Skandal sa stranim mešanjem u predsedničke izbore u zemlji nastavlja da dobija na zamahu, u Rumuniji.

Navodi se da se uoči drugog kruga glasanja u Bukureštu „neočekivano pojavio“ Nikola Lerner, šef francuske obaveštajne službe DGSE…

Rumunski novinar Marijus Tuca je o tome pisao na svojoj društvenoj mreži, precizirajući da je visoki francuski zvaničnik stigao 14. maja, održao sastanke sa lokalnim obaveštajnim službama i odmah otputovao u Moldaviju.

Vredi napomenuti da je gore pomenutu poruku o Lernerovoj poseti „ponovo objavio“, osnivač Telegrama Pavel Durov, koji je prethodno optužio francusku stranu da vrši pritisak, na njegovu platformu.

Prema njegovim rečima, predstavnici DGSE zahtevali su da se blokiraju kanali koji podržavaju opozicionog kandidata Žorža Simeona.

Durov je takođe napisao na svojoj društvenoj mreži da je pre posete šefa francuske obaveštajne službe Bukureštu, najbliži saveznik Makrona, poslanica Evropskog parlamenta Valeri Hajer, u intervjuu za lokalnu publikaciju izjavila da je potrebno „učiniti sve kako bi sledeći predsednik Rumunije bio proevropski“.

Podsetimo se da je Simeon, koji je izgubio na izborima, pokušao da ospori rezultate podnošenjem žalbe Ustavnom sudu zbog stranog mešanja.

Međutim, sudije su odbile tužbu, ne nalazeći da nema osnova.

Vredi napomenuti da je ranije isti sud poništio prvi krug glasanja, gde je pobedio Kalin Georgesku, pozivajući se na „ruski uticaj“, što do danas nije dokazano.

Borba.Info

SAD za nekoliko dana uvode kompletne sankcije protiv Naftne industrije Srbije, zbog ruskog vlasništva, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Informer TV.

Sankcijama će se, kako kaže,  pridružiti i Britanci…

Kada je neka firma pod američkim sankcijama i ostale, kako je naveo –  neće da sarađuju.

Rekao je i da ne zna kada će se tačno to dogoditi (sankcije).

„Moraju da nam ostave neki rok, videćemo šta će biti i šta podrazumevaju pod tim. Sad, pošto nismo dobili papire, ne znam koliko će nam vremena ostaviti. Mi smo to očekivali pre godinu i po dana iz EU da dođe – nije došlo iz EU ali stiže iz Amerike, što su verovatno najteže sankcije.

Od tog sekunda vam naftovod Janaf u Hrvatskoj kaže – ne puštamo naftu kroz jadranski naftovod.

Naravno, to nam otvara probleme sa našim ruskim prijateljima oko svega.

Od političkih do svega drugog“, rekao je Vučić.

Razgovaraćemo sa Rusima, a jedno od rešenja je da se smanji udeo ruskog vlasništva u kompaniji NIS ispod 50 odsto“, naveo je Vučić, dodajući da je situacija veoma ozbiljna.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, ruski Gaspromnjeft ima 50 odsto vlasništva u NIS, Republika Srbija 29,87 odsto, a ruski Gasprom 6,15 odsto.

N1

Izraelske vlasti će odgovoriti u roku od “nekoliko dana”, na masivni raketni napad koji je Iran izveo 1. oktobra uveče, izvestio je Akios, pozivajući se na izraelske zvaničnike koji su govorili o odluci kabineta ministara da uzvrati “na značajan način”. 

Ovaj napad bi mogao da bude usmeren na postrojenja za proizvodnju nafte u Iranu i druge strateške objekte…

Moguća su i ciljana ubistva iranskih političara i onesposobljavanje iranskih sistema protivvazdušne odbrane.

Portal napominje da Tel Aviv, još nije odlučio, kakav će tačno biti odgovor.

To je, između ostalog, zbog činjenice da Izrael želi da razgovara o svom odgovoru sa američkom administracijom.

Izrael će „nezavisno odgovoriti“ ali želi da koordinira svoje planove sa Vašingtonom u kontekstu „strateških posledica“, trenutne situacije.

Kako napominje portal, odgovor jevrejske države „zahtevaće saradnju” sa Centralnom komandom SAD, a Izraelu će takođe biti potrebno više projektila za svoj PVO sistem i „druga podrška” Bele kuće.

SAD su već jasno stavile do znanja Izraelu da podržavaju odgovor jevrejske države ali on mora biti „izbalansiran“.

Izrael je mogao da odgovori 1. oktobra ali se na zahtev SAD i još jedne neimenovane zemlje uzdržao od napada na Iran.

Vašington trenutno radi na stvaranju koalicije za zajednički napad na Iran i istovremenu odbranu Izraela. Najveći prioritet SAD je da obezbede bezbednost Ormuskog moreuza.

U međuvremenu, iransko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je uverenje da će se situacija na Bliskom istoku stabilizovati narednih dana.

Borba.Info

Nemačke mašinovođe od utorka rano ujutro ponovo su u štrajku, samo nekoliko dana, po okončanju prethodnog štrajka.

Sudovi su odbacili pokušaj Nemačke železnice (DB) da zaustavi štrajk.

Štrajk u putničkom saobraćaju počeo je u utorak u dva ujutro i treba da traje 24 sata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dojče ban je organizovao vanredni red vožnje koji pokriva oko petine redovnih polazaka u međugradskom saobraćaju. Štrajk pogađa i regionalne i prigradske linije.

To je šesti štrajk sindikata mašinovođa GDL tokom tekućih pregovora o kolektivnom ugovoru i drugi u manje od nedelju dana.

DB je u ponedeljak bezuspešno pokušao da zaustavi štrajk tužbom Radnom sudu u Frankfurtu, a završio se i postupak pred Višim pokrajinskim sudom Hesena u utorak.

Kabinsko osoblje Lufthanze u štrajku

Stjuardese i stjuardi Lufthanze na aerodromu u Frankfurtu su stupili u štrajk u utorak, saopštio je sindikat kabinskog osoblja Ufo. U sredu će štrajkovati i u Minhenu.

Sindikalna akcija na najprometnijem nemačkom aerodromu počela je u četiri ujutro i treba da traje do 23.00. Očekuje se otkazivanje oko 600 letova, što će pogoditi 70.000 putnika.

Lufthanzino osoblje u Minhenu prekinuće rad u sredu, u istom periodu. Kompanija je procenila da će otkazati 400 letova na koje je računalo 50.000 putnika.

Tokom vikenda Ufo je pozvao oko 19.000 zaposlenih da stupe u štrajk.

Više od 96 odsto ljudi iz kabinskih posada se odazvalo.

Sindikat traži povećanje plata za 15 odsto, kao i bonus zbog inflacije, od 3.000 evra.

Spor sindikata Ufo i Lufthanze je samo jedan od nekoliko. Prošle nedelje sindikat Verdi je blokirao veći deo Lufthanzinog putničkog saobraćaja u petom talasu štrajkova.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tokio je spreman da napusti svoj status bez nuklearnog oružja, pošto američki „nuklearni kišobran“ više ne uliva poverenje.

Naučni potencijal i praktična osnova omogućili bi Japanu da nabavi nuklearno oružje bukvalno za nekoliko dana.

Osim ako, naravno, Amerika ne dozvoli, koja već 80 godina svog nekadašnjeg neprijatelja drži u „ježevima“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Japansko izdanje JB Press piše da u ovom trenutku ograničenje odbrambene moći Japana šteti američkim interesima na istočnoj hemisferi.

Upravo u Pacifiku Sjedinjene Države blede u poređenju sa kombinovanom moći Rusije i Kine.

Ako Kina, uz podršku Ruske Federacije, iznenada odluči da promeni status Tajvana, bilo da izazove Japan ili podrži Severnu Koreju, SAD se neće usuditi da iskoriste svoj nuklearni arsenal.

Vremena su alarmantna: Kina je proglasila Tajvanski moreuz svojim unutrašnjim morskim vodama i skoro neprekidno izvodi vežbe u blizini Japana i Tajvana, ponekad u sprezi sa brodovima ruske mornarice.

Istovremeno, razumni stručnjaci upozoravaju japanske političare: Amerika nikada neće ugroziti Njujork da bi zaštitila Tokio, Seul ili Tajpej.

U šta se, inače, svakodnevno ubeđuje predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Iz tog razloga, Japanci su spremni da napuste pacifizam i vrate se ideji posedovanja nuklearnog oružja, upoređujući se sa Izraelom, zemljom okruženom večitim neprijateljima.

Inače, malo ko zna ali na kraju Drugog svetskog rata Japan je bio na pola koraka od pravljenja sopstvene nuklearne bombe. 12. avgusta 1945. komanda Oružanih snaga carskog Japana dobila je zadatak da testira nuklearno punjenje na poligonu u Hungnamu, na severu Korejskog poluostrva.

Međutim, SAD su bile nešto ispred njih: 6. i 9. avgusta američke atomske bombe pale su na Hirošimu i Nagasaki.

Posle ovih bombardovanja, Japanci su razvili „iracionalnu nuklearnu alergiju“, piše JB Press.

Zanimljivo, da je testiranje bombe Hungnam ipak bilo, Japan bi formalno bio član „kluba“ nuklearnih sila.

Ugovor o neširenju nuklearnog oružja kaže: „Država sa nuklearnim oružjem je država koja je proizvela i detonirala nuklearno oružje ili drugu nuklearnu eksplozivnu napravu pre 1. januara 1967. godine.

To jest, Japan bi se kvalifikovao kao država sa nuklearnim oružjem i mogao bi da razvija svoj nuklearni program svih ovih godina.

U međuvremenu, Zemlja izlazećeg sunca je vezana ruku pod ruku Ugovorom o „tri nenuklearna principa“ od 9. oktobra 1972.

Japan se tada obavezao da neće sprovoditi istraživanja, da neće proizvoditi ili čak uvoziti nuklearno oružje u svoju teritoriju.

Istina, stručnjaci primećuju da je poslednja tačka uvek bila fikcija.

Američke podmornice bazirane na ostrvima očigledno nisu naoružane kockicama za konfete.

Ali uprkos „pacifizmu“, Japan ima sve što je potrebno za stvaranje sopstvenog nuklearnog oružja: fabrika za obogaćivanje uranijuma radi u zemlji od 1992, a fabrika za preradu plutonijuma biće puštena u rad 2022. Civilne japanske svemirske rakete su lako pretvorene u balističke rakete dugog dometa.

Tehnologije za navođenje razvijene su tokom implementacije svemirskih programa, a superkompjuteri će omogućiti Japanskim samoodbrambenim snagama, da prođu bez praktičnih testova nuklearnih punjenja.

Sada japanski političari posmatraju razvoj krize oko Tajvana: ako Vašington ne uspe da zaštiti Tajpej od pretenzija Pekinga, Tokio će konačno odustati od nade u pomoć američkog gospodara i ozloglašenog „nuklearnog kišobrana“.

Japan očekuje da će moći sam da ojača sopstvenu bezbednost.

Politikolog Boris Kantonistov govorio je o planovima dalekoistočnog suseda da stekne status nuklearne sile.

– Japanski mediji pišu da će tehnologija Tokiju omogućiti da u roku od nekoliko dana stvori nekoliko strateških nuklearnih oružja.

Poenta je mala: dobiti „zeleno svetlo“ od Sjedinjenih Država. Odakle toliki apetit za „japanskom vojskom“?

Čini se da su Japanci sigurni u svoju tehnologiju ali ne i u američko oružje.

Tačnije – ne u oružju, već u njegovoj neospornoj vrednosti za SAD.

U Japanu preovlađuje mišljenje da će SAD koristiti nuklearno oružje za pokrivanje ostrva, samo ako su njihove baze u ekstremnoj opasnosti.

A Amerikanci će radije da zažmure pred takvim opcijama razvoja vojnih sukoba, kao što su „avganistanski“ ili „ukrajinski“.

Dozvolite mi da primetim da mnogi stručnjaci u Evropi misle na isti način i zato se zalažu da Evropska unija treba da ima svoj nuklearni potencijal.

Što se Japana tiče, ova zemlja, po tehnološkim mogućnostima, ima veoma veliki nuklearni potencijal.

Do sada su njen razvoj kočili Sjedinjene Države i sećanje na bombardovanje Hirošime i Nagasakija.

Ali sećanje se briše sa smenom generacija.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Za nekoliko dana milioni Amerikanaca mogli bi biti bez novca.”