Nadzorni odbor EPS-a je usvojio novi statut, koji predviđa transformaciju tog javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Nadzorni odbor “Elektroprivrede Srbije” usvojio je na današnjoj sednici novi Statut čime su se stekli uslovi da se to preduzeće transformiše iz Javnog preduzeća u Akcionarsko društvo zatvorenog tipa, u stoprocentnom vlasništvu države Srbije.

Usvajanje Statuta predstavlja sprovođenje Odluke Vlade RS i prvi je korak ka reformi EPS-a kojom će se upravljački organi profesionalizovati, a profesionalno rukovodstvo dovesti do efikasnijeg poslovanja i učiniti EPS regionalnim energetskim gigantom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pre usvajanja Statuta od strane Nadzornog odbora EPS-a, Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada RS izvršili su konsultacije sa sindikatima. Nakon pažljivog razmatranja svih sugestija u Statutu je definisano da jedan član Nadzornog odbora bude predstavnik zaposlenih, čime se dodatno štite prava radnika, zatim je naglašeno da osim pretežne i ostalih delatnosti, Društvo obavlja i delatnost Trgovina električnom energijom, takođe i da Društvo nastavlja da vrši javno snabdevanje električnom energijom u skladu sa izdatom licencom Agencije za energetiku Republike Srbije iz 2016. godine i zakonom kojim se uređuje energetika.

Promena pravne forme donosi uređenje odnosa države i upravljanja.

Statut predviđa da Osnivač, Vlada RS, imenuje Skupštinu Društva.

S obzirom da je Osnivač jedini akcionar, Skupština je jednočlana i ona imenuje Nadzorni odbor na koji prenosi najveći deo nadležnosti.

Nadzorni odbor ima sedam članova od kojih je jedan predsednik, a jedan predstavnik zaposlenih. Nadzorni odbor određuje strategiju i poslovne ciljeve društva i odgovoran je za njihovo ostvarivanje.

Takođe, NO imenuje sedam članova Izvršnog odbora, odnosno izvršne direktore od kojih je jedan generalni direktor.

Izvršni direktori između ostalog organizuju i rukovode procesom rada, prate sprovođenje planova, daju naloge i smernice i odgovaraju za sprovođenje odluka, kvalitet, obim i rezultate rada organizacionog dela kojim rukovode.

“Elektroprivreda Srbije je žila kucavica našeg energetskog sistema i cele privrede. Nacionalni interes je da bude snažna i nezavisna i da bude pokretač ekonomskog razvoja.

Promena pravne forme će doneti efikasnije upravljanje, nema otuđenja imovine, niti otpuštanja radnika, a EPS će nastaviti da bude i snabdevač i trgovac električnom energijom.

Profesionalizacija EPS-a treba da omogući ubrzanu realizaciju velikog broja projekata koji treba da ojačaju proizvodnju električne energije. Istovremeno, transformacija EPS-a je i prvi korak reforme naših energetskih preduzeća.

Cilj Vlade RS je jačanje našeg energetskog sektora, uvođenje profesionalnog menadžmenta, poboljšanje upravljanja i unapređenje poslovanja energetskih preduzeća u vlasništvu države.

Zahvaljujem se svima na konstruktivnom dijalogu”, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada je pre dve godine prodata Luka Novi Sad, ugovorna obaveza kupca bila je ulaganje 15 miliona evra, oni su najavili 35.

Sredinom ovog meseca, posle duže pauze, biće oglašena privatizacija 14 preduzeća za koja postoji interesovanje investitora.

To je rečeno RTS-u u Ministarstvu privrede. A kada je o poslednjih većim prodajama reč, nadzor je pokazao da su “Galenika”, Luka Novi Sad i PKB uspešno privatizovani.

Na spisku neudomljenih i dalje je 76 preduzeća.

“Ali je realno da prodamo negde između 20 i 30 preduzeća, to pre svega zavisi od rešavanja nekih imovinsko-pravnih i finansijskih problema tih preduzeća”, kaže Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.

Kako su prošli Luka Novi Sad, Galenika i PKB?

Stevanović kao primere dobre privatizacije navodi RTB Bor, PKB, Galeniku, PKB, Luku Novi Sad, pošto ova preduzeća ne samo da više ne prave gubitke nego stvaraju prihode, obezbeđuju rast bruto-domaćeg proizvoda, a neki su i značajni izvoznici.

Kada je pre dve godine prodata Luka Novi Sad, ugovorna obaveza kupca bila je ulaganje 15 miliona evra, oni su najavili 35.

U međuvremenu na dunavskoj obali novi putnički terminal, lučki kran, potiskivač broda.

“Prošla godina prošla je za ‘DP Vorld‘ kao rekordna godina što se tiče pretovara, mi smo pretovarili 1,6 miliona tona, što je više nego ikada od kada Luka Novi Sad postoji”, napominje Maja Antolović, izvršna direktorka “DP Vorld” Novi SAD.

“Galenika” je već izašla iz trogodišnjeg nadzora Ministarstva privrede.

“Na tržištima u regiji povećana je prodaja za jednu trećinu, dok je na tržištima Evrope, Bliskog istoka i Afrike izvoz dupliran.

Proizvodnja je u ovom periodu povećana za 44 procenta”, ističe Jelena Parojčić, izvršna direktorka HR, “Galenika”.

Zoran Pantelić, predsednik UGS Nezavisnost, Galenika kaže da su pre nekoliko dana potpisali novi kolektivni ugovor koji na kvalitetan način uređuje prava i obaveze zaposlenih i poslodavca, i sindikatima ostaje da u nekom narednom periodu rade na povećanju zarada.

Kupac PKB-a se obavezao na ulaganje 30 miliona evra. U Ministarstvu kažu da su dve trećine već uložene.

“Ali će investiranje ‘Al dahre‘, već sada je utisak prevazići ono što je ugovorna obaveza.

Pararalelno sa ovim inveticijama što su ugovorne obaveze rade i fabriku lucerke, mimo ovog ugovora, čija je vrednost 30 miliona evra, obnovili su sistem melioracija i drenaže, zanovili matična stada preko 600 novih grla”, dodaje Stevanović.

Korona je potpuno zaustavila privatizaciju, u međuvremenu je prodato samo nekoliko firmi u stečaju.

Sledeći su Lasta, Petrohemija, PIM Ivan Milutinović…

Među 14 preduzeća za koja se uskoro oglašava privatizacija su “Lasta”, “Petrohemija”, “Sever-trans”, “Rudnik Kovin”, “PIM Ivan Milutinović” i “Jugoslovensko rečno brodarstvo”.

“Kako koja dokumentacija bude završavana, tim tempom i redosledom će preduzeća biti nuđena kroz javni poziv, a među njima su Lasta, PIM Ivan Milutinović, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Rudnik Kovin, Izdavačko preduzeće Rad, Jadran iz Gajdobre, zatim četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata”, kazao je Stevanović za Tanjug.

Kada je reč o interesovanju za preduzeća koja su na prodaju, ističe da se ne može reći da ima interesovanja za sve njih ali i da će se pravo interesovanje pokazati kada bude objavljen poziv.

“Prvi poziv će biti na 100 odsto procenjene vrednosti, drugi na 50 odsto, treći na 30 odsto i verujemo da će se u ovom spektru ponuda i pojaviti kupac”, navodi Stevanović i dodaje da je realno da se u ovoj i narednim godinama steknu uslovi da se oglasi prodaja za oko 30 od 76 preduzeća.

Preduzeća na Kosovu i Metohiji

Za ostalih oko 40 preduzeća uslovi za oglašavanje ne postoje jer se za neka od njih vode sudski sporovi i postoje problemi sa imovinom, a na prodaju se ne može ponuditi ni 10 preduzeća koja se nalaze na Kosovu i Metohiji.

“Desetak preduzeća je u UPPR-u odnosno unapred pripremljenom planu reorganizacije a među njima su Simpo, Jumko Trajal, Politika.

Oglašavanje za prodaju za njih sada nije moguće ali shodno UPPR-ovima u preduzećima gde su oni pravosnažni, mi u njima možemo da prodajemo imovinu koja nije u kor biznisu”, objašnjava Stevanović.

Nazire li se kraj?

Na pitanje kada se u Srbiji može očekivati završetak procesa privatizacije on kaže da je reč o živom prosecu čiji kraj ne treba brzo očekivati, jer je država usvojila strategiju državnog vlasništva, na osnovu koje će se određivati prema svakom od preduzeća u njenom vlasništvu.

Njih je trenutno oko 250, a prema Stevanovićevim rečima ona preduzeća za koja država ima interes da ostanu u njenom većinskom vlasništvu će i ostati, a ostala će biti nuđena na prodaju.

“Postupak prodaje će u nekim slučajevima trajati ali ovde je važno s jedne strane opredeljenje vlade da izađe iz upravljanja preduzećima a sa druge strane da su to preduzeća koja više nisu na teretu državi.

Naprotiv.

Nisu zaštićena a funkcionišu na tržišnim principima a ona koja to ne mogu idu u stečaj”, objašnjava sagovornik Tanjuga uz ocenu da više nema zaštićenih koji mogu da generišu gubitke a da onaj kome su dužni ne može protiv njih da pokrene postupak i naplati potraživanje.

RTS, TANJUG