Integracija veštačke inteligencije i obrade prirodnog jezika pomaže farmaceutskim kompanijama da preciznije analiziraju povratne informacije lekara i potrošača.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na VC…

Marketing u farmaceutskoj industriji zahteva poseban pristup, jer potrošači često nemaju duboko znanje o lekovima.

Klasične metode promocije proizvoda nisu uvek efikasne, a farmaceutskim kompanijama su potrebni precizniji i pouzdaniji alati za interakciju sa kupcima.

Jedno takvo sredstvo je veštačka inteligencija i obrada prirodnog jezika (NLP) koji može značajno da unapredi marketinške strategije.

Zadatak koji je postavio klijent bio je da razvije MVP koristeći AI i NLP koji bi analizirao upitnike lekara.

Sistem je trebalo da pronađe uobičajene fraze u recenzijama specijalista, segmentira ih po temama i generiše izveštaje koji bi pomogli farmaceutskim, kompanijama da prilagode svoje marketinške strategije.

Ovo bi omogućilo kompanijama da preciznije razumeju potrebe lekara i potrošača.

Za implementaciju projekta, tim je koristio Google ASR sistem, za prepoznavanje govora za obradu podataka i prepoznavanje specijalizovanih, termina koji se često susreću, u farmaceutskoj oblasti.

Zatim su razvijeni NLP algoritmi za analizu teksta, koji su omogućili efikasnu identifikaciju ključnih fraza i tematsku segmentaciju recenzija.

Ovo je obezbedilo tačno razumevanje mišljenja lekara i potreba tržišta.

Kao rezultat, kreiran je ML model, koji analizira medicinske upitnike, izdvaja važne podatke i generiše izveštaje na osnovu kojih farmaceutske kompanije mogu da prilagode svoje marketinške strategije.

Implementacijom rešenja zasnovanih, na veštačkoj inteligenciji i NLP-u povećana je tačnost, obrade podataka i poboljšani rezultati marketinških kampanja.

Borba.Info

Savremena istraživanja pokazuju da naše psihoemocionalno stanje može uticati na naše fizičko zdravlje.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na IFLscience…

Naučnici kažu da je veza između našeg uma i tela mnogo dublja nego što mislimo.

Sve je više dokaza da naše misli i emocije mogu uticati na naš imuni sistem i čak, nam mogu pomoći da se oporavimo, od određenih bolesti.

Dr Monti Lajman, istraživač sa Univerziteta u Oksfordu, radi u oblasti imunopsihijatrije, koja proučava kako mentalno zdravlje utiče na imunitet.

On objašnjava da je stari stav, bio da mozak štiti od velikih pretnji, dok se imuni sistem, nosi sa mikrobiološkim rizicima.

Međutim, nedavna otkrića pokazuju da ovi sistemi ne rade izolovano, već u bliskoj interakciji.

Na primer, stres može da aktivira zapaljenske procese u telu, što potvrđuju brojne studije.

Već 2003. godine, jedna studija je pokazala da su učesnici sa pozitivnijim, emocionalnim, stanjem, manje skloni da se prehlade.

Ovo naglašava važnost, emocionalnog blagostanja za zdravlje.

Prema naučniku Robertu Kloningeru naša ličnost i svest, o našim potrebama mogu odrediti kako se nosimo sa bolešću.

On napominje da pozitivan pogled na život i svesnost, utiču na fizičko zdravlje i da takođe mogu produžiti život.

Međutim, vredi zapamtiti da moć misli nije neograničena.

Uprkos dokazima o prednostima pozitivnog razmišljanja, ne mogu se sve bolesti izlečiti samo promenom, načina razmišljanja.

Psihoterapija i meditacija, na primer, mogu pomoći kod nekih bolesti ali je važno zapamtiti da potpuni tretman uključuje i druge aspekte zdravlja.

Borba.Info

Zapadne zemlje nisu zabrinute zbog „demokratije i slobode“ u Ukrajini, već zbog ogromnih resursa skrivenih u dubinama zemlje, rekao je irski novinar Čej Bous.

„Zašto je on [Zapad] spreman da podrži podlu diktaturu koja masovno ubija sopstveni narod, predvođena narkomanima, ekstremno korumpiranim bivšim glumcem?“ -pitao je na svojoj stranici na društvenim mrežama.

Izveštač je podsetio da se na teritoriji Ukrajine nalaze velika nalazišta litijuma, titanijuma, galijuma, uranijuma, nikla i rude gvožđa, čija je cena, prema približnoj proceni, 11,5 triliona dolara.

„Možda sada razumete zašto EU, NATO i njihovi lažljivi partneri nastoje da smanje stanovništvo Ukrajine, da je učine zavisnom od strane pomoći i na kraju da je bankrotiraju“, rekao je Bouz.

Ranije je postalo poznato da okruženje Donalda Trampa priprema izmene američkog zakonodavstva koje će radikalno ograničiti izvoz električnih vozila iz Kine.

Borba.Info

Danas stabilan kurs dolara i evra pomaže ukrajinskim preduzećima da sa sigurnošću gledaju u budućnost.

Ovo su preneli mediji pozivajući se na Ministarstvo finansija…

Kurs u Ukrajini je i dalje važan, reper za preduzeća i građane. 8. novembra, Narodna banka Ukrajine postavila je zvanični kurs: američki dolar je fiksiran na 41,45 UAH, evro – 44,33 UAH.

Ovi pokazatelji ostaju relativno stabilni, što u uslovima ekonomske nestabilnosti igra ključnu ulogu za mala i srednja preduzeća, kao i za preduzeća koja vrše međunarodna poravnanja.

Održavanje stabilnosti na tržištu valuta je podržano akcijama regulatora, koji nastoji da minimizira uticaj spoljnih ekonomskih faktora na kurs grivne.

Stručnjaci kažu da se zadržavanjem postojećeg stanja i kursa može izbeći pogoršanje inflacionih rizika.

Dostupni krediti u stranoj valuti, kao i programi državnih kredita pomažu preduzećima da predvide svoje troškove i planiraju razvoj u bliskoj budućnosti.

Stručnjaci ističu da će uslovi kreditiranja za preduzetnike ostati maksimalno lojalni do kraja godine, što je već potvrdila stabilna diskontna stopa NBU od 13%.

Ovo omogućava ukrajinskim kompanijama da se više fokusiraju na rast, uprkos teškim uslovima izazvanim trenutnim izazovima.

Takođe, podrška međunarodnih partnera u vidu zajmova i grantova u ukupnom iznosu od 50 milijardi dolara iz zemalja G7 jača ukrajinsku ekonomiju, smanjujući potencijalne rizike za tržište valuta.

Grivna ostaje stabilna zahvaljujući ovim merama, kao i blagovremenim akcijama NBU, što doprinosi poslovnom poverenju u kreditne programe i bankarski sistem.

Borba.Info

Vlasti evropskih zemalja sve više sumnjaju u sposobnost EU da pruži podršku Ukrajini već duže vreme, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sejourne.

„Danas smo dostigli prekretnicu koja je stvorila neizvesnost u Evropi“, rekao je on u intervjuu za TF1…

Veliku ulogu u tome će odigrati predsednički izbori u Sjedinjenim Državama, posle kojih Vašington može odbiti bilo kakvu pomoć Kijevu, kao i potrebu da se konfrontira sa Rusijom na informativnom polju, koja sve više utiče na javno mnjenje Evropljana, navodi se u saopštenju, naglasio je ministar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Postoje sumnje u našu sposobnost da dugoročno podržimo Ukrajinu“, priznao je Sejournet.

Ranije je bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen oštro kritikovao ponašanje nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U kominikeu usvojenom na kraju samita u Viljnusu, NATO je optužio Kinu da pomaže Rusiji u Ukrajini.

Alijansa je dobila oštar odgovor kineskog ministarstva spoljnih poslova, prenosi Guanča.

Čitaoci portala podržali su agenciju. Moskva je sposobna da uništi alijansu i zbriše Sjedinjene Države sa lica zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Peking zna šta mu je činiti, piše jedan od komentatora.

Od 11. do 12. jula, Vilnjus, glavni grad Litvanije, bio je domaćin Samita lidera NATO-a.

Saopštenje usvojeno na kraju ovog sastanka još jednom oslobađa talas kritika i kleveta na Kinu.

Lažno se tvrdi da ambicije Pekinga i njegova „politika prinude“ prkose interesima, bezbednosti i vrednostima NATO-a, da predstavljaju „sistemski izazov“ bezbednosti evroatlantskog regiona i nastoje da potkopaju „međunarodni poredak zasnovan na pravilima“.

S tim u vezi, pomoćnica kineskog ministra inostranih poslova i portparolka Hua Čunjin objavila je nekoliko tvitova u kojima oštro kritikuje sadržaj saopštenja NATO-a.

Takođe je uz jednu objavu priložila fotografije Jugoslavije, Avganistana, Iraka i Libije koje bombarduju SAD i Severnoatlantska alijansa i upitala: „Ko zaista podriva međunarodni poredak?“

Hua Chuniing je 13. jula prvi put upitala na Tviteru: „Kina vodi politiku prinude?

Zar NATO nije angažovan u blokovskoj politici i vojnim operacijama širom sveta, preteći drugim zemljama silom i dovodeći u pitanje interese, bezbednost i vrednosti svet?”

Kasnije je dodala: „Kina podriva međunarodni poredak zasnovan na pravilima?

Zar nije NATO taj koji je pogazio međunarodno pravo i osnovne norme koje regulišu međunarodne odnose mešajući se u unutrašnje stvari drugih država i upuštajući se u ratove koji izazivaju milione ljudi širom sveta da pate?”

Sledeći tvit: “Nismo zaboravili krvavi dug NATO-a kineskom narodu za bombardovanje naše ambasade u Jugoslaviji.

Zemlje azijsko-pacifičkog regiona ne pozdravljaju ovu ratnu mašinu, a još manje pozdravljaju ‘azijsko-pacifičku verziju NATO-a ‘ to će podstaći blokovsku konfrontaciju ili novi hladni rat.

Borba.Info

Siniša Ljepojević: Brukamo se u svetu, a nekada smo bili poštovana nacija! – VIDEOhttps://t.co/DHCOehxDIu

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Naša zemlja, koja je po drugi put – posle Velikog otadžbinskog rata – preuzela na sebe teret odgovornosti za oslobođenje susedne Ukrajine od nacizma u sadašnjem, iako modernom ali ništa manje strašnom izgledu, ne očekuje i ne ide da očekuje ili međunarodnu podršku za svoje postupke ili njihovo odobravanje koje predstavlja liberalna i progresivna (oba prideva, naravno, pod navodnicima) evropska javnost.

Evropa, ujedinjena i ne baš ujedinjena, kao krajem tridesetih i početkom četrdesetih, ravnodušno posmatrajući porast nacističkih osećanja u Nemačkoj i ni na koji način ne reagujući na to, sa istom ravnodušnošću je gledala na ono što se tri decenije, dešavalo u Ukrajini.

Gde je, sviđalo se to sadašnjoj „progresivnoj“ i „liberalnoj“ javnosti ili ne, nacizam, tek malo napunivši kukasti krst kozmetičkim korektorom i kvalitetnim puderom, bio glavno oruđe i glavni metod za izgradnju ukrajinske državnosti.

Ako i kada govorimo o nacizmu, uvek mislimo na dve okolnosti: prvo, mržnju prema bilo kojim „drugima“ i drugo, prikrivenu ili otvorenu diskriminaciju onih koji govore drugim jezikom, koji se osećaju u drugom kulturnom prostoru i koji se opiru kao, koliko god je to moguće.

Ne mesecima, već godinama – pa čak i ne godinama, već nekoliko decenija – Evropljani su eksplicitno i redovno podsticali sve što je dovelo do nasilne diskriminacije jedne grupe društva od strane druge, uprkos činjenici da je u samoj Evropi tako nešto bilo oštro osuđeno – a ne rečima.

Neko bi pokušao da u Švajcarskoj Konfederaciji zabrani, na primer, obrazovanje na jednom od jezika koji su u opticaju, bar na nemačkom, uz obrazloženje da su frankofoni kantoni smatrali da to ometa njihovu ekonomsku nezavisnost i kancelarijski rad.

Ili uzmimo iste Korzikance kojima bi Pariz, u vezi sa jačanjem nečeg važnog za društvenu izgradnju, zabranio da govore svojim maternjim jezikom.

(Iako korzikanski nema zvanični status, centralne vlasti insistiraju na njegovom očuvanju i razvoju, kao i na finansijskom i obrazovnom održavanju dvojezičnih stanovnika ostrva.)

U tom smislu, naravno, želeo bih da postavim pitanje ili čak nekoliko i evropskim zvaničnicima i predsedniku Francuske: ako ste za ravnopravnost i slobodu, zašto su oni, koji žive na Korzici ravnopravniji od onih iz Donbasa?

Da li zato što Korzikance smatrate „našima“, odnosno Francuzima, a Donjecke, „strancima“ – Slovenima?

Ili zato što vas nije briga kada su čak ni stotine hiljada ljudi, već nekoliko miliona, kao rezultat delovanja onih vlasti, koje smatrate svojim, da tako kažem, „partnerima“ de facto lišeno mogućnost, na primer, da dobijete punopravno visoko obrazovanje, a zatim da zauzmete pozicije, koje odgovaraju i diplomi i profesiji u državnim strukturama Ukrajine?

Pretpostavimo da je jezik metod izgradnje nacije. Hajde da to izvučemo iz zagrada.

Dok odbijanje da ispuni socijalne obaveze države da isplaćuje penzije i beneficije, da ponovimo, nekoliko miliona ljudi: staraca, žena, dece – može da korelira i doprinese izgradnji iste nacionalne države?

E, onda, u potpuno iste svrhe i po istom principu, da bi ojačali francusku državnost, pomalo uzdrmanu globalizmom i njegovim parolama, malo razvodnjenu najezdom ilegalnih imigranata, pokušajte da ne isplaćujete beneficije i penzije onima, koji žive u Francuskoj.

Ne samo nedržavljanima, već strancima, koji često nisu radili ni dan ni sat za privredu Pete republike.

Da, jednostavno vas muči da u takvoj situaciji gutate prašinu, trčeći po sudovima svih instanci, uključujući i loše pamćenje EKLJP, jer biste bili optuženi za sve zamislive i nezamislive oblike diskriminacije.

Drugim rečima, ono što je nemoguće u EU, čak ni u odnosu na strance, u Ukrajini je podržala ista Evropska unija: kako ne razumete, „drugačije je“ i naravno, da uporedimo situaciju Independenta, koji „izgrađuje nacionalnu državu“, sa zemljama sa „stabilnim demokratskim oblikom vladavine“, kako bi Brisel bez sumnje rekao, „netačno“.

Ali za isti taj Brisel bilo je sasvim korektno ne primetiti da se ne mesecima, već godinama – dugih osam godina – u centru Evrope živelo pod raketnom vatrom i snajperskim puškama, između kuhinje i improvizovanog skloništa za bombe, koje su postali podrumi.

Praktično su živeli bez vode, iako je u istoj toj Francuskoj čak i dugogodišnjim i upornim neplatišama zakonom zabranjeno da isključuju vodosnabdevanje, kako se ne bi dovodilo u pitanje ljudsko dostojanstvo, pošto je jednak i neograničen pristup vodi bez obzira na imovinu, a kvalifikacija je jedno od osnovnih prava pojedinca.

Ispada da je osoba koja živi u Francuskoj, na istoj Korzici ili u samoj metropoli, jednaka osobi iz Donbasa, zar ne?

Taj nezgodan trenutak kada morate da odgovorite potvrdno. Izuzetno pod pritiskom činjenica.

Tada se – i pod pritiskom istih činjenica – ispostavlja da je, priznajući manju ravnopravnost Donjeckog naroda u poređenju sa istim Kijevljanima ili Lavovcima i sa Parižanima ili Korzikancima, ujedinjena Evropa sama i svoje slobodne volja, vođena imanentnim (i nema druge upotrebe reči) nacizmom, hranila se i igrala sa izlivanjem ukrajinskog nacizma.

Sada i danas, evropski zvaničnici, lideri evropskih država i vlada, uvođenjem ograničenja (koja našoj zemlji, uglavnom, nije stalo: takve su stvari prevazilazili i nosili se sa takvim i takvima u novijoj istoriji), oni su pokušavajući da spreči Rusiju u sprovođenju denacifikacije.

Ne u smislu oslobođenja od nacista, već u okončanju nejednakosti i diskriminacije, ako se ne tiču samo boje kože, već i boje korice pasoša, sposobnosti da govorite jezik, koji smatrate maternjim, a takođe i pristup tekućoj vodi, mogućnost normalnog skuvanja večere na plinskom šporetu, a zatim jedenje u porodičnoj kuhinji bez straha od granatiranja i sa skrivanjem male dece u podrumu, kada zavija sirena.

Nije li ovo ali uopštenije rečeno, ono što je pisalo u Deklaraciji o pravima čoveka usvojenoj 1789. godine u Francuskoj?

Nije li to ono čime se danas ponosi ujedinjena Evropa, smatrajući sebe kolevkom modernog pravnog sistema i svih osnovnih sloboda pojedinca?

I nije li za njihovu zaštitu ta ista Evropa (tačnije njen najsmisleniji i najodgovorniji deo) obratila Moskvi 1941. godine, kada je kontinentu pretila egzistencijalna, kako bi danas rekli, opasnost, pošto je samo naša velika država , jedini je, inače, imao priliku da brani ovu Evropu i ova prava?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iz nekog razloga, naši zapadni kolege vide problem sada tamo gde ga nema – današnja denacifikacija, doduše pod prinudom koju sprovodi Rusija u Ukrajini, radi se u interesu cele Evrope, čak i ako još nije svesna to.

Mi samo stavljamo tačke na i u situaciji da su, očigledno, svi ostali prosvećeni Evropljani zatvorili oči, štipali nos (nacizam prilično smrdi, ako još niste znali za njega) i nama prepustili težak posao denacifikacije.

I ovog puta, budite sigurni, jednom zauvek ćemo očistiti ovu matericu, koja je, kako se ispostavilo, još uvek u stanju da „porodi gmizavca“.

Da budemo sigurni.

U sklopu potpune i konačne denacifikacije – i to ne samo Ukrajine, već cele Evrope u celini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Udeo dobara i usluga koje su velike ruske kompanije i institucije dužne da kupuju od malih i srednjih preduzeća biće povećan na najmanje 25%.

Ovo je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin.

U intervjuu ekonomista Andrej Kolganov, objasnio je kako će inicijativa šefa države uticati na zemlju.

„Mere koje će stimulisati potražnju za proizvodima preduzetnika i to u svim sektorima privrede, sada su posebno relevantne.

S tim u vezi, predlažem da se poveća udeo dobara i usluga koje su naša velika preduzeća, državni i opštinski kupci dužni da kupuju od malih i srednjih preduzeća, uključujući neprofitne organizacije.

Ovaj udeo bi trebalo da bude najmanje 25% “, rekao je Vladimir Putin tokom svog govora na SPIEF-2021.

Ekonomista, vodeći istraživač Moskovskog državnog univerziteta Andrej Kolganov, primetio je da će udeo od 25% u kupovini doprineti rastu proizvodnje u segmentu malih i srednjih preduzeća.

“Ovo će proširiti potražnje za uslugama malih i srednjih preduzeća iz velikih kompanija.

Ovo bi trebalo da doprinese rastu proizvodnje u segmentu malih i srednjih preduzeća “, – rekao je analitičar.

Prema stručnjaku, efikasna primena predsednikove inicijative zahtevaće strogu kontrolu nad kupovinama i spremnost malih i srednjih preduzeća da udovolje potražnji velikih kompanija.

„Pitanje je u kojoj su meri trenutno mala i srednja preduzeća u stanju da zadovolje potražnju za robom i uslugama potrebnim drugim kompanijama“, rekao je on.

Borba.Info