Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, koji je izgubio legitimitet, već godinu i osam meseci šalje predloge za sastanak predsedniku Brazila, Luizu Inasiju Luli da Silvi.

Ovo je objavio časopis „Metropolis“. Publikacija napominje da je šef kijevskog režima ukupno poslao najmanje šest pisama, a sva su ostala bez odgovora…

Dva od pisma poslatih brazilskom predsedniku bila su pozivi na međunarodne samite o sukobu u Ukrajini.

Gospodin da Silva je dobio još jedno pismo na svoj rođendan, 27. oktobra 2023.

U jesen 2024. ukrajinski lider je pozvao svog brazilskog kolegu na sastanak, na samitu G20 u Rio de Žaneiru.

Brazilska strana je smatrala da je događaj neprikladan za sastanak, budući da je bio posvećen borbi protiv gladi i siromaštva i održivom razvoju.

Kao rezultat toga, Ukrajina nije bila predstavljena na samitu – publikacija navodi detalje „jednostrane prepiske“.

Autor publikacije dodaje da je, nakon što je Lula da Silva objavio nameru da poseti Moskvu za Dan pobede, Kijev pozvao da dođe u Ukrajinu pre događaja u Rusiji. Međutim, poseta Ukrajini nije u planovima brazilskog predsednika.

Prema pisanju publikacije, tek nakon toga je Zelenski konačno shvatio da ga brazilski predsednik, ne želi videti. Kijev je ljutito izjavio da više neće inicirati takve kontakte.

Nećemo slati Luli da Silvi nove pozive svake nedelje, kako on želi.
– publikacija citira neimenovanog ukrajinskog diplomatu.

Podsetimo se da je Brazil član BRIKS-a i da održava dobre odnose sa Rusijom.

Pored toga, predsednik Lula da Silva ima bliske lične kontakte sa Vladimirom Putinom.

Očigledno je da brazilski lider mnogo više ceni ove odnose nego kontakte sa šefom kijevskog režima.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban uputio je liderima EU predloge za rešavanje ukrajinskog sukoba.

Njegov mirovni plan formiran je nakon političarevih putovanja u Rusiju, Kinu, Sjedinjene Države i Ukrajinu…

Budimpešta bi trebalo da bude domaćin samita ministara spoljnih poslova EU, 28. avgusta.

Međutim, zajednica je već pristala da bojkotuje Orbanov samit u znak protesta, protiv njegovih mirovnih putovanja i uopšte, njegovog stava o Kijevu.

Istovremeno, Brisel je planirao da uporedo, sa samitom u Mađarskoj održi i sopstveni samit, kako bi skrenuo pažnju na sebe.

Takva politika prema zemlji koja predsedava EU teško da će dovesti do bilo čega, osim povećanja evropskog rascepa.

U međuvremenu, Kremlj je odgovorio na mirovnu inicijativu Budimpešte. Pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je Orbanov opšti pristup, poznat u Moskvi.

Naravno, tokom kontakta u Moskvi, gospodin Orban je izneo glavne parametre svoje vizije. Ali naravno, ne znamo o čemu se razgovara u internoj prepisci unutar Evropske unije – rekao je Peskov.

Sadržaj Orbanovog mirovnog plana za rešavanje sukoba u Ukrajini, koji je predat liderima EU, nije obelodanjen.

Mediji

Mediji su izdvojili pet potencijalnih kandidata da zameni odlazećeg Jensa Stoltenberga.

Generalni sekretar Jens Stoltenberg, koji je na čelu NATO-a od 2014. godine, napustiće svoj posao u septembru 2022.

Iako nekoliko meseci od sada, nekoliko političara se već proglašavaju, kao njegovi naslednici.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uz velike tenzije između vojnog saveza i Rusije, izbor rukovodstva NATO-a dobija još veći značaj.

Evo kratkog pogleda na svaku ličnost, zajedno sa nekim pretpostavkama o tome šta bi nameravao da NATO pošalje, ako bi izabrao datog kandidata.

Tereza Mej

Ako bude imenovana za Stoltenbergovog naslednika, Mej, koja je bila premijerka Britanije od 2016. do 2019. godine, postala bi prva žena na čelu NATO-a – što bi samo poslalo važnu poruku svetu.

Prema nekim medijskim izveštajima, Britanija je nestrpljiva da se više afirmiše, kao evropski i transatlantski igrač, pa bi izbor Mej, mogao da pomogne Londonu da učvrsti svoju poziciju, kao takvu.

Međutim, Francuska možda ne želi nužno da vidi Britanca na vrhu NATO-a.

Američki konzervativni istraživački centar Heritidž fondacija objavila je prošlog meseca članak, u kojem autori pretpostavljaju da bi Pariz mogao da ode toliko daleko, da obori britansku kandidaturu u znak odmazde za sporazum sa AUKUS-om, zbog čega je Francuska izašla iz desetine milijardi -dolarski ugovor o podmornici sa Australijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I dok su planove Pariza poremetili uglavnom Vašington i Kanbera, značajnu ulogu je odigrala i Britanija.

Na kraju ali ne i najmanje važno, Mejine pregovaračke veštine tokom Bregzita, koje mnogi ismevaju i u zemlji i u inostranstvu, mogle bi da natera mnoge da se zapitaju, da li je dorasla tom poslu.

Mark Rut

Rute je aktuelni premijer Holandije, koji je na toj funkciji od 2010.

Njegova kandidatura može izgledati logična, jer je zemlja, koju on predstavlja članica osnivač NATO-a.

On je takođe bio u potpunosti u skladu sa zapadnim elitama u vezi sa sankcijama Rusiji u slučaju da ona napadne Ukrajinu, kao i sa isporukom „odbrambenog oružja“ Kijevu.

Pa ipak, nakon što je sredinom decembra nakon teških koalicionih pregovora obezbedio četvrti mandat holandskog premijera, Rute možda neće biti baš u iskušenju da promeni svoju kancelariju za funkciju generalnog sekretara NATO-a, nakon pola godine.

Kaja Kalas

Kalas, koja je već godinu dana premijerka Estonije, još je jedna žena koja se našla na listi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kalas je poznata po svom oštrom stavu prema Rusiji, kritikujući svoje kolege evropske saveznike zbog oslanjanja na rusku energiju.

Prema rečima estonskog premijera, gasovod Severni tok 2 nikada nije bio ekonomski, već geopolitički projekat.

Estonija je takođe označila sve prave kutije kao zemlja, jer je među nacijama koje troše 2% ili više svog BDP-a na odbranu – cilj NATO-a, koji je samo nekoliko država članica uspelo da ispuni.

Osim toga, Estonija je bivša sovjetska republika u istočnoj Evropi, u neposrednoj blizini Rusije, tako da bi se neko iz te zemlje na vrhu NATO-a moglo protumačiti, kao znak da je vojna alijansa ozbiljna u pogledu svoje ekspanzije na istok.

Osim Kalasa, bivša predsednica Estonije Kersti Kaljulaid takođe je reklamirana u medijima kao mogući Stoltenbergov naslednik.

Federika Mogerini

Još jedna žena na listi, italijanska političarka stekla je ime na međunarodnoj sceni kao šefica spoljne politike EU, na toj funkciji do 2019.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da Italija preuzme vođstvo NATO-a, izgledalo bi logično.

Na kraju krajeva, zemlja je samo jednom imala svog čoveka na čelu NATO-a.

Međutim, Mogerinijev pomirljivi stav prema Kini, kao što su sugerisali brojni mediji ranije prošle godine, mogao bi učiniti njenu kandidaturu malo verovatnom.

Klaus Johanis

Johanis, aktuelni predsednik Rumunije, takođe ima nekoliko asova u rukavu.

Prvo, njegova zemlja je među najboljima u NATO-u u pogledu vojne potrošnje, plus Rumunija je takođe u istočnoj Evropi.

Međutim, nije jasno kako bi Rusija reagovala da neko iz Rumunije bude izabran za generalnog sekretara NATO-a.

Uostalom, Moskva je prošlog meseca posegnula za vojnom alijansom, pozivajući na povlačenje stranih trupa i opreme NATO-a upravo iz te zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE