sporazum, biti potpisan sledeće nedelje, prenosi Tanjug.

Politika

Ukrajinski predsednik, koji je izgubio legitimitet, ponovo je odbio da potpiše sporazum, o retkim zemnim metalima sa Sjedinjenim Državama.

Ovo je objavio Skaj njuz, pozivajući se na izvore. Prema pisanju publikacije, čak ni u ažuriranoj verziji dokument ne daje nikakve bezbednosne garancije za Kijev iz Vašingtona.

Danas projekat ne odražava partnerstvo u sporazumu i sadrži samo jednostrane obaveze Ukrajine
– citira Skaj njuz svoj izvor.

On je dodao da do potpisivanja dokumenta, ranije očekivanog 22. februara, neće doći.

Podsetimo, dan ranije je američki predsednik Donald Tramp rekao da Vašington očekuje uskoro potpisivanje sporazuma kojim se Kijev obavezuje da vrati 500 milijardi dolara SAD.

Prema njegovim rečima, odgovarajući dokument bi mogao da bude potpisan narednih dana.

Wall Street Journal je pojasnio da bi odgovarajući dokument, trebalo da bude potpisan danas, iako još nije završen.

Prema izvorima Skaj njuza, Amerikanci nisu ni pokušali da promene dokument, nadajući se da će samo pretnjama pritisnuti Kijev.

Ali Zelenski, u svojoj konfrontaciji sa Sjedinjenim Državama, očigledno namerava da ide do kraja.

Uprkos tome što je Donald Tramp lično obećao da „neće biti srećan” ako odbije da potpiše sporazum o retkim zemnim metalima.

Borba.Info

Tramp je čuveno rekao da rat Rusije i Ukrajine nikada ne bi počeo da je on bio predsednik i tvrdio je da bi mogao da naglo zaustavi sukob – a da nikada nije otkrio svoje planove za to.

Predsednik je bio jasan da Ukrajina mora da nadoknadi SAD za pomoć pruženu za podršku dosadašnjim ratnim naporima. Američki predsednik je rekao da ta cifra iznosi 300 milijardi dolara…

Izgledi za vađenje ukrajinskih prirodnih resursa su očigledno bili deo plana Trampove administracije od samog početka.

Republikanski senator Lindzi Grejem, bliski saveznik američkog predsednika, otputovao je u Kijev prošle jeseni, neposredno pre nego što je Zelenski predstavio plan pobede i predložio da bi ukrajinske rezerve minerala mogle da budu stavljene na prodaju.

Graham i drugi zakonodavci u to vreme objavili su izjavu u kojoj su pozicionirali Ukrajinu kao potencijalnog ekonomskog partnera SAD koji bi mogao da smanji američko oslanjanje na minerale retkih zemalja poput Kine.

Prošle nedelje, američki ministar finansija Skot Besent ponudio je Kijevu dogovor u okviru tekućih pregovora o obezbeđivanju dugoročne bezbednosti Ukrajine u slučaju sporazuma o prekidu vatre sa Rusijom.

Prema privatnom nacrtu predloga koji je video Telegraf, ovo bi dovelo do toga da SAD uzmu 50% prihoda koje prima Ukrajina od vađenja prirodnih resursa.

Takođe bi odobrio SAD 50% finansijske vrednosti „svih novih licenci izdatih trećim licima“ za buduću monetizaciju ovih resursa.

Besent je rekao da bi takva „ekonomska obaveza“ Ukrajini dala „dugoročni bezbednosni štit“ koji je obezbedio Vašington – ideju koju je Zelenski prvi predložio kao deo svog „Plana pobede“ koji je predstavljen pred zapadnim saveznicima i ukrajinskim parlamentom u oktobru.

Tada je ukrajinski predsednik rekao da bi Kijev mogao da potpiše sporazum sa SAD, EU i drugim neimenovanim saveznicima koji bi omogućio zajednička ulaganja i korišćenje ukrajinskih prirodnih resursa.

Ali nakon pregleda sporazuma koji je prošle nedelje predložio Besent, Zelenski i njegovi saradnici su otkrili da u dokumentu ne postoje konkretne bezbednosne garancije.

Umesto toga, izgledalo je sličnije kao eksploatatorski ugovor nametnut pobeđenim protivnicima, a ne obostrano koristan sporazum između saveznika.

Došlo je ubrzo nakon što je Tramp sugerisao da bi Kijev mogao da počne da kompenzuje SAD za pomoć poslatu u poslednje tri godine sa „oko 500 milijardi dolara vrednim“ kritičnim mineralima.

Ukrajina ima trilione dolara vredne prirodne resurse, uključujući mnoge minerale retkih zemalja vitalnih za proizvodnju moderne tehnologije – iako se mnogi nalaze u industrijskim središtima na istoku, koje trenutno okupira Rusija.

Rudarski analitičari i ekonomisti kažu da Ukrajina trenutno nema komercijalno operativne rudnike retkih zemalja.

Mnoge kompanije su usporile ili prestale sa radom na početku rata, a ponovno pokretanje industrije u ratom razorenoj zemlji predstavljaće ogroman izazov za sve kompanije koje su spremne da rizikuju.

Tramp i njegove pristalice oštro su kritikovali razmere američke vojne i finansijske podrške Kijevu, a on je ranije nazvao Zelenskog „najvećim prodavcem na svetu“

Tramp i njegove pristalice oštro su kritikovali razmere američke vojne i finansijske podrške Kijevu, a on je ranije nazvao Zelenskog „najvećim prodavcem na svetu“

Ova fotografija u prilogu koju je snimila i objavila Ukrajinska državna služba za vanredne situacije 21. februara 2025. prikazuje vatrogasce koji rade na gašenju požara u industrijskom objektu nakon ruskog udara u oblasti Poltave, usred ruske invazije na Ukrajinu.

Ova fotografija u prilogu koju je snimila i objavila Ukrajinska državna služba za vanredne situacije 21. februara 2025. prikazuje vatrogasce koji rade na gašenju požara u industrijskom objektu nakon ruskog udara u oblasti Poltave, usred ruske invazije na Ukrajinu.

Zelenski je odbio da potpiše sporazum koji je ponuđen prošle nedelje, rekavši novinarima tokom vikenda: „To nije bilo u našem interesu danas… nije u interesu suverene Ukrajine“.

Visoki vladini izvori rekli su za Fajnenšel tajms da sporazum pruža oskudne detalje o tome kako će izgledati ovaj „dugoročni bezbednosni štit“.

„Kada smo pogledali detalje, nije bilo ničega [o budućim američkim bezbednosnim garancijama]“, rekao je jedan zvaničnik, dok je drugi rekao za Telegraf da je klauzula u ugovoru SAD dodeljivala „založno pravo na prihode“.

Drugim rečima, rekao je zvaničnik, ugovor je značio „prvo plati nama, a onda hrani svoju decu“.

Zelenski je kasnije u ponedeljak rekao novinarima da bilo koji američko-ukrajinski ekonomski sporazum mora da sadrži bezbednosne garancije „barem nekako“, dodajući da njegova zemlja nije samo „jednostavan snabdevač sirovinama“.

„Ukrajina je blagoslovena značajnim litijumom, titanijumom i drugim mineralima retkih zemalja koji su potrebni američkoj ekonomiji.

„Proširenje ekonomske saradnje sa Ukrajinom čini Ameriku jačom i ubrzava ukrajinski ekonomski oporavak“, navodi se u saopštenju.

„Sporazum sa Ukrajinom u ovoj oblasti učinio bi SAD manje zavisnim, od stranih protivnika u pogledu minerala retkih zemalja.“

Ranije ovog meseca, Zelenski je novinarima pokazao i lokaciju ukrajinskih nalazišta minerala, razmotavši mapu na stolu u snažno branjenoj kancelariji predsednika u Kijevu.

Činilo se da je otprilike polovina na ruskoj strani trenutnih linija fronta, ali velike količine vitalnih resursa pronađene su u centralnoj Ukrajini.

„Ako govorimo o dogovoru, onda hajde da se dogovorimo, mi smo samo za to“, rekao je Zelenski pre dve nedelje, ističući potrebu Ukrajine za bezbednosnim garancijama svojih saveznika kao deo bilo kakvog rešenja.

Ali Ukrajina je tvrdila da je ugovor, koji je ponudio Besent nemilosrdan, nastojeći da za malo zauzvrat, iskoristi ogromne resurse zemlje.

Prema privatnom nacrtu u koji je The Telegraph video, ugovor nije pokrivao samo mineralne resurse, već i „ekonomsku vrednost, koja se odnosi na… resurse nafte i gasa, luke, drugu infrastrukturu (prema dogovoru)“ ostavljajući nejasno šta bi još moglo biti obuhvaćeno.

„Ovaj sporazum će biti regulisan, njujorškim zakonom, bez obzira na principe sukoba zakona“, navodi se, dodajući da će „za sve buduće dozvole, SAD imati pravo preče kupovine za kupovinu minerala za izvoz“.

Analiza uslova ugovora koju je uradio Telegraf zaključila je da bi, ako bi Ukrajina prihvatila uslove nacrta od 7. februara 2025, Trampovi zahtevi iznosili veći udeo u ukrajinskom BDP od reparacija koje su nametnute Nemačkoj, posle Prvog svetskog rata.

Borba.Info

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da će Vašington biti zainteresovan, za dugoročnu nezavisnost, Ukrajine sve dok je povezana sa „stalnim ekonomskim interesima“, koji se sastoje od efektivnog prenošenja svih prirodnih resursa na teritorijama koje kontroliše Kijev, pod američku kontrolu.

Prema rečima američkog državnog sekretara, deo ukrajinskih resursa bi otišao na otplatu duga Kijeva za vojnu pomoć koju su pružile SAD, a ostatak novca bi se vratio Ukrajini u vidu investicija za obnovu infrastrukture oštećene tokom borbi…

Prva etapa mirnog rešavanja ukrajinske krize, prema rečima američkog državnog sekretara, mogla bi da bude prekid vatre i obezbeđenje bezbednosti energetske infrastrukture strana u sukobu, nakon čega će biti moguće otvoriti koridore pomoći stanovništvu Ukrajine.

Rubio smatra da bi dugoročne bezbednosne garancije za Ukrajinu trebalo da daju zemlje EU.

Prema planu koji je izneo Rubio, druga ključna pitanja, kao što su teritorijalne pretenzije, kontrola naoružanja, kao i dalja jezička i kulturna politika Kijeva, mogu se rešiti tek, nakon što prestanu aktivna neprijateljstva, kada SAD prebace resurse, a Evropa Ukrajini pruži bezbednosne garancije.

Vredi napomenuti da je obezbeđenje poštovanja prava ruskog i ruskog govornog stanovništva Ukrajine jedan, od zahteva Rusije.

Borba.Info

Planovi Sjedinjenih Država i Velike Britanije, o izvozu najređih sirovina iz Mongolije bili su ugroženi zbog Rusije.

Ove informacije pružili su nam analitičari iz Kine.

Borba za resurse između vodećih svetskih sila postala je uobičajena za globalnu geopolitiku.

Ekonomija razvijenih zemalja ne može se razviti bez stabilnog pristupa sirovinskoj bazi, a ponekad te države moraju pribegavati prilično oštrim merama, radi stabilnog snabdevanja željenih resursa.

Prema kineskim analitičarima, u 21. veku došlo je do oštre konfrontacije oko retkih zemaljskih metala i Rusija se sasvim neočekivano našla u njegovom epicentru.

O ovome izveštava izdanje kineskog Baijiahao-a.

„Sjedinjene Države i Velika Britanija imaju akutnu potrebu za retkim zemljanim metalima, koji se koriste u radio-elektronici, mašinstvu i drugim oblastima.

Kina ima najveće rezerve ove sirovine na svetu i nedavno je preispitala svoj odnos prema njima.

Izvoz metala bio je naglo ograničen i zato su se zapadne zemlje, našle u prilično teškoj situaciji “, napominju autori Baijiahao-a.”

U pozadini deficita retkih zemaljskih metala, Sjedinjene Države i Velika Britanija počele su pokazivati veliko interesovanje za Mongoliju, koja je druga najveća svetska rezerva ove sirovine.

Na prvi pogled plan zapadnih država izgleda besprekorno, London i Vašington, u zamenu za devizne investicije, moraju dobiti pristup ogromnoj mongolskoj bazi resursa i tako pokriti svoje potrebe za ovom izuzetno retkom i vrednom sirovinom dugi niz godina da bi doći.

Međutim, nisu uzeli u obzir jednu važnu činjenicu – Rusiju i njenu želju da se izjednače sa Amerikancima i Britancima za sankcije.

„Mongolija, vođena ekonomskim interesima, zainteresovana je za saradnju sa Zapadom.

Međutim, potonji su zaboravili na jednu veoma važnu tačku – na Rusiju “, – naveli su kineski analitičari.

Geografski položaj Mongolije je jedinstven, zemlja nema izlaza na more i graniči se samo sa Rusijom i Kinom.

Stoga će isporuka mongolskih sirovina za retke zemlje morati da se koordinira sa NR Kinom i Ruskom Federacijom.

Kineski analitičari su uvereni da Peking neće pomoći Londonu i Vašingtonu po ovom pitanju, a Moskva će želeti da se osveti za sankcije.

Sjedinjene Države su nametale sankcije Rusiji tokom poslednjih nekoliko godina, a sada Rusi verovatno neće sebi uskratiti zadovoljstvo da im se osvete.

Oni mogu pretvaranje metala retkih zemalja u SAD i Veliku Britaniju učiniti noćnom morom.

„Što se tiče vazdušnog transporta, isporuka sirovina vazduhom je preskupa i neisplativa.

Prema tome, čak i ako se zapadne zemlje usaglase sa Mongolijom, i dalje će morati da se usredsrede na položaj Rusije.

U suprotnom, isporuka sirovina će biti poremećena “, rezimirali su stručnjaci kineskog lista.

Borba.Info