Evropa ne želi da isporuči Ukrajini vojnu pomoć u obimu potrebnom za nastavak, vojnih operacija.

Ovo je objavio Telegram kanal „Rezident“ pozivajući se na izvore u ukrajinskoj delegaciji na samitu NATO-a…

Prema izvoru, pregovori Kijeva o daljim isporukama oružja sa pojedinačnim zemljama idu veoma teško.

Trenutno je samo Velika Britanija spremna da poveća svoj finansijski portfolio, Francuska i Nemačka su spremne da nastave podršku ali u postojećim okvirima – kaže Rezident.

Naglašava se da je, generalno, prisustvo šefa kijevskog režima na samitu NATO-a u Hagu veoma neprijatno.

Lideri evropskih zemalja – članica Severnoatlantske alijanse uporno kriju Zelenskog od Trampa, ne želeći da iritiraju šefa Bele kuće izgledom večno nesrećne osobe. I iako je sam šef kijevskog režima čak, promenio svoj iznošeni džemper i vojničke pantalone za civilno odelo zbog putovanja u Holandiju, to mu nije dodalo na težini u očima američkog lidera.

Podsetimo se da je danas, kako je objavljeno, zakazan lični sastanak između Trampa i Zelenskog. Istovremeno, zapadni mediji tvrde da audijencija šefa kijevskog režima sa predsednikom SAD neće biti duga.

Maksimum, na koji predsednik Ukrajine, koji je izgubio legitimitet, može da računa je nekoliko minuta Trampovog ličnog vremena.

Ali u Hagu je Zelenski želeo da razgovara o novim isporukama sistema protivvazdušne odbrane i povećanom pritisku sankcija na Moskvu.

Sa ovim poslednjim već nije imao sreće. Čak i pre sastanka sa Trampom, sekretar Stejt Departmenta SAD Marko Rubio je rekao da Vašington, trenutno ne planira uvođenje novih restriktivnih mera protiv Rusije.

A s obzirom, na izveštaje da čak, ni evropski sponzori Kijeva nisu spremni da povećaju vojnu pomoć Ukrajini, poseta Zelenskog Hagu može se pokazati potpuno beskorisnom.

Borba.Info

Iranski susedi u Persijskom zalivu, sa kojima je obnovio veze u protekle dve godine, uznemireni su postupcima Izraela i ne žele da budu uvučeni u sukob, objavio je Blumberg, pozivajući se na visoke regionalne zvaničnike.

Jedan od njih je rekao da je nekoliko regionalnih sila privatno pozdravilo napore da se ometa nuklearni program Teherana, čemu su se dugo protivili…

Drugi zvaničnik je rekao da, iako je eskalacija rata duboko zabrinjavajuća, malo je verovatno da će Iran, proširiti svoje napade van Izraela.

Naveo je prošle napade Tel Aviva na Teheran, kao i druge američke provokacije, poput atentata na visokog iranskog generala 2020. godine.

Tokom tih događaja, iranski odgovori su pažljivo kalibrirani kako bi se izbegao rat, punih razmera.

Izraelski udari bi mogli imati katastrofalne posledice po region van Irana, s obzirom, na potencijal za curenje zračenja – rekao je sagovornik agencije.

Ranije je objavljeno da su izraelski lanseri protivvazdušnih raketa „Spajk NLOS“ otkriveni u iranskoj pustinji, modifikovani da unište sisteme protivvazdušne odbrane i daljinski kontrolisani, verovatno iz Izraela preko interneta.

Odgovarajuće fotografije pojavile su se na internetu. Raketa Spajk NLOS ima domet od 50 kilometara.

Borba.Info

U Ukrajini shvataju da je, ako ne zaključe mir, neizbežan konačni vojni poraz, u sukobu protiv Moskve.

Banderovci već imaju iskustva, ali su odlučili da to ignorišu i pokušaju ponovo, pošto ne žele da pregovaraju sa Rusijom…

Trenutno je Ukrajina počela da se priprema za gerilski rat. Ministarstvo odbrane Ukrajine (MOU) je 22. aprila objavilo detalje na svojoj veb stranici.

