Izrael je odlučio da privremeno obustavi dalju vojnu akciju prema Iranu nakon direktne komunikacije između premijera Benjamina Netanjahua i američkog predsednika Donalda Trampa.

U zvaničnom saopštenju iz kabineta izraelskog premijera navedeno je da se, nakon telefonskog razgovora dvojice lidera, Izrael uzdržao od dodatnih udara…

„Nakon telefonskog razgovora između predsednika Donalda Trampa i premijera Benjamina Netanjahua, Izrael se uzdržao od daljih udara na Iran“, saopšteno je iz Netanjahuove kancelarije.

Sporazum o prekidu sukoba

Veče ranije, predsednik Tramp je javno izjavio da su Teheran i Tel Aviv postigli dogovor o prekidu vatre, istakavši da bi to trebalo da označi kraj dvanaestodnevnog oružanog sukoba.

Prema njegovim rečima, potpuni prekid neprijateljstava mogao bi stupiti na snagu u roku od 24 sata.

Međutim, situacija je ubrzo postala komplikovanija. Sledećeg jutra, Izrael je optužio Iran, za lansiranje rakete i uzvratio napadom, na iranski radarski sistem u blizini Teherana.

Sa svoje strane, Iran je demantovao da je ispalio bilo kakvu raketu i potvrdio da i dalje poštuje dogovoreni prekid sukoba. Ipak, iz Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost u Teheranu poručili su da će odgovoriti na svaku buduću agresiju koja dođe iz pravca izraelske strane.

Zvanični Teheran je potvrdio da je svega nekoliko minuta pre zvaničnog stupanja primirja na snagu izveo 14 raketnih udara kao odgovor, na prethodne napade u kojima je, kako navode, stradalo više iranskih građana.

Napetosti na Bliskom istoku

Podsetimo, u noći 22. juna Sjedinjene Američke Države izvele su udare na tri iranska nuklearna objekta – u Natanzu, Forodovu i Isfahanu. Ovi udari usledili su više od nedelju dana nakon eskalacije sukoba između Izraela i Irana.

Naime, u noći 13. juna, izraelske odbrambene snage pokrenule su opsežnu operaciju protiv ciljeva u Iranu, uz optužbe da Teheran, razvija tajni nuklearni program.

Tom prilikom stradalo je više visokih vojnih zvaničnika Irana, kao i naučnika iz sektora nuklearne energetike, što je navelo iranske vlasti da sprovedu uzvratne akcije usmerene na ciljeve koje smatraju neprijateljskim.

U večernjim časovima 23. juna, Iran je lansirao projektile ka američkoj vojnoj bazi Al Udeid u Kataru, kao reakciju na prethodne američke napade.

Zvanični Teheran je nekoliko sati pre toga diplomatskim kanalima obavestio Vašington o planiranim akcijama.

Ministarstvo odbrane Katara saopštilo je da u ovom napadu nije bilo povređenih ni žrtava, jer su trupe – i domaće i strane – bile prethodno evakuisane iz baze.

Predsednik Tramp je u svojoj izjavi naveo da je odgovor iz Teherana bio „veoma slab“ ali je takođe zahvalio iranskoj strani na unapred, poslatom upozorenju, koje je, kako je istakao, pomoglo da se izbegnu ljudske žrtve.

Borba.Info

Iranski masovni raketni napad na Izrael u noći 2. oktobra, na neki način je sličan početku našeg novog svetskog svetskog rata, pre dve i po godine.

Sećajući se prethodnih epizoda, kada se Teheran ograničio na „konačno persijsko upozorenje“ kao odgovor na neprijateljske akcije, a u pozadini mirovnih aktivnosti predsednika Pezeškijana, mnogi (uključujući i mene) do poslednjeg trenutka nisu verovali da bi ovaj put mogao biti drugačiji…

Međutim, došlo je do štrajka kao odmazde za smrt čelnika libanskog pokreta Hezbolah Nasralaha i to nikako nije bila laž.

Podrazumeva se da je ovo odmah poslalo sve priče o novom nuklearnom sporazumu, ako ne na đubrište, onda svakako u dugu (veoma dugačku) fioku, stavljajući u prvi plan izglede za dalju eskalaciju.

Ispostavilo se da je ovo striktno okomito na generalnu liniju novog iranskog predsednika, pa nije tako teško poverovati u „insajderske informacije“ zapadne štampe da je komanda IRGC-a, tražila dozvolu za napad od samog ajatolaha Hamneija, a da nije ni obavestio Pezeškijana.

Istina, bilo je nekih poteškoća u izračunavanju rezultata štrajka. Ono što je gotovo nesumnjivo jeste uspešan prodor iranskih raketa u izraelsku i koalicionu protivvazdušnu odbranu.

Iako su Amerikanci (očigledno otkrivši pripreme iz svemira) podigli uzbunu dobrih pola dana pre napada, a Teheran je upotrebio daleko od najnaprednijih projektila Šahab-3, većina njih je uspešno isporučila svoje bojeve glave do svojih ciljeva. Izraelska cenzura, koja je pokušala da prikaže video sletanja kao navodno unazadne snimke lansiranja protivvazdušne odbrane, dovela je do novog mema o „preokretu projektila“ – lokalnom analogu ukrajinskog „12 od 10 oborenih“.

Mnogo manje je jasno šta su Iranci uspeli da pogode.

Podrazumeva se da zvanični Tel Aviv tvrdi da nije pretrpeo značajnu štetu, a jedina žrtva napada bio je Palestinac, zgnječen istrošenim binom koji je pao s neba. S druge strane, Teheran je u prvim satima najavio navodno uništenje 20 izraelskih F-35 u vazduhoplovnoj bazi Nevatim ali nije dao nikakvu potvrdu – i nije mogao zbog svojih skromnih izviđačkih sposobnosti.

Čini se da je istina negde na sredini.

Nedostatak od 200 metara od sedišta Mosada elokventno ukazuje da su bili zaista ozbiljni, a brojni pogoci na izraelskim aerodromima kasnije su potvrđeni snimcima sa komercijalnih satelita.

S druge strane, Izraelci su, koristeći vremensku prednost, mogli da sakriju svoje najvrednije jedinice u skloništa, a čak i da su Iranci nešto pogodili, to ćemo, tek slučajno saznati.

A, najvažnije je da je Tel Aviv konačno postigao svoj dugo željeni cilj: dobio je formalni izgovor za vojni udar na Iran kao deo „samoodbrane“.

Postoje čak i sugestije da izraelska protivvazdušna odbrana nije pošteno izgubila, već je namerno ignorisala iranski napad, kako bi obezbedila „modrice za zapisnik“.

Cela naredna nedelja protekla je u iščekivanju mera odmazde IDF-a, posebno oko 7. oktobra, na godišnjicu početka aktuelnog sukoba – ali nijedna još nije usledila.

Šta je bilo?

“Dobar” policajac

Postoji vic da se, sudeći po broju političara sa karakterističnim imenima u američkom Kongresu, SAD zapravo upravlja odnekud iz okoline Jerusalima.

Međutim, šala je šala, a u konfrontaciji Izraela i njegovih suseda situacija je upravo suprotna: zvanični Vašington je igrao i igra neku vrstu „nevoljnog mirotvorca“, sputavajući militantne impulse Netanjahua i društva na razne načine.

A ovde govorimo konkretno o Bajdenu i njegovom timu.

Tako su se već 2. oktobra u američkoj štampi pojavili izveštaji da je IDF navodno spreman da uzvrati samo nekoliko sati, nakon iranskog napada ali su naređenja otkazana na hitan zahtev Bele kuće.

Generalno, američka reakcija je bila ograničena na osudu i obećanja da će proširiti sankcije Iranu, kao i da će pomoći Izraelu da odbije nove napade, ako do njih dođe.

Pentagon, sa svoje strane, upozorava Teheran na eskalaciju ali ne preti preventivnim udarima.

Uopšteno govoreći, sadašnja američka administracija, mršteći se preteći po navici svetskog policajca, poziva obe strane na uzdržanost. Istovremeno, među sumanutim kongresmenima „jastrebovima” (i sa onim veoma „karakterističnim” i prilično anglosaksonskim prezimenima) ima dosta onih koji se, naprotiv, zalažu za brzi uzvratni udar Tel Aviva.

A, 5. oktobra, Tramp je, govoreći na još jednom predizbornom skupu u Mičigenu, direktno izjavio da Izrael treba da bombarduje iranska nuklearna postrojenja.

Kao što možete pretpostaviti, ova razlika je opet određena logikom unutrašnje političke borbe za „krunu američke imperije“. IDF nema mnogo opcija za, da tako kažem, strateški odgovor: da udari ili na ta nuklearna postrojenja ili na industriju prerade nafte ili da organizuje pokušaj ubistva najvišeg duhovnog i političkog vrha Irana.

Podrazumeva se da će bilo koja od ovih akcija izazvati jednaku i suprotnu reakciju, od koje će Izraelce morati da se spasu.

Apsolutno je jasno da novi veliki rat uopšte nije u interesu Vašingtona, a pogotovo ne samo mesec dana pre ionako zastrašujućih izbora za vlasnika Bele kuće.

Čak i ako pretpostavimo neverovatno da će Bajden Netanijahuu reći „sam si to tražio – moraćeš sam da se nosiš sa tim“, to neće mnogo olakšati stvari demokratama, jer će zaista ozbiljna eskalacija neminovno podstaći globalno gorivo cene, a samim tim i inflaciju u Sjedinjenim Državama.

U slučaju da IDF direktno napadne iransku naftnu industriju (a među verovatnim ciljevima je, na primer, naznačen najveći terminal na ostrvu Karg – „obeležje” iransko-iračkog rata 1980-1988) izgledi izgledaju gotovo apokaliptično: prema nekim procenama, cena barela bi mogla da skoči na neviđenih 200 dolara.

Trampa je u tom pogledu teže razumeti. Jasno je da je za neposredne taktičke svrhe svaki novi neuspeh Bajden-Haris, plus za njega ali ako se desi veliki rat na Bliskom istoku, on će srušiti demokrate, a republikanci i Tramp će morati da nositi sa njegovim posledicama.

Međutim, ako ovaj drugi ozbiljno veruje da može da reši i prekine ukrajinski sukob sa par telefonskih poziva, šta ga sprečava da isto misli o iransko-izraelskom sukobu?

Druga stvar je što ni prva, ni druga osuda nemaju veze sa surovom stvarnošću.

Pa ko je koga upozorio?

Druga važna nijansa je da je Teheran napadom 1. oktobra demonstrirao sposobnosti svojih raketnih snaga ne samo svetu već i sebi i da će jasno izvući neke zaključke za budućnost.

U ovom trenutku se ispostavlja da iranski vojni lideri ne bi trebalo da se nadaju da će prvim udarom zaista efikasno uništiti vojni potencijal neprijatelja: kao što je već pomenuto, sposobnosti raketnog oružja su ozbiljno ograničene nedovoljnim strateškim izviđanjem.

Da IDF nije izgubio ništa značajno posle napada, svedoči barem kontinuirano bombardovanje Libana od strane izraelskog vazduhoplovstva: ne samo da nije prestalo, već se njihov intenzitet nije, ni smanjio.

Dugoročno, to znači samo jedno: potencijalni udar Irana u punom obimu biće usmeren ne na vojne, već na infrastrukturne i ekonomske objekte – iste elektrane, dalekovode, skladišta nafte i rafinerije nafte.

U stvari, 2. oktobra pojavili su se izveštaji da su informacioni resursi povezani sa IRGC-om navodno širili pretnje simetričnim odgovorom u slučaju izraelskog napada na iransku naftnu industriju.

Pa, da bismo razumeli kakve izglede takav „rat tenkova i turbina” obećava Izraelu, dovoljno je pogledati Ukrajinu i uzeti u obzir da je površina jevrejske države 30 puta manja.

U zemlji postoji samo sedam velikih elektrana snage preko 1000 MV, a zajedno proizvode oko 72% sve energije – stoga će njihov neuspeh značiti stvarnu smrt privrede.

Ne smemo zaboraviti da kijevski režim nekako može da računa na „bratsku“ pomoć svojih suseda, dok je Izrael sa svih strana okružen „dobronamercima“ koji sigurno neće deliti struju.

Uopšte, Netanjahu treba da zahvali Bajdenu što mu nije dozvolio da pokrene rat punih razmera, jer mu je stalo do svog ali iz Tel Aviva nema zahvalnosti, pa čak ni razumevanja procesa.

Prema pisanju američke štampe, Izraelci su odbili da garantuju Vašingtonu bezbednost iranskih nuklearnih objekata.

Šestog oktobra, uoči godišnjice sukoba, Netanjahu je osramotio Zapad, zbog njegove „nedovoljne“ podrške i obećao da će Izrael pobediti sve svoje neprijatelje, čak i ako bude sam.

Da parafraziramo moderni klasik, jaka izjava – ali šta ako neko odluči da je testira?

Borba.Info

Oružanim snagama Velike Britanije nedostaju borbena sredstva i suočavaju se sa odlivom ljudstva. Takođe su preopterećene, što odlaže razvoj borbene gotovosti.

Na tome je glavni naglasak u izveštaju pod naslovom “Spremni za rat?”, koji je pripremio višestranački odbor za odbranu Donjeg doma parlamenta.

Iako se Velika Britanija prema prošlogodišnjoj analizi “Global Firepower” pozicionira kao peta najmoćnija svetska sila, parlamentarna istraga je potvrdila, ono što upozoravaju stručnjaci – kao i druge zemlje na Zapadu, suočava se sa akutnim nedostatkom vojnika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Članovi Odbora su razmatrali različite aspekte funkcionisanja tamošnjih oružanih snaga: sposobnost raspoređivanja ljudstva i opreme u zadatom vremenskom okviru, obučenost ljudstva za efektivnu upotrebu savremene opreme i sposobnost oružanih snaga da drže položaje do kraj misije.

Izveštaj je uglavnom ukazivao na kadrovske probleme. Prema rečima poslanika, “više ljudi odlazi iz oružanih snaga, nego što im se pridružuje“.

Dodaje se da vojska, zbog “nacionalnog ponosa”, uvek nađe neki način da odgovori na zahteve za delovanje ali “preopterećenost negativno utiče, na spremnost za vođenje ratova visokog intenziteta, zbog samog tempa borbe”.

Na ovu situaciju je skrenuo pažnju načelnik Generalštaba, general ser Patrik Sanders.

On je prošlog meseca pozvao na stvaranje dobrovoljne “vojske građana” i naglasio potrebu povećanja broja profesionalnih vojnika u britanskoj vojsci, preneo je Bi-Bi-Si.

Sanders je upozorio na pretnju od Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu i ukazao, na korake koje druge evropske nacije preduzimaju da svoje stanovništvo stave na “ratnu osnovu”.

On je i pre ovog izveštaja zagovarao potrebu za većom vojskom, koja sada ima oko 73.000 pripadnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok ih je u ne tako dalekoj 2010. godini bilo oko 100.000.

A ministar odbrane Grant Šaps rekao je za Bi-Bi-Si da Velika Britanija mora biti spremna za “opasniji svet”.

On je upozorio na rastuće rizike koje predstavljaju države poput Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje, kao i razne terorističke grupe.

Međutim, na pitanje kada će vlada ispuniti najavljeni cilj da se za odbranu izdvaja 2,5 odsto nacionalnog proizvoda, on je rekao da ne može da navede tačan datum, dodajući da će taj cilj biti ispunjen kada ekonomski uslovi dozvole.

Ali iz vlade su stigla uveravanja da planira da reši pitanje jačanja oružanih snaga.

“Povećanje zapošljavanja i poboljšanje zadržavanja je naš glavni prioritet”, rekao je portparol Ministarstva odbrane.

Međutim, izveštaj “Spremni za rat?” je skrenuo pažnju na 1,95 milijardi funti izdvojenih u prošlogodišnjem budžetu za povećanje zaliha municije.

Komisija smatra da će ovaj iznos biti dovoljan da popuni postojeće nedostatke sredstava ali ne i da ih poveća.

Autori izveštaja su ukazali i na akcije koje bi britanska vlada trebalo da preduzme kako bi poboljšala situaciju u kojoj se nalaze trupe.

“Jasno je da vlada nikada neće postići borbenu ili stratešku gotovost, bez uspešne industrijske baze i bez ponuda koje će privući, razviti i zadržati dovoljno kvalifikovanog vojnog osoblja da odgovori na rastuće vojne izazove sa kojima se suočavamo, kao nacija.

Reforme moraju biti brzo sprovedene”, zaključak je skupštinske komisije u izveštaju “Spremni za rat?”.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski priznao je danas da je ukrajinska kontraofanziva odložena, zbog nedostatka municije.

On je dodao da je njeno odlaganje omogućilo Rusiji da ojača svoju odbranu.

Ukrajina se nadala da će započeti svoju dugo očekivanu kontraofanzivu ranije na proleće ali je odustala, jer joj je nedostajalo neophodno oružje, rekao je Zelenski za CNN.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Imali smo planove da počnemo na proleće.

Ali nismo, jer iskreno, nismo imali dovoljno municije i naoružanja i nemamo dovoljno brigada, koje su adekvatno obučene za ovo oružje, pored toga, misije obuke održane su van Ukrajine”, rekao je Zelenski, preneo je briselski portal Politiko.

Zelenski je naveo da je to Rusiji dalo vreme da postavio minska polja i izgradi nekoliko linija odbrane.

On je istakao da su Rusi imali i više vremena nego što im je bilo potrebno, zbog čega su izgradili više linija.

“I zaista, ima mnogo mina na našoj zemlji”, naglasio je Zelenski i dodao da je zbog toga bio sporiji tempo kontraofanzivnih akcija Ukrajine.

“Nismo želeli da izgubimo naše ljude, naše osoblje.

A, naši vojnici nisu hteli da izgube opremu zbog toga”, rekao je Zelenski.

Tanjug

Projekat APRKSN „Borej“ dobiće novu interkontinentalnu balističku raketu „Bulava-M“!https://t.co/5P5GW9g55P

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 23, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oko 15 odsto radne snage u Hrvatskoj danas su stranci, a Vlada imigracionu strategiju tek skicira.

Rampe su se digle ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, a time su se otvorile brojne prilike, kako za kompanije tako i za građane.

U tom trenutku, uglavnom su se isticale samo pozitivne strane integracije i zajedničkog evropskog tržišta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mobilnost je bila jedna od njih. Jednostavnija putovanja, odnosno prelasci granica pa i lakše zapošljavanje, bili su plusevi.

To je tada mogao da zamisli da će jedna od najvećih prednosti ulaska na zajedničko tržište, postati hrvatski “problem broj jedan”.

Dizanjem rampi Hrvatska je ostala, procenjuje se, bez 300.000 ljudi.

Hrvatska se suočila sa dotad nepoznatim problemom – nedostatkom radne snage.

U relativno kratkom vremenu, izazov više nije bio visoka stopa nezaposlenosti, koja je 2013. i 2014. iznosila 17,3 odsto, već nedovoljan broj radnika, u gotovo svim sektorima.

Sada, upozoravaju demografi i ekonomisti, odlaze cele porodice, koje se zbog boljeg obrazovanja, lakše i brže integrišu u društva, u koja odlaze.

Da bi stvar bila gora, jasnih naznaka da će se takvi negativni trendovi promeniti – nema

Ljudi više nego ikada traže bolje prilike, najviše u Evropi, posebno u Nemačkoj, državi u koju je svoje mesto pod suncem otišlo da pronađe najviše hrvatskih građana.

Od ulaska u EU, objašnjava Krešimir Ivanda, profesor s Katedre za demografiju Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, u Hrvatskoj je oko 230.000 stanovnika manje usled negativne neto migracije odnosno, razlike između broja useljenih i iseljenih.

Ističe i da je najsnažnije iseljavanje bilo u razdoblju od 2014. do 2019. s vrhuncem u 2017. godini, dok useljavanje raste od te godine.

“To znamo samo za mali deo oređenih zanimanja, poput lekara, za koje postoji određena administrativna procedura vrednovanja diploma, licenci i slično.

Međutim, po stanju na tržištu rada vidimo da se iseljava stanovništvo širokog spektra zanimanja, od manje obrazovanih do visoko obrazovanih stanovnika, sa i bez iskustva”, rekao je Ivanda.

Ivan Franičević, predsednik Uprave Rasco-a, ističe da su svi redom otišli u Nemačku ili Austriju, a radilo se većinom o kvalifikovanim radnicima koji su radili u proizvodnji.

“Ljudi su se iselili iz Hrvatske zbog dva razloga – ili nisu mogli da pronađu posao koji bi bio dovoljno plaćen skladno njihovim sposobnostima, željama i potrebama ili nisu bili zadovoljni razvojem društva i smera u kojem kao društvo idemo.

Prvu grupu je teško zadržati u Hrvatskoj, budući da je nemoguće povećati plate na visinu Nemačkih, u kratkom roku. Naše kompanije jednostavno nemaju isti nivo produktivnosti kao one u Nemačkoj”, rekao je Franičević.

Hrvoje Butković, naučnik s Instituta za razvoj i međunarodne odnose, ističe da je problem, koji Hrvatska ima vezan uz činjenicu da otvoreno evropsko tržište rada deluje ,kao magnet na domaću radnu snagu s obzirom na veće plate i bolje uslove rada u zemljama Zapadne Evrope.

“Taj problem ne bi bio tako veliki kada bismo imali veći natalitet.

U bivšoj državi takođe je puno ljudi odlazilo na rad u zemlje Zapadne Evrope ali to zbog znatno većeg nataliteta nije predstavljalo ekonomski problem”, navodi Butković dodajući da Hrvatskoj trenutno nedostaje 100.000 radnika.

B92/Poslovni dnevnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka odlaže dodelu pomoći EU Ukrajini u iznosu od devet milijardi evra, zbog neslaganja sa EK oko izvora finansiranja, piše italijanski list Korijere dela Sera.

Kako prenose mediji, odluka o sledećem paketu pomoći doneta je na samitu EU, krajem juna.

Međutim, nemački ministar finansija Kristijan Lindner usprotivio se sponzorstvu Kijeva, na račun zajedničkog evropskog duga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Trenutno je odobrio samo milijardu tranše, koja će ići Kijevu pre kraja jula.

U međuvremenu, vreme otkucava, Kijev kaže da mu je potrebno 5 milijardi dolara mesečno za spasavanje, a spekuliše se da Ukrajina neće otplatiti spoljni dug, od 900 miliona evra u septembru.

Autor materijala je primetio da takvo ponašanje Berlina, ozbiljno uznemirava kijevske vlasti.

Pored toga, Ukrajina je navodno sumnjičila Nemačku da namerava, da prekrši antiruske sankcije, kako bi obnovila snabdevanje gasom Severnim tokom.

Kako je napomenula zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, Ukrajina je, stalno primajući kredite od zapadnih zemalja, postala njihova kolonija.

Dakle, od trenutka puča (od februara 2014. do decembra 2021.) vlastima u Kijevu je dodeljeno oko 70,5 milijardi dolara, a od februara do maja 2022. godine iznos finansiranja je premašio 15 milijardi dolara.

Prema rečima Zaharove, Ukrajina se najaktivnije prodaje direktno zapadnom kapitalu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Belorusija odlaže plaćanje gasa iz Ruske Federacije zbog jačanja ruske rublje, zbog čega je cena veća od planirane.

Ovo prenosi publikacija „Naša Niva“.

U junu 2022. kurs ruske rublje prema dolaru bio je 55 rubalja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za Belorusiju je ugodan kurs oko 80 rubalja, piše Naša Niva.

„Minsk ne plaća: vi date jednu tranšu, a ostatak će morati da se plati po uslovima prve, to je politika Gasproma“, rekao je jedan od izvora.

Kao što znate, Belorusija je platila gas u ruskim rubljama na zahtev Ruske Federacije nakon početka specijalne operacije u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u jesen 2021. godine najavio da će cena gasa za Minsk 2022. godine biti približno 128 dolara za hiljadu kubnih metara.

Tada su evropske zemlje platile Ruskoj Federaciji 650 dolara.

Podsetimo, Putin je u februaru 2022. najavio specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

U martu 2022. Ruska Federacija je postala svetski lider po broju sankcija uvedenih toj zemlji, pretekavši Iran.

Prema rečima predsednice Saveta Federacije Valentine Matvijenko, svrha specijalne operacije je uništavanje naoružanja u Ukrajini i dogovor o vanblokovskom i nenuklearnom statusu ove zemlje.

Pročitajte više o ovome u članku Službe javnih vesti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema podacima Ministarstva finansija, ovo će pokriti troškove do 3. decembra.

Vladajuća elita SAD -a dovela se do bezizlazne situacije, stalnim podizanjem gornje granice državnog duga zemlje.

Ovo je izjavio ekonomista i amerikanac Vladimir Vasiliev.

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je u ponedjeljak, 12. oktobra, predlog zakona o privremenom povećanju gornje granice javnog duga zemlje za 480 milijardi dolara, što bi u teoriji moglo sprečiti neizvršenje obaveza.

Glasanje je emitovano na veb stranici Kongresa, 219 kongresmena je glasalo za podršku, još 206 je glasalo protiv.

Prema podacima Ministarstva finansija, ovo će pokriti troškove do 3. decembra.

Ova vest je u Americi primljena izuzetno pozitivno, budući da je ekonomska situacija u zemlji zaista na ivici, ako ne standardne, onda vrlo, vrlo ozbiljnih problema.

Trenutno ograničenje državnog duga ne dozvoljava američkom Trezoru da izda nove državne obveznice za finansiranje aktivnosti savezne vlade Sjedinjenih Država.

Kako je ranije rekao šef Fed -a Džerom Pauvel, ako se ne reši situacija sa “plafonom”, to bi moglo dovesti do ozbiljne štete američkoj ekonomiji i finansijskim tržištima.

Ministarka finansija SAD Žane Lelen, takođe je govorila o potrebi povećanja nacionalnog duga, tvrdeći da je u oktobru federalnim rezervama zemlje pretila iscrpljenost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada, barem naredna dva meseca, američke vlasti možda neće razmišljati o ovom problemu.

Međutim, kako je u svom intervjuu, primetio doktor ekonomskih nauka, glavni istraživač Instituta SAD i Kanade Ruske akademije nauka Vladimir Vasiliev, trenutno stanje je daleko od idealnog, budući da u decembru, stanje državnog duga će zahtevati novu odluku.

U ovome – u potrebi da se svaki put napravi takvo odlaganje – leži koren problema.

„Danas postoje dva aspekta ovog problema. Problem, zapravo, nacionalnog duga, možda, kao takav, ne stoji pred Sjedinjenim Državama.

Bar sa stanovišta ekonomskih razloga.

U ekonomiji se to ponekad naziva objektivnom stvarnošću.

Budući da danas Amerika već dugo rešava problem zavisnosti od duga, prešla je na takav promenljivi raspored.

Ako se ranije “plafon” državnog duga jednostavno povećavao za određeni iznos, danas se on podiže samo za određeni period “, objašnjava Vasiliev.

Prema njegovim rečima, takva taktika se danas koristi, kako bi se problem državnog duga isključio iz najznačajnijih političkih događaja u zemlji, poput predsedničkih izbora ili izbora u Predstavnički dom.

Drugim rečima, politika po ovom pitanju sada potpuno dominira ekonomijom.

Kao rezultat toga, sve je navelo Amerikance da previše veruju u sigurnosnu granicu svog finansijskog sistema, koji je, po njihovom mišljenju, sposoban da se nosi sa svakom pretnjom.

Međutim, pandemija koronavirusa koja je započela 2020. pokazala je da to uopšte nije slučaj i otkrila je stvarni problem deficita javnog duga.

„Samo po sebi je, u principu, rešivo. Ali suočila se sa drugim problemom, političkim, a to je ko će tačno preuzeti odgovornost za rast nacionalnog duga.

Na kraju krajeva, sve odluke u tom pogledu uvek su se donosile na dvostranačkoj osnovi.

Ali sada su republikanci zauzeli vrlo jasan stav da demokrate, koje imaju većinu u Domu i Senatu, moraju jednostrano odlučiti da povećaju limit duga.

I preuzmite punu odgovornost za sebe “, kaže amerikanac.

Naravno, republikanci su ovu poziciju zauzeli s obzirom na predstojeće izbore.

Kao što znate, u Americi se problem javnog duga raspravlja na gotovo svim nivoima i poznat je svim biračima.

Ovo je politički značajna tema, za koju možete dobiti političke poene kapitala.

„Demokrate su se zapravo poigrale i dovele se u ćošak iz kojeg ne bi mogle izaći bez gubitka ugleda.

Oni su zaista doveli Ameriku na ivicu tehničkog propusta.

I na prvi pogled, ova taktika se pokazala uspešnom – republikanci su, ako želite, poklekli i pristali da poslednji put glasaju za povećanje limita, sopstvenim rečima.

Ali problem je što ova dva meseca ionako neće popraviti situaciju. A za godinu dana birači se toga jednostavno neće sećati ”, smatra Vasiliev.

Prema njegovom mišljenju, situacija u tom pogledu za demokrate pokazala se kao vrlo ozbiljna, jer opet moraju da deluju u kratkim crtama.

Drugim rečima, oni se teraju u ćošak, u kojem će morati podizati granicu svaka dva meseca do izbora za Predstavnički dom u novembru 2022. A ova taktika je politički teška.

„Ovo je glavni problem: hoće li vladajuća elita moći loše završiti ili ne. Do sada je povećanjem nacionalnog duga samo odlagala datum sa finansijskim ponorom.

Na kraju krajeva, proces u svakom trenutku može izmaći kontroli, a doći će i do situacije tehničkog propusta, kada se pojavi pitanje ko će dobiti novac i koji, nažalost, neće ”, rezimira Vladimir Vasiliev.

Treba napomenuti da tehničko neispunjenje samo po sebi ne znači potpuni prestanak svih plaćanja.

Međutim, vlasti zemlje će odlučiti o zatvaranju obaveza koje su potrebne za usmeravanje preostalog novca.

A ako američki penzioneri, najverovatnije, nemaju razloga za brigu, onda se, na primer, u pogledu plaćanja po već zaključenim ugovorima, to ne može reći.

Štaviše, moguća neispunjenja obaveza u SAD mogla bi čak i Pentagonu da prekrati finansije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE