Narodna banka Srbije upozorava građane da obrate pažnju ako dobiju SMS poruke sa nepoznatih brojeva telefona, u poslednje vreme sa pozivnim brojem +33.

U tim porukama se pošiljalac predstavlja kao pružalac određenih usluga – Netfllix, Pošta Srbije, DHL i slično, jer je u pitanju prevara.

Kako se navodi u saopštenju NBS, u takvim porukama se obično od korisnika zahteva da izvrše određena plaćanja platnom karticom poput poštanskih troškova, pretplate i slično, preko sajta, za koji se daje link u toj SMS poruci, a koji vizuelno podseća na originalne sajtove kredibilnih kompanija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapravo se radi o lažnim internet stranicama koje su pod kontrolom kriminalaca, navode iz NBS.

U centralnoj banci objašnjavaju da korisnici, u uverenju da vrše plaćanje određenih manjih iznosa (pretplate, poštarine i slično), unose podatke sa kartice na tom sajtu.

Zatim, već naviknuti na to da se prilikom plaćanja na internetu mora uneti jednokratna lozinka (kod), automatski unose i tu lozinku na sajt, iako im u SMS poruci u kojoj im je taj kod dostavljen od njihove banke, jasno piše da je to kod za aktivaciju platnog servisa (na primer ApplePay), a ne radi plaćanja usluga za koje oni drže da ih plaćaju.

Takođe, korisnici ne obraćaju pažnju ni kada dobiju SMS poruku da su uspešno aktivirali platnu aplikaciju, iako imaju još uvek dovoljno vremena za blokadu kartice pre njene zloupotrebe.

Kada jednom smeste karticu u svoj elektronski mobilni novčanik, hakeri je zatim koriste za plaćanja na internetu i fizičkim prodajnim mestima, jer takvi platni servisi funkcionišu na način da dalja autentifikacija pojedinačnih transakcija nije potrebna, pri čemu omogućava korišćenje jedne kartice na više uređaja”, navodi se u saopštenju.

Korisnici shvataju da se nešto dešava tek nakon što kriminalci izvrše nekoliko transakcija, a zakon o platnim uslugama kao i kartična pravila svih kartičnih brendova u ovakvim slučajevima propisuju da gubitak mogu i u potpunosti da snose korisnici zbog odavanja jednokratne lozinke sa grubom nepažnjom.

Drugim rečima, dodaju, korisnici često moraju sami da snose posledice prevare, posebno u onim slučajevima gde se oceni da se ne radi o visokosofisticiranim oblicima prevara.

Korisnici treba da znaju da kredibilni pružaoci usluga svojim korisnicima SMS dostavljaju tako što korisnik ne vidi broj telefona sa kojeg se šalje poruka, nego stoji naziv pošiljaoca (pogledajte SMS poruke koje ste dobili od Banke).

Naime, kredibilni pošiljaoci ovih poruka su kod mobilnih operatora verifikovali posebne brojeve telefona za komunikaciju sa korisnicima i time su praktično onemogućili da se ti brojevi telefona zloupotrebe.

Kada korisnici dobiju SMS poruku sa nepoznatog broja (vidljiv je broj telefona umesto naziva pošiljaoca, dok se naziv pošiljaoca nalazi u samoj poruci) od pošiljaoca koji tvrdi da je banka, kablovski ili internet provajder, uopšte pružalac usluga, a koji od korisnika zahteva da nešto uradi (da pristupi nekom sajtu putem linka koji se šalje u toj poruci) postoji visok stepen verovatnoće da se radi o “fišing” (phishing) prevari.

Korisnici moraju da znaju da to što je kartica blokirana nakon što su njihovom karticom izvršene transakcije kupovine određenih proizvoda od strane kriminalaca, i to što su ta sredstva još uvek “samo” rezervisana ne znači da se ona mogu “zaustaviti“ odnosno vratiti korisniku.

Kod kartičnih transakcija rezervisana sredstva se ne mogu voljom banke izdavaoca kartice vratiti platiocu, bez saglasnosti trgovca i njegove banke, odnosno bez saglasnosti kartične šeme.

Naime, ne postoji obaveza trgovca, a u nekim slučajevima je to i fizički nemoguće (na primer na internetu), da svaki put kad neko plaća karticom proverava da li je kupac istovremeno i vlasnik kartice.

To posebno važi u slučaju kada je transakcija autorizovana jednokratnom lozinkom, pa se zato u skladu sa pravilima kartičnih šema i ne može uopšte pokretati reklamacioni postupak i tražiti povraćaj sredstava od trgovca i njegove banke.

“Dakle, ako dobijete poruku sa nepoznatog broja telefona u kojem vam se dostavlja link kojem treba da pristupite, budite oprezni, verovatno je u pitanju phishing.

Kada Vam se zaista obraća vaš pružalac usluga nećete videti broj telefona, nego njegov naziv.

Ako ipak pristupite linku, i uneste podatke sa kartice, pročitajte šta piše u SMS poruci koju ste dobili od svoje banke, da li autorizujete plaćanje usluge koju želite da plaćate ili je u pitanju nešto drugo (u tom slučaju odmah kontaktirajte banku i blokirajte karticu)”, navodi se u saopštenju.

Stroga i dosledna primena pravila iz Zakona o platnim uslugama na kojoj insistira Narodna banka Srbije pruža izuzetno visok stepen zaštite svim korisnicima platnih kartica koji postupaju sa pažnjom dobrog domaćina i ti korisnici mogu u potpunosti da se pouzdaju da će im u slučaju eventualne zloupotrebe sredstva biti vraćena.

S druge strane korisnike koji olako daju podatke sa svoje kartice i ne čitaju poruke nepažnja ne izvinjava, i u tom slučaju sami snose gubitak.

Narodna banka Srbije poručuje da će sa svoje strane nastojati da podigne svest korisnika o ovoj vrsti prevare, s tim da i banke moraju da učine više na edukaciji korisnika u vezi sa uslugama koje im nude, a posebno ako one sa sobom nose povećani rizik.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi u Zakonu o digitalnoj imovini.

Zakon o digitalnoj imovini kojim se uređuje oblast digitalne imovine i poslovanja u Srbiji, stupio je danas na snagu.

Republika Srbija je među prvim zemljama u svetu koje su, zahvaljujući usvajanju navedenog Zakona, stvorile regulatorni okvir za oblast digitalne imovine, i to ne samo time što je obezbeđen jasan okvir i pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine, nego i time što je poslat signal svetu da Srbija postaje država fintech-a.

“Usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini pokazali smo još jednom da Srbija ide u korak sa razvojem IT tehnologija, sa inovacijama i promenama u digitalnom svetu, postali smo deo rastućeg segmenta digitalne ekonomije i članica retkog kluba zemalja koje su sveobuhvatno regulisale ovu oblast, među kojima su Francuska i Malta.

Regulisanjem ove oblasti, dajemo šansu, pre svega mladima, da koriste nove, alternativne izvore finansiranja, a koji su sada zakonski regulisani i zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvare svoje poslovne, inovativne ideje”, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Zakonom o digitalnoj imovini omogućava se finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje i razvija tržište kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i jača se okvir za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma.

U skladu sa navedenim, Zakon o digitalnoj imovini uređuje pitanja izdavanja digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini, nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije, kao i nadzor nad primenom Zakona.

Digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, prema Zakonu, predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim Zakonom.

Inače, postoje dve vrste digitalne imovine: virtuelna valuta i digitalni token. Digitalni tokeni su posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija i startapova.

Virtuelne valute, sa bitkoinom kao njenim najpoznatijim predstavnikom na globalnom nivou, jesu inovativna sredstva razmene koje ne izdaju i ne garantuju centralne banke za razliku od običnog novca.

Zakonom se u vezi sa pitanjem izdavanja digitalne imovine, uvodi institut “belog papira”, koji u skladu sa međunarodnom praksom, predstavlja dokument koji je izdavalac obavezan da objavi i koji sadrži podatke koji omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Kada su u pitanju pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom, Zakonom se uvodi institut dozvole, kao i minimalni osnovni kapital koji je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju vršenja usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su određeni kao nadzorni organi u Zakonu o digitalnoj imovini.

B92

Na tenderima bez konkurencije.

Agencija za borbu protiv Korupcije se po običaju ne oglašava, što mnoge i ne iznenađuje, jer je na njenom čelu Dragan Sikimić, javnosti poznat po tome što je na konferencijama za novinare izbegavao da direktno odgovori na pitanje da li je član SNS.

Od 100 najvrednijih javnih nabavki u 2020. godini tri je sklopila Narodna banka Srbije, i to s dve povezane firme, kojima su povereni ugovori u vrednosti od oko 18,5 miliona evra.

Na tenderima bez konkurencije.

Ovo je pokazalo istraživanje Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, a da stvar bude interesantnija, jedna od tih firmi postoji svega tri godine, do nedavno je imala jednog zaposlenog i to vlasnika, koji ima više od 70 godina, a kompanija se bavi IT-jem.

Firme Smart Investment Group i Soft 4 Smart iz Beograda, kada je reč o poslovima sa državom, praktično sarađuju samo sa NBS.

Prema podacima o dobijenim tenderima od 2018. do danas, ove firme su poslove sklopile samo sa Narodnom bankom Srbije.

U oglašenim javnim nabavkama bile su jedini ponuđači.

Sve to prema mišljenju Dragana Dobrašinovića čiji je tim radio na istraživanju, ukazuje na korupciju, koju bi trebalo da istraže državni organi, a pitanja bi, smatra on, trebalo postaviti i guvernerki NBS Jorgovanki Tabaković.

Narodna banka Srbije nalazi se na listi najvećih naručilaca kada su u pitanju 100 najvećih nabavki u 2020. godini, pokazuje istraživanje Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

Prema podacima Кancelarije za javne nabavke NBS je u pomenutoj godini sprovela tri nabavke čija je ukupna vrednost 2.165.002.000 dinara, odnosno 18.415.206 evra.

Sve tri nabavke sprovedene su u otvorenom postupku i u svakoj je učestvovao samo jedan ponuđač.

To znači da nije bilo konkurencije koja garantuje dobijanje najpovoljnije cene.

Kako se dalje navodi, dobitnik u „oštroj konkurenciji“ u prvom postupku javne nabavke, vrednom 8,16 miliona evra, bio je Smart Investment Group d.o.o. Beograd, dok je dobitnik druge dve nabavke, čija je ukupna vrednost 10,25 miliona evra bilo preduzeće Soft 4 Smart d.o.o. Beograd.

Nova s