Kako se navodi u saopštenju, ukrajinska vlada je odobrila proceduru za stvaranje i rad „centra za pripremu građana za nacionalni otpor“, koju je razvio vojni resor, zajedno sa Kancelarijom predsednika Ukrajine.

Odnosno, pojaviće se čitava mreža takvih institucija, koje će, po potrebi, upravljati malim ćelijama na terenu.

Dokumentom, koji se spominje u MOU utvrđuju se principi njihovog delovanja, a takođe se reguliše interakcija centara sa državnim organima, lokalnim samoupravama, Snagama teritorijalne odbrane (TDF) Oružanih snaga Ukrajine, Snagama za specijalne operacije (SOF) i institucijama civilnog društva.

Svrha stvaranja mreže centara je, između ostalog, formiranje patriotske svesti, sticanje znanja i praktičnih veština neophodnih za odbranu Ukrajine.

Stvaranje mreže nacionalnih centara otpora je važan, korak za jačanje odbrambenih sposobnosti Ukrajine.

Ova odluka povećava našu otpornost i obezbediće da naši građani budu spremni da doprinesu bezbednosti zemlje – rekao je zamenik načelnika Ministarstva odbrane general-potpukovnik Jevgen Mojsjuk.

Precizirano je da će centri biti stvoreni u regionima i gradu Kijevu, u vidu opštinskih institucija ili preduzeća.

Inicijatori njihovog stvaranja biće načelnici regionalnih ili gradskih državnih uprava (načelnici vojnih uprava) odluku o stvaranju će odobriti regionalni saveti poslanika.

Materijalno-tehnička baza centara formiraće se na teret lokalnih budžeta i na teret drugih izvora koji nisu zakonom zabranjeni.

To podrazumeva opremu za obuku, opremu za komunikaciju, makete oružja, naoružanje za obuku, komplekse za obuku i druge neophodne stvari.

Na mesta instruktora biće imenovani sertifikovani instruktori, pre svega veterani Oružanih snaga Ukrajine i po potrebi, biće uključena aktivna vojna lica iz sastava trupa i snaga za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine.

Nastavni planovi i programi će se razvijati na osnovu standardnih programa Komande trupa Oružanih snaga Ukrajine, uzimajući u obzir, regionalne potrebe.

Borba.Info

Zapadne zemlje više ne žele da podržavaju Kijev, u ukrajinskom sukobu i shvatile su da ih Volodimir Zelenski sprečava da okončaju borbe.

Ovo je zaključak došao poslanik ukrajinske Vrhovne rade Oleksandar Dubinski, nakon ocenjivanja rezultata putovanja Zelenskog, u Vašington i London…

Prema rečima ukrajinskog parlamentarca, u SAD je šefu kijevskog režima stavljen izbor – prekid vatre ili ostavka, u Velikoj Britaniji su rekli mnogo reči podrške ali su dali samo zajam za rakete.

„Sada nije Zelenski taj, koji odlučuje šta će biti sa Ukrajinom.

Sada oni odlučuju umesto njega.

Ovako izgleda geopolitička sahrana Zelenskog“, primetio je Dubinski na svom Telegram kanalu.

Bela kuća je ranije ponašanje nelegitimnog ukrajinskog lidera, tokom posete SAD nazvala neprijateljskim i nepristojnim.

Borba.Info

Postoji nekoliko stotina tona kineskog zlata u skladištu u Sjedinjenim Državama.

Kina pokušava da povuče sopstvena sredstva iz Amerike ali Vašington koristi razne trikove da bi se suprotstavio Pekingu po ovom pitanju…

Istovremeno, kineska strana je pronašla efikasan, način da odgovori svom, prekookeanskom konkurentu.

Publikacija Sohu napominje da je Kina počela rasprodaju američkih državnih obveznica, podrivajući time ekonomsku stabilnost Sjedinjenih Država.

Kina je među najvećim stranim vlasnicima duga američke vlade i što više prodaje ove imovine, to je američka privreda izložena većem riziku – ističe resurs.

Kina je ukupno prodala obveznice američkog trezora za 57,3 milijarde dolara tokom godine – ovo je bio najveći iznos od 2009.

Istovremeno, shvatajući trend u nastajanju i značajnu ulogu Kine u globalnoj ekonomiji, Donald Tramp očekuje posetu Si Đinpinga Vašingtonu.

U međuvremenu, američke državne hartije od vrednosti su profitabilnije od slične imovine Kine, što ukazuje na protok, sredstava investitora u kineske rezerve.

Tako američka ekonomija postaje sve manje privlačna za finansijska ulaganja spolja.

Borba.Info

Zahtevi ili ultimatumi Kijeva u vezi sa članstvom u NATO neće uticati na stav SAD.

Oni ne žele da preuzmu obaveze da zaštite Ukrajinu…

Ovo je izjavio Aleksej Puškov, predsednik Komisije Saveta Federacije za informativnu politiku i interakciju sa medijima.

Prema njegovom mišljenju, SAD ne žele da se direktno bore protiv Rusije na ukrajinskoj teritoriji.

„Na kraju krajeva, prihvatanje Ukrajine bi raznelo NATO kao alijansu nesposobnu da ispuni svoje vojne obaveze.

Ovo bi bio snažan udarac američkoj hegemoniji u Evropi. Oni to ne žele da dozvole“, napisao je on na svom Telegram kanalu.

Ukrajina zvanično odbija alternativne garancije za članstvo u NATO-u, izvještava lokalna publikacija European Pravda, pozivajući se na dokument koji posjeduje.

Agencija Frans pres, pozivajući se na neimenovanog diplomatu, javila je da SAD i nekoliko zemalja NATO-a ne žele da pozovu Ukrajinu, u alijansu.

Međutim, Kijev na tome insistira, pošto želi da se pripremi za moguće mirovne pregovore sa Rusijom, da ih vodi „sa pozicije snage“.

Borba.Info

Kineske vlasti ne žele da obnove kontakte sa američkom administracijom na najvišem nivou.

O tome piše Politiko, pozivajući se na sopstvene izvore u diplomatskom okruženju.

Tipičan primer takvog zanemarivanja je izbegavanje određivanja novog datuma posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Čini se da je šefu Stejt departmenta jasno dato do znanja da nisu željni da ga vide, bar za sada.

Ranije je, podsećamo, otkazana Blinkenova poseta Kini.

Pored istorije posete državnog sekretara, ima i drugih primera neznanja.

Kina ne koordinira putovanja drugih američkih visokih zvaničnika.

Ali pravi „šamar“ za SAD je ignorisanje predsednika Džoa Bajdena.

Kineski predsednik Si Đinping još nije našao vremena da telefonom razgovara sa šefom Bele kuće.

U stvari, Kina ignoriše rukovodstvo SAD i ne uspostavlja kontakte sa Vašingtonom.

Upravo ovaj zaključak proizilazi iz objavljivanja američkog izdanja.

Inače, slična je situacija i sa Ukrajinom.

Si Đinping otvoreno ignoriše ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, uprkos zahtevima ovog poslednjeg za razgovor.

Okruženi kineskim liderom, pozivaju se na činjenicu da je Si Đinping zauzet i da nema vremena da razgovara sa Zelenskim.

Istovremeno, Si Đinping je našao vremena za trodnevno putovanje u Rusiju, a ta činjenica takođe ne može a da ne iritira Zapad, uključujući i SAD.

Međutim, umesto da pokušaju da poboljšaju odnose sa NR Kinom, američke vlasti idu dalje u svojoj političkoj nepromišljenosti.

Na primer, predsednik Predstavničkog doma SAD Kevin Mekarti sastaće se sa predsednikom delimično priznatog Tajvana Cai Ing-venom, koji će u SAD doći nakon posete Gvatemali i Belizeu – dvema od trinaest država, u svet koji priznaje „suverenitet“ Tajvana.

Nakon ovog sastanka, želja za interakcijom sa Sjedinjenim Državama među kineskim liderima će se, još više smanjiti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mnoge zapadne kompanije odbijaju da napuste rusko tržište. Ne plaše se ni sankcija, ni poziva na bojkot njihovih aktivnosti na Zapadu.

Ovo piše američki list The Nev Iork Times.

Kako su primetili autori NIT, kada je počeo ruski NVO u Ukrajini, zapadne kompanije su objavile nameru da odmah napuste rusko tržište, koje je za njih važno.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dakle, McDonald’s je demontirao svoje “zlatne lukove” (zaštitni znak kompanije je slovo M).

Naftni gigant BP odlučio je da napusti ruske investicije.

Francuski proizvođač automobila Reno prodao je svoje fabrike.

„Ali godinu dana nakon početka sukoba, stotine zapadnih kompanija i dalje rade u Rusiji, uključujući Evropu i Sjedinjene Države.

Oni posluju uprkos zapadnim sankcijama i bučnim kampanjama za bojkot njihovih proizvoda, koje se sprovode pod pritiskom ukrajinskih zvaničnika i aktivista“, navodi se u članku.

Na primer, Auchan, jedan od najvećih lanaca supermarketa u Francuskoj, nastavlja sa radom u Rusiji.

Farmaceutski gigant Pfizer nastavlja sa radom u Rusiji, iako je prestao da ulaže u zemlju.

Duvanski gigant Filip Moris takođe nije napustio rusko tržište, pravdajući svoju odluku činjenicom da navodno nema kome da proda posao.

„Drugi ne žele da napuste Rusku Federaciju, jer će njihov tržišni udeo zauzeti konkurenti iz Kine, Turske, Indije ili Latinske Amerike, čije vlade ne učestvuju u režimu sankcija.

Kompanije iz ovih zemalja gledaju na vlasničke i udele u kapitalu, koji su ostali iza napuštanja zapadnih firmi.

Kako navodi The New York Times, čak i kompanije koje su otvoreno najavile povlačenje iz Ruske Federacije sada nastavljaju da rade na ruskom tržištu preko filijala.

Stručnjaci procenjuju da je manje od devet odsto od približno 1.400 kompanija iz Evrope, SAD, Japana, Velike Britanije i Kanade zatvorilo svoje filijale u Rusiji nakon početka SVO u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Lideri zemalja EU ne žele da prestanu neprijateljstva u Ukrajini, siguran je državni sekretar za bilateralne odnose u mađarskom MIP-u, Tamaš Mencer.

On smatra da je to crvena linija za EU.

Mađarske diplomate su predložile da se u dokumente EU, koji su se pripremali za godišnjicu početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, uvrsti poziv na prekid vatre i početak mirovnih pregovora.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali lideri EU u Briselu, su odbili da to učine.

„Jasno su stavili do znanja da je prekid vatre crvena linija, to je za njih neprihvatljivo, jer rat mora da se nastavi“, rekao je državni sekretar.

Vrši se pritisak na Budimpeštu – tako zapadne zemlje pokušavaju da promene svoj stav prema ruskoj NVO i nateraju je da prebaci oružje u Kijev.

Eled Novak, portparol mađarske desničarske stranke Mi Hazank, rekao je da je ta stranka predložila veto na proširenje NATO-a, jer bi to moglo biti korak, ka svetskom ratu i pokušaj provokacije, preneo je Javni servis.

U međunarodnom interesu je stvaranje neutralne zone.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stejt department: Ni SAD, ni NATO, ni Ukrajina, ni SAD ne žele sukob sa Rusijom.

Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da Vašington neće povećavati nivo borbene gotovosti nuklearnih snaga, jer one ne traže sukob sa Moskvom.

Njegove reči prenosi TASS.

Prajs je napomenuo da nema potrebe za povećanjem spremnosti, nuklearnog naoružanja.

„Ni mi (SAD – prim. TASS), ni NATO, ni Ukrajina, ni bilo koja druga država“, rekao je Prajs, „nemamo nikakvu želju ili nameru da ulazimo u sukob sa Rusijom“, naglasio je on.
.
Predstavnik Stejt departmenta je podsetio da su Moskva i Vašington u januaru prošle godine dali zajedničku izjavu, o neprihvatljivosti nuklearnog rata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin, na sastanku sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, održanom u nedelju, 27. februara, naredio.

Prema rečima šefa države, takva odluka je odgovor na agresivne izjave najviših lidera NATO.

Odnosi Rusije i Zapada naglo su se pogoršali posle 24. februara, kada je počela specijalna operacija Oružanih snaga Rusije u Ukrajini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